Beograd na starim fotografijama i razglednicama

[ViribusUnitis]

Širina tramvajskog kolosijeka u Beogradu, Zagrebu i Osijeku je 1000 mm. U Sarajevu 1435 mm, isto kao i željeznička pruga normalnog kolosijeka.

Sa Terazija, uoči rata, koloseci su išli:
Kralja Milana, prema Slaviji
Prizrenskom, ka Brankovoj i preko mosta za Zemun
Kolarčevom, ka Narodnom Pozorištu i dalje Vasinom ka Kalemegdanu
u Bulevar, prema Skupštini.

Mreža je posle rata redukovana na račun trolejbusa (koloseci su ukolnjeni iz Uzun Murkove, Vasine, Kolarčeve, Terazija, Kralja Milana, Kneza Miloša, Svetog Save, današnje Makednonske, Svetogorske-Lole Ribara, Majora Ilića...Bulevar na već spomenutom delu) koji su, kao su mi stručniji ljudi objasnili, i pre rata bili u planu da zamene tramvaje.

Pruga je išla i Vlajkovićevom gdje je bio terminus linije za Zemun.
Do kraja 50-ih tramvaj je vozio i od Narodnog pozorišta kroz Ulicu 29. novembra do Višnjičke. Linija za Rakovicu tada je išla kroz Miloša Velikog. Kasnije je premještena u Savsku.
Prije WW2 je tramvaj išao od Londona kroz Miloša Velikog prema jugozapadu.
Postojala je tada i linija za Dedinje koja je išla kroz (mislim) Tolstojevu.

[MOTORISTA]

Inače od starijih tipova ali relativno očuvanih (bar sam se ja vozio u par takvih garnitura u Beogradu) dopali su mi se neki na linij broj 3
zelene boje, koja ide za Topčider, Rakovicu i Kneževac. Čak su i sjedišta bila meka s nekom presvlakom od vjerovatno umjetne kože i nisu
bili išarani pa su odavali ugodan osječaj putniku-turistu.

Švajcarci Duewag Be4/6

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[someone9871]

Ne samo da je tramvajski kolosek uži, nego je "metarski" - 1000mm, što je i pre 100 godina bio ne baš česti kolosek. CAFovi tramvaji ne mogu ni uz Kalemegdan, baš zbog malog radijusa krivine. Čudi me da je i radijus na Slaviji nedovoljan za te vrlo savremene tramvaje. Inače primedbe na "Špance" su brojne i ozbiljne, npr. točkovi obrtnih postolja su tanki i pucaju pri bočnom opterečenju, pa mogu pući i u "uskoj" krivini. Zagreb i Sarajevo su svakako napravili bolji izbor normalnim 1435mm kolosekom. Usled opšte deindustrijalizacije, ni "Želvoz" ni "Šinvoz" ni "Goša" mislim da ne mogu sprovoditi više ni generalni remont tramvaja, a kamoli da mogu napraviti novi. Zato je najveći broj tramvaja star i olupan.

I u Zagrebu je metarski kolosijek, koji je uz standardni, najrašireniji tako da nije neučestalost problem. A u Sarajevu je u početku bio i manji - 760mm. Problem je vjerojatno i u dizajnu tramvaja koji ima postolja rješena kako ima, a i u lošoj i neprilagđenoj infrastrukturi...

[kumbor]

Ti zeleni Duewag tarmvaji dobijeni su mislim u količini od nekoliko desetina kao pomoć posle "revolucije" 5. oktobra 2000. Pre dve godine došlo je još 13 garnitura istih tramvaja, samo žute boje. Po tehnologiji, ovi tramvaji su zaostaliji od čeških, nabavljanih pre 25-30 godina, no, jednostavni su i retko se kvare, ali traže npr. pažljivo kočenje.

[zpetrov9]

Inače od starijih tipova ali relativno očuvanih (bar sam se ja vozio u par takvih garnitura u Beogradu) dopali su mi se neki na linij broj 3
zelene boje, koja ide za Topčider, Rakovicu i Kneževac. Čak su i sjedišta bila meka s nekom presvlakom od vjerovatno umjetne kože i nisu
bili išarani pa su odavali ugodan osječaj putniku-turistu.

Švajcarci Duewag Be4/6

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Da to su ti zeleni tramvaji o kojima sam prije pisao. U njima je vožnja zaista bila ugodna, a sada sam pročitao da su u stvari stariji od
Čeških, vjerovatno je razlika u kvaliteti izrade u startu bila na strani "Švicaraca" koji su ih onda dali Beogradu.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Текија, зграда Правитељствујушчег Совјета Сербског у Београду.
-фотографија Флоријана Гантенбајна снимљене 1865. године. 
-план инж. Чуковића.

[zpetrov9]

Proučavajući fotografije i geografske karte starog Beograda naišao sam na ovu kartu za koju piše da je iz 1950. (uvećao sam posebno)
baš uži dio Beograda). To me moram priznati zbunjuje jer na njoj se vidi samo željeznički most i današnji Brankov most na mjestu gdje je
nekada bio viseći most kralja Aleksandra. Nigdje nema traga Savskom mostu kojeg su Nemci podigli 1942. i koji je sačuvan i kada su oni
bježali iz Beograda (zahvaljujući hrabrosti jednog civila Beograđanina).

Pretpostavljam da je godina izdavanja karte vjerovatno 1950. ali da je karta načinjena prema nekoj starijoj karti i stanju do Aprila 1941.

Kart je malo neobična i po tome što su nazivi nekih dijelova na ćirilici, što je i normalno za kartu u Srbiji, ali na istoj karti su i nazivi ispisani
samo na latinici, npr, Kneževac, Rakovica, Jajinci, Kumodraž. Donji dio karte je pisan na latinici iz nekog razloga pa me to malo zbunjuje.

[relja]

Ali čekaj: da li imaš u rukama pravu, štampanu kartu ili si našao fotografiju, možda skeniranu kartu?

Na 44*45' prestaje latinica i počinje ćirilica. neko je spajao dve karte, pa ih čak i nije dobro spojio.
Takođe. ima i "kraljevskih toponima": "Naselje Kralja A.Karađorđevića" "PR Kraljice Marije" (šta god" PR" značilo).
Ucrtan je Most kralja Aleksandra otvoren 1934, ali ne i Sajmište pored njega (današnje "Staro sajmište"), otvoreno 1937.
Karta je od pre rata.
Takođe, ono što ja prvo gledam je mesto Zemunskog aerodroma. Iz nekog razloga piše "Dojno polje" iako je na mnogim drugim kartama upisano "Donje polje"  - misli se na Bežanjijsko donje polje, a postoji i Gornje, koje je takođe upisano... Sad će verovatno neko da iskopa gomilu linkova na internetu na kojima se uporno prepisuje naziv "Aerodrom Dojno polje", a to verovatno potiče odavde...

[zpetrov9]

Ali čekaj: da li imaš u rukama pravu, štampanu kartu ili si našao fotografiju, možda skeniranu kartu?

Na 44*45' prestaje latinica i počinje ćirilica. neko je spajao dve karte, pa ih čak i nije dobro spojio.
Takođe. ima i "kraljevskih toponima": "Naselje Kralja A.Karađorđevića" "PR Kraljice Marije" (šta god" PR" značilo).
Ucrtan je Most kralja Aleksandra otvoren 1934, ali ne i Sajmište pored njega (današnje "Staro sajmište"), otvoreno 1937.
Karta je od pre rata.
Takođe, ono što ja prvo gledam je mesto Zemunskog aerodroma. Iz nekog razloga piše "Dojno polje" iako je na mnogim drugim kartama upisano "Donje polje"  - misli se na Bežanjijsko donje polje, a postoji i Gornje, koje je takođe upisano... Sad će verovatno neko da iskopa gomilu linkova na internetu na kojima se uporno prepisuje naziv "Aerodrom Dojno polje", a to verovatno potiče odavde...

Pa meni je karta izgledala vrlo čudno, na žalost nisam u posjedu originala već sam pronašao samo taj sken. Svakako bolji poznavaoci
Beograda uočavaju i druge detalje koji meni baš nisu poznati. Čudno je da je netko išao spajati dvije različite karte iz očigledno i različitog
vremena i onda to "prodavao" kao kartu iz 1950.

[relja]

@zpetrov9
Da li možeš da postaviš i legendu karte?

[zpetrov9]

@zpetrov9
Da li možeš da postaviš i legendu karte?

Ja sam istu preuzeo sa Kupinda, ali legenda karte se vidi samo na cijeloj karti koja ima dosta slabu "oštrinu". Ja ću je takvu postaviti pa
ako Vam može biti od koristi, bit će mi drago.

[relja]

Zahvaljujem.

Pa i vidi se da je lepljena ("istočna" i "zapadna" polovina) na "istočnoj" piše "Београд" na "zapadnoj" - "Beograd", a ivice papira nisu u liniji. ...
E sad, jedino ako na "Palubi" ne saznam da su u Kraljevini Jugoslaviji mape štampane na dva pisma 

A ovo za "Dojno polje" mi još uvek nije jasno...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Овде се очигледно ради о спајању четири листа размере 1:50000, при чему су карте различитих издања. То није реткост јер се неки карте чешће користе па се више троше, а неке мање, па када их треба спојити имаш различита издања. Војска штеди . Ћирилични листови су од пре Другог светског рата, а ова латинична највероватније после. Карта је спојена на следећи начин (тако се то и ради): код горњих листова одсечен је јужни обод карте до саме ивице приказа земљишта. Код леви (западних) карата одсечен је источни руб карте до ивице приказа рељефа. Потом се спајају (лепе) тако што се прво споје горњи листови један на други водећи рачуна да се путеви, и вертикалне координатне линије споје (наставе). То скоро никад није апсолутно могуће због закривљености простора који је као такав и пренет на сам "раван" папир. Потом се споје два горња лиса са два доња листа, на исти начин (равнајући путеве и координатне линије) листа. Равна се од средине споја,а не од леве или десне ивице, како би се избегло тзв. "смицање".

Дакле, врло је могуће да су два доња листа издање ВГИ из 1950 године, што се може видети на легенди карте (на овом снимку не види, али на оригиналу да). Код два горња листа, легенда је одсечена и не види се. Можда има на полеђини карте ознака издања. али то не можемо знати

[relja]

Pa da, ali očigledno je da takva karta niie tačna, jer od 1934-1937 do 1950 i neke je došlo do značajnih promena na terenu koji je na njoj predstavljen.
A taj teren je ni manje ni više - glavni grad.


Čemu može da služi, kome treba ovakva... osim da bude "na licu" ili za "razduženje"? 

[zpetrov9]

Овде се очигледно ради о спајању четири листа размере 1:50000, при чему су карте различитих издања. То није реткост јер се неки карте чешће користе па се више троше, а неке мање, па када их треба спојити имаш различита издања. Војска штеди . Ћирилични листови су од пре Другог светског рата, а ова латинична највероватније после. Карта је спојена на следећи начин (тако се то и ради): код горњих листова одсечен је јужни обод карте до саме ивице приказа земљишта. Код леви (западних) карата одсечен је источни руб карте до ивице приказа рељефа. Потом се спајају (лепе) тако што се прво споје горњи листови један на други водећи рачуна да се путеви, и вертикалне координатне линије споје (наставе). То скоро никад није апсолутно могуће због закривљености простора који је као такав и пренет на сам "раван" папир. Потом се споје два горња лиса са два доња листа, на исти начин (равнајући путеве и координатне линије) листа. Равна се од средине споја,а не од леве или десне ивице, како би се избегло тзв. "смицање".

Дакле, врло је могуће да су два доња листа издање ВГИ из 1950 године, што се може видети на легенди карте (на овом снимку не види, али на оригиналу да). Код два горња листа, легенда је одсечена и не види се. Можда има на полеђини карте ознака издања. али то не можемо знати

Zahvaljujem na detaljnom objašnjenju postupka, kako je karta najvjeovatnije i nastala u ovoj izvedbi, šteta što ne mogu saznati kada je
to "krojenje" izvršeno, pretpostavio bih negdje iza 1950. Ipak zaista je neobično da se kod spajanja četiri karte u jednu nije vodilo računa
da nem mosta koji u stvari postoji, a vjerovatno i još po koji detalj nije odgovarao ondašnjem stvarnom stanju.

A ono "dojno polje" je možda bila samo pogreška u slaganju slova kod štampanja, pretpostavljam da je trebalo pisati  donje polje, ali to će
vjerujem Beograđani znati točno.