Забраном Micron Technology, Кина ескалира сукоб око микрочипова са САДАутори анализе: Пол Мозор (Paul Mozur) and Џон Лиу (John Liu), Њујорк Тајмс
Објављено: 22.5.2023.Кинеска забрана меморијских чипова компаније Micron Technology (Микрон Текналоџи, америчка компанија – амерички изговор) означава колико се две економске силе удаљавају у технолошкој политици.Одсецајући стране технолошке компаније из кинеских ланаца снабдевања, Пекинг је одавно изабрао да ради индиректно или чак тајно. Регулатори би руководиоцима држали предавања у просторији, оптерећивали их прекомерном бирократијом или би их ударали повременим рацијама у канцеларијама. Ретко када је влада рекла некој фирми да више није добродошла.
Али то је оно што је искусио Micron Technology у касном ноћном саопштењу кинеске владе у недељу.
Кинеска влада је забранила компанијама које рукују критичним информацијама да купују микрочипове које производи Micron Technology из Боисеа, Ајдахо (Boise, Idaho). Чипови компаније, који се користе за складиштење меморије у свим врстама електронике, као што су телефони и рачунари, након прегледа сматрају да представљају „релативно озбиљне проблеме са сајбер-безбедношћу“ од стране кинеског надзорника интернета.
Micron је рекао да „процењује“ владин налаз и „процењује“ шта ће следеће урадити. Аналитичари кажу да би компанија, која већ годинама продаје чипове у Кини, могла да се нађе изван будућег пословања кинеских компанија.
Отвореност и брзина којом су кинеске власти предузеле акцију против Микрона - потрошиле су мање од два месеца на истрагу - наглашавају колико се две стране удаљавају у технолошкој политици. Прошле године, Бајденова администрација предузела је оштре кораке да блокира приступ кинеским произвођачима чипова кључним алатима потребним за израду напредних чипова, као и приступ чиповима који покрећу суперкомпјутере и праве моћне алгоритме вештачке интелигенције.
Акција против Микрона, која се нашироко сматра одмаздом за те потезе, показује неке од предности Кине у односу на Сједињене Државе: брзу ауторитарну страховладу која може брзо да изрекне и примени апсолутне забране. Такође нуди увид у нову тактику Пекинга.
Са блокадом Микрона, власти су отвориле простор у индустрији који су кинески произвођачи чипова могли да попуне. Овај потез би такође могао да представља нови клин између САД и њихових савезника, чије компаније би могле да остваре милијарде долара у продаји ако би се умешале и покупиле посао који би Микрон могао изгубити. За Пекинг, наношење штете америчкој компанији која производи критичну опрему унапређује владин циљ да ојача свој домаћи технолошки сектор.
„Можда није изводљиво или неопходно да у потпуности заменимо све производе домаћим, али за ове основне производе морамо да развијемо сопствене способности и да избегнемо претерану зависност“, рекао је Сјанг Лиганг (Xiang Ligang), директор пекиншког технолошког конзорцијума који је саветовао кинеску владу о технолошким питањима. „Ово се не односи само на индустрију чипова већ и на друге секторе“, додао је он.
Већи део деценије, Кина и САД су се бориле око глобалног технолошког лидерства. Кинески компјутерски хакови америчких фирми, и политике осмишљене за откривање и преузимање брижљиво чуване интелектуалне својине, подигле су црвене заставе у Вашингтону. У Пекингу, открића Едварда Џ. Сноудена (Edward J. Snowden), бившег америчког обавештајног сарадника, разоткрила су рањивост у превеликом ослањању на америчку технологију.
Како је свака страна маневрисала да пронађе нове предности, обе су се фокусирале на индустрију полупроводника. Сићушни микрочипови на којима се базираскоро читава модерна електроника били су погодна тачка за САД, које су радиле на томе да Кини одсеку приступ најмањим и најбржим чиповима. Нада је била да ће кинески суперкомпјутери учинити мање паметним, а паметни телефони мање продајним.
Да би се супротставила Вашингтону, Кина је дала субвенције водећим домаћим произвођачима чипова. Иако нису успеле да сустигну глобалне ривале у арени најнапреднијиһ чипова, неке фирме су успеле са мање софистицираним деловима, попут меморијских чипова и већих логичких чипова који раде у јефтинијим паметним телефонима и аутомобилима.
Затим је Бајденова администрација у октобру објавила велики скуп одлука усмерених против најуспешнијих кинеских компанија за производњу полупроводника. Кинески политичари су на тај потез, заједно са милијардама нових субвенција за производњу чипова у САД, видели као негативан, рекао је Пол Триоло (Paul Triolo), виши потпредседник за Кину у Албрајт Стонебриџ Груп (Albright Stonebridge Group), компанији за саветовање о стратегији (Strategic Advising).
„Званичници у Пекингу су се протеклих месеци жалили свима који желели да слушају о америчким акцијама“, рекао је он. „Пекинг сматра да су ови потези првенствено политички вођени и сада је вољан да одговори истом мером“, додао је господин Триоло.
На неки начин, Кина је спремнија. Кинески ауторитарни систем омогућава брзу акцију и гарантује да ће мало домаћих фирми прекршити државну политику.
У Сједињеним Државама, политичка дебата и правни изазови могу да умање оштрину владиних напора. Велике америчке компаније, на пример, пронашле су правна решења за покушаје Вашингтона да смањи продају компоненти компанијама попут кинеског произвођача телеком опреме Хуавеи. Неке мултинационалне компаније су успешно лобирале за лиценце које би им омогућиле да наставе да продају компанијама са црне листе.
Конкретно циљајући на Микрон, Кина погађа један од ретких сектора — меморијске чипове — где има предност над САД.
Иако заштита таквог успеха забраном америчке конкуренције има стратешког смисла, Кина се и даље веома ослања на Сједињене Државе у погледу напредних чипова, каже Тенг Таи (Teng Tai), економиста и директор Института за нова економска истраживања Ванбо (Wanbo New Economic Research Institute) у Пекингу.
„Крајњи циљ одмазде против Микрона је да подстакне одређене америчке компаније да се уздрже [од подршке владиним мерама], како бисмо могли даље да промовишемо технолошку и трговинску сарадњу, и да избегнемо изолован и самодовољан приступ“, написао је у понедељак на Веибу (Weibo), кинеској друштвеној мрежи. излаз.
Друго питање које покреће недељна акција против Микрона је како ће одговорити амерички савезник Јужна Кореја. Њихове компаније, посебно Самсунг и СК Хиникс (SK Hynix), имају највише добити од забране компаније Микрон. Две компаније ће покупити купце од Микрона, који је пријавио продају од 3,3 милијарде долара у Кини 2022.
Г. Сјанг, саветник кинеске владе, рекао је: „Зашто би Јужна Кореја слепо следила САД и штетила својим интересима? Мислим да Јужна Кореја нема такву обавезу.”
Извор:
Њујорк Тајмс
