Beograd na starim fotografijama i razglednicama

[chombe]

Zna li možda netko od ekipe gdje je ovo snimljeno s obzirom da je na dopisnici pečat iz Beograda 1918

[JASON]

Zna li možda netko od ekipe gdje je ovo snimljeno s obzirom da je na dopisnici pečat iz Beograda 1918

Фотографија је (вероватно) снимљена у дворишту зграде војног гувернера Гувернемана у Београду (данашња зграда Народног музеја). За првог Ц. и к. гувернера у окупираној Србији био је именован генерал Јохан фон Салис, који је ступио на дужност 3. јануара 1916. године. Са грофом Тисом, кога такође видимо на слици, није се слагао око 'коначног решења српског питања', па је Тиса радио на његовој смени. Стално је интервенисао код цара Франца Јозефа  и главнокомандујућег надвојводе Фридриха, па је издејствовао смену и за новог генералног гувернера именован је генерал Адолф фон Ремен, који се сматрао мање радикалнијим од фон Салиса.
Аустријски историчар Хуго Керхнаве провео је рат у Београду као цивилни администратор, а после рата објавио је књигу 'Војна управа у окупираној Србији'. Керхнаве фон Салиса описује као арогантног и надувеног аустријског Немца који је према Словенима гајио фанатичну мржњу и презир. 

[chombe]

Iskreno zahvaljujem kolega na iscrpnom odgovoru. To je upravo ono što sam i predpostavljao. Sasvim je logično da grof Ivan Salis-Seewis nije bio baš omiljen među Srbima i raznoraznim dvorskim spletkarošima koji su pretendirali na njegovo mjesto. Za razliku od njih, vojnici su ga iznimno cijenili kao iskusnog ratnika i zapovjednika.  Inače, njegovo prezime je Švicarskog porijekla, a majka mu je bila Hrvatica što je sasvim dovoljan razlog za već spomenutu netrpeljivost. Evo još nekoliko podataka, pa koga zanima...........

https://hr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Salis_Seewis

[JASON]

Јатаган мала

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Једнога дана, непосредно по завршетку Првог светског рата, неки занатлија довијајући се како да скући своју бројну породицу, одлучио је да сагради кућицу на празном земљишту између 'Мостара' и Вајфертове пиваре. Примеру овог смелог неимара следовали су и други и тако су, без икакве везе и реда, на овој ничијој земљи почеле да ничу кућерци са ћепенцима као печурке после кише.
Изградњу овог насеља власти су у прво време покушале да спрече, али, најзад, силом прилика, морале су да се помире са стварношћу. Насеобина је 'легализована' и ускоро је добила  назив  'Карађорђев шанац', а нешто касније, имајући у виду буран начин живота становника, много прикладније име – 'Јатаган мала'.
Јатаганмалци су уз рад волели да запевају из душе, а песму би одмах у хору прихватали и оближњи суседи, те је Јатаган малом по читав дан одјекивала песма пуна мерака и севдаха. А увече, седељке око кућерака биле су испуњене поскочицама и абровима… и тако до дубоко у ноћ.

[JASON]

Sasvim je logično da grof Ivan Salis-Seewis nije bio baš omiljen među Srbima

Срби, обичан народ, с обзиром на тадашњу комуникациону ситуацију, за генерала фон Салиса нису ни чули нити су могли да знају, но свакако је (логично) постао неомиљен групи обреновићеваца - аустрофила која је гувернеру понудила безусловну сарадњу, што је овај надмено одбио а 'кооперанте' о k und k трошку послао у интернацију. Ништа боље није прошао ни карађорђевићевац Јован Авакумовић, чији је предлог о сарадњи посебно разбеснео фон Салиса што је овај тј. Јован могао уопште и да помисли  да његово (завереничко) име стоји поред имена једног аустроугарског генерала који представља Његово Царско и Краљевско Височанство.

[chombe]

Kao i u svakom ratu kolega. Narod je stoka koju nitko ništa ne pita, a raznorazni laktaroši i ulizice ne biraju sredstva ( uključujući i veleizdaju ) da se što više omile trenutnoj vlasti. Usprkos svemu naš grof je preživio sve smicalice, što svakako govori nešto i o njegovoj inteligenciji. Ipak, iskreno rečeno mene puno više fascinira Salisova vojnička negoli politička karijera.

PS: Ako smo se previše odmakli od teme FOTOGRAFIJA, molim nekog od administratora da ovo prebaci u temu LIČNOSTI.

[kumbor]

Јатаган мала

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Једнога дана, непосредно по завршетку Првог светског рата, неки занатлија довијајући се како да скући своју бројну породицу, одлучио је да сагради кућицу на празном земљишту између 'Мостара' и Вајфертове пиваре. Примеру овог смелог неимара следовали су и други и тако су, без икакве везе и реда, на овој ничијој земљи почеле да ничу кућерци са ћепенцима као печурке после кише.
Изградњу овог насеља власти су у прво време покушале да спрече, али, најзад, силом прилика, морале су да се помире са стварношћу. Насеобина је 'легализована' и ускоро је добила  назив  'Карађорђев шанац', а нешто касније, имајући у виду буран начин живота становника, много прикладније име – 'Јатаган мала'.
Јатаганмалци су уз рад волели да запевају из душе, а песму би одмах у хору прихватали и оближњи суседи, те је Јатаган малом по читав дан одјекивала песма пуна мерака и севдаха. А увече, седељке око кућерака биле су испуњене поскочицама и абровима… и тако до дубоко у ноћ.

Сем Јатаган мале, постојала је још гора "Пиштољ мала" (не знам где је била). Називи јасно говоре колико је тамо било безбедно шврљати се ноћу.

[MOTORISTA]

Јатаган мала

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Једнога дана, непосредно по завршетку Првог светског рата, неки занатлија довијајући се како да скући своју бројну породицу, одлучио је да сагради кућицу на празном земљишту између 'Мостара' и Вајфертове пиваре. Примеру овог смелог неимара следовали су и други и тако су, без икакве везе и реда, на овој ничијој земљи почеле да ничу кућерци са ћепенцима као печурке после кише.
Изградњу овог насеља власти су у прво време покушале да спрече, али, најзад, силом прилика, морале су да се помире са стварношћу. Насеобина је 'легализована' и ускоро је добила  назив  'Карађорђев шанац', а нешто касније, имајући у виду буран начин живота становника, много прикладније име – 'Јатаган мала'.
Јатаганмалци су уз рад волели да запевају из душе, а песму би одмах у хору прихватали и оближњи суседи, те је Јатаган малом по читав дан одјекивала песма пуна мерака и севдаха. А увече, седељке око кућерака биле су испуњене поскочицама и абровима… и тако до дубоко у ноћ.

Сем Јатаган мале, постојала је још гора "Пиштољ мала" (не знам где је била). Називи јасно говоре колико је тамо било безбедно шврљати се ноћу.

Navodno negde na Dorćolu. Ima ovaj tekst na netu, pa možda malo razjasni sve oko Pištolj male.

http://www.academia.edu/8680520/Pištolj_mala_najzaostalije_nehigijensko_naselje_medjuratnog_Beograda

[MOTORISTA]

Fotografija Ace Simića.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

I jedna Jatagan-mala.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Јатаганмалци су уз рад волели да запевају из душе, а песму би одмах у хору прихватали и оближњи суседи, те је Јатаган малом по читав дан одјекивала песма пуна мерака и севдаха. А увече, седељке око кућерака биле су испуњене поскочицама и абровима… и тако до дубоко у ноћ.

Чини ми се да је ово мало више романтичарски опис Јатаган мале. Реалност је била далеко суровија а живот становника тежак, на граници опстанка и извор сталних сукоба како са властима, тако и међусобних.

[zpetrov9]

Fotografija Ace Simića.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

I jedna Jatagan-mala.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Zanimljive fotografije za pogledati i vidjeti kako je nekada teško živjela sirotinja, na žalost ni danas im nije mnogo lakše (mislim na sirotinju)
kako u Beogradu, tako i u drugim gradovima na području bivše države. Živjelo se i živi se u straćarama od danas do sutra, nikad nisu bili
sigurni da li će im vlasti doći i poruštiti i to malo kućerka što imaju jer su uglavnom ilegalno izgrađene. Težak je to život.

[zpetrov9]

Crkva Ružica na Beogradskom Kalemegdanu snimljena zimi 1942. na 1943. i jedna fotogeafija iste crkve isto za vrijeme rata ali kada nije
bila pod snijegom. Zaista lijepa crkvica koju rado uvijek kada sam u Beogradu obiđem, a i na lijepom je mjestu.

[zpetrov9]

Crkva Ružica na Beogradskom Kalemegdanu snimljena zimi 1942. na 1943. i jedna fotogeafija iste crkve isto za vrijeme rata ali kada nije
bila pod snijegom. Zaista lijepa crkvica koju rado uvijek kada sam u Beogradu obiđem, a i na lijepom je mjestu.

I jedna fotografija crkvice Svete Petke isto na Beogradskom Kalemegdanu snimljena tijekom rata, vjerovatno 1943. godine. Sve što sam
prije napisao za Ružicu vrijedi i za Petku, uvijek je tu lijepo proči.

[zpetrov9]

Još dvije ratne  fotografije Beograda iz Aprila 1941. godine. Vidimo na prvoj dio kod Bajlonijeve pijace (desno) i na drugoj dio od Bajlonijeve
pijace prema crkvi Aleksandra Nevskog i mislim I Beogradskoj gimnaziji. Vide se i tragovi bombardiranja. Oštećen zgrada lijevo je kasnije bila popravljena i danas je tamo na raskršću.

[zpetrov9]

Današnji Trg Nikole Pašića, bombardiranjem oštećena i zapaljena zgrada nekadašnje banke, a danas muzeja, snimljeno Aprila 1941.