PALUBA
March 29, 2024, 01:39:36 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Čitajte na Palubi roman "Centar" u nastavcima, autora srpskog podoficira i našeg administratora Kuzme
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 [174] 175 176 177 178   Go Down
  Print  
Author Topic: Beograd na starim fotografijama i razglednicama  (Read 706351 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #2595 on: February 02, 2022, 07:48:31 am »

Popravka šina u Makedonskoj ulici.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* sine.png (324.06 KB, 700x540 - viewed 33 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #2596 on: February 02, 2022, 12:52:58 pm »

Биоскоп 'Луксор'. Време, 5516/1937.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Биоскоп 'Луксор'.jpg (184.12 KB, 857x567 - viewed 23 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #2597 on: February 03, 2022, 11:37:16 am »

Конак кнегиње Љубице 1929. године.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Конак кнегиње Љубице налази се на углу улица Кнеза Симе Марковића и Краља Петра, некадашњих улица Богојављанске и Дубровачке. У овом је конаку становала кнегиња Љубица са синовима Миланом и Михаилом, зато је и познат под тим именом. За време прве владе кнеза Милоша у Конаку се налазила главна државна (т. ј. Милошева) благајна. Прво намесништво књажевско, до повратка кнеза Михаила из Букурешта у Србију 1840., одржавало је у Конаку седнице, а кнeз Михаило је у Конаку живео до 1842. године. После смрти кнегиње Љубице Михаило је ову зграду поклонио држави. За време друге владе кнеза Михаила у овој је згради био смештен Лицеј, а од 1863. Касациони и Апелациони суд. После светског рата овде је био Завод за васпитање глувонеме деце, затим Музеј Кнеза Павла (Музеј савремене уметности), а од 1938. ту је Црквени музеј итд.


* Koнак кнегиње Љубице.jpg (128.35 KB, 836x489 - viewed 19 times.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #2598 on: February 04, 2022, 08:43:45 am »

Veterinarski fakultet negde 50-ih.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* veterinarski 50-ih.png (1069.48 KB, 1532x975 - viewed 30 times.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #2599 on: February 10, 2022, 02:52:59 pm »

Kneza Miloša u zimu 1943. godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* milosa velikog okupacija.png (872.36 KB, 1023x995 - viewed 30 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #2600 on: February 16, 2022, 11:49:03 am »

Београдски мотив (са Топчидерског брда) – цртеж тушом од А. Г. Балажа.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Београдски мотив.jpg (350.21 KB, 930x642 - viewed 19 times.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #2601 on: February 22, 2022, 07:32:27 am »

Borisa Kidriča, sada Beogradska 70-ih.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* borisa kidrica.jpg (112.43 KB, 900x598 - viewed 20 times.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #2602 on: February 24, 2022, 10:37:22 am »

Pogled na Sabornu crkvu otpirike sa raskrsnice Pop-Lukine i Topličinog venca.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* saborna.jpg (56.73 KB, 620x469 - viewed 11 times.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #2603 on: March 01, 2022, 06:36:41 am »

Mostar 1966. godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Mostar 1966.png (1694.14 KB, 1600x1200 - viewed 19 times.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #2604 on: March 01, 2022, 06:38:34 am »

Elektrotehna u Karađorđevoj 70-ih.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* elektrotehna karadjordjeva 70-ih.png (425.3 KB, 800x645 - viewed 13 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #2605 on: March 02, 2022, 12:35:12 pm »

Ph. Marianovitch - Place du prince Alexandre (1917).


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Place du prince Alexandere.jpg (182.61 KB, 908x722 - viewed 13 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #2606 on: March 03, 2022, 01:12:55 pm »

Рушење старе 'Пиринчане'


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Јуче су порушени последњи остаци једне од најстаријих зграда у Београду, остаци дорћолске 'Пиринчане'. Као што је познато тако су Турци некада прозвали развалине дворца принца Евгенија Савојског, па су после и Срби од њих то име примили.
Рушевине 'Пиринчане' у Душановој улици представљале су изванредан пример у историји великих вароши. Дворац принца Евгенија порушен је 1740. године, а његове зидине штрчале су усред једне од највећих и најживљих улица Београда још пуних 190 година, све до јуче. За тих 190 година Београд је видео много јада. Године 1789. отимали су га Аустријанци од Турака. Године 1806. освојио га је Карађорђе од Турака, а године 1813. освојили су га поново Турци од Срба. Да и не говоримо о Светском рату.
У свим тим борбама страдале су многе палате у Београду, али су се рушевине принчевих двора држале све док раднички пијуци нису јуче почели немилосрдно ударати у њихове цигле.
Нису рушевине 'Пиринчане' биле занимљиве само због своје необичне историје, већ и по томе, што су оне поред градских платана и Карлове капије у Доњем граду биле једини спомен једне истина кратке, али необично значајне епохе из историје Београда.
Све до 1717. Београд је био средњевековна и источњачка варош. Те године освојио га је аустријски војсковођа принц Евгеније Савојски и Аустријанци су држали варош до 1739. године.
За тих непуних 29 година Аустријанци су били варош потпуно очистили од Турака. Они су поред тога порушили и стари град Деспота Стевана (који су Турци касније преправљали) и скоро целу турску варош.
На тим рушевинама Аустријанци су по систему ондашњег чувеног фортификатора, маршала Вобана, подигли данашњу београдску тврђаву, а и варош су поново изградили по европском начину. Око вароши ископали су два низа утврђења: прво варошки шанац, на коме су била Варош капија, Стамбол капија, Видин капија, и још неколико мањих капија, а још даље други шанац, који је касније познат под именом Лаудановог шанца.
Инжењерски официри Дебеф и Доксат израдили су тада и регулациони план Београда, који никад са тим регулационим плановима није био срећан.
На источном крају вароши насељени су тада Немци, а у западном Срби. Старе цркве, које су Турци били претворили у џамије, претворене су поново у цркве. Најзначајније зграде биле су како каже Виловски: Александрова касарна, одмах до Стамбол капије, тамо где се данас сучељавају Кнез Михаилова улица, Љубичина улица и Обилићев венац, Маурерова коњичка касарна у улици Краља Петра, општинска кућа сас ахат кулом у Душановој улици, онда главној улици у немачкој вароши а најзад палата принца Евгенија, која је служила као резиденција царских намесника и војних заповедника Србије, најпре принца Александра Виртембершког а касније генерала грофа Марули и грофа Оливиера Валиса. Српску митрополију, одмах иза цркве, градили су тадашњи митрополит београдско-карловачки Мојсије Петровић и Вићентије Јовановић.
Београдским миром 1839. године предат је Београд Турцима, с тим да Аустријанци поруше сва утврђења. Рушење је трајало од 1. октобра 1739. до 6. јула 1740. За то време Аустријанци су порушили сва градска утврђењ сем Стамбол капије, за коју се био заузео везир, који је град примио.
Турци, кад су ушли у варош, можда из фанатизма, а можда и из других разлога попалили су и порушили све зграде, које су Аустријанци били подигли, па су на њиховим рушевинама подигли друге, примитивне, у турском стилу, са узаним улицама.
Тако је европеизирање Београда наједаред прекинуто и у Београду је опет заведен турски мударлук, али без оне велелепности и источњачког сјаја, који је у Београду владао за време најславнијих година турске владавине.
Од сјајних двораца принца Евгенија после пожара остали су само голи зидови. Међу њима су Турци и Јевреји поградили дућанчиће, пиљарнице и касапнице, које су се одржале скоро све до пре неки дан. Истина за 190 година рушевине су прилично опале. У почетку су стојали зидови сва три првобитна спрата. Касније су рушевине заравњене и остављени су само зидови приземља, који су се одржали до јуче.
Мада је аустријско-турски рат од 1717. до 1739. вођен од Аустријанаца, он је за Србе био од великог значаја, јер су они у њему узели највећег учешћа на страни и у борбама и у обнови Београда. Из тог доба сачувано је неколико народних песама. Једна од њих опева чувенога Чупу Капетана, о коме се много мање говори него о каснијем Кочи Капетану, мада је и Чупа мученички завршио свој живот. Песма почиње овим стиховима:

Пије вино Чупо капетане.
У планини више Варадина,
До себе је посадио Чупа,
До кољена Аднађа Танацка
До Танацка Бељу барјакктара,
А до Беље све катане редом.
Стиже књига Чупи капетану
Књигу пише принцип Евђеније:
Чедо моје Чупо капетане.
Ако с' сине и здраво и мирно
Ајде брже на малену Борчу!

Даље се описује одлазак Чупин у Борчу, прелазак Дунава и борбе са Турцима а на крају се говори о паду Београда у Турске руке:

Паде тама око Београда
Принцип враћа Београду војску
Принцип враћа, а Чупа не враћа.
Помиње се јунак по јунаштву
Као добар данак у години.

Чупу капетана, који је по песми био негде из околине Пожаревца, Аустријанци су крај свих његових заслуга због војничке непослушности осудили на смрт и погубили у Београду у близини места где је Свети Сава био спаљен. Онда се за то место још знало. А сад се не зна ни где је Свети Сава био спаљен ни где је погубљен Чупа Капетан. Мисли се да ће то бити негде изнад Таш мајдана. – М.С.П. - Политика, 8. новембар 1930.


* Пиринчана.jpg (179.64 KB, 712x520 - viewed 8 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #2607 on: March 03, 2022, 01:17:04 pm »

Поглед на Београд (на град и варош) са западног Врачара.
Литографија Петра Марковића.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* поглед са западног Врачара.jpg (303.45 KB, 1132x679 - viewed 13 times.)
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #2608 on: March 05, 2022, 06:08:35 pm »

Nemanjina ulica 1935. godine:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Nemanjina 1935.jpg (417 KB, 1520x961 - viewed 16 times.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #2609 on: March 05, 2022, 08:22:04 pm »

јел овај снимак негде где је сада хотел "Београд" или парк испод садшњег Врховног касационог суда?
Logged
Pages:  1 ... 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 [174] 175 176 177 178   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.03 seconds with 22 queries.