Milan (longtrip)
kapetan fregate
 Offline
Posts: 7 424
|
 |
« Reply #1930 on: April 10, 2017, 11:06:35 pm » |
|
У вези храма на Авали ,што рече @кумбор.Потписана повеља смештена је у стаклени тубус заједно са сребрним чекићем и положена у темеље споменика.Али о свему томе је написано и причано на много места.
а за Занатски дом има текст из новости:
ДВЕ масонске скулптуре, посебно, красе само срце Београда. Већ према традицији коју смо помињали, ове уметничке фигуре привлаче пажњу упућених, међутим, лаицима су потпуно симболички непрепознатљиве. Тиме се још једном доказује масонска вештина да прикрију оно што је очигледно.
Ради се о једној скулптури која се налази изнад улаза у зграду Радио Београда, као и о делу које краси једну од зграда у Кнез Михаиловој улици. Обе су настале у периоду између два светска рата, у доба које смо помињали као време када је масонерија у Београду доживљавала експанзију.
Прва скулптура, она изнад улаза у зграду Радио Београда представља мајстора и калфу испред којих стоји наковањ.
Симболика овог, међуратног периода подразумевала је снажне, складне фигуре. Масонска архитектонска и вајарска решења следила су обрасце врхунске античке грчке културе - хеленизма, где је први пут био примењен образац јунака (димензија главе се налази девет пута у димензији тела кипа).
А снаЖне, атлетске фигуре на нашим фасадама посебне су, и необичне интерпретације те идеје.
Пажљив посматрач ће на централном делу наковња одмах уочити шестар, типичан масонски симбол, који доминира међу осталим реквизитима и заузима централно место. У позадини се види точак, симбол савршенства.
Ова зграда направљена је 1933. године, као здање ондашњег Занатског фонда. Пројектант је био Богдан Несторовић, а првобитно је на њеној фасади био рељефни приказ укрштеног угломера и шестара, који је касније скинут. Остала је ова биста, која очигледно није привлачила пажњу, и то је спасло до данашњих дана.
Подсећамо да је током Другог светског рата хајка на масоне у Београду била изузетно оштра, и да је чак била организована антимасонска изложба, под патронатом ондашњих нациста. Они су били оштро супротстављени не само слободним зидарима, већ и свакоме ко јој је иоле склон. Тада су чак организоване и обавезне посете београдских ђака и средњошколаца који је требало да се увере, у, према нацистичком мишљењу, велико зло масонерије.
Изложба је била организована у данашњој Улици Светозара Марковића, која је пре рата носила име Гарашанинова, у згради у чијем се приземљу пре рата налазила масонска ложа. После Другог светског рата та зграда је срушена.
Нацистичка мржња била је посебно мотивисана и чињеницом да су многи Јевреји били чланови слободнозидарског реда, као и да су део јеврејских симбола масони преузели, па је нацистичка мржња била вишеструко мотивисана.
Па, ипак, биста са Радио Београда је опстала...
ДРУГИ, безмало исти споменик налази се на згради у Кнез Михаиловој улици 42, на месту где се некада налазила Прва хрватска штедионица. И на овој скулптури приказани су снажни - ауторитативни мајстор, и малишан поред њега. За ову зграду, која је била власништво највеће предратне банкарске институције је интересантно да је међу већинским власницима био Вранко Пливерић, такође масон, за кога је карактеристично да се током рата веома приближио усташтву, па да му је било суђено на процесу Степинцу.
Сличност ове две скулптуре је очигледна, као и њихов симболички код, али је уочљива и одређена разлика, поготово у статусу малишана. Наиме, на другој скулптури уочљиво је да дечак представља “брата” нижег статуса, дакле шегрта, онога ко је тек ступио у масонску организацију и њену хијерархију, и ко се тек упућује у почетничка знања. Малишан у руци носи потковицу, као симбол среће, сада и зато што је у сигурним рукама.
На симболу постављеном на згради Радио Београда он је већ стасао у момка на којег мајстор очигледно у одређеним приликама може да се ослони. Зато је чекић већ у калфиним рукама, као знак да је симболички почео да овладава одређеним знањима, док је на скулптури у Кнез Михаиловој улици чекић још у сигурним, мајсторским рукама.
ЗАНАТСКИ ДОМ
ЗДАНЈЕ данашњег Радио Београда првобитно је направљено као Дом ученика Занатског фонда. Ова изузетно јака асоцијација ту је имала собе у којој су ученици спавали, док је велика сала служила за свечаности и балове организоване о славама појединачних еснафа. Интересантно је да је у самом Фонду било много масона, чему је доказ и данашња зграда у Нушићевој улици 8, са чије фасаде и терасе од кованог гвожђа на пролазнике и данас “гледају” угломери, шестари...
|
