Beograd na starim fotografijama i razglednicama

[kontraAdmiral1]

Na 9. stranici ove teme imali smo bateriju fotografija Albanije, kafane na čijem je mjestu 1939. sagrađena i sada dobrostojeća zgrada (Palata). S obzirom na kafansku orijentaciju dobrog dijela Palube, evo još dviju fotografija prostora ispred te birtije, a koji je bio mjesto sastajanja:

[kontraAdmiral1]

U literaturi ima prikaza života u kafani Albanija, ali nisam naišao na neku fotografiju interijera

[kilezr]

 Evo još par sa neta.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kontraAdmiral1]

Posljednje dvije fotografije koje je ubacio Kilezr već su objavljene na 9. stranici. Tamo je i još aktualno pitanje u vezi s posljednjom fotografijom: Mogu li Palubini militar-meisteri što više reći o detaljima na ovoj fotografiji iz razdoblja austrougarske okupacije Srbije?
Može li netko tko zna njemački barem prevesti što piše?

[kilezr]

 Izvanjavam se, nisam pazio na času!

 Ovako iz prve, prevod bi otprilike glasio:
Kafana u Beogradu u kojoj je planirano-kovano ubistvo austrijskog prestolonaslednika.

 Kada proverim, poslaću tačniji prevod.

[kontraAdmiral1]

Kilezr veli: "Izvanjavam se, nisam pazio na času!" 
Za kaznu bi mogao obraditi još koju kafanu, a? 
(Morao sam staviti što više signalizacije da bude što manje mogućnosti da neki pomisle kako čovjeka vrijeđam, da ću ga doista kazniti i sl.)

[kilezr]

 Na zapovjed Admirale! Sa jednog sajta ! Prirodne lepote starog Beograda.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kontraAdmiral1]

 Inače, Кафана „?“ је најстарија београдска кафана. Подигао ју је базрђанбаша Наум Ичко 1823. године за кнеза Милоша Обреновића, а кнез ју је поклонио Томи Костићу за заслуге у Другом српском устанку. У приземљу је већ 1826. године ећим Тома, зет Наума Ичка, отворио кафану која се звала „Ећим-Томина кафана“. Ова кафана је типичан примерак градске куће балканског типа с почетка XIX столећа. Зграда је постављена на уличну регулацију, а дубину парцеле заузима башта и двориште. На дворишној страни, окренутој башти и бунару, налазио се дрвени доксат. Кров покривен ћерамидом имао је истурену стреху и високе димњаке. Грађена је у бондручној конструкцији. Има подрум, приземље и спрат. Кафана је временом мењала власнике и називе. До 1878. звала се „Ећим-Томина кафана“, а нови закупац, Богосав Марјановић, Ужичанин, променио јој је име у „Код пастира“. Неколико година касније зграда поново мења власника. Нови власник, који је кућу купио 1885. године, Иван Павловић, трговац црквеним стварима, отворио је 1892. године дућан и кафану „Код Саборне цркве“, желећи овим називом да истакне близину саборног храма као и повезаност своје трговине и Цркве. На захтев београдског проте Новице Лазаревића, који је власнику кафане запретио судом јер назив није одговарао ни Цркви ни Уредби о механама, фирма је преко ноћи скинута како не би „ни називом скрнавила храм Божији“. Власник је уместо старог назива привремено ставио велики знак питања, чекајући да се духови у чаршији смире. Али се тај знак, необично обележје старе кафане, допао Београђанима и задржао до данас.
 (izvor: http://www.belgradeheritage.com/kulturna_dobra/stari_grad/kafana_znak_pitanja.html)

[kontraAdmiral1]

Kafana prekoputa Saborne crkve odnosno pokraj Patrijaršije (Mitropolije) poznata je i po tome što mi je trebalo pet godina da otkrijem kako ima i unutrašnju terasu.

[kilezr]

 Tačan prevod teksta sa one slike:
" Kafana Ohrana u Beogradu u kojoj su ubice austrijskog prestolonaslednika kovale svoje planove"
 Nisam puno promašio prvi put
 

[kontraAdmiral1]

Carskoruska (politička) tajna policija Ohrana (Oхранное отделение = Ohranoje otdelenije; od: Отдѣленіе по oхраненію oбщественной безопасности и порядка, dakle Odjel za zaštitu javne sigurnosti i poretka) spominje se zbog u to vrijeme raširene propagandne teze, prema svemu sudeći neutemeljene, da iza sarajevskoga atentata na austrougarskog prestolonasljednika stoje ruske strukture. Naravno, bio je i krak tumačenja da iza svega stoje masoni.
Inače, u ozbiljnim knjigama nalazimo kako atentat nije odgovarao politici Srbije, među ostalim i zbog potrebe predaha nakon Balkanskih ratova, koji su bili završeni nepunu godinu dana prije čina mladobosanaca, koji pak nisu bili u svemu produžena ruka Crne ruke. 

[kontraAdmiral1]

Nekim čudom, blizu ovoga objekta, sagrađenog nakon propasti AU, nema nekih istaknutih kafana.

[kontraAdmiral1]

Odmah ste prepoznali da je riječ o Univerzitetskoj biblioteci, u kojoj sam i ja popio litre i litre... vode.
Na http://www.unilib.bg.ac.rs/o_nama/vodic/istorijat.lat.php piše:
Na inicijativu našeg ((jugoslavenskog – Kraljevstva/Kraljevine SHS-a)) poslanika u Vašingtonu, dr Slavka Grujića, Karnegijeva zadužbina, koja je do tada već izgradila čitav niz biblioteka u svetu, prihvatila je da odobri 100 000 dolara kao poklon srpskoj vladi za gradnju i opremanje jedne biblioteke u Beogradu. Profesor dr Slobodan Jovanović, tadašnji rektor Univerziteta, uspeo je ličnim zalaganjem da ta materijalna sredstva uveća državnim kreditima, kako bi se izgradila jedna veća biblioteka, koja bi zadovoljila potrebe Univerziteta. Grad Beograd je poklonio zemljište u centru grada, a projekat su uradili profesori univerziteta, arhitekti Dragutin Đorđević i Nikola Neštorović. Tako je podignuta prva i tada jedina zgrada u Srbiji, namenski sagrađena za biblioteku.
Biblioteka je u novoj zgradi svečano otvorena na dan sv. Ćirila i Metodija, 24. maja 1926. godine. ((…)) Pod nemačkom okupacijom, Biblioteka nije radila sa publikom, a deo zgrade zauzela je nemačka vojska. ((…)) Povodom proslave stogodišnjice rođenja Svetozara Markovića 1946. godine, Biblioteka je dobila današnji naziv: Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković".

Zgrada u Bulevaru kralja Aleksandra, na potezu od Hotela Metropol (koji je trebao biti, ako se ne varam, CK omladine) do tehničkih fakulteta spomenik je kulture.
Стварање књижевног фонда Универзитетске библиотеке започело је на самом почетку 20. века, када је Велика школа прерасла у Универзитет и добила књиге Српског семинара Филозофског факултета. Иницијатива за подизање зграде за смештај овог вредног књижног фонда, потекла је од Мабел ((Amerikanka, rođena Dunlop)) и Славка Грујића, изасланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Вашингтону, који су се обратили Карнегијевом фонду за међународни мир намењеном за помоћ земљама опустошеним у рату.Подизање Универзитетске библиотеке био је велики подухват који је означио настајање установе од највећег значаја, за образовање, науку и културу читаве Србије. Изградња је трајала пуне четири године, а библиотека је свечано отворена 1926. године. Палата Универзитетске библиотеке, изведена према пројекту архитеката Драгутина Ђорђевића и Николе Несторовића, представља значајно остварење академизма у српској међуратној архитектури. Средишњи ризалит изведен је у виду истуреног портика са четири коринтска стуба који носе троугаони забат са симетрично распоређеним акротеријама. У складу с јасном и строгом концепцијом зграде библиотеке јесте и њена архитектонска пластика распоређена око отвора и на површини троугаоног забата. Аутор архитектонске пластике изведене у вештачком камену био је вајар Аца Стојановић.
(http://www.belgradeheritage.com/kulturna_dobra/palilula/univerzitetska_biblioteka.html)

 

[kontraAdmiral1]

E, kad bi se znalo što je bilo s ovim ljudima:

Fotografija je očito autorska, umjetnička, ali na žalost više ne znam s kojeg sajta sam je skinuo. Sigurno ju se napravio vlasnik fotoradnje koja je iza seljaka, ali ne mogu identificirati gdje je to. Pomoć!!

[motorista 57 klasa]

Nekim čudom, blizu ovoga objekta, sagrađenog nakon propasti AU, nema nekih istaknutih kafana.

Pa nije baš da nema.
Preko puta malo uz bulevar je "Domovina" u kojoj su vreme provodili mnogi sa tehničkih fakulteta,
a nekih 200m dalje prema Vuku "Orašac".
Ima kafana samo je sve manje sredstava.