Dečak ubio osam vršnjaka i čuvara škole "Vladislav Ribnikar"

[Brok]

Beograd zanemeo od tuge: Hiljade građana na Cvetnom trgu odaje počast žrtvama masakra na Vračaru

Večernji sati

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Brok]

Dok broje mrtve u Mladenovcu, na pink kanalizaciji puštaju dečiji film Vrelina sa Pačinom i Denirom..........

Trebalo bi i kao forum da se angažujemo da se više te sakradne esmisije, gde se propagira nasilje, jednom za svagda ukinu.
Bolje je da nam deca gledaju Branka kockicu (a i mi stariji) od pre 30-40 godina nego emisije poput farmi, štala, maldiva i sličnih.

[Milan (longtrip)]

Prenosim tekst / objavu scenariste Monje Jović iz Beograda . Koliko sam razumeo , njena ćerka je jedna od devojčica "sa spiska" .


Duga objava za dan posle

Današnji je dan crnji od jučerašnjeg.

Crnji jer nije dan žalosti, a žalost ima tendenciju da pritisne jače običnim danima koji nisu dani žalosti – jer utakmica se mora odigrati.

Crnji jer ćemo slagati sebe da dete sa pištoljem nije naše dete, da ne bi nikad moglo biti naše dete.

Jer ako je maloletni K.K. psihopata – on se takav rodio, mi nemamo ništa sa tim. To je već mentalno odstupanje u ličnosti – moglo je bilo kad da kvrcne u glavi, eto njemu kvrcnulo sad. Ali mi tu ne možemo ništa. Fatum. Stihija. Nešto kao zemljotres. Važno da mi ništa nismo krivi.

Mora da je i K-ov otac lud. Nije izgledao kao lud, radio je kao lekar. Ali sigurno je tu nešto nenormalno čim se ovo desilo. Nesnosno je misliti da je on samo prosečan roditelj poput nas, koji baš i ne razume probleme dece ovog našeg vremena, pa pravi neke greške u odgovoru na situaciju. Nesnosno je to misliti – jer šta ako je tako? Kako se onda ovo desilo?

Možda se sve može i tako tumačiti, dubokom psihopatologijom. I tumačićemo naposletku upravo tako. Ali bi bilo veoma opasno da zbog toga zanemarimo sledeće:

K. je naše dete. Deca koja su mu dobacivala uvrede jer je socijalno nesnađeni štreber koji muca – naša su deca. Deca koja su okretala glavu i pravila se da to ne vide – naša su deca. Deca koja su prišla da mu pomognu – naša su deca. Da je ovih poslednjih bilo više – možda bi K. i dalje maštao o astrofizici a vršnjaci koje je ubio vratili bi se svojim kućama iz škole. Možda i ne. Ne mogu da tvrdim.

Ali… Deca koja po mrežama danas pišu da je K. car – naša su deca. Deca koja su danas uplašena i tužna naša su deca. Deca koja su danas besna naša su deca.

Mi o svojoj deci ne znamo ništa.

Ponavljajte kao mantru, lekovito je: ja o svom detetu ne znam ništa.

Ako i dalje verujete da “vi najbolje poznajete svoje dete” – tim stavom potvrđujete koliko nemate pojma o pojmu. Ne možete shvatiti sa kakvom mukom neki prosvetni radnik na nekim otvorenim vratima sluša takve što “najbolje poznaju svoje dete”. Jer on gleda vaše dete u drugom socijalnom kontekstu o kom vi, izvinite što vređam vaša roditeljska osećanja – nemate pojma.

A nemate pojma jer vam deca ne govore deseti deo onog kroz šta prolaze. I to nema nikakve veze sa ljubavlju. Nemaju kapacitet da vam objasne kroz šta prolaze, u socijalnom kontekstu u kom je nasilje potpuno normalizovano.

I ne, nemojte slučajno biti dovoljno glupi da pomislite – pa tako je bilo i kad sam ja odrastao. Samo mi poverujte da je neuporedivo. Dugo sam se time, po nesreći, bavila. Neuporedivo je. Vaša iskustva iz vašeg detinjstva i tinejdžerskog doba su ništavna, irelevatna. Zaboravite ih. Ona vam neće pomoći da razumete ko vam je dete niti u kakvoj sredini živi kad napusti kuću.

Upamtite dobro sledeće. Vaše dete u socijalnom sistemu škole okupira jednu od četiri moguće uloge: žrtva, nasilnik, pomagač, posmatrač.

Ne postoji peta. Ne lažite se da postoji.

Prvo pitanje koje si postavljate glasi – kojoj grupi moje dete pripada? Ne znate? Savetujem da saznate što pre.

Evo, da ne pričam uprazno, imam troje dece.

Prvo dete – posmatrač.

Drugo dete – žrtva.

Treće dete – pomagač.

Ta tri prethodna reda – to je kratka priča za pametnog tumača. Treće dete je videlo stariju sestru kao žrtvu. Zbog toga je ono danas pomagač. Da se to iskustvo nije dogodilo – možda bi i ono bilo posmatrač. Možda ni ja ne bih ovo pisala.

Prvo saznajte ko je vaše dete.

Dakle, mantra. Ponavljajte u sebi dok ne shvatite: “ja o svom detetu ne znam ništa.”

I to će biti dobar početak saznavanja.

Sa decom pričajte svaki dan. To vam niko ne kaže tako precizno. SVAKI DAN. Svaki dan mora da se razgovara o tome šta im se tog dana desilo. Dakle ciljano – šta se desilo, kako su se osećali zbog toga. To je deo onog što ne razumete – frekvencija, učestalost. Jer njihovo vreme, vreme njihove generacije, protiče drugim tempom, neverovatno brzim. Ono što smo mi u njihovim godinama od utisaka sakupljali za mesec dana, oni sakupe za dan. Naučite ih da sve to istresu na vas, svaki dan. Iscrpeće vas, ali poverujte da je neophodno. Aktivno slušajte, postavljajte pitanja. Ne svaki drugi ili svaki treći dan. Svaki dan. Svaki dan.

Jer za tri meseca nepažnje izgubili ste dete. Ne za tri godine. Za tri meseca.

I poverujte – psiholozi o ovome uče kao i vi, u hodu. Oni su danas kao zubari na ratištu. Oni među njima koji to ne shvataju – nisu dobar izbor da pomognu vašem detetu. Ako vašem detetu treba stručna psihološka pomoć – nađite mu psihologa koji je dovoljno pametan da zna koliko ne zna. Takav možda nešto i pomogne, jer su mu alarmi uključeni i mozak mu radi. Ostali – koji veruju u naučene istine – u ovom kontekstu nisu efikasni.

Razumite da vaša deca nikad nisu nasamo. U njihovom pametnom telefonu su u svakom trenutku svi ostali. Dakle ako je vaše dete žrtva – ono je to i dok sedi sa vama u dnevnoj sobi a na nekom je četu. Ako je vaše dete nasilnik – važi to i za njega. Možda ponižava nekog dok vi mešate salatu u kuhinji. Ako je vaše dete posmatrač – ono to čita, prima u sebe i odlučuje da ignoriše. Od svih uloga – opet mi poverujte – samo će vam pomagač reći šta se događa. Jer pomagač je gnevan – i iz njega će to izbiti. Reći će – ne mogu da verujem, kakav kreten, uradio je to i to, napisao je to i to… problem je što je pomagača malo. Oni su najmalobrojnija grupa. Zato i ne znamo šta se događa.

Zašto ih je malo? Zato što je ta uloga u društvu najobezvređenija. Decu učimo da budu posmatrači i gledaju svoja posla jer i većina nas tako ide kroz život. Pomagači su budale koje se mešaju. Pa ipak – od njih sve zavisi. Da ih je u socijalnom sistemu OŠ “Vladislav Ribnikar” bilo više – do ovog ne bi možda došlo. Zajebana je to pomisao, i opasna, jer možda je onda ipak do nas.

Rešenje za normalizaciju društva krije se u odgajanju pomagača. Pomagač se gaji primerom. Da se ne lažemo – morate i vi ponekad biti pomagač i dati primer detetu. Morate vi biti utočište nekom potrebitom. Ne možete vi gledati uvek samo svoja posla.

Morate vi aktivno kreirati sadržaj koji će u vašoj deci izgrađivati vrednosti. Jer danas, ispod slike K.K.-a deca ostavljaju imena likova pucača iz domaćih serija. Likova koji žive od prodaje droge, ali ih život za to ne kažnjava. Ne morate to cenzurisati, samo ih morate vi naučiti da je to sve jedno veliko sranje, jer takvi sadržaji ne zaslužuju bolji opis. Naučite decu da takve sadržaje plasiraju kukavice. Jer to je jedina prihvatljiva kvalifikacija za ljude koji stoje iza tih sadržaja. Društveni oportunisti – dakle kukavice. Nema hrabrosti u preprodaji narkotika i pucačini iz pokreta. A posebno nema hrabrosti ni integriteta u produkciji sadržaja koji takve likove predstavlja kao nosioce narativa, one koji vode radnju i glavni su, sa kojima treba da se identifikujemo. Hrabrost je nešto drugo. Naučite ih šta.

To znači da morate vi kreirati paralelan konkurentni sadržaj. To će tražiti vaše ozbiljno promišljanje i kreativnost. To će tražiti vašu žrtvu – jer odustajaćete od onoga što vas interesuje ili odmara zarad toga. Verujte, isplatiće se. I verujte da to morate biti vi, ne može to niko drugi.

To zavisi od vas. Mi sedimo sa decom i pogledamo neki starinski film sa pravim, punokrvnim herojima i borcima za pravdu. Pogledamo stotinu takvih filmova. Pokažemo im svaki put razliku.

Završimo svako filmsko veče poukom brkatog Banijca Nidže, koji je među onima koji su meni formirali vrednosti:

Rode, ovo su ljudi, a ovo su kontejneri. Nauči da ih razlikuješ.

Vi možete raditi sa decom nešto drugo, ne znam, nisam vam u koži.

Ali učinite sve da vam deca naposletku ne postanu kontejneri. Ne da učinite sve da budu lekari, advokati, sportisti, biznismeni, kuvari, glumci, automehaničari, jutjuberi, manekeni, sveštenici, zubari, veterinari. To nije vaš zadatak.

Nego da budu ljudi. A ne kontejneri. To vam je dovoljan zadatak, ne opterećujte se u životu drugim zadacima. Dosta eto taj jedan da obavite pa da mirno odete tamo kud svi idemo.

Jer je to danas podvig, a ne nešto što se podrazumeva.

Ajd sad hrabro dalje, u drugi dan posle.

monja jović 04. 05. 2023

[S.PALESTINAC]

Mi smo duboko podeljeno društvo koje sve više tone.
Na jednoj strani imate bogatu vlast koja veliku energiju i sredstva troši da uništi konkurenciju i prigrabi što više bogatstva.
Njoj na usluzi stoje bogati medijski likovi koji sebi dozvole da u ime vlasti sude drugima a za uzvrat dobijaju neograničene slobode, finansijske benefite i nacionalne frekvencije.

Na drugoj strani imate agresivan deo opozicije koji je pod kišobranom militantni organizacija sa zapada koje žele da nas potpuno pokore i razore kao narod.
Oni takođe imaju deo medija koji su jednostrani i koriste sličnu  retoriku kao oni iz vlasti.

Nekada su agresivne igrice za mlade bile samo igrice i zabava, a danas one u agresivnom društvu postaju za neke prilika da se ,,proslave,, sa dobrim izgledima da izbegnu adekvatne kazne.
Udarne vesti su kako maloletnik koji je okrutni ubica ne može biti kažnjen po zakonu.
Ako je to i tačno onda treba doneti zakoz sa retroaktivnim delovanjem za takve počinioce.
Vlasti su donosile retroaktivne zakone za manje bitne stvari kad je to išlo lično u njihavu korist.
Ako kazna za ovo delo ne bude adekvatna i rigorozna velike su šanse da se slični incidenti ponovo dogode.

Ovo je vreme kad se proces gubljenja Kosova privodi kraju a da bi to bezbolnije narod progutao možda mu treba skrenuti pažnju na nešto drugo.
Možda je i ovo razlog da neke strukture poguraju slične događaje naredni dana.
Mi smo jedan razoren narod koji se ne snalaz u težim situacijama a drugi nam sa strane obilato pomažu u tome.

[dark-bullet]

Upozorio bih još jednom, da postoji odgovarajuća logika, da deca ispod X (stavi tu 14 ili 12, svejedno je) godina nisu krivično odgovorna za počinjena (ne)dela. Krivična odgovornost proizilazi iz činjenice, da je lice koje počini zločin svesno, da čini zlo, te ga samim time društvo upozorava na to. Deca se ne rađaju sa svesti o tome šta je dobro i šta je zlo. Ta svest se gradi kroz godine odrastanja i sazrevanja, da bi zakon postavio (za sada) dobnu granicu na 14 godina.

Rekavši to, to ne znači, da se dete koje počini krvavi pir pušta među ljude i na slobodu kao da se nije ništa desilo. To svakako nije bilo normalno, ali ta nenormalnost mora proizilaziti iz dubljih, zdravstveno-patoloških razloga (to naravno ne znači, da nema toga i kod mnogih odraslih, ali sa odraslima se prevashodno bave kriminalisti, tužilaštvo, sud i nakon presude zatvor, te zatvorski službenici). Ovde će se baviti psihijatrija i osoblje ustanove zatvorenog tipa iz koje konkretna osoba, po mom ubeđenju, neće skoro van (ako ikada).

[Milan (longtrip)]

Evo nečeg veoma korisnog u ovim crnim katabazičnim danima. Ne smemo zanemariti  decu koja, poput svih nas, proživljavaju teške trenutke.
Za nastavnike,  za roditelje, za sve one koji MORAJU sa decom da razgovaraju o svemu ovome — ovde su saveti za tzv. krizne intervencije.

Kako razgovarati sa decom o pucnjavi u školi - smernice za roditelje

 - Institut za pedagoška istraživanja

[Kubovac]

A otkud sad podatak o "9 vršnjaka" koji su ubijeni? Zar nije 8? Jel to preminulo neko od ranjene dece? 

[victoria]

Ne znam da li je bilo.Snimak oduzimanja oružja osumnjičenom https://www.republika.rs/hronika/hronika/432053/pucnjava-u-skoli-hapsenje-koste-kecmanovica-snimak   Koliko ja mogu da vidim ono što policajac uzima od kolege i stavlja na zidić nije pištolj. Snimak privođenja osumnjičenog.Izuzetno visok za svoje godine,viši od jednog inspektora a rame uz rame sa drugim.https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2023&mm=05&dd=03&nav_category=16&nav_id=2327272

[Boro Prodanic]

Možda je okvir za municiju. U jednoj TV emisiji rekli su da je odložio pištolj da ga policajci ne ubiju prilikom hapšenja.

[S.PALESTINAC]

Dirljiv i potresan lični stav autor MIHAILO MEDENICA:
Mi smo vas ubili, anđeli mili…
Mi koji se besni i uplakani pitamo: „Kako i zbog čega?“; mi prepodobni koji vam palimo sveće a dozvolili smo da ugase svetlo…mi koji nikakvo zlo nismo učinili osim što smo dozvolili zlu da čini šta hoće…
No, hrabro smo uprli prstom na krivca: „nametnute zapadne vrednosti“, lakše je tako- sve što ne valja nama je sirotima i naivnima neko nametnuo.
Ne smrdimo što smo govna, no što nas je neko namazao govnima i ubedio da smo tako lepši, bolji, pametniji…
Govno je lekovito onoliko koliko smo pohitali da nas njime leče, a pojurili smo ko maniti plašeći se da neće biti dovoljno govana za sve…
Mi smo vas ubili, anđeli, i tebe Dragane, dobri čoveče!
Mi, narod kafića i kladionica!
Mi kojima je dom postao prenoćište, jeftini, musavi motel s kraja grada!
Mi koji se redovno pitamo: „Kako si?“, a zabole nas kako je ko osim nas!
Mi koji o zadrugarima znamo više nego o rođenoj deci!
Mi koji to toliko preziremo a ne idemo na počinak dok ne vidimo hoće li kakva baraba da naguzi koju starletu u direktnom prenosu, a potom da je valjano našamara, tad u miru usnimo.
Gadimo se fukare što je uspela, zapravo žaleći što mi nismo ta fukara!
Preziremo kukolj ne želeći da budemo žito jer žitu treba vremena, a mi ga, eto, nemamo…
Dan je prekratak da ne stignemo nigde i ne uradimo ništa!
Decu učimo da će valjati koliko su bolja od drugih, a ne od sebe.
Imamo strpljenja da čekamo konobara, ali su nam liturgije predugačke i dosadne.
Sve što može da se kaže sabili smo u poruke.
Sve pametniji telefoni i sve gluplji ljudi…
Sramota je biti fin, krotak, nasmejan…

Nasmejanog besno zagledaju namršteni; namrštne- ljuti; ljute- besni, pa se nasmejani premetne u namršetnog da lakše odrobija dan…
Šta deca vide u nama osim onog što ne žele da budu?!
Radimo da bismo kupovali deci ili da bismo kupovali decu..?
Kupi „mir“, kupi „sreću“, kupi „vreme“ koje nemamo da ih čujemo…
I onako ćemo se razgovarati porukama…
Sve zbog tih prokletih zapadnih vrednosti koje su nam nametnuli taman ko kurvi onu rabotu…
A, kako se to tačno nešto nameće čoveku koju ne pristaje da mu šta bude nametnuto?!
Gde je to pogan zapadna ušla a da je nismo prizvali?!
Borba protiv svakojakog zla svela se na: „Nisam učinio ništa loše, a još manje dobroga“!
Nigde se đavo nije raskomotio gde mu čovek nije razmestio postelju…
Dom je i onako postao svratište, jeftini, musavi motel, pa gde na čelu trpeze nema čoveka zašto đavo da ne zasedne…

Mi smo vas ubili anđeli, i tebe Dragane, dobri čoveče!
Počivajte u miru, nemir je za nas!
Ništa loše mi nismo učinili, to su oni gori od nas jer bolje od sebe ne vide…
Od svoje senke smo uspeli da pobegnemo, a pitamo se: „Kako, zašto, zbog čega..?“
Proklete zapadne vrednosti!
Nametnuli su nam ih, a mi se laktamo u masi da pazarimo u svim veličinama.
Nek je i kuso, nek je preveliko, samo nek se zagrabi, valjaće pa makar ničemu ne valjalo- i to je neka vajda…
Izvor: https://www.glas-javnosti.rs/

[victoria]

Možda je okvir za municiju. U jednoj TV emisiji rekli su da je odložio pištolj da ga policajci ne ubiju prilikom hapšenja.

 Bogme Boro ono je neki automat koliko ja mogu da razaznam.Vidi se okvir ali se vidi i da je u nečemu gabaritnijem od pištolja.Možda je automat od tog policajca koji je ranije dodao kolegi dok je prilazio osumnjičenom.  

[Milan (longtrip)]

Ima ljudi koji su bukvalno shvatili napisano u knjizi Planeta žena , Jova Toševskog . Čitao u vreme sazrevanja.

[lEO - ZD]

Ne mogu sada naći ali danas sam u "slobodnoj" čitao zanimljiv tekst preuzet od beogratskog kriminologa Aleksandra Stevanovića.
Meni zanimljiv jer je puno jasnije a jezgrovitije napisao ono sto sam laički označio kao jedan, ako ne glavni ali važan, uzrok ovome što se događa
Jednostavno i bolno istinito: "Što i tko su danas društveni uzori, što je danas cilj" .

Ne mislim da su okrutne i krvoločne igrice "nevine" ali ih doživljavam kao uputu djeci kako stići do današnjih društvenih ideala.

A gdje se dogodilo, mislim mjesto, samo je stvar okrutnog ruskog ruleta naopako (naime u ovom bubnju nesreće nema samo jedan metak već samo jedan nedostaje).
Svi smo u istoj igri sa vrlo malim nijansama i svih nas treba brinuti...puno, užasno puno.

[dark-bullet]

Inače, izgleda, da u ovom slučaju uvek neko pozna nekokg, tko pozna nekog, tko... Evo moj daljnji nećak u Beogradu (godište 2009) je poznavao jednu od ubijenih devojčica. Užas...

[fazan]

Сасвим је могуће да убица није на слици. Са друге стране, нити је Вучић хапсио дечака, нити га је сликао. Какве везе има Вучић са фотографијама које су објавили медији?

Тип који је објавио видео је, по мени, проблематичан. Погледајте наслове садржаја које објављује. Самозвани архимандрит Никодим (Драган Богосављевић, расчињен и размонашен одлуком суда СПЦ) најављују грађански рат и крв до колена. Овај то објављује. Уместо да се људи уједине у трагедији која их је снашла, разне гњиде покушавају да искористе ову трагедију за политичке обрачуне. Апсолутно није време за то.

Масовна убиства овог типа су се догађала и у другим земљама, не сећам се да је било ко изашао са захтевом да шеф државе и влада поднесу оставке. Ствари се ваде из контекста и то није први пут.