Uveren sam da susve ove mere odavno isplanirane i da se samo cekao neki povod da se aktiviraju. Niko ne moze da me ubedi da je u roku od par sati bilo ko u ovoj zemlji mogao da smisli i razradi toliko predloga i da ih usvoji i objavi u Sluzbenom glasniku.
Takodje sam siguran da ni jedna od mera nece imati nikakav pozitivan efekat i da je za sve iskoriscena trenutna masovna histerija.
Pri tom, koliko mi je poznato ni jedan predstavnik vlasti nije prisustvovao sahranama i ni jedan predstavnik vlasti (osim ministarke zdravlja) nije dosao u skolu ``Vladislav Ribnikar```da se upise u knjigu zalosti. Mislim da i to nesto govori o iskrenosti da se uvedu i sprovedu stvarne mere. Za rrazliku od dece svi su potrcali da se upisu u knjigu zalosti za kraljicom Elizabetom a premijer-ka je sa svojom suprugom isla na sahranu. ALi London je to, nije Lesce.
Predsednik kaze da nisu mogli da proglase cetvrtak za dan zalosti jer su MORALI DA ZNAJU TACAN BROJ STRADALIH. To nigde u Zakonu o proglasenju dana zalosti nije navedeno kao uslov. Nema, ne postoji. Uostalom ovo nije konacan broj mrtvih, ko garantuje da za nekoliko dana ili cak nedelja neko od tesko ranjenih nece podleci povredama?
Protesti juce, opravdani. Verovatno po starom obicaju neki politicari pokusase to da iskoriste za svoje politicke ciljeve. Ne znam da li su i uspeli u tome. Ovi drugi se ubise pokusavajuci da objasne kao eto nisu organizovnai protesti ni posle nekih ranijih masovnih ubistava. Pa onda zasto oni nisu podnosili ostavke_ Pa jel ste funkciju nasledili sa kolena na koleno da niko ne sme da podnese ostavku? Ne zna se da li im je obraz kao djon ili ga uopste nemaju. I jedni i drugi su ponovo pokazali da im bas nista nije sveto i da ce gaziti po lesevima radi svojih ambicija. Isti ti nam promovisu da su svi jednakost, toleranciju.... ovo, ono. Oni koji ni u trageediji ne mogu makar na nekoliko dana da zaborave svoje podele. Takvi nam su nam vodili drzavu, takvi nam vode drzavu i na zalost takvi ce nam i u buducnosti voditi drzavu. Pardon nije ovo drzava, svojevremeno je to neko rekao, drzava je jedna ozbiljna stvar, ovo je zemlja kojoj mnogo toga treba da bi se mogla zvati drzavom.
A ko je kriv?
1. direktni izvrsioci
2. oni koji su ih vaspitali a vaspitanje se nosi iz doma
3. oni koji su pre nekih 20 godina u udzbenike ubacili brojeve telefona na koje dete moze da prijavi roditelje
4. oni koji nisu kaznili izmicanje stolice profesorki u Trsteniku, oni koji su pokrenuli hajku prrotiv profesora Joce kogga su nazvaali Ubica
5. oni koji ni jednom nisu pozvali na odgovornosti ni jednu ucenicu koja je lazno prijavila polno uznemiravvanje (a toga ima, deca se setilaa kako da se rese pojedinih nastavnika i profesora)
6. oni koji nisu kaznili ucenika koji se tukao sa profesorom jer mu ej oduyeo telefon dok ej na casu
7. oni koji u udarne termine na televiziji dovode kriminalce, prostitutke, poremecene likove... i koji im isplacuju neverovatne cifre za majmunisanje
8. oni koji dozvole da "je protiv uhapsenog podneto 36 prekrsajnih i krvicnih prijava" a da ni jedna nije procesuirana
9. oni koji svoje potcinjene oficire nazivaju bitangama i koji za razne kriminalce nalaze svakava opravdanja
10.oni koji omogucavaju kriminalcima da vezbaju na strelistu gde to rade spec. jedinice
11. oni koji stalno poostravaju zakone koji se primenjuju selektivno
12. oni koji su bili toliko nesposobni da su bivsa vlast sadasnjoj
13. oni iz sadasnje vlasti koji za sve krive bivsu vlast u kojoj su i sami bili
14. oni koji su od skole napravili cirkus u kome je nabitnije gde ce se putovati na ekskurziju a nakon kojih ce se po drustvenim mrezama kukati koliko je placeno i kakvi su uslovi bili, u tom cirkusu nije bitna ocena vec ciji si sin/cerka
Ima toga jos ali je i ovo dovoljno.
Za sam kraj podseticu na jednu izjavu Antonija Pusica poznatog i kao Rambo Amadeus a tice se medija:
Ne postoji niko ko bi čoveka sprečio da umesto gledanja Farme uključi YouTube i odsluša koncert Rahmanjinova.
Sloboda izbora podrazumeva da čovek preuzme odgovornost za sopstvenu sudbinu. Svaki čovek dnevno donese za sebe prosečno 2.000 odluka koje čine njegovu sudbinu.
On ima apsolutno pravo da izabere da bude neinformisan, lenj, glup, neuspešan i nesrećan. Niko se neće pojaviti da ga uzme za rukav i da mu kaže: Nemoj ovo, nemoj ono. Reč je o ličnoj odluci.