U prvom planu je zgrada Univerzitetske biblioteke (izgrađene novcem Karnedžijeve fondacije), a u drugom planu je zgrada Tehničkih fakulteta (ili što bi rekao moj drugar Uroš - "KST"
)
Evo malo o tome šta je KST:
KST – Klub Studenata Tehnike je mesto koje okuplja beogradsku ’’alternativnu’’ omladinu, koja izbegava skupa i pomodna mesta, a uživa u nešto tvrđem, gitarskom zvuku. Istorija KST-a je vrlo bogata, pored redovnog muzičkog programa, ovde se organizuju različiti edukativni, filmski, pozorišni pa i sportski programi. KST je jedan od retkih klubova koji, gotovo tokom cele nedelje, nudi muzičke večeri za sve omladinske supkulture. Gotičari, rokeri, metalci, indi ekipa, ljubitelji domaćice – svi oni imaju svoje veče u KST-u. Specifičan po svojoj unutrašnjoj samoupravi, po tradiciji dugoj već 59 godina i po aktivnostima koje su skoncentrisane samo na studente. Poznat po svojim raznolikim žurkama, prednovogodišnjem maskenbalu i dnevnom kulturnom pogonu. Nalazi se u ulici Bulevar Kralja Aleksandra 73, u zgradi Elektrotehničkog, Građevinskog i Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
KST već dugi niz godina zadržava svoju jedinstvenost, izgrađenu tradiciju, i čuva duh mladosti.
Nastao iz želje mladih studenata elektrotehnike, građevine i arhitekture, za prostorom koji je za predah, hobie, i druženje, početkom pedesetih, počinje da piše svoju dugu istoriju. Prvi predsednik Kluba bio je Srđan Mitrović, student ETFa. Na ideju za stvaranje Kluba Studenata Tehnike došao je sa prvom sekretarkom Biljanom Vukadinović i grupom studenata koja je u to vreme ostala bez KUDa studenata tehnike. KST nije ni izbliza tada izgledao kao sad. Vreme u kome su se nalazili diktiralo je određene norme ponašanja, što je i te kako uticalo na slobodno vreme i ’klubove’ tadašnje omladine. Klub je imao veliku podršku Dekanata sva tri fakulteta, od kojih je dobio prostoriju za potrebe studenata. Prostoriju su mladi organizatori, isključivo dobrovoljno i volonterski, opremili ovaj prostor kupujudi nameštaj, šahovske table, knjige…
Za različite vrste zabave (ni ne razmišljajući o osnivanju neke vrste kafea ili diskoteke, jer čak i igranje karata je u to vreme bilo sramno), klub je radio od 17 do 23 časa. U Klub se ulazilo s nekom vrstom strahopoštovanja. Bio je jedino mesto u gradu tog tipa, i s mnogobrojnim zabranama za reklamiranje lako se pročulo za takvo jedinstveno studentsko mesto. Tek 24. februara 1954. klub dobija ime i zvanični status, priznanjem direktno od rektorata Visoke tehničke škole. Narednih desetak godina klub funkcioniše amaterski, kao i većina klubova u to vreme i većinu vremena posetioci provode igrajudi šah. Od 1962. kreću prave promene i počinje se sa organizacijom kulturnog, sportskog i zabavnog života studenata, uključujući i predavanja poznatih ličnosti, igranke itd.
KST gradi svoj imidž do 1969. kada pravi veliki bum na kulturno-zabavnoj sceni Beograda otvaranjem diskoteke, u kojoj se razvijaju pravi samoupravni odnosi, dele zaduženja kao i odgovornosti, a sve to, u organizaciji studenata. To je ujedno i početak uzlazne putanje kluba koji u narednim godinama dobija samo pohvale, i stiče ugled mesta sa vrhunskom zabavom i sigurnošdu, bez neprijatnih scena i u opšte mogudnosti da do njih dođe. Do dana danas, nakon 59 godina Klub I dalje postoji. Poštuje se zalaganje starijih kolega, nastavljaju ved započete priče, I održava jedinstvo studenata koji u njemu rade. Donekle su zadržane karakteristike starog KSTa. Organizuju se davno započete manifestacije, poput Prednovogodišnjeg maskenbala, pešačkog relija, kvizova, raznih takmičenja, izložbi, puštanja filmova i naravno organizovanje koncerata. Već godinama poznate večeri I dalje postoje na repertoaru KSTa, ali I novo doba, nove generacije I novi imidži ostavljaju svoj trag na licu KSTa.
