Beograd na starim fotografijama i razglednicama

[kontraAdmiral1]

Да, да, "Пролеће" и "Црвени петао", истурена командна места новинара Танјуга али и других гласила.

Ups, zar nismo spadali pod civilnu službu
Kad sam mlađan novinar bio ja, najviše smo išli u bivša Tri lista duvana, Poslednju šansu (u Tašmajdanskom parku), te Maderu, u koju nisam volio zalaziti jer su se tamo okupljali Miljan Miljanić i ostala nogometala Ipak, tamo je, uz Kalemegdansku i terasu Protokola (prema Balkanskoj), valjda najbolja bašta u  Beogradu, a i bio sam lud za sarmicom, kapamom itd. Nakon toga smo skoknuli do Sunca i bivše Zore, ako nismo skrenuli Pod lipu, ali prije toga smo nešto čalabrcnuli u  Bosni ili Mornaru.. te bismo onda krenuli u provod... 

[kontraAdmiral1]

A zašto to pričam? Pa da kažem kako smo sve nesigurnijeg kroka nastupali prema Proleću i Crvenom petlu. Jer, usput bismo, među ostalim, svratili i do Zagreba. Brka-65 postavio je fotografiju Ruskog cara, koji je u socijalizmu postao Zagrepčanin, a onda se vratio korijenima.   

[KPoV]

Admirale, svaki Ti cast na lijepim slikama i jos ljepsem pripovijedanju.

[kontraAdmiral1]

Hvala lijepo. Eto, konačno sam htio nešto lijepo i pametno da ispripovijedam, kad ono uletje KPoV
Dakle, kao što znaju on i ostali palubari s istančanim ukusom za lijepo i uopće kulturno, zgrada u kojoj je Ruski car -spomenik je kulture.
Naime, Објекат је саграђен између 1922. и 1926. године по идејном пројекту архитекте Петра Поповића, и уз учешће архитекте Драгише Брашована у разради пројекта. Извођач објекта био је архитекта Милан Секулић, а намена се од настанка до данас није битније мењала: становање у горњим спратовима, пословни простор у мезанину и ресторан у приземљу и подруму. Објекат у целини садржи све одлике академског маниризма и представља типичну велику зграду подигнуту „за ренту“ у центру града. Декоративни систем ослања се на елементе необарока у обликовању угаоне куполе, док је на корпусу грађевине ближи академизираној варијанти сецесије. Назив „Руски цар“ везује се за назив старог приземног објекта који је на истом месту постојао све до подизања новог објекта. У међуратном периоду кафана „Руски цар“, имала је изглед отменог београдског локала. Од уметника и књижевника редовни посетиоци били су Михајло Петров, Вељко Петровић и Бранислав Нушић. Оригинални ентеријер кафане „Руски цар“ уништен је приликом реконструкције почетком шездесетих година када је у овом простору отворен први ресторан са самоуслуживањем „Загреб“.
(Citiran http://www.belgradeheritage.com/kulturna_dobra/stari_grad/kafana_ruski_car.html, s kojeg je i gornja fotografija Ruskog cara; a dvije su donje fotografije s http://www.kodkicosa.com/beogradske_kafane_u_slici_5.htm)

[barbakan]

Nisam bas recit kao kontraadmiral  ali evo par zanimljivih fotografija ne sumnjam da ce admiral naci nesto i  o ovim slikama [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[barbakan]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kontraAdmiral1]

Nisam bas recit kao kontraadmiral   ali evo par zanimljivih fotografija ne sumnjam da ce admiral naci nesto i  o ovim slikama [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Što se tiče prve fotografije iz prve baterije slika koje je postavio poštovani kolega Barbakan, ne razumijem se baš u brodove (kao, uostalom, ni u ostalo), ali malo mi je sumnjivo da je ona nastala krajem 19. stoljeća. Valjda je to ipak prva trećina 20. stoljeća. No, valjda će Palubini stručnjaci za riječno brodarstvo izreći pravorijek (presudu).
Inače, taj prisavski, obalni dio meni je među deset najdražih mikrorejona Beograda. Nekad se na Savamali, nekadašnjem urbanom srcu grada, mnogo bolje živjelo nego kad sam ja boravio u Beogradu.    
Druga je fotografija sigurno nastala najranije 1934. godine, budući da se vidi Most kralja Aleksandra.  

[kontraAdmiral1]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Što se tiče prve, meni dosad nepoznate, fotografije iz druge Barbakanove baterije slika, nije mi jasan potpis/naziv "sprovod zarobljenih turaka 1911"? Barbakane, što piše na razglednici?
Koliko mi je poznato 1911. godine nije bilo (većih) oružanih sukoba srpske i turske vojske. Da je, pak, riječ o uspjehu komitskih (četničkih) snaga, ne bi u Beograd iz Maćedonije sprovodili zarobljenike, bili oni Turci, Bugari ili Grci..., pa još to stavljali na razglednicu. Prvi je - protuturski - balkanski rat bio od oktobra 1912. do maja 1913. godine. Valjda je snimak iz toga rata.
A i nepoznate su mi uniforme onih koji sprovode zarobljenike.

[motorista 57 klasa]

Да, да, "Пролеће" и "Црвени петао", истурена командна места новинара Танјуга али и других гласила.

Ups, zar nismo spadali pod civilnu službu
Kad sam mlađan novinar bio ja, najviše smo išli u bivša Tri lista duvana, Poslednju šansu (u Tašmajdanskom parku), te Maderu, u koju nisam volio zalaziti jer su se tamo okupljali Miljan Miljanić i ostala nogometala Ipak, tamo je, uz Kalemegdansku i terasu Protokola (prema Balkanskoj), valjda najbolja bašta u  Beogradu, a i bio sam lud za sarmicom, kapamom itd. Nakon toga smo skoknuli do Sunca i bivše Zore, ako nismo skrenuli Pod lipu, ali prije toga smo nešto čalabrcnuli u  Bosni ili Mornaru.. te bismo onda krenuli u provod... 

Bravo majstore, vidim da ti je poznavanje pravih mesta u Beogradu na izuzetnom nivou. Na žalost mnoga od ovih mesta ili više ne postoje ili su postala "plastična". Sve je manje ozbiljnih kafana a sve više raznih  "....erija"  sa "specijalitetima" iz ko zna kojeg dela sveta koje
meni kao zagriženom balkancu ne prijaju.

[kontraAdmiral1]

Motoristo57klase, onda mora da smo se vidjeli u Zoni Zanfirovoj, Kosovu, Maršu na Drinu… Moje je pravilo da uvijek jedem  i pijem gdje i domorodci (pa su zato moje oklonomehanizirane jedinice gastroprobavne struke ljuto stradale u Leaskovcu, te sam, kao što napisah na Palubi, u niškom restoranu Stara Srbija naručio lignje).
Meni nije bio problem što je, recimo, Pod lipom postao dio lanca Pizza Hut. Beograd je velika varoš i mora imati raznoliku ponudu. No, problem je što nije obilježeno to mjesto kao ono gdje je desetljećima bila poznata kafana. Hoće li opstati stara mjesta (a da se ne pretvore u lažnonacionalna ili preekskluzivna) zavisi i o broju i zahtjevima klijentele. Kafane po svojoj prirodi ipak nisu kulturn(opovijesn)i objekti nego su u prvom redu ugostiteljska (ekonomska) mjesta. A, recimo, Bosna (u Majke Jevrosime, na potezu od Politike prema Kosovskoj), koliko sam mogao vidjeti prije koji mjesec, još se dobro drži. Na odličnom strateškom mjestu (najstroži centar, a povučeno) zadržala je svoju klijentelu, a ima i nešto dotoka svježe krvi. No, da sad ne pređem u teoretiziranje o budućnosti kafana…

[kontraAdmiral1]

... pitajmo kako znamo da donja fotografija nije starija od 89 ljeta. Po tome što je u lijevom kutu te slike „kupola“ Ruskog cara, a saznali smo koji posto prije da je ta zgrada građena od 1922. do 1926.
U prvom je planu, dakle, desetljećima čuvena kafana Albanija, koja je žrtvovana da bi se na njenom mjestu podigao neboder koji je nama, od najstarijih do najmlađih pripadnika Palube, organski dio Beograda. Ali, ne zaboravimo - Palata (koju svi zovu) Albanija sagrađena je tek 20. listopada 1939. godine! (To znači da je na dan oslobođenja Beograda slavila peti rođendan). Neboderski kompleks svi zovu Albanija, ali na zgradi - koliko mi je poznato - nigdje znaka da je tu bila kafana koja je imala značajnu ulogu u društvenoj povijesti, odnosno svakodnevici grada. I dobar dio visokošolski obrazovanih Beograđana misli da je neboder dobio ime po albanskoj golgoti i sl.
E, sad – ako moderne, naše generacije nisu ostavile trag u prostoru da je tu bilo nešto značajno prije Palate Albanije –  s kojim pravom očekujemo da netko (mlađe generacije) imaju toliko osjećaja za vrijeme i prostor da u Pizza Hutu stoji gradska ploča o tome kako je tu od te i te godine bila kafana Pod lipom, značajna po tome i tome… s jednom ili dvije fotografije i upućivanjem potencijalnom čitatelju (domorodcu ili turistu) na www taj i taj…?

[kontraAdmiral1]

Evo još dvije fotografije kafane Albanija, sa javnim satom

[kontraAdmiral1]

E, ova je fotografija starija od gornjih, nastalih u Kraljevini SHS/Jugoslaviji (hm, ako razglednica nije prije 1914.). Mogu li Palubini militar-meisteri što više reći o detaljima na ovoj fotografiji iz razdoblja austrougarske okupacije Srbije? (ispričavam se ali internetski izvor sam zagubio)

[dzumba]

Слика коју је поставио Барабакан на којој се види спровођење заробљених турских војника је сигурно из 1912.године. Објављивана је у историјским  читанкама још одавно, а мислим да је има и у Војном музеју (нисам сигуран). Спроводници заробљеника су припадници тзв. Трећег позива српске војске. Они су због сиромаштва државе од војне опреме имали пушку (старије моделе), капу, понеко копоран (блузу) или шињел и ретко шта друго. Дакле, углавном су носили властито одело и обућу. Отуда "необична униформа" на њима.

Јединице Трећег позива нису биле борбене јединице прве линије већ су углавном служиле за заштити објеката у позадини и, како би данас рекли, "борбену контролу територије". У то је спадало и обезбеђење, односно спровођење ратних заробљеника. У Првом светском рату учествовали су делимично и у директним борбама, на пример код села Раче у близини Сопота где су се 1915. у склопу "Колубарске битке", истакли у заустављању аустроугарског напада.

[brka-65]

Evo malo i EPP iz predratnog perioda.Interesantan je broj telefona Zubne Klinike 520 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]