Beograd na starim fotografijama i razglednicama

[zpetrov9]

I još jedna fotografija ulice Kralja Petra I snimljena 1934. godine. Desno se vidi ograda saborne crkve, a dolje je zgrada Patrijaršije. Danas
je malo neobično na tom mjestu zamisliti čovjeka kako tjera krdo svinja po ulici, ali tada to vjerovatno nije bilo. Zanimljivo sječanje na
prošla vremena.

[kumbor]

Gude, pa još mangulice, stara sorta "crnih" svinja koje danas imaju odličnu cenu. Prvo smo ih sve potamanili, pa smo nedavno morali da ih uvozimo iz Mađarske. A taj ćošak i danas izgleda upravo kao na slici. Samo  prasića nema, tu su sada auta, a i drvored uz Patrijaršiju je porastao. Lepe lipe. Obratio sam pažnju na zgradu Patrijaršije, ona se još uvek gradi, prozori još nisu ugrađeni.

[zpetrov9]

Gude, pa još mangulice, stara sorta "crnih" svinja koje danas imaju odličnu cenu. Prvo smo ih sve potamanili, pa smo nedavno morali da ih uvozimo iz Mađarske. A taj ćošak i danas izgleda upravo kao na slici. Samo  prasića nema, tu su sada auta, a i drvored uz Patrijaršiju je porastao. Lepe lipe. Obratio sam pažnju na zgradu Patrijaršije, ona se još uvek gradi, prozori još nisu ugrađeni.

Da danas su tu parkirani auti, ipak je još relativno "miran" kraj bar mi se tako čini, kad god dođem u Beograd rado svratim do Saborne crkve
i malo prošečem po parkiću iza nje prema Francuskoj ambasadi. U vrijeme kada je fotografija snimljena mora da je tu bilo vrlo tiho i mirno, a
opet tako blizu uvijek živoj knez Mihajlovoj i Kalemegdanu.

[zpetrov9]

Evo da dodam i dvije fotografije Beograda iz zraka snimljene pedesetih godina prošlog vjeka. Na prvoj se vidi Skupština, Glavna Pošta i
crkva Svetoga Marka i pogled prema Tašmajdanu, a na drugoj snimljenoj iz suprotnog smjera se vidi hotel Metropol i u pozadini Skupština
i crkva Svetoga Marka. Kako je onda bio slab promet po Bulevaru kralja Aleksandra, neusporedivo s današnjim stanjem.

[zpetrov9]

I davne 1936. godine trebalo je napojiti benzinom automobile, pa evo jedne benzinske pumpe ispred zgrade Narodne Skupštine. Registracija
auta govori da ih baš i nije bilo previše. Mislim da je fotografija zanimljiva uspomena na ondašnja vremena.

Kada smo već kod benzinskih pumpi evo i jedne iz dvadesetih godina dvadesetog stolječa, u pozadini zgrada Narodne Skupštine u izgradnji,
a snimljeno na mjestu današnjeg Trga Nikole Pašića. Nije baš neka gužva na pumpi, a cijena litre bagatela, samo 8 dinara. Vjerovatno je i
dinar ipak tada bio puno "jači".

Očigledno je da su kolacije za benzinske pumpe bile atraktivne oko tadašnje Skupštine u izgradnji. Fotografija je još jedna lijepa uspomena
na nekadašnji Beograd.

[zpetrov9]

I još jedna fotografija starog Beograda, snimljena 1930. godine za vrijeme jedne od rekonstrukcija knez Mihajlove ulice.

[zpetrov9]

Što se tiče prije postavljenog isječka plana grada Beograda, primio sam i par zamolbi da  li imam cijeli plan u elektronskom obliku. Takav
plan nemam ali sam malo njuškao po arhivi i pronašao sam ovu kartu Beograda (to je vojna karta iz vremena JNA) u mjerilu 1:100000 ali se
da uvečati. Radi limita od 600 kb ovdje će biti dosta reducirana rezolucija, ako nekoga zanima mogu na mail poslati "original" koji je teži
veličine cca 4,5 Mb.

[zpetrov9]

Kada sam već kod karata Beograda i okoline u digitalnom obliku evo da postavim i jednu "letačku" kartu. Na žalost i ovdje je limit od 600kb
reducirao kvalitetu pa razvidnost iste baš nije neka jako kvalitetna. Ako netko želi "original" sken neka pošalje mail adresu, pa ću mu poslati
cijelu u "originalu" težine cca 4,5 Mb.

[zpetrov9]

Kada sam već kod karata Beograda i okoline u digitalnom obliku evo da postavim i jednu "letačku" kartu. Na žalost i ovdje je limit od 600kb
reducirao kvalitetu pa razvidnost iste baš nije neka jako kvalitetna. Ako netko želi "original" sken neka pošalje mail adresu, pa ću mu poslati
cijelu u "originalu" težine cca 4,5 Mb.

A evo i jedne karte ali s pogledom u desno od Beograda. vrijedi sve već prije napisano u vezi rezolucije i slanja "originala".

[zpetrov9]

Kada sam kod karata i planova grada Beograda, eto na internetu sam pronašao i ovaj stari plan, rukom nacrtanu skicu s pozicioniranim
mjestima od interesa, pa i nju postavljam.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Надвојвода Франц Фердинанд, аустроугарски престолонаследник, инкогнито у Београду.
Марко Стојановић га је снимио у Кнез Михајловој ул. пред гостионицом Росија, угао ул.
Вука Караџића и Кнез Михајлове.

[zpetrov9]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Надвојвода Франц Фердинанд, аустроугарски престолонаследник, инкогнито у Београду.
Марко Стојановић га је снимио у Кнез Михајловој ул. пред гостионицом Росија, угао ул.
Вука Караџића и Кнез Михајлове.

Zanimljivo. Da li se zna kada je to bilo i kojim povodom?

[JASON]

На овој мало познатој фотографији, коју је снимио Марко Стојановић, види се у кочијама аустријски престолонаследник Фрањо Фердинанд, током инкогнито боравка у Београду, у још неутврђено време, највероватније 1909. године. Фотографија је објављена у књизи Бранибора Дебељковића, „Београд и Београђани крајем 19. века виђени оком Марка Стојановића”, која је изашла из штампе 2008. године у Београду, а 2012. и у књизи Зорана Д. Ненезића „Српско слободно зидарство 1764–1914”. Марко Стојановић се родио у Шапцу 15. априла 1844, у угледној и скромној породици, а после завршенегимназије у Београду и правног одсекаЛицеја постао је адвокат. Учествовао је оснивању Народне банке 1884. и постао њен вицегувернер 1890.На том положају остаоје до 1902, да би идруги мандат вицегувернера почео 1912. (до 1923). За време Првог светског рата спасао је имовину Народне банке од непријатеља. Умро је у Београду 1923. године.
Политика, 9. 6. 2013.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[zpetrov9]

На овој мало познатој фотографији, коју је снимио Марко Стојановић, види се у кочијама аустријски престолонаследник Фрањо Фердинанд, током инкогнито боравка у Београду, у још неутврђено време, највероватније 1909. године. Фотографија је објављена у књизи Бранибора Дебељковића, „Београд и Београђани крајем 19. века виђени оком Марка Стојановића”, која је изашла из штампе 2008. године у Београду, а 2012. и у књизи Зорана Д. Ненезића „Српско слободно зидарство 1764–1914”. Марко Стојановић се родио у Шапцу 15. априла 1844, у угледној и скромној породици, а после завршенегимназије у Београду и правног одсекаЛицеја постао је адвокат. Учествовао је оснивању Народне банке 1884. и постао њен вицегувернер 1890.На том положају остаоје до 1902, да би идруги мандат вицегувернера почео 1912. (до 1923). За време Првог светског рата спасао је имовину Народне банке од непријатеља. Умро је у Београду 1923. године.
Политика, 9. 6. 2013.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

To je zaista zanimljivo, posebno ako se uzme u obzir da je Austro-Ugarska 06. 10. 1908. bila izvršila aneksiju Bosne i Hercegovine. Možda
je bio na nekim tajnim pregovorima sa Vladom Kraljevine Srbije? Zaista nisam do sada znao da je F. Ferdinand bio u Beogradu.

[Jester]

Dolazak predsjednika Nixona ;

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
izvor : ebay