PALUBA
April 22, 2024, 02:09:12 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 [4]   Go Down
  Print  
Author Topic: Историјски развитак полицијских власти у Србији (1793-1869)  (Read 14562 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 399


« Reply #45 on: May 10, 2023, 06:09:29 pm »

Душан Ђ. Алимпић

Рођен је у Баричу 15. јуна 1873. Основну школу завршио је у Шапцу, гимназију у Крагујевцу а правне науке у Београду. По завршетку студија стручно се усавршавао у Француској, Белгији и Швајцарској где је и проучавао управно-полицијску струку и рад техничке полиције. На швајцарском универзитету у Лозани специјализовао је модерне криминалистичке поступке, пре свега антропометријску методу по Алфонсу Бертилону, код професора Арчибалда Рајса.
Алимпић је уређивао Полициски Гласник и Полицију, а написао је: Полицијски Подсетник за жандарме и остале полицијске органе (1904); Историјски развитак полицијских власти у Cрбији (1905); Полицијски Речник (1924); Управне власти у старој српској царевини (1921). Преводио је и објављивао радове свог професора Рајса: О Бертилонажу, Полицијске технике, Примена научних метода у полицијским и судским истраживањима, Злочиначка удружења и банде, Потказивачи, Злочин као позив и спорт и др..
Још као млад чиновник заузимао је истакнуте положаје у полицијској струци: 1905. године био је шеф антропометријског полицијског одељења, које је он основао, организовао и уредио, од 1908. до 1910. године био је управник Београдске вароши, 1912. године је начелник округа битољског, а 1914. био је обласни инспектор целе Јужне Србије (охридски, битољски и тиквешки округ), од 1918-24 је начелник у Министарству унутрашњих дела. 1924. унапређен је у великог жупана и недуго затим пензионисан.
Умро је у Београду 5. октобра 1930.


Из овога могу да претпоставим да се Алимпић још пре Првог светског рата трудио и залагао да се полицијска служба у Србији организује ис проводи на модеран начин какав је у то време био по другим европским државама. То ће се десити тек после Првог светског рата када полицијска служба и на простору данашње Србије постаје слична онима у Европи. Кључна ствар је била потпуно раздвајање судске и полицијске власти и полицијске делатности од административних (чиновничких) послова општина и срезова. Колико сам могао да закључим из више текстова објављиваних 30-тих година и стручном полицијском часопису "полиција", у поглављу "Градска стража", значајан допринос томе су дали полицијски службеници из Хрватске, Словеније и БиХ који су већ имале организовано полицијску службу према Аустроугарском моделу.

Имам комплет часописа "полиција" из 1932. године. И ево, нађох текст "Душан Алимпић, комеморација" (са сликом). Поставићу га касније.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #46 on: May 13, 2023, 05:52:12 pm »

Душан Ђ. Алимпић

Стари полицајци наши, нешколовани, грубим понашањем створили су код нашег света уверење, којему је једном приликом дато израза и у Народној Скупштини: да је полиција жива рана на телу народном. Често, без обзира на правду, на морал, насртали су и на исправне, честите људе. И кад је законом укинута телесна казна, било је полиц. чиновника који су је, по свом ћефу употребљавали. Изнудити од окривљенога признање батинама: то је била утврђена метода већине полиц. чиновника.
Тек кад су културни људи, правници, стали улазити у полиц. службу, видело се да полиција има други, много лепши задатак. Пољуљана вера у правичност полиц. чиновника враћа се управо од оног времена када се јављају на позорницу: Таса Миленковић, Душан Алимпић, Васа Лазаревић и други млађи, школовани људи.
Душан Алимпић остао је за све време службе у полицијској струци. И као млад чиновник, и доцније као старешина кварта, округа, области; као начелник Министарства и инспектор обласни: на свима тим положајима био је беспрекоран. Интелигентан, вредан, благе нарави, одмерен у говору, отмен, обазрив, Алимпић је освајао људе с којима је долазио у додир. Могао се препреден и повољним приликама заклоњен кривац извући од казне, али права и невина Алимпић није могао осудити, јер није осуђивао без јасних доказа о учињеној кривици. Навести окривљенога да без принудних средстава призна своју кривицу; вештим питањима, пажљивом истрагом ући у суштину ствари: то је задатак иследника. Алимпић је на тој основи подигао практичну школу за млађе чиновнике полиције. Они су учили од њега.
Управник града Београда Алимпић је оставио код београдских грађана најлепшу успомену. И у квартовима и у централи радило се онако како је управник схватио дужност полиције, радило се и обазриво и брзо, увек с наслоном на закон. 'У канцеларији рад, у вароши ред': то је задатак полиције. Те речи управникове понављали су чиновници управе града, почевши од чланова квартова па до практиканта. Жандарми морали су бити учтиви и предусретљиви према сваком грађанину.
На говору тих, на раду неуморан, у понашању отмен и углађен Алимпић је чинио утисак једнога културнога Европљанина. А он је и по школовању био европски ученик. Зарад студија полицијске службе на пракси Алимпић је провео дуже времена у разним европским државама. Да је и било нешто оријенталског у њему, то би се изгубило у страном свету.
Алимпић није био само ваљан чиновник, већ и озбиљан књижевни радник. Сви његови радови књижевни везани су за полицију. Писао је много у Полицијском Гласнику и Полицији.
Неколико књига, великих обимом, одличних садржином, увеле се Алимпића у ред стручних писаца првог реда. Његове су књиге за полицијске чиновнике што је Требник за свештенике. И упутства за службу и коментари закона и уредаба марљиво су обрађена и лепо сређена у књигама Алимпићевим.
Још као млад Алимпић је отишао у пензију. Заморен напорним радом, подривена здравља, осећао је потребу одмора. Мало времена затим, Алимпић је отишао на вечити одмор.

Лука Лазаревић, Мали Поменик, Планета, Београд, 1933. стр. 6-7.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #47 on: May 15, 2023, 09:06:55 am »

Управници вароши Београда (од 1839 – 1910) према подацима објављеним у 'Полицији' бр. 5 од 1. 12. 1910.).

 1. Јован Герман потпуковник, постављен 25. 11. 1839. године, смењен 22. 11. 1839. г.
 2. Илија Чарапић полицмајстер, постављен 22. 11. 1839. године, смењен 27. 5. 1840. г.
 3. Милош Богићевић мајор, нач. окр., постављен 27.5. 1840. г.
 4. Младен Жујовић мајор, нач. окр., постављен 24. 9. 1840. г. 
 5. Михајло Љотић потпоручник, био привремено и смењен 6. 11. 1842. г.
 6. Раја Дамјановић главни казначеј, постављен 6. 11. 1842. године, смењен 7. 11. 1844. г.
 7. Јован Вучковић потпуковник, начелник округа, постављен 20. 12. 1844. године, смењен 22. 7. 1848. г.
 8. Гаја Јеремић пуковник, нач. окр., постављен 22. 7. 1848. године, смењен 27. 9. 1852. г.
 9. Костантин Магазиновић мајор, нач. војног одељења, постављен 27. 9. 1852. г., смењен 18. 10. 1856. г.
10. Никола Христић мајор, постављен 18. 10. 1856. године, смењен 11. 11. 1859. г.
11. Јован Димитријевић мајор, секретар полиц. одељења, постављен 11. 11. 1859. г., смењен 27. 9.. 1859. г.
12. Никола Христић помоћник попеч. правосуђа, постављен 27. 9. 1859. године, смењен 7. 10. 1860. г.
13. Драгутин Жабарац потпуковник, привремени управник, постављен 7. 10. 1860. г., смењен 19. 1. 1861. г.
14. Михајло Барловац мајор, постављен 19. 1. 1861. године, смењен 5. 7. 1868. г.
15. Јаков Туцаковић, помоћник окр. начелника, постављен 18. 7. 1868. године, смењен 2. 4. 1873. г.
16. Живојин Блазнавац, начелиик окружни, постављен 2. 4. 1873. године, смењен 13. 2. 1874. г.
17. Димитрије Јоксић, начелник окружни, постављен 13. 2. 1874. године, смењен 22. 10. 1875. г.
18. Јован Авакумовић, секретар Касационог Суда, постављен 22. 10. 1875. године, смењен 1. 6. 1876. г.
19. Јаков Туцаковић, министар у пензији, постављен 1. 6. 1876. године, смењен 1. 6. 1878. г.
20. Панта Н. Луњевица, начелник окружни, постављен 1. 6. 1878. године, смењен 25. 2. 1879. г.
21. Живојин Блазнавац, начелник окружни, постављен 25. 2. 1879. године, смењен 7. 3. 1887. г.
22. Живко Анђелић, начелник окружни, постављен 7. 3. 1887. године, смењен 11. 5. 1887. г.
23. Глиша Ђорђевић, члан I. класе Управе вароши Београда, постављен 1. 9. 1888. године, смењен 16. 9. 1889. г.
24. Светозар Арсеновић, начелник окружни, постављен 13. 1. 1890. године, смењен 11. 5. 1891. г.
25. Михајло П. Јовановић, начелник окружни, постављен 27. 5. 1891. године, смењен 9. 8. 1892. г.
26. Павле Денић, професор Војне Академије, постављен 9. 8. 1892. године, смењен 2. 4. 1893. г.
27. Стојан М. Протић председник Пореске Управе, постављен 2. 4. 1893. године, смењен 7. 4. 1893. г.
28. Ђорђе Несторовић, јавни правозаступник, постављен 7. 4. 1893. године, смењен 12. 1. 1894. г.
29. Милош Михајловић потпуковник, постављен 12. 1. 1894. године, смењен 24. 5. 1894. г.
30. Живко Касидолац мајор, постављен 24. 5. 1894. године, смењен 29. 10 1894. г.
31. Алекса Стефановић, начелник окружни, постављен 29. 10. 1894. године, смењен 1. 8. 1895. г.
32. Никола Стефановић, помоћ. упр. фондова, постављен 1. 8. 1895. године, смењен 20. 4. 1896. г.
33. Риста Бадемлић, инспектор Министарства Унутр. Дела, постављен 20. 4. 1896. г., смењен 14. 7. 1900. г.
34. Божа Маршићанин, начелник окружни, постављен 14. 8. 1900. године, смењен 29 5. 1903. г.
35. Богдан Дамњановић пуковник, постављен 29. 5. 1903. године, смењен 24. 6. 1903. г.
36. Душан Вујић, помоћ. упр. монопола, постављен 24. 6. 1903. године, смењен 28. 10. 1903. г.
37. Михајло Деровић окружни начелник, постављен 28. 10. 1903. године, смењен 20. 1. 1905. г.
38. Михајло Рашковић окружни начелник, постављен 20. 1. 1905. године, смењен 14. 8 1905. г.
39. Драгић Павловић, адвокат, постављен 14. 8. 1905. године, смењен 21. 1. 1906. г.
40. Бранимир Рајић, инспектор Министарства Унутр. Дела, постављен 21. 1. 1906. г., смењен 15. 3. 1906. г.
41. Михајло Церовић, окружни начелник, постављен 16. 3. 1906. године, смењен 19. 7. 1907. г.
42. Драгутин Милићевић, адвокат, постављен 19. 9. 1907. године, смењен 10. 1. 1908. г.
43. Обрад Благојевић, начелник Министарства Унутр. Дела, постављен 22. 4. 1908. г., смењен 27. 9. 1908. г.
44. Душан Алимпић, шеф антроп. одељења, постављен 27. 9. 1908. године, смењен 20. 2. 1910. г.
45. Гојко Павловић, судски потпуковник, постављен 10. 5. 1910. г.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #48 on: May 19, 2023, 08:52:24 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
42. Драгутин Милићевић – рођен 1861. у Пожаревцу; био је адвокат у Београду, начелник министарства полиције, управник Београда, председник пореске управе, начелник окружни, народни посланик, члан самосталне монополске управе и т. д. Умро је 6. јуна 1911. године у Београду.


* Драгутин Милићевић.jpg (29.51 KB, 233x284 - viewed 69 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #49 on: May 20, 2023, 08:03:34 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
8. Гаврило-Гаја Јеремић - рођен 1808. године; 1828. постао унтерофицир, 1831. потпоручник, 1833. поручник, 1837. капетан, 1840. мајор, 1848. управник вароши Београда, 1850. члан Државног савета. Умро у Београду 1888. године.


* Гаврило Јеремић.jpg (16.02 KB, 234x286 - viewed 64 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #50 on: May 25, 2023, 01:10:52 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
1. Јован Герман, потпуковник - рођен 1782. године; банкар, трговац и бродовласник; 1836. књажев кавалир, 1838. начелник полиције вароши Београда, 1839. секретар гувернера нахије и вароши Београда, 1842. књажев благајник. Био је ожењен Симеоном (Симком) Обреновић, ћерком господар Јеврема Обреновића и Томаније Обреновић, рођ. Богићевић. Умро у Београду 1854.


* Јован Герман.jpg (25 KB, 233x283 - viewed 59 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #51 on: May 27, 2023, 09:39:14 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
23. Глиша Ђорђевић - рођен 1842. године. Био прво практикант, доцније полицијски писар, затим срески начелник, судски писар, опет срески начелник и члан Управе града Београда. Од 6. јануара 1888. до 13. јануара 1889. управник града Београда и у том звању пензионисан. Умро у Београду 1896.

'Пао је ништавац који је годинама недостојно заузимао место за које никад није био; срушио се под бременом грехова својих један ружан неваљалац који је управљао, осрамотно и понизио све и сва, до чега се само дотакао својим грeшним рукама - збачен је с управничког места у престоници Глиша Ђорђевић, а на његово место, на жалост само привремено, дошао је г. Таса Миленковић, досадашњи секретар мин. унут. дела.' (Мале новине, 17. IX 1889.)


* Глиша Ђорђевић.jpg (18.43 KB, 234x284 - viewed 53 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #52 on: May 28, 2023, 08:32:10 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Бадемлић, Риста, државни саветник, управник Београда (Београд, 15. VI 1839 - Београд, 20. IХ 1902)

Тешко је писати потпуну биографију заслужних људи, у оквиру листа, чији је простор заузет разноврсним стварима. У излагању биографије г. Ристе Бадемлића бићемо зато кратки али исцрпни.
Г. Бадемлић долази у ред оних, који су најстарији по својој служби, јер га још 1859. године виђамо у овој. Његов чиновнички живот пун је разноврсног искуства, што га је текао у дугом низу година своје часне и примерне службе. У Управи града Београда био је практикант, писар, члан и сада управник - представник полиције престоничке. У 1864. години добио је прво указно звање, и то као писар поменуте управе. За тим се низала година за годином, и он је пролазио редом кроз тај пургаторијум чиновничког рада и делања. 1874. г. постављен је био за начелника среског а 1880. г. за члана Управе града Београда. 1881. год. постављен је за начелника округа шабачког; 1882. за начелника округа нишког; 1887. г. за члана Глав. Контроле, а већ идуће 1888. године, као човек од поверења и спреме, враћен је био опет за начелника округа нишког. Као начелник окружни I кл. стављен је био у пензију у години 1889-ој. 1895. године враћен је у службу као инспектор министарства унутрашњих дела, где је за кратко време обишао више од двадесет срезова, ове прегледао и у ред довео. За тим у априлу 1896. године, постављен је за управника I кл. Управе града Београда.
Кратак је период његовог садањег рада. Кратак, али пун плодности и осведоченог родољубља. У дужности је строг али по све правичан. Тачан је као тачан сат, а то строго захтева и од подчињених му чиновника. Његова је девиза укек била и остаје: Краљ и Отаџбина.
Као чиновник за своју ревносну службу, оданост и пожртвовање, одликован је: од Његовог Величанства Краља Александра и Његовог Величанства Краља Милана, овим орденима: Сребрном и Златном медаљом, за ревносну службу; Белим Орлом V и IV степ. и Таков. Крстом IV и III степ. Од Њ. Величанства Султана: Звездом Османлије III степена. Од Њег. Височанства црногорског Кнеза Николе: Даниловим Крстом са звездом II степена и од Његовог Височанства бугарског Кнеза Фердинанда: Крстом са звездом за грађанске врлине II степена.
Поред свега наведенога, у погледу рада г. Бадемлића, њему припада и један део заслуге што је 'Полиц. Глас ник' стао на своју снагу и успешно отпочео свој задатак. Он је при покретању листа уредништву ставио на расположење цео албум Управе, у коме су слике свију зликоваца, а тако исто и све нужне податке о њима. И као што је одушевљено радио на напредак у своме ресору - јер је његова заслуга што данас Управа има и свој фотографски апарат за сликање неваљалих људи - исто тако одушевљено и енергично је радио и ради да наш лист добије могућности и за свој даљи опстанак. Нека му је хвала. ('Полицијски Гласник', 15. новембар 1897.)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Риста Бадемлић..jpg (34 KB, 234x285 - viewed 50 times.)

* Риста Бадемлић.jpg (244.41 KB, 518x767 - viewed 2 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #53 on: May 31, 2023, 11:33:44 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
34. Божидар Маршићанин - рођен је 1855. године у Крагујевцу. Ту је завршио основну школу и Крагујевачку гимназију. Радио је као писар треће класе Управе града Београда од 1878. године, а затим је био срески начелник у Рековцу,  начелник Тимочког, Крагујевачког, Поречког, Подунавског и Моравског округа.
Иако је важио за човека у немилости краља Милана Обреновића, био је лојалан династији. Краљ Александар Обреновић га је 13. јула 1900. године именовао за управника града Београда и тада је постао човек од највећег краљевог поверења. У време када је постало јасно да краљица Драга неће родити наследника престола, што је угрожавало опстанак династија, појавиле су се тврдње да црногорски принц Мирко Петровић претендује на српски престо. Маршићанин је посредовао у откупу 104 писма принца Мирка у којима се говори о овоме и септембра 1902. године их предао краљу Александру. Мада никад нису јавно употребљена, писма су нестала после преврата и никад нису пронађена.
Један од послова којима се бавио била је и краљева безбедност, где је забележио бројне успехе, али се касније у мемоарима жалио да је долазило до честог сукоба са другим органима у тој области чија се надлежност преплитала, те да је на располагању имао мало поузданих и обучених људи. Активно је радио на повећању броја обучених полицијских службеника, њиховом усавршавању и професионализацији рада полиције.
Маршићанин је краља у више наврата упозоравао на поуздане изворе о постојању завере и одговарао га од учешћа на појединим јавним манифестацијама, мада је умео оценити и које су полицијске доставе на ту тему биле обична оговарања и подметања. Успео је открити да краљев ађутант Михаило Наумовић, иначе потомак Наума Крнара који је био Карађорђев пратилац и који је с њим убијен у Радовањском лугу, јесте учесник завере против краља. Ове наводе је краљ одбацио, пошто је био чврсто уверен у Наумовићеву оданост.
Са места управника града Београда, Маршићанин је смењен 29. маја 1903. године, односно у ноћи Мајског преврата када су убијени краљ Александар и краљица Драга. Мада је очекивао репресију превратничког режима будући да је био човек од краљевог великог поверења, до тога није дошло, те се након смене повукао из јавног живота. Први светски рат је провео у Трстенику и о томе је објавио књигу Успомене из збега.
Умро је 29. јуна 1921. године у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

'Г. Божо К. Маршићанин, који је недавно заузео једно од најважнијих места у полицијској струци, поставши управником града Београда, рођен је године 1855. у срцу Шумадије, у Крагујевцу. Рођен је у старој српској кући, и син је једног у сваком погледу узоритог српског чиновника, пок. Косте Маршићанина, бившег помоћника начелства.
У државну службу ступио је г. Маршићанин године 1878. као писар III класе управе вароши Београда. И како је тад ступио у полицијску службу није више из ње ни излазио, нити је другом струком замењивао. Захваљујући тој околности, дакле што је г. Маршићанин беспрекидно служио само у полицијској струци, а највећи део времена у полицији београдској, он важи сада као један од најспремнијих полицајаца.
Навршив 15 година службовања у полицијској струци, г. Маршићанин је 1893. год. произведен у чин начелника окружног. Као окружни старешина службовао је у окрузима: крагујевачком, старом црноречком, старом тимочком, врањском, новом тимочком, подунавском и сад недавно у моравском, одакле је Краљевим указом од 13. јула о. г. позват на једну од најважнијих, најтежих и најодговорнијих дужности у струци полицијској, позват је на дужност градског управника српске престонице. Тим краљевским указом постављен је за управника II. класе, а већ 23. истог месеца на дворскоме ручку, изјављујући своје високо задовољство на примерном реду, који је владао за све време свечаности на сами дан краљевског венчања а и претходних дана, Њ. В. Краљ поздравио је г. Маршићанина као управника прве класе.
Радећи неуморно, савесно и похвално на свакоме послу, који му је по службеној дужности пао у део, г. Маршићанин је у дугом низу свога службовања пожњео и многе похвале својих претпостављених и многа признања своје савесне и ревносне службе са Највишега Места.
Још за време српско-турског рата подарена му је сребрна медаља за ревносну службу; за тим је Његово Величанство благоволело одликовати га Таковским крстом III степена, затим орденом Белог орла V. степена, и медаљом Милоша Великог.
Г. Маршићанин у слободним часовима својим, у колико му је то служба допуштала, радио је и на књижевном пољу. Наш лист био је тако срећан, да га г. Маршићанин у току читаве две године помаже својим одабраним и обилатим радовима. Осим тога радио је г. Маршићанин и на књижевним листовима 'Звезди' и 'Искри'. Његови радови примани су у публици с допадањем и похвалом.
Као о човеку можемо рећи о г. Маршићанину, да је у приватном свом животу честит и карактеран, и важећи као такав, он је уживао опште симпатије код грађанства без разлике партија. У служби пак свагда је био разложан, одмерен, тактичан, сталан и у сваком погледу исправан, те је зато био цењен од стране претпостављених му а од потчињених са страхопоштовањем услужен. Те одлике и јесу један узрок његовом поступном али сталном напредовању у полициској служби.'  (Полицијски Гласник, 32/1900.)


* Божидар Mаршићанин.jpg (31.27 KB, 233x284 - viewed 45 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #54 on: June 02, 2023, 09:03:41 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
15. Јаков Туцаковић (Крагујевац, 22. март/3. април 1828 - Београд, 15/27. децембар 1889) био је српски политичар. Обављао је функцију министра унутрашњих послова и државног саветника. Завршио је гимназију у Крагујевцу и Лицеј у Београду. Каријеру је започео као млади писар првостепеног суда у Јагодини. Августа 1868. је постао управник града Београда и ту функцију је обављао до априла 1873. када је постао министар унутрашњих послова. Јуна 1876. је постао поново управник града Београда, све до краја Српско-турског рата, када је постао државни саветник, у исто време обављајући фунцкију управника града Београда. Од 2/14. априла до 22. октобра/3. новембра 1873. у Првој влади Јована Ристића и од 25. јула/6. августа 1879. до 5/17. јуна 1880. у Другој влади Јована Ристића је био министар унутрашњих послова, а након тога је враћен у Државни савет. Пензионисао се пред крај марта 1881.
Када се 17. октобра 1882. године 'Дружина за помагање српске књижевности' преобразила у Либералну странку, постао је члан њеног Главног одобора, док се на челу странке налазио Јован Ристић.

'Иако Србија, пре пола века, није била ни државно ни правно уређена онако, како је то било на Западу, ипак је она имала у редовима свога чиновништва људе, који су својом интелигенцијом и стручном спремом чинили част својој отаџбини. Између тих људи заузима одлично место и пок. Јаков Туцаковић.
Ко је само познавао пок. Туцаковића, чију слику доносимо, из ранијих, млађих година, казаће, да је то био човек даровит, пун духа и одлучан. И он је, као и чича Никола, био на видноме положају у државној служби у времену, кад се над Србијом беху витлали тешки и црни облаци. Године 1876. и 1877. пок. Туцаковић био је управник града Београда. То је један важан период времена, који у новијој историји српскога народа заузима видно место, јер се тада водила крвава и очајна борба за ослобођење и уједињење племена о српског под. Турцима и за независност Србије.
Јаков Туцаковић рођен је у селу Честину ср. гружанског окр. крагујевачког 1826. године. Отац му је био чувени кнез гружански Петар Петровић, кога су Турци због велике главе прозвали 'Туцаком'. Отуда се пок. Јаков и презивао - Туцаковић. Основну школу и гимназију свршио је у Крагујевцу а Лицеј у Београду. Он је своју каријеру у државној служби почео као млађи писар суда окр. јагодинског. За тим је поступно напредовао. – 1859. године постављен је од писара суда окр. пожаревачког за начелника среза Тимочко-Заглавског окр. књажевачког. 4. јануара 1860. године постављен је за начелника среза посавског а брзо за тим, 4. новембра исте године за потпоручника и свима правима која су са овим чином скопчана, Да не ређамо даље, напоменућемо још и ово: 1. августа 1868. године постављен је од помоћника II кл. начелства округа алексиначког за управника III кл. вароши Београда. – 6. децембра 1870. године добио је II класу а 16. новембра 1872. године унапређен је за управника I класе исте управе. Од априла 1873. год. па до септембра те исте године био је Министар Унутрашњих Дела, а 1. јуна 1876. године поновo је постављен за управника града Београда. По свршеном српско-турском рату добио је за Саветника, али је и даље вршио дужност управника града Београда. Доцније био је опет Министар Унутрашњих Дела, па Саветник, и најзад 17. марта 1881. године стављен је у пензију.
То је кратак опис његовог службовања.
Као што смо већ казали, пок. Туцаковић био је даровит, пун духа и одлучан, али и врло строг, па и прек у извесним моментима. И поред свега тога, он је био савестан у служби и један од ретких родољуба српских.
Заиста, у времену, кад је Србија ратовала с моћном Турском царевином, требало је чврсте воље, одлучности и патриотизма, па да се потпуно одговори тешкој дужности управника престоничке полиције. И све је то било оличено у пок. Туцаковићу. Полиција београдска у томе времену била је прави чувар имовне и личне безбедности грађана београдских.
Колико је пок. Туцаковић волео Србију а мрзео оне, који противу ње износе лажи и клевете, најбоље је оцртао г. Таса Миленковић, наш најбољи криминалиста и дугододишњи секретар његов у једноме догађају који се десио између пок. Туцаковића и неког страног новинарског дописника у канцеларији управе града Београда. Овај је дописник за време српско-Турског рата слао извештаје пуне најгаднијих измишљотина: како је у Србији, а нарочито у Београду, права анархија; како добровољци пљачкају на све стране, а полиција све то мирно гледа и т. д. Али после тога догађаја и 'опипателног' објашњења од стране пок. Туцаковића, тај страни дописник толико је 'заволео' Србију, да је писао: како је у Србији ред и мир, благодарећи енергији управника града Београда. За то о томе нећемо овде говорити, већ ћемо изнети две сличице, из којих ће се најбоље видети досетљивост и одлучност Туцаковићева у извесним приликама.
Као Министар Унутрашњих Дела, бранећи у Скупштини један свој предлог, наишао је на јак отпор од стране тадашње опозиције. Многи су оштро нападали тај предлог. Мало-мало па се позиваху на Енглеску и на њене неке законе.
- Шта ми ви ту потежете једнако Енглеску, викну Туцаковић. Какви сте ви Енглези, такав сам и ја Глестон, па такви вам морају бити и закони!
После ове духовите досетке, предлог је његов био примљен у Скупштини.
Једне ноћи био је дежуран у двору. Седећи у дворској канцеларији предадоше му посетницу неке личности са страним именом, која је те ноћи требала да буде примљена код пок. Кнеза Милана. По дужности пок. Туцаковић извести о томе Кнеза који му нареди, да ту личност одмах пусти у двор.
- Нек' дође то лице овамо, рече он жандарму...
Непознати уђе у канцеларију. Беше то витка, елегантна особа у салонском оделу с цилиндером на глави.
Пок. Туцаковић, посматраше испод ока ову личност, па кад спази да се и сувише слободно понаша - јер јој беше још цилиндер на глави - он онако брз и прек у извесним моментима скиде сам цилиндер с главе томе непознатоме посетиоцу. У тренутку просу се по раменима те личности дуга, густа женска коса. И тада, уместо да оде Кнезу, она је отишла, у пратњи жандарма, у Управу града Београда...
За време министровања пок. Туцаковића, био му је начелник г. Алимпије Богић, сада пенсионар који се увек потписивао: А. Бог. Многи грађани и чиновници долажаху код њега да им по молби учини: неки да добије указ, класу или премаштај, а неки механско или кафанско право и т. д. Кадгод су га питали, да ли им може по молби учинити, он би одговарао:
- Како да не могу! Зар не видите ово: Аз Бог, а то значи: ја сам Бог.
Чуо то пок. Туцаковић, који се опет био увек потписивао: Ја. Туц, па спреми указ, те ти нашег Аз Бог-а у пензију.
- Шта је ово, ако Бога знате, викну г. Богић кад је био указ прочитао.
- То је то, одговори пок. Туцаковић: ти си Бог, а ја Туц, па туцам такве Богове, јес' чуо?
Такав је био пок. Туцаковић. Али је увек и у свакој прилици о подмлатку нашем водио озбиљнога рачуна. Он је пажљиво пазио на кретање сваког младог човека, па кад је приметио, да ко од њих похађа рђава друштва, која трују млад живот, он је са своје стране све чинио да таквог залуталог младића отргне од тога неваљалог друштва и упути на добар пут. Кад нису могли помоћи добри савети, он је онда претио и те су претње обично имале дејства, јер су се многи од тих младића тргли и пошли путем доброг и поштеног живота. О томе и данас причају г. г. Тихомир Марковић, гувернер Народне Банке и Лука Ћеловић рентијер овд.
И поред све строгости његове, млађи су га волели и поштовали, јер је био правичан у одењивању свачијега рада и способности...
Умро је 1889. године и сахрањен у Београду уз велико учешће чиновника и грађанства београдског.' (Полиција, 18/1911)


* Јаков Туцаковић.jpg (16.39 KB, 234x284 - viewed 37 times.)
Logged
Duki
Počasni član foruma
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 925



« Reply #55 on: January 22, 2024, 11:20:09 am »

Video o razvoju policijskih uniformi i opreme
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #56 on: March 27, 2024, 11:27:24 am »

Гојко Павловић, војно-судски пуковник, рођен 25. августа 1868. у Крагујевцу. Дипломирао 1891. г. на правном одсеку београдске Велике школе. Исте год. произведен у војно-судског потпоручника. Извесно време боравио у Петрограду као државни питомац. Ожењен (1901) Даринком, ћерком Лазара Тадића, трговца из Београда. Умро 3. априла 1919. У Београду.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Гојко Павловић..jpg (89.21 KB, 307x464 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #57 on: March 27, 2024, 11:32:01 am »

С. Тодоровић, Српска и турска полиција у Београду 1860. године.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



* Београд 1860.jpg (89.05 KB, 436x326 - viewed 21 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 135



« Reply #58 on: March 28, 2024, 10:54:47 am »

Гојко Павловић – Марку Трифковићу
Београд, 23. септембар 1911.
Бр. 37.320.


Господину Министру Унутрашњих Дела,

Плате жандармима одређене су још 1861. год., дакле пре 52 године, чл. 18 закона о жандармерији. По том законском пропису месечна плата жандарму за прве три године износи 45 динара, у четвртој години добија још 8 дин.; по навршетку пет година још 4 дин. и по навршетку 10 година још 4. Каплар има додатак на чин 11 динара месечно, поднаредник 18 и наредник 25 динара. Према томе плате жандарма и њихових подофицира крећу се за редове од 45-61 дин., за капларе од 56-72, за поднаредника, од 60-79, и за наредника од 70-86 динара.
Већа се плата од изложених не може добити, па ма се служило и више од 30 година.
Ове суме могле су пре 52 године и да буду довољне. Али, данас, када је живот више но два пута постао скупљи, када је зарада на свима пољима како државне службе тако и приватне службе и радиности знатно одскочила, ове су плате више но недовољне.
Према жандармима у унутрашњости још је и учињено у 1899. години једно побољшање њихова стања, јер им је чл. 71 Уредбе о задатку, попуњавању- и т. д. жандармерије додато по 10 динара из окр. приреза. Али је тим у исто време у толико већа неправда учињена према жандармима који врше: службу у Београду, који су без тога додатка остали, ма да је овде и живот знатно скупљи и служба много напорнија од оне код жандарма у унутрашњости.
Последице те неправичности мора да сноси београдска полиција, која, на штету службе, једнако мора да ради скоро све с новим жандармима, јер старији беже у унутрашњост, колико због јевтинијег живота, толико и због лакше службе и оног додатка.
Данас се свуда може више да заради од 45 дин. месечно, те обучени жандарми излазе из трупе, а нови кандидати су све гори и гори. Сад се јављају за ову службу само сељаци, па и то они неписмени и који нигде на другој страни не могу бољу зараду да нађу. Па и овакви се јављају све мање и мање, те у жандармерији сада има на 80 празних места. Многи од оних који су били принуђени да се приме жандармеријске службе, кад доцније виде колико је служба у Београду тешка, заморна и пуна одговорности, а при том како је награда мала, гледају на све могуће начине да или иду у унутрашњост или изиђу и из саме трупе, ма да по закону треба да одслуже три године. Кад им ништа не помогне онда траже спаса у бегству. Само у овој години пребегло је у Аустро-Угарску осам жандарма, све из Београда. Да је та појава бламаж не само наше струке, већи национални, није потребно доказивати.
Овоме злом стању у београдској жандармерији моћи ће се стати на пут само побољшањем материјалног стања жандарма. А то ће се најбоље, најбрже и најлакше за сада извести, ако се жандармима у Београду даде додатак, ако се, рецимо, поред чл. 11 горе поменуте Уредбе стави, да се како жандармима, тако и чиновима до наредника наиме тог додатка због скупљег живота и теже службе даје из државног буџета не мање од 15 динара на месец, те да бар по пет динара имају више но жандарми у унутрашњости, како би се најбољи жандарми задржавали у Београду. За 500 жандарма, колико их има на служби у Београду тај би додатак изнео суму од 90.000 дин. који би имао да се унесе у буџет Министарства војног. То би се, можда, могло урадити, иако би се та сума просто унела у финансијски закон као додатак за 500 београдских жандарма или на неки други начин које финансијски референти - благајници предложе.
Главно је да се ово мора одмах учинити, како би побољшање наступило још почетком идуће године. Доцније ће се већ морати чинити знатније измене с погледом на потребе варошке и пољске жандармерије, а за сада је неопходно потребно овај додатак одмах завести.
Тада ће се моћи бирати писмени и бољи кандидати, како с погледом на физичке, тако и моралне и остале квалификације. Из досадашњих најбољи ће се моћи задржати у Београду, и онда ће се одмах приметити видан напредак и у ресултатима рада београдске полиције, чији је и углед морао да трпи због неподобних, несигурних и свакојаких елемената у жандармеријској трупи, по којима не само странци већ и наша јавност са доста разлога цени и ваљаност целе полиције.

Управник Београда
Гојко Павловић.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 399


« Reply #59 on: March 28, 2024, 07:04:25 pm »

Колико ми је познато сличан проблем се понавља већ ево, преко 100 година....Буде неког побољшања, па се опет вратимо на стање које наводи управник Београда Гојко Павловић. И сада је проблем задржати полицајаца на служби у Београду...
Logged
Pages:  1 2 3 [4]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.037 seconds with 23 queries.