Beograd na starim fotografijama i razglednicama

[zpetrov9]

Jedna lijepa stara razglednica Beograda i dijela Kalemegdana snimljena negdje iz smjer Pobjednika s pogledom u smjeru Saborne crkve.

[zpetrov9]

Razglednica Beograda, Pogled na Beograd i most Kralja Aleksandra sa strane Sajma snimljena negdje krajem tridesetih godina XX vijeka.

[zpetrov9]

Jedna dosta starija razglednica Beograda, prikazuje ulicu Kneza Mihajla na kraju XIX vijeka.

[zpetrov9]

Još jedna fotografija-razglednica Beogradskog Kalemegdana s izloženim tenkovima ispred vojnog muzeja.

[zpetrov9]

Pogled na Studentski trg u Beogradu sredinom pedesetih godina nakon što su tramvajske tračnice uklonjene prije par godina. Ostali su samo
trolejbusi i autobusi kao i danas.

[MOTORISTA]

Uskoro i to nestaje, pošto planiraju da prošire pešačku zonu i na Studentski trg.

[relja]

Još jedna fotografija-razglednica Beogradskog Kalemegdana s izloženim tenkovima ispred vojnog muzeja.

Interesantno:
i "Tenk A" i PzKpfw IV se ne oslanjaju svim točovima na postamente...verovatno su naknadno pomereni još malo unazad, pošto se danas oslanjaju svim točkovima.
A i T-34 nije parkiran "u rikverc" pa mu je kupola okrenuta preko desnog boka.

Kao da su dali regrutima da parkiraju te tenkove  

[zpetrov9]

Još jedna fotografija-razglednica Beogradskog Kalemegdana s izloženim tenkovima ispred vojnog muzeja.

Interesantno:
i "Tenk A" i PzKpfw IV se ne oslanjaju svim točovima na postamente...verovatno su naknadno pomereni još malo unazad, pošto se danas oslanjaju svim točkovima.
A i T-34 nije parkiran "u rikverc" pa mu je kupola okrenuta preko desnog boka.

Kao da su dali regrutima da parkiraju te tenkove  

Fotografija je relativno starija, možda iz kraja pedesetih ili početka šezdesetih godina pa su ih možda tada tek postavljali, a kasnije su
napravili današnji raspored. Samo pretpostavljam, nisam siguran.

[JASON]

Споменик Победе у Београду

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Овај крст као споменик Победе подигнут је у јесен 1862. године. О њему је тадашњи београдски лист Световид од 2. децембра, писао:
Турци који су с нама живели, тако су нам на сметњи били, и тако су нас којечим збуњивали, да досад у ниједном крају хришћанске вароши Београда не имадосмо крста, који би у свако доба дана и ноћи пролазећем хришћанину, док погледа у њега, крепост у срце усељавао и слободу поткрепљавао, а страним опет био знак да у томе крају живе Хришћани. Честити Срби и одлични грађани наши, господа Кира Христић, трговац, и Антоније Радивојевић, слуга, први насташе те о свом трошку набавише и на Малој Пијаци подигоше прекрасан крст од мермера, који је освештан прекјуче, на Прозваног Андрију.

Доцније, споменик је премештен у Моравску улицу, а где се сада налази, није ми познато.

[kumbor]

Споменик се налази врло близу ранијег места, бившег Малог пијаца. Стоји у парку код аутобуске станице.

[zpetrov9]

Споменик се налази врло близу ранијег места, бившег Малог пијаца. Стоји у парку код аутобуске станице.

Čudno da ga nisam nikada uočio i ako sam tamo često prolazio, ja sam vjerovao da je to ovaj krst u Topčiderskom parku. Ipak vjerovatno
ste Vi u pravu, bolje poznajete Beograd od mene.

[kumbor]

Споменик се налази врло близу ранијег места, бившег Малог пијаца. Стоји у парку код аутобуске станице.

Čudno da ga nisam nikada uočio i ako sam tamo često prolazio, ja sam vjerovao da je to ovaj krst u Topčiderskom parku. Ipak vjerovatno
ste Vi u pravu, bolje poznajete Beograd od mene.

Тај споменик у Топчидеру је знатно другачији.

[dzumba]

Стоји у парку где су долазни перони аутобуске станице (одмах иза њих). Када путници изађу из аутобуса задња ствар им је да загледају споменике, а ту их и не очекују.

[zpetrov9]

Стоји у парку где су долазни перони аутобуске станице (одмах иза њих). Када путници изађу из аутобуса задња ствар им је да загледају споменике, а ту их и не очекују.

Hvala na pojašnjenju, a zaista je tako kada iziđem iz autobusa prvo lovim prtljagu i onda na tramvaj za Slaviju pa ga zaista do sada nisam
uočio ili nisam toga bio svjestan. Ipak kada slijedeći put dođem kada prošetam po Karađorđevoj ulici skočiti ću preko da ga pogledam.

[JASON]

Возаров крст, парк између ул. Војводе Шупљикца и Милешевске.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Први београдски књижар и књиговезац, Григорије Возаровић месеца марта 1847. године, подигао је на својој њиви на Врачару дрвени крст украшен иконама. Савременици су подизање крста тумачили не само као симбол вере, већ и као знак – симбол победе. Стога се овај крст сматра првим јавним спомеником у Београду. О подизању овог крста писале су Новине Србске у свом броју 18. марта 1847. године:

Београд 15. марта. – Ових дана украсио је опште познати Србин и заслужни житељ овдашњи г. Григорије Возаровић, књиговезац и књигопродавац, предел наш једним лепим знаком своје христијанске побожности.  Из жеље да би после себе леп спомен оставио у пределу овога града, у коме већ око 30 година частан и полезан живот проводи, подигао је на својој собственој њиви у Врачару, местанцу мало узвишеном, с кога се на далеко видети може, један велики крст од дрвета, на сазиданије мимопролазећи Христијана. Крст овај украшен је лепо извајаним иконама, на страни, к путу окренутој, иконом Свете Тројице, а с друге стране иконом Светог Великомученика Ђорђа, кога г. Возаровић слави. Испод ови икона чита се овај прост натпис: Богу и људима, Глигорије Возаровић 1847. на Врачару.

Крст, овај, са светим иконама заједно, осветио је парох овдашњи, г. Панта Михајловић 12. тек. месеца, а сутра дан, 13-ог изјутра, подигнут је на обшту радост и утеху побожни наши православни Срба. – Слава буди милостивом Богу, који нас је сподобио доживети, да овај пресветли знак спасителне вере наше у слободном пољу близу Београда гледати можемо. Дао Бог да се обичај овај, на раскршћима у пољу и на средини вароша наших крстове украшене, дизати, нашим људима омили! Част и похвала г. Возаровићу који је први примером предходио…

Случај је хтео да се Григорије Возаревић овако одужи и Богу и људима последње године свога живота. После неколико месеца Србске Новине, од 13. јануара 1848. године, бележе смрт овог доброг Србина:
И опет нам немила смрт однесе једног мужа који је за живота свога верно роду нашем послужио. Григорије Возаровић, овај редки и родољубиви Србин, који је не малим жертвама својима много помогао напретку и процветању србске књижевности, десетог текућег месеца увече, пресели се у вечни живот.

П.С. Дотрајали дрвени крст је Београдска општина обновила 1933. године у црвеном вештачком камену, те је, доцније, по њему тај део Београда назван Црвени крст.