Крунисан краљ Чарлс III

[dark-bullet]

Гомила црнаца, косооких обашка, Сики у црквеном хору, Индијац премијер, Пакистанац премијер Шкотске, жене жене свештеници, пардон, свештенице... једна прескупи циркус и маскенбал...

Ako krenemo samo od vremena rimske vladavine, na Britanskim otocima su bili Briti i Pikti, zatim se doselili Angli, Sasi i Juti, onda došli Normani, da bi u zadnje vreme dolazili i afrikanci i azijati i sve što može i nađe načina da uđe i ostane. Ali ne treba mešati genetiku i neko genetsko (plemensko) poreklo sa jezikom. Asimilacija ide preko jezika i ne preko genetike koja bude takva kakva bude.

Evo ciste "muslimanske" asimilacije u UK drustvo, traze Englesku Islamsku drzavu, ima cak i dobar Brummy akcent:

Da, to je realna mogućnost, kao, uostalom i promena jezika. Menjao se na otocima od latinskog do staroengleskog (koji je više bio nalik švedskom), do francuskog, do službene promene u 14 stoleću na tadašnji engleski, da bi današnji nastao negde u doba Šekspira. Zemlju nasleđuju oni koji imaju decu. Vredi ne samo za Veliku Britaniju nego za celu Evropu.

[JASON]

Кукајући над злом судбином, кaда је 1952. год. збачен с престола, краљ Египта - Фарук, рекао је:
- У свету ће остати само пет краљева: Краљ Енглеске и четири у шпилу карата.

[Brok]

Кукајући над злом судбином, кaда је 1952. год. збачен с престола, краљ Египта - Фарук, рекао је:
- У свету ће остати само пет краљева: Краљ Енглеске и четири у шпилу карата.

Pa i nije baš tako, pored pomenutog Ujedinjenog Kraljevstva (Engleske, Škotske, Velsa i Severne Irske) uzmimo na primer stari kontinent, ima prilično kraljevina:
Španija, Švedska, Danska, Norveška, Holandija, Belgija, Lihtenštajn, Monako i Andora, što je ukupno 10 kraljeva i još 18 kraljevina van Evrope, Saudijska Arabija, Jordan, Maroko, Bahrain, Butan, Brunej, Kambodža, Japan, Jordan, Kuvajt, Lesoto, Malezija, Oman, Svazi, Tajland, Tonga i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Pristalica sam da bi i Srbija bi trebala biti parlamentarna kraljevina.

[dark-bullet]

Кукајући над злом судбином, кaда је 1952. год. збачен с престола, краљ Египта - Фарук, рекао је:
- У свету ће остати само пет краљева: Краљ Енглеске и четири у шпилу карата.

Pa i nije baš tako, pored pomenutog Ujedinjenog Kraljevstva (Engleske, Škotske, Velsa i Severne Irske) uzmimo na primer stari kontinent, ima prilično kraljevina:
Španija, Švedska, Danska, Norveška, Holandija, Belgija, Lihtenštajn, Monako i Andora, što je ukupno 10 kraljeva i još 18 kraljevina van Evrope, Saudijska Arabija, Jordan, Maroko, Bahrain, Butan, Brunej, Kambodža, Japan, Jordan, Kuvajt, Lesoto, Malezija, Oman, Svazi, Tajland, Tonga i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Pristalica sam da bi i Srbija bi trebala biti parlamentarna kraljevina.

Srbija svoju kraljevsku dinastiju ima i verovatno bi Srbiji u celini to koristilo. Vraćanje monarhiji (dakako ustavnoj i parlamentarnoj poput drugih evropskih monarhija) bi verovatno unelo nešto stabilnosti u državu.

[fazan]

Pa i nije baš tako, pored pomenutog Ujedinjenog Kraljevstva (Engleske, Škotske, Velsa i Severne Irske) uzmimo na primer stari kontinent, ima prilično kraljevina:
Španija, Švedska, Danska, Norveška, Holandija, Belgija, Lihtenštajn, Monako i Andora, što je ukupno 10 kraljeva i još 18 kraljevina van Evrope, Saudijska Arabija, Jordan, Maroko, Bahrain, Butan, Brunej, Kambodža, Japan, Jordan, Kuvajt, Lesoto, Malezija, Oman, Svazi, Tajland, Tonga i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Pristalica sam da bi i Srbija bi trebala biti parlamentarna kraljevina.

Srbija svoju kraljevsku dinastiju ima i verovatno bi Srbiji u celini to koristilo. Vraćanje monarhiji (dakako ustavnoj i parlamentarnoj poput drugih evropskih monarhija) bi verovatno unelo nešto stabilnosti u državu.

Ако би се ствари посматрале рационално, не постоји разлог зашто Србија не би обновила монархију:

1. Има династију, и то домаћу, са традицијом
2. Има инфраструктуру, краљевски двор у коме та династија живи, а коју држава свакако одржава.
3. Има ројалистичке државне симболе који не би морали да се мењају
4. Има комплетан сет краљевских симбола (круну, орб, итд.)

Ако би се монархија обновила по узору на скандинавски тип, Вучић (или било ко посла њега) би поново био председсник владе, са свим својим овлаштењима. (Она би са места председника републике прешла на председника владе.) Не би имао ограничење мандата.

Министарство одбране би наредило гардијској бригади да постави пар стражарских места на Дедињу. (Мислим да још увек у архивама постоје распореди из времена СФРЈ, а можда и од раније  )

Краљ би примао акредитиве страних амбасадора и повремено приређивао неку протоколарну вечеру. Чланови краљевске породице би посећивали болнице, отварали фабрике и сл.

Морали би за краља да скројимо униформу, да је облачи пар пута годишње када обилази војску, као тутуларни врховни командант.

То би било то. Неке ствари би могле да се додају. Нпр. могло би се организовати крунисање ако би на томе могло да се заради. Могу да се организују смене страже, промене гардијске униформе, итд. Али све на такав начин да се више заради него што се потроши.

[dark-bullet]

Pa i nije baš tako, pored pomenutog Ujedinjenog Kraljevstva (Engleske, Škotske, Velsa i Severne Irske) uzmimo na primer stari kontinent, ima prilično kraljevina:
Španija, Švedska, Danska, Norveška, Holandija, Belgija, Lihtenštajn, Monako i Andora, što je ukupno 10 kraljeva i još 18 kraljevina van Evrope, Saudijska Arabija, Jordan, Maroko, Bahrain, Butan, Brunej, Kambodža, Japan, Jordan, Kuvajt, Lesoto, Malezija, Oman, Svazi, Tajland, Tonga i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Pristalica sam da bi i Srbija bi trebala biti parlamentarna kraljevina.

Srbija svoju kraljevsku dinastiju ima i verovatno bi Srbiji u celini to koristilo. Vraćanje monarhiji (dakako ustavnoj i parlamentarnoj poput drugih evropskih monarhija) bi verovatno unelo nešto stabilnosti u državu.

Ако би се ствари посматрале рационално, не постоји разлог зашто Србија не би обновила монархију:

1. Има династију, и то домаћу, са традицијом
2. Има инфраструктуру, краљевски двор у коме та династија живи, а коју држава свакако одржава.
3. Има ројалистичке државне симболе који не би морали да се мењају
4. Има комплетан сет краљевских симбола (круну, орб, итд.)

Ако би се монархија обновила по узору на скандинавски тип, Вучић (или било ко посла њега) би поново био председсник владе, са свим својим овлаштењима. (Она би са места председника републике прешла на председника владе.) Не би имао ограничење мандата.

Министарство одбране би наредило гардијској бригади да постави пар стражарских места на Дедињу. (Мислим да још увек у архивама постоје распореди из времена СФРЈ, а можда и од раније  )

Краљ би примао акредитиве страних амбасадора и повремено приређивао неку протоколарну вечеру. Чланови краљевске породице би посећивали болнице, отварали фабрике и сл.

Морали би за краља да скројимо униформу, да је облачи пар пута годишње када обилази војску, као тутуларни врховни командант.

То би било то. Неке ствари би могле да се додају. Нпр. могло би се организовати крунисање ако би на томе могло да се заради. Могу да се организују смене страже, промене гардијске униформе, итд. Али све на такав начин да се више заради него што се потроши.

Vraćanje monarhije u život je mnogo više od gore nabrojanih detalja, koji, iako su važni, uopše nisu problem, jer postoje ljudi, ozbiljni i odgovorni ljudi, koji dovoljno poznaju protokol.

Za Srbiju bi to značio koreniti prekid sa republikanskim načinom vladanja, gde narod saam sebi izabire predstavnika i simbole, već su oni dati, ako ne bogom, pa onda makar tradicijom koja se poštuje iz roda u rod. Sadašnji nesporni prestolonaslednik nj.k.v. Aleksandar ima sve predispozicije za dobrog monarha, a kako ima i dva sina ima osigurano i nasledstvo.

Preduslov za to je promena Ustava Srbije, te promena imena države iz Republika Srbija u Kraljevina Srbija. To nisu jednostavna pitanja i oko toga bi valjalo da u državi postoji čim šire jedinstvo.

[dzumba]

Sadašnji nesporni prestolonaslednik nj.k.v. Aleksandar ima sve predispozicije za dobrog monarha, a kako ima i dva sina ima osigurano i nasledstvo.

Како "неоспорни престолонаследник"? Може да се наслеђује нешто што постоји. Србија је република и сигуран сам да ће то још бити. Дакле, нема "престола" да би га било ко наследио. Правно гледано он може бити "претендент", уз услов да Србија постане монархија (што је мало вероватно).

Александар нема никакве "добре предиспозиције за доброг монарха". Као прво не зна језик. Заправо, говори га карикатурално. Боље и да га не говори. Његова жена гркиња боље говори од њега. Недовољно познаје и народ и земљу. Зато се нигде и не појављује. Нико не зна чиме се бави и шта ради. Још мање како се финансира (осим онога што држава плаћа одржавање Белог двора).

Да, има два сина који сигурно могу да га наследе на исти начин као што ће мене (као и сваког другог грађанина) моји синови.

[Brok]

Postoje i sinovi Petar i princ Filip Karađorđević koji dobro govore srpski jezik.
Princ Petar (1980) je nedavno abdicirao u korist dve godine mlađeg brata Filipa.

[dzumba]

 Каква абдикација? То породица Карађорђевић може називати како хоће, али Србија је република и не може бити абдикације у правном смислу. Он може бити претендент на престо ако Србија постане монархија. А неће. Барем у наредних 100 година.

И не заборавите. Србија нема племство. Књаз Милош није дозволио својим главарима да поделе "племићке" титуле. Отприлике им је рекао: до јуче сте чували  свиње, а сада би да будете грофови...не може!

[Brok]

Loše sam se izrazio, prepustio je presto mlađem bratu ako bi jednog dana Srbija postala monarhija i samim tim bi bio krunisan za kralja Srbije mlađi brat princ Filip.

[fazan]

Vraćanje monarhije u život je mnogo više od gore nabrojanih detalja, koji, iako su važni, uopše nisu problem, jer postoje ljudi, ozbiljni i odgovorni ljudi, koji dovoljno poznaju protokol.

Za Srbiju bi to značio koreniti prekid sa republikanskim načinom vladanja, gde narod saam sebi izabire predstavnika i simbole, već su oni dati, ako ne bogom, pa onda makar tradicijom koja se poštuje iz roda u rod. Sadašnji nesporni prestolonaslednik nj.k.v. Aleksandar ima sve predispozicije za dobrog monarha, a kako ima i dva sina ima osigurano i nasledstvo.

Preduslov za to je promena Ustava Srbije, te promena imena države iz Republika Srbija u Kraljevina Srbija. To nisu jednostavna pitanja i oko toga bi valjalo da u državi postoji čim šire jedinstvo.

Дарко, говорим о томе како би то изгледало за обичног човека. То шире јединство у Србији је реално колико и рестаурација Бурбона у Француској.

У данашње време, монарх је добар уколико се не меша у политику, јер онда нема дневнополитички утицај, па су шансе за корупцију мале. Не треба да прави скандале, треба да буде пристојан и то је то.

[dark-bullet]

Vraćanje monarhije u život je mnogo više od gore nabrojanih detalja, koji, iako su važni, uopše nisu problem, jer postoje ljudi, ozbiljni i odgovorni ljudi, koji dovoljno poznaju protokol.

Za Srbiju bi to značio koreniti prekid sa republikanskim načinom vladanja, gde narod saam sebi izabire predstavnika i simbole, već su oni dati, ako ne bogom, pa onda makar tradicijom koja se poštuje iz roda u rod. Sadašnji nesporni prestolonaslednik nj.k.v. Aleksandar ima sve predispozicije za dobrog monarha, a kako ima i dva sina ima osigurano i nasledstvo.

Preduslov za to je promena Ustava Srbije, te promena imena države iz Republika Srbija u Kraljevina Srbija. To nisu jednostavna pitanja i oko toga bi valjalo da u državi postoji čim šire jedinstvo.

Дарко, говорим о томе како би то изгледало за обичног човека. То шире јединство у Србији је реално колико и рестаурација Бурбона у Француској.

У данашње време, монарх је добар уколико се не меша у политику, јер онда нема дневнополитички утицај, па су шансе за корупцију мале. Не треба да прави скандале, треба да буде пристојан и то је то.

Upravo to, javno ne mešanje u politiku je i osnov od prilike svih, barem evropskih monarhija, koliko poznajem situaciju. Jedino "mešanje" ako tako može to da se nazove je, bar tako je npr. u Britanskom kraljevstvu, je nedeljni sastanak predsednika vlade sa monarhom (pre sa kraljicom, sada sa kraljem iz naslovne teme) koji je posve zatvoren za javnost, tj. posve privatan.

Kraljevsko držanje nalaže odmerenost i distancu od tema koje razdvajaju narod.