Izgradnja integrisane protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane (IAMD) za AustralijuStrateški odbrambeni Pregled identifikovao je očigledan jaz u sposobnostima australijskih odbrambenih snaga—skoro potpuno odsustvo bilo kakvog oblika slojevite integrisane protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane dugog dometa (IAMD).
Dugogodišnja pretpostavka da je Australija "zaštićena svojom geografijom, sa svojom sjajnom izolovanošću od regiona nestabilnosti i jazom između mora i vazduha na našem severu kao neprohodnim strateškim rovom, znači da smo bili spori da se zaštitimo od rastuće raketne pretnje na dužim dometima".
U
Pregledu se navodi da je vojno jačanje Kine sada najveće i najambicioznije od bilo koje zemlje od kraja Drugog svetskog rata.
Iako
Pregled ne identifikuje konkretno pretnju koju predstavljaju kineske udarne sposobnosti, jasno je da je sever Australije širom otvoren za balističke rakete dugog, dugog do srednjeg i srednjeg dometa, hipersonično oružje i napredne krstareće rakete za kopneni napad, sve što sada mogu da koriste kineska mornarica, vazduhoplovstvo i raketne snage.
U
Pregledu se kaže da odbrana hitno mora da isporuči slojevitu integrisanu protivvazduhoplovnu i protivraketnu odbranu i da „mora da sadrži skup odgovarajućih komandnih i upravljačkih sistema, senzora, aviona protivvazduhoplovne odbrane i površinske (kopnene i pomorske) raketne odbrane“.
Pregled upozorava na potragu za „savršenim“ rešenjem koje neće biti dostupno dovoljno brzo ili po pristupačnoj ceni, već poziva na gotova rešenja za vojsku. U njemu se kaže da odbrana mora da „ponovo postavi prioritet u isporuci slojevitih
IAMD (integrisanih raketnih sistema PVO) sposobnosti, dodeljujući dovoljne resurse načelniku vazduhoplovnih snaga da blagovremeno isporuči početne sposobnosti i da kasnije dalje razvije zrelu sposobnost“.
IAMD se bavi mrežama i sistemima sistema, a ne pojedinačnim platformama. Tačnije, radi se o "lancima za uništenje" koji se sastoje od senzora i strelaca i komandno-upravljačkih veza između njih i onih koji donose odluke. Cilj je poraziti nadolazeće rakete, bilo da su to balističke ili krstareće rakete ili avioni niskog nivoa i autonomni leteći objekti.
Složenost
IAMD-a i visoko tehnička priroda izazova koji predstavljaju sve sofisticiraniji sistemi za napade, sa hipersoničnim oružjem sada na horizontu, povećaće troškove projekta i generisati kašnjenja ako je cilj sveobuhvatno rešenje da se obezbedi ono što neki nazivaju „astrodome defence". U razmatranju
IAMD-a, važno je napraviti razliku između nacionalne raketne odbrane, tipa koji je raspoređen u Sjedinjenim Državama za odbranu od veoma ograničenog nuklearnog napada, i odbrane ključnih ciljeva od usmerenog napada konvencionalnim projektilima.
Cilj
IAMD-a u Australiji mora biti odbrana geografskog okruženja na i oko ključnih vojnih objekata – posebno na severu – od direktnog raketnog napada, uključujući hipersonično oružje i napredne autonomne letelice. To ne bi trebalo da bude zaštita cele nacije, ili obezbeđivanje nepropusne zvezdane odbrane koja je tehnički neizvodljiva u kratkom vremenu i koja bi bila preterano skupa.
Dostupni su efikasni zemaljski protivvazduhoplovni i protivraketni odbrambeni sistemi koje bi odbrana trebalo da razmotri. Projekat
Air 6502 je namenjen za suočavanje sa pretnjama srednjeg dometa, a Air
6503 sa pretnjama od naprednih raketa velike brzine.
Australijska vojska već raspoređuje
Kongsberg-Raytheon-ov
NASAMS (Nacionalni napredni raketni sistem zemlja-vazduh) za suočavanje sa pretnjama manjeg dometa. To je jedan od najnaprednijih kopnenih sistema protivvazduhoplovne odbrane kratkog do srednjeg dometa koji su dostupni i dizajniran je za suzbijanje pretnji kao što su bespilotne letelice, avioni sa fiksnim i rotacionim krilima i krstareće rakete. Četiri
NASAMS-a su korišćena u Ukrajini sa velikim uspehom protiv krstarećih raketa i naoružanih dronova. Treba obezbediti još sedam.
NASAMS je visoko umrežen sistem koji može istovremeno da angažuje do 72 mete. Mrežna priroda sistema omogućava mu da brani širok region.
NASAMS-ova zrelost i dostupnost čine ga logičnim putem za dalji razvoj ako odbrana želi brze
IAMD mogućnosti većeg dometa. Njegova otvorena i distribuirana arhitektura bi omogućila da se u sistem integrišu dodatne rakete-presretači većeg dometa. Raketa
AMRAAM-ER sa dometom od 70 kilometara je integrisana u
NASAMS, a
Raytheonova raketa
SkyCeptor ima domet od 200 kilometara.
IAMD takođe mora da odgovori na izazov koji predstavljaju balističke rakete dugog, srednjeg i dugog do srednjeg dometa, kao što je kineski
DF-26 IRBM.
Lockheed Martin-ov
THAAD (Terminal High-Altitude Area Defence) sistem bi omogućio ADF-u (Australijskim odbrambenim snagama) da presretne balističke rakete u završnoj fazi (kada ponovo uđu u atmosferu) na daljinama do 200 kilometara.
Raytheon i
Lockhed Martin su vodeće kompanije odabrane da podrže poduhvat za integraciju vođenog oružje omogućavajući opciju proizvodnje projektila u Australiji. Kombinovanje unutrašnjeg sloja zasnovanog na poboljšanom
NASAMS-u i spoljašnjeg sloja zasnovanog na
THAAD-u moglo bi efikasno da brani sever od balističkih projektila.
Ključni tehnički izazov u presretanju raketa velike brzine na velikom dometu je rano otkrivanje. To je još teže sa manevarskim hipersoničnim klizećim vozilima, koja bi mogla da isporuče kineska raketa srednjeg dometa
DF-17 i
DF-27. Oslanjanje na senzore za otkrivanje lansiranja projektila od strane takvog vozila smanjuje šansu za rano upozorenje, posebno ako letelica može da leti nisko i koristi maskiranje terena da bi detekciju svelo na minimum.
Da bi Australija imala
IAMD većeg dometa koji je efikasan protiv novih pretnji kao što su
DF-26 i
DF-17, sistem bi trebalo da ima umrežene senzore zasnovane na satelitima u orbiti. Svemir mora da igra ulogu, sa malim satelitima posvećenim otkrivanju raketa, ranom upozorenju i praćenju u niskoj orbiti kako bi se produžilo rano otkrivanje i produžilo vreme reakcije.
Australija već dobija pristup informacijama o raketnim pretnjama preko američkog infracrvenog sistema baziranog u svemiru, a takođe će imati pristup nasledniku,
OPIR (persistent infracrvenom) satelitu sledeće generacije. Ali
IAMD otvara novu priliku za australijski komercijalni svemirski sektor da razvije suverene sposobnosti ranog upozoravanja na rakete kako bi dopunio i povećao američki sistem u okviru inicijative za kombinovane svemirske operacije.
IAMD ne bi trebalo da bude samo sposobnost zasnovana na zemlji – prostor treba da bude deo bilo kog ADF sistema da bi se suprotstavio pretnjama velike brzine većeg dometa.
Saradnja na ranom upozoravanju, otkrivanju i praćenju raketa baziranih u svemiru, uključujući manevrišućim hipersoničnim pretnjama, svakako bi spadala u prioritetnu oblast
AUKUS Stub 2 hipersonike i kontrahipersonike. Tradicionalne balističke rakete kao što su
DF-26 i
DF-21D su hipersonične. Kina razvija hipersonična klizna vozila i 2021. testirala je „sistem za frakciono orbitalno bombardovanje“. Ulaganje u
IAMD mora da obuhvati nove pretnje i mora biti u stanju da angažuje mogućnosti velike brzine i dugog dometa.
Izazovi su da se odgovori na ove pretnje bez potrebe za srebrnim metkom i da se isporuči sposobnost brzo i po razumnoj ceni. Uspostavljanje
IAMD-a neće biti lako.
NASAMS lansira projektil AMRAAM-ER: [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Novi projektil Raytheona SkyCeptor:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
THAAD, lansiranje presretača:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Izvor
