Возаров крст, парк између ул. Војводе Шупљикца и Милешевске.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Први београдски књижар и књиговезац, Григорије Возаровић месеца марта 1847. године, подигао је на својој њиви на Врачару дрвени крст украшен иконама. Савременици су подизање крста тумачили не само као симбол вере, већ и као знак – симбол победе. Стога се овај крст сматра првим јавним спомеником у Београду. О подизању овог крста писале су Новине Србске у свом броју 18. марта 1847. године:
Београд 15. марта. – Ових дана украсио је опште познати Србин и заслужни житељ овдашњи г. Григорије Возаровић, књиговезац и књигопродавац, предел наш једним лепим знаком своје христијанске побожности. Из жеље да би после себе леп спомен оставио у пределу овога града, у коме већ око 30 година частан и полезан живот проводи, подигао је на својој собственој њиви у Врачару, местанцу мало узвишеном, с кога се на далеко видети може, један велики крст од дрвета, на сазиданије мимопролазећи Христијана. Крст овај украшен је лепо извајаним иконама, на страни, к путу окренутој, иконом Свете Тројице, а с друге стране иконом Светог Великомученика Ђорђа, кога г. Возаровић слави. Испод ови икона чита се овај прост натпис: Богу и људима, Глигорије Возаровић 1847. на Врачару.
Крст, овај, са светим иконама заједно, осветио је парох овдашњи, г. Панта Михајловић 12. тек. месеца, а сутра дан, 13-ог изјутра, подигнут је на обшту радост и утеху побожни наши православни Срба. – Слава буди милостивом Богу, који нас је сподобио доживети, да овај пресветли знак спасителне вере наше у слободном пољу близу Београда гледати можемо. Дао Бог да се обичај овај, на раскршћима у пољу и на средини вароша наших крстове украшене, дизати, нашим људима омили! Част и похвала г. Возаровићу који је први примером предходио…
Случај је хтео да се Григорије Возаревић овако одужи и Богу и људима последње године свога живота. После неколико месеца Србске Новине, од 13. јануара 1848. године, бележе смрт овог доброг Србина:
И опет нам немила смрт однесе једног мужа који је за живота свога верно роду нашем послужио. Григорије Возаровић, овај редки и родољубиви Србин, који је не малим жертвама својима много помогао напретку и процветању србске књижевности, десетог текућег месеца увече, пресели се у вечни живот.
П.С. Дотрајали дрвени крст је Београдска општина обновила 1933. године у црвеном вештачком камену, те је, доцније, по њему тај део Београда назван Црвени крст.
Na ovom forumu čovjek uvijek nešto novo može saznati, ja sam bio uvjeren da je naziv "CrveniKrst" došao od nekog bivšeg ili sadašnjeg
sjedišta Crvenog križa ili neke sanitetske organizacije.
