Beograd na starim fotografijama i razglednicama

[zpetrov9]

Beograd nekada - ulica Kralja Milana. Malo mi je neobična ova razglednica, koliko se sjećam ulica Kralja Milana je ravna, nema uspona koji
se ovdje u pozadini vidi. Meni bi zato više sličila kao fotografija ulice Kneza Miloša s pogledom u smjeru hotela London. Vjerujem da će bolji poznavatelji Beograda od mene reči točno o kojoj se ulici radi. Ja sam u naslovu prepisao kako piše na razglednici. Na žalost oštrina nije baš
najbolja što otežava prepoznavanje zgrada u daljini.

[fazan]

Војници држе пушко "о десно раме", али је придржавају левом руком иза леђа (баш се види код војника који је други с десна). То се виђало и на другим фотографијама и снимцима из тог времана и сећам се да смо то коментарисали. Предпостављам да је тада било такво правило.

Покушавао сам да нађем на интернету неку фотографију из тог времена, да упоредим. Приликом дочека краља Петра након атентата у Марсељу, на перону га је дочекала нека јединица са шапкама на глави: Тај део почиње око петог минута. Десна рука је на кундаку, лева уз тело.

Приликом крунисања краља Петра II (тачније полагања заклетве и благодарења), пред Саборном црквом је постројена јединица под шлемовима, која не делује гардијски:


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Краљ Петар II обилази почасну чету пред Саборном црквом у пратњи председника владе генерала Душана Симовића и министра војске и морнарице генерала Богољуба Илића

Изгледа да је у време Краљевине СХС/Југославије било шаренила.

(Поређења ради, Турци су приликом посете краља Петра I Хиландару поздрављали са пушкама испред себе: http://www.politika.rs/scc/clanak/361637/Grafike-i-fotografije-sa-Atosa Гарда албанског краља Зогуа такође: http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/beli-i-crni-orlovi )

[kozhedub]

Официр крајње лево на фотографији и онај између заставе и кр.П.II немају опасаче. Зна ли се каква је била пракса по том питању, т.ј. да ли је ово превид или нешто друго...?

[dzumba]

Официр лево на слици, иза Симовића је вероватно неко од ађутаната или ордонанса краља, тако да није необично што нема опасач. Она високи поред музике је можда капелник или неко из протокола. Сигурно није из почасне јединице јер је одвојен од њих.

[kozhedub]

Хвала Џумба, нисам се тога досетио!

Ево једне, по називу и садржају, донекле необичне разгледнице за ову тему. На полеђини је писало "Срушен железнички мост- Издавач: Ст.Сасон- Поштански жиг: 1918." Скенирано из књиге, сада нажалост покојног Бранка Најхолда, "Земун на старим разгледницама", издавач "ТРАГ", 1992.година.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kuzma®]

Evo sta sam uspeo da pronadjem o tom mostu.

Stari železnički most - svedok svih ratova: Dvadesetog dana avgusta 1884. godine otvoren je 462 metra dugi i 7.200 tona težak Železnički most, koji je premostio Savu oslonjen na šest kamenih stubova. Ovo je most sa najburnijom istorijom jer je građen i rušen šest puta.

Izgradnja je započeta 1. januara 1882. godine po Bečkoj konvenciji, prema kojoj se železnica Austro-Ugarske spaja sa železnicom Srbije mostom na Savi. Most se nije mogao pohvaliti estetskim vrednostima, ali je punih 30 godina služio Beograđanima da pređu sa jedne na drugu obalu Save. Prvi put je srušen tokom Prvog svetskog rata 1914 godine, a minirala ga je srpska vojska kako bi sprečila nadiranje austro-ugarske vojske u Beograd.
Most je obnovljen 1919. godine, a ponovo srušen na samom početku rata 1941. Nemci su ga zatim opravili kako bi železnicom mogli da prebace svoje ljudstvo i opremu na Bliski istok. Tokom svoje okupacije Beograda nemačka komanda donosi odluku o izgradnji još jednog mosta suprotnog koloseka dvadeset metara nizvodno. Oba mosta stradaju u savezničkom bombardovanju 1944. godine, da bi ih iste godine Nemci porušili prilikom povlačenja.
Današnji stari železnički most izgrađen je po završetku Drugog svetskog rata, u okviru ratne reparacije i bio je jedini beogradski železnički most preko Save sve do izgradnje Novog železničkog mosta, 1979. godine. Danas preko njega saobraćaju vozovi između Srema i beogradske Glavne železničke stanice.
Novi železnički most - čudo Nikole Hajdina: Dvokolosečni novi železnički most na Savi morao je da zadovolji princip da premosti u jednom potezu, bez stubova, reku, zbog čega je odabrano rešenje sa sistemom kosih zatega, koje je 40 godina kasnije primenjeno i na mostu kod Ade.

Most je izgrađen u sklopu rekonstrukcije beogradskog železničkog čvora (takozvano rešenje "Prokop" koje nikada nije završeno). Projektovao ga je akademok Nikola Hajdin, stručnjak poznat u svetu po sistemu kosih zatega. Mnoge Beograđane svojim izgledom asocira na socijalistički period, a zbog novijeg datuma nastanka i relativno mirnih društveno-političkih okolnosti za njega nisu vezane neke naročite priče i anegdote. ž

I evo jos jedne fotografije tog mosta

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[zpetrov9]

Još nekoliko starijih sličica Beograda nekada.

[ViribusUnitis]

Post #1864. Mala ispravka. Kolski most, nizvodno od željezničkog, izgradili su okupatori. Nije stradao u bombardiranju, niti je srušen 1944. prilikom povlačenja okupatora. Spasio ga je herojskim činom jedan građanin, učitelj. To je danas onaj stari, "tramvajski" most.
Most Kralja Aleksandra srušila je JKV u Aprilskom ratu. (Zato su Nijemci i sagradili onaj gore spomenuti kolski). Nije obnavljan, ali je na istom mjestu početkom 60ih izgrađen današnji Brankov most, nekad Most bratstva i jedinstva.

[kozhedub]

Tokom svoje okupacije Beograda nemačka komanda donosi odluku o izgradnji još jednog mosta suprotnog koloseka dvadeset metara nizvodno.

Овде сам означио стари железнички мост. Ради сналажења напоменућу да је лево од њега је Газела.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Чини ми се да се на овом сведочанству нашег савезништва са овима који су снимак и направили (са све бомбама које ће ускоро некоме донети смрт) могу видети оба ова моста. Може ли неко да потврди?



Иначе, на овом сајту сам нашао пар занимљивих фотографија.

1944.Сајмиште и трамвајски мост који је поменуо ViribusUnitis



1937.Сајмиште и Мост краља Александра

[Kuzma®]

Akda kazemo stari zeleznicki most pricamo o ovom mostu https://sr.wikipedia.org/sr-el/Stari_%C5%BEelezni%C4%8Dki_most_(Beograd)

[kumbor]

Post #1864. Mala ispravka. Kolski most, nizvodno od željezničkog, izgradili su okupatori. Nije stradao u bombardiranju, niti je srušen 1944. prilikom povlačenja okupatora. Spasio ga je herojskim činom jedan građanin, učitelj. To je danas onaj stari, "tramvajski" most.
Most Kralja Aleksandra srušila je JKV u Aprilskom ratu. (Zato su Nijemci i sagradili onaj gore spomenuti kolski). Nije obnavljan, ali je na istom mjestu početkom 60ih izgrađen današnji Brankov most, nekad Most bratstva i jedinstva.

Да, тзв. "трамвајски мост" су саградили Немци, јер је највише њима и требао бар један мост. Наводно је лук моста пренесен са Бегеја? О подвигу учитеља Зарића памтим текст из Забавника, пригодом једне од годишњица ослобођења.

На старим сликама жел. моста тај мост има неколико лукова. Пошто је мост грађен 1880их, могуће је да је некадашња конструкција замењена новом решеткасто-кутијастом, не знам када. Ружан ми је. Предвиђа се његова преградња у пешачки мост-тржни центар у склопу радова "Београд на води".

[Milan (longtrip)]

Kako su beogradske opštine dobile imena?


Na teritoriji Beograda nalazi se 17 opština, deset gradskih i sedam prigradskih. Nazivi opština izvedeni su iz raznih legendi, istorijskih ličnosti i događaja, kao i na osnovu geografskog položaja.



Međutim, mnogi stanovnici nisu upoznati sa poreklom imena opština u kojima žive.

Naziv Palilula pominje se tako prvi put početkom 19. veka kao „selo smešteno na četvrt sata hoda“ od grada opasanog šancem. Ime ove opštine nastalo je tako što je u varoši, u vreme turske vladavine, bilo zabranjeno pušenje zbog opasnosti od požara. Ipak, građani koji su želeli da zapale lule morali su da odlaze van gradskih zidina, a jedno od tih mesta bio je i prostor današnje Palilule. Smatra se da je na ovom mestu bila oznaka sa nacrtanom lulom koja je ukazivala da je tu slobodno pušenje i otuda potiče i sam naziv opštine. Međutim, prema drugim izvorima, poreklo imena objašnjava se time što je ovde bio razvijen grnčarski zanat, a grnčarija se pekla u pećima koje su se zbog oblika u dimnjaka nazivale „lule“.

Opština Stari grad nazvana je po tome što predstavlja istorijsko mesto i ulogu starog gradskog središta, iz koga se Beograd dalje razvijao. Naziv prema položaju dobio je i Savski venac, jer je opština poput venca smeštena uz samu obalu Save. Neke su, međutim, dobile ime i po kafanama. Naime, Čukarica je nazvana po mehani Stojka Čukare koja se nalazila u blizini Topčiderske reke, dok je Novi Beograd ime dobio po istoimenoj kafani otvorenoj 1924. u Ulici Tošin bunar. Takođe, od 1939. u Zemunu je izlazio i nedeljni list „Novi Beograd“.

Nazivi Voždovac, Vračar, Lazarevac, Mladenovac i Obrenovac vode poreklo od istorijskih ličnosti koje su bile na neki način povezane sa ovim opštinama. Tako Voždovac predstavlja mesto sa kojeg je vožd Karađorđe poveo svoje ustanike i 1806. prvi put oslobodio grad od Turaka. U spomen na taj događaj kraj je nazvan Voždovo predgrađe, da bi kasnije dobio današnji naziv.

Najstarija priča o poreklu imena Vračar potiče još iz 16. veka, po kojoj je u ovom delu grada kolibu imao junak-nevernik čije je ime bilo Vračar. Druga legenda kaže da ime ove opštine potiče zapravo od vrapčijih polja, jer je mnogo ptica ove vrste bilo nastanjeno na ovom mestu. Naziv opštine Lazarevac utvrđen je povodom proslave petstogodišnjice Kosovskog boja u čast cara Lazara, dok je Obrenovac nazvan po knezu Milošu Obrenoviću koji je nakon Drugog srpskog ustanka obnovio ovo mesto. Isto tako, i Mladenovac dobija naziv po izvesnom Mladenu koji je sa svoja dva brata naselio ovaj opusteli kraj nakon Kosovskog boja.

Na brdu nekadašnjeg Velikog Vračara podignuta je 1887. astronomska opservatorija sa zvezdarnicom, po kojoj je će čitav ovaj kraj kasnije dobiti naziv Zvezdara. Ime opštine Sopot staroslovenskog je porekla i znači izvor ili voda koja se obrušava. Mnogobrojni izvori i na teritoriji današnjeg Barajeva navodili su mnoge da za ovo mesto kažu „bara je ovo“ i tako je nastalo sadašnje ime opštine. Rakovica, prema predanju, dobila je ime po rakovima, koji su nastanjivali potok koji je proticao kroz ovo naselje.

Naziv opštine Grocka prvi put pominje se u 9. veku pod slovenskim nazivom Gardec, a u doba turske uprave ovo mesto nosilo je naziv Hisarlik, što znači gradilište. Zemun, nekada poznat i kao keltski Taurunum i franački Malevila, dobio je naziv prema slovenskoj reči zemlin, koja u prevodu znači zemljani grad. Za najmlađu gradsku opštinu Surčin kažu da je ime dobila od latinske reči koja znači sklonište, a iz novije istorije datira priča o šancu, prokopanom u vreme kada je ovim krajevima prolazila granica između Turske i Austrougarske.

www.danas.rs

[zpetrov9]

I još nekoliko starih razglednica i sličica starog Beograda.

Beograd 1916. godine. Birčaninova ulica.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Beograd 1916. godine. Birčaninova ulica, donji dio.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Beograd 1916. godine, ulica kneza Miloša. Pogled uz brdo prema hotelu London.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Beograd 1916-1917. godine. Raskršće ulica kralja Milana i kneza Miloša kod Londona. Austrougarski i Njemački oficiri za vrijeme okupacije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[zpetrov9]

Beograd nekada ranih tridesetih godina prošloga vijeka. raskršće Prizrenske i ulice kralja Milana. Lijevo se vidi stari hotel Balkan, a na drugoj
strani se nazire zgrada hotela Moskva. Drvored je bio tek posađen u parku.

[kumbor]

Војници држе пушко "о десно раме", али је придржавају левом руком иза леђа (баш се види код војника који је други с десна). То се виђало и на другим фотографијама и снимцима из тог времана и сећам се да смо то коментарисали. Предпостављам да је тада било такво правило.

Покушавао сам да нађем на интернету неку фотографију из тог времена, да упоредим. Приликом дочека краља Петра након атентата у Марсељу, на перону га је дочекала нека јединица са шапкама на глави: Тај део почиње око петог минута. Десна рука је на кундаку, лева уз тело.

Приликом крунисања краља Петра II (тачније полагања заклетве и благодарења), пред Саборном црквом је постројена јединица под шлемовима, која не делује гардијски:



Изгледа да је у време Краљевине СХС/Југославије било шаренила.

(Поређења ради, Турци су приликом посете краља Петра I Хиландару поздрављали са пушкама испред себе: http://www.politika.rs/scc/clanak/361637/Grafike-i-fotografije-sa-Atosa Гарда албанског краља Зогуа такође: http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/beli-i-crni-orlovi )

Овај потез између Патријаршије и Варош Капије (ул. Кнеза Симе Марковића) и данас изгледа потпуно исто.