Beograd na starim fotografijama i razglednicama

[kontraAdmiral1]

Слика коју је поставио Барабакан на којој се види спровођење заробљених турских војника је сигурно из 1912.године. Објављивана је у историјским  читанкама још одавно, а мислим да је има и у Војном музеју (нисам сигуран). Спроводници заробљеника су припадници тзв. Трећег позива српске војске. Они су због сиромаштва државе од војне опреме имали пушку (старије моделе), капу, понеко копоран (блузу) или шињел и ретко шта друго. Дакле, углавном су носили властито одело и обућу. Отуда "необична униформа" на њима.

Јединице Трећег позива нису биле борбене јединице прве линије већ су углавном служиле за заштити објеката у позадини и, како би данас рекли, "борбену контролу територије". У то је спадало и обезбеђење, односно спровођење ратних заробљеника. У Првом светском рату учествовали су делимично и у директним борбама, на пример код села Раче у близини Сопота где су се 1915. у склопу "Колубарске битке", истакли у заустављању аустроугарског напада.

Da, trećepozivci  
Tko je ona službena osoba čija glava s meni nepoznatom kapom viri iz dna fotografije? Nešto iz doba uniform-reforme kralja Aleksandra Obrenovića? 

[kontraAdmiral1]

Evo malo i EPP iz predratnog perioda.Interesantan je broj telefona Zubne Klinike 520  
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Poenkareova ul. je današnja Makedonska

Film Kralj čalstona proizveden je 1927. godine

[kontraAdmiral1]

Jedna humanistička intervencija:
Na jednoj od Draedovih fotografija o Starom sajmištu (koju ponavljam) vidi se na oklopnomehaniziranom sredstvu (izraz mi je toliko ušao u uho, da ga svugdje stavljam) zvanom Most kralja Aleksandra mnoštvo ljudi. Retoričko pitanje: oni toga septembarskog dana 1938. godine idu posjetiti prezentaciju televizije i drugih sajamska čuda ili se, recimo, do Zemuna tada išlo i na noge?  

[kontraAdmiral1]

Evo malo i EPP iz predratnog perioda.Interesantan je broj telefona Zubne Klinike 520  
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U vezi s Brka-65inim upozorenjem na telefonski broj, obratite pozornost na broj na ovoj reklami koja sigurno nije prije 1934. godine

[Dreadnought]

Jedna humanistička intervencija:
Na jednoj od Draedovih fotografija o Starom sajmištu (koju ponavljam) vidi se na oklopnomehaniziranom sredstvu (izraz mi je toliko ušao u uho, da ga svugdje stavljam) zvanom Most kralja Aleksandra mnoštvo ljudi. Retoričko pitanje: oni toga septembarskog dana 1938. godine idu posjetiti prezentaciju televizije i drugih sajamska čuda ili se, recimo, do Zemuna tada išlo i na noge?  

Išlo se do Zemuna i tramvajem. Preko mosta je vodila tramvajska pruga, zavrtala posle mosta na desno, i današnjim dunavskim kejom vodila put Zemuna.

Mislim da su svi ti ljudi krenuli na sajam, na čuda i televiziju ...  

[kontraAdmiral1]

Hvala Dreadu - koji, sudeći po slikama koje nudi pučanstvu, sigurno radi u kovnici fotografija i razglednica Narodne dokumentacijske banke Srbije - na strateškoj smjernici u kojoj se javlja i oklopnomehanizirano sredstvo tranvaj.
E, a pošto smo već humanistički intervenirali, kao pripadnik Crvenog križa ne mogu odoljeti nego i vama moram prenijeti jednu humanu sličicu objavljenju na http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=406398&page=496, a koju bismo mogli nazvati, recimo - Crvena dvojka ili trojka:

Originally Posted by mendeljejev  
Šezdesetih i sedamdesetih godina u Beogradu, jedne subote u godini, obično u proleće, Crveni krst bi organizovao akciju prikupljanja dobrovoljnih priloga u okviru Dečje nedelje .Odabrani djaci (obično bolji učenici, lepo obučeni) dolazili su u svoju školu, gde su od poverenika Crvenog krsta dobijali “sredstva za rad”, tj.metalnu kanticu sa drškom i otvorom na gornjem poklopcu, markice (papiriće nešto veće od poštanske marke sa prigodnim likovnim rešenjem) i kutiju špenadli.Naravno, da ne bi bilo pronevere (jer su velike pare u igri  ) kantica je osigurana od otvaranja pantljikom i voštanim pečatom.Strategija aktivista je bila, da se rasporede na raskrsnicama većih ulica, obično blizu pijace ili neke veće samoposluge / prodavnice.Ekipa je obično imala dva do tri člana.I dok su se mame i bake, obično ruku punih torbi, vraćale iz kupovine, dečica su im trčala u susret uz obavezan osmeh koji obezoružava i cvrkutala:“Dečja nedelja, molimo prilog" .Tad bi nastalo traženje metalnog sitniša u novčaniku ili dzepovima, koji bi uz zveket punio kutiju.Ponekad, mada redje, posrećila bi se i neka papirnata novčanica. Zatim bi se” priložnik” malo sagnuo, da bi mu na kragnu ili neki gornji deo odeće ozareni djačić špenadlom pričvrstio markicu.E, tad su često nastajale nevolje.Ili su nevešte dečje ručice špenadlom bocnule priložnika, ili su često to i sebi uradile.Ponekad su čak lepo obučene gospodje, nesigurne u veštinu djaka uzimale markicu i špenadlu, da bi je svojeručno pričvrstile.Znajuci na kome ćosku prikupljaju prilog njihova deca, roditelji "prikupljača" bi tuda,“kao” slućajno prolazili, ubacujući u kanticu malo veću novčanicu uz zahvalan osmeh i ponos njihove dečice.Akcija je obično trajala od 08 – 12.00 časova, kada su se ekipe vraćale u školu, pečat na kantici se lomio, novac prebrojavao, pravila rang lista ekipa po visini prikupljenih iznosa i delile pohvalnice.

“Dvojac bez kormilara”, spreman za akciju.Ugao Starine Novaka i Cvijićeve.

[brka-65]

Dread je spomenuo tramvaje,evo kako je izdledala mreza tramvajskih pruga davne 1908...Koliko vidim,krug Dvojke je i tada bio aktuelan 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kontraAdmiral1]

E, ovaj poznati korisnik tramvaja tada nije bio ni rođen (1911-1995).

[kontraAdmiral1]

No, možda se u mladosti vozio u ovakvom sredstvu

(http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=406398&page=227)

[barbakan]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kontraAdmiral1]

Mnogo poslije talijanskih tramvaja (čija je unutrašnjost prikazana na postu prije Barbakanova) uvedeni su i belgijski tramvaji. Fotografija snimljena 1964. na Slaviji (izvor: http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=799256) pokazuje kako šinska i gumenjačka sredstva u GSP/B-u nisu nosila iste uniforme

[kontraAdmiral1]

Dread je spomenuo tramvaje,evo kako je izdledala mreza tramvajskih pruga davne 1908...Koliko vidim,krug Dvojke je i tada bio aktuelan 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kolega Brka-65, možete li provjeriti, navesti izvor: neki mi instinkt govori da to ipak nije 1908. godine.

[brka-65]

Dread je spomenuo tramvaje,evo kako je izdledala mreza tramvajskih pruga davne 1908...Koliko vidim,krug Dvojke je i tada bio aktuelan 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kolega Brka-65, možete li provjeriti, navesti izvor: neki mi instinkt govori da to ipak nije 1908. godine.

Ne znam tacno izvor,i meni je izgledalo prilicno rano da je to 1908...Medjutim evo jednog linka gde se pise o bg tramvajima pa je i moguce da je ovo 1908.

"Na liniji Kalemegdan-Slavija 1892. godine u Beogradu je prošao prvi tramvaj na konjsku vuču, a pre Beograda „konjski tramvaj” u svetu su imali samo Njujork, Pariz, London i Berlin. Dve godine kasnije na liniji Terazije-Topčider, Beograd je uveo električni tramvaj, dok je 1904. godine izvršena elektrifikacija na svim tramvajskim linijama."

http://www.naslovi.net/2008-10-14/24sata/prvi-tramvaj-u-beogradu-krenuo-je-pre-tacno-116-godina/863917

[kontraAdmiral1]

Kuku lele, kolega brka-65: "24 sata" kao izvor.
Više može koristiti i hrvatski Wiki (http://hr.wikipedia.org/wiki/Tramvajski_promet_u_Beogradu): "Godine 1912. u Beogradu je bilo osam tramvajskih linija koji su te godine prevezli ukupno 7.5 milijuna putnika".
Na http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%A1%D0%9F o GSPB-u: "Tokom 1909. i 1910. godine nabavljeno je još 10 motornih kola, pa je u Beogradu radilo ukupno 26 motornih kola s 12 prikolica. Dvadeset godina posle uvođenja tramvajskog saobraćaja i 7 godina posle elektrifikacije poslednje linije, u Beogradu je 1912. godine bilo 8 tramvajskih linija, kojima su saobraćala prosečno dnevno 24 tramvajska motorna kola i 12 prikolica. Te godine prevezeno je 7,5 miliona putnika"

 

[kontraAdmiral1]

Prema http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=406398&page=30 čini se da je to mreža iz dvadesetih godina, a ovako izgleda nakon proširenja u tridesetim. Još da išta vidim... Hm, a možda su ono ipak linije iz 1908. jer ih je, kad se bolje pogleda - malo?
Ajmo: di su majstori za oklopnomotomehanizirana sredstva na šinama, da nam prikrate muke?