PALUBA
October 07, 2024, 04:28:32 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Ovde možete pogledati te poručiti knjigu "Samohodni raketni sistem 2K12 Kub-M / Kvadrat - Od SFRJ do Srbije", a jedan od autora je srpski podoficir i naš global moderator Kubovac
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: "Revolucija" u Rumuniji 1989-e,kraj epohe dinosaurusa  (Read 34086 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
victoria
vodnik I klase
*
Online Online

Last Login:Today at 04:19:48 pm
Posts: 624


« on: August 05, 2023, 03:47:48 pm »

Mnogi "analitičari" će reći da je zalivski rat iz 1991-e prvi rat uživo u Istoriji čovečanstva.To je možda tačno ali samo ako događanjima u Rumuniji dve godine ranije ne priznamo status rata.Što se tiče tv "pokrivenosti" prvenac se ipak odigrao u našem susedstvu,ako nije bio mini građanski rat onda je sigurno bio prošireni državni udar uz arome i nijanse budućih obojenih revolucija.                                                                          
-Stariji ljubitelji rata (pa i radoznali posmatrači kao moja malenkost) i sličnih događanja ne mogu a da se ne prisete i uloge TV Beograd u čitavoj stvari.Naime,upravo je ova državna tv kuća preuzela signal sa zaposednute TV u Bukureštu odigrala značajnu ulogu u rušenju našeg nesvrstanog prijatelja,počasnog građanina Beograda(za takvog ga proglasio bivši Krcunov šef kabineta kojeg je bio ali ne i ubio glas da je upravo on naredio da za prevoz predsednika  RIV-a bude uzet Oldsmobil,tadašnji gradonačelnik,1976-e, i budući ljuti borac za ljudska prava i demokratiju Živorad Kovačević),pa bogme i ortaka u mnogim važnim projektima.Pomenuću samo one vidljive,HE Đerdap i aviona Orao.One manje vidljive kao saradnju udbaša i sekuritatista(ko će kome isporučiti  i/ili namestiti tražene protivnike režima nećemo ovom prilikom.O tome su ponešto rekli blentavi ibeovci koji su mislili da su u Rumuniji među svojima.                                                                              
Elem da mi počnemo od svedoka na licu mesta,našeg tadašnjeg vojnog izaslanika pukovnika Zvonimira Pešića.Evo tonskog zapisa njegovog izvanrednog sveodočenja o tim događajima.Ponešto je sigurno i prećutao ali takav je to zanat.
Evo linka ka emisiji. Govori da bih te video  
« Last Edit: August 10, 2023, 01:37:17 pm by Brok, Reason: uređen tekst » Logged
victoria
vodnik I klase
*
Online Online

Last Login:Today at 04:19:48 pm
Posts: 624


« Reply #1 on: August 05, 2023, 04:04:34 pm »

Pukovnik Pešić je ostavio i pisano svedočenje o tim događajima,sa nekoliko detalja kojih nema u tonskom zapisu.Evo ga:"Више од три деценије трају спорења да ли је револуција била аутохтони излив народног незадовољства или чин у ком су велику улогу имале америчке и руске тајне службе

Николае Чаушеску, председник Социјалистичке Републике Румуније, владао је том земљом безмало 25 година. Било је то време стагнације земље, медијског мрака, непоштовања права човека и тоталитаризма. Последње године његовог председниковања упамћене су по гладовању људи, зимском смрзавању грађана, како би се штедело на енергији. Приватности у доба Чаушескуа готово да није било. Полицијска држава је све знала, ма где ко шушнуо или шапнуо. Према подацима који су касније процурили у јавност, државна безбедност Румуније, злогласна Секуритатеа, имала је око два и по милиона доушника. У том монструозном систему све је морало да се зна. Николае Чаушеску је у председниковој гарди регрутовао децу без родитеља, којима је у време школовања говорено да им је Николае Чаушеску отац, а Елена Чаушеску – мајка. Васпитавани су спартански.

Мада је та земља формално била чланица Варшавског уговора, у пракси су многе државне обавезе замрзаване, прећуткиване, а Николае Чаушеску, формално одлуком румунског парламента, није дозвољавао да се на територији Румуније организују вежбе Варшавског уговора уз учешће савезника, нити је допуштао да се кроз ту земљу транспортују трупе чланица источне војне алијансе.

Рађање револуције
На сцени је било велико сиромаштво. „Вољени“ председник је одредио курс и темпо враћања иностраних дугова (11 милијарди долара), да би земљу извукао из дужничке зависности. Румунска економија, која није била тржишно оријентисана, тешко је подносила такав намет. Коришћена је свака могућност да се извезу производи на западно тржиште, како би се стекли долари, па је роба извожена чак и далеко испод производних цена. У лето 1989. године председник Румуније је обзнанио народу да су враћени сви инострани кредити. Међутим, у дипломатским круговима се говорило да је ипак остало још око 2,4 милијарде долара за враћање, али да је Румунија, уместо пара, заложила злато.

Очекивало се, након враћања дугова, да ће се економска ситуација у земљи поправити, то јест да ће се на тржишту макар наћи више хране, али се то није догодило. Румунски председник, који је живео у изобиљу, како би се то рекло у комунизму, уљуљкан славољубљем, што није имало упоришта у народу, занемарујући животне компасе и опште сиромаштво становништва, које је из дана у дан било битку за физички опстанак, заказујући свеопшти збор „радног народа и грађана“ у центру Букурешта, повукао је самоубилачки потез.

Истог дана (21. децембра) у исто време (у подне) у југословенској амбасади, која се налази у близини центра града, приређен је пријем поводом Дана ЈНА. Том догађају, уз део дипломатског кора и готово комплетни војнодипломатски кор, присуствовали су високи представници државног и партијског естаблишмента Румуније, односно бројни генерали Румунске армије.

На митингу у центру града пред више од 100.000 људи Чаушеску се народу обратио с балкона зграде ЦК и рекао да су догађаји који су се збили последњих дана потврда акција организованих зарад дестабилизације државе и да су уперене против интегритета и независности земље. Захтевао је општу мобилизацију партијског апарата, државних органа и свих наоружаних снага (милиције, безбедности, војске). Део окупљених, међутим, почео је да негодује, узвикивао је пароле везане за темишварске догађаје и, све чешће, до тада неприкосновени говорник је прекидан звиждуцима. Све то диктатор је гледао разрогачених очију. Председник је упадао у све веће грешке, а негодовање и звиждање су бивали све гласнији. Нешто укосо, иза говорника, стајала је академик Елена Чаушеску.

Уочавајући шта се дешава у масама, полугласно је рекла супругу да студентима обећа повећање стипендија за тричавих два-три одсто. Али народ се није дао умирити. Елена суфлира „највећем сину румунског народа“ да прогласи повећање плата запосленима за по 100 леја (по тадашњем црном курсу, то је еквивалент за 1,4 долара). Поново се појачавају жамор и звиждуци. Омамљен ехом разјарених људи, Чаушеску узалудно покушава да успостави контролу над масом, обраћајући им се с „Ало, ало“, односно „Останите мирни, на својим местима“. Није схватао да се пред његовим очима управо рађа нова револуција.

За то време у југословенској амбасади војни изасланици су извлачили речи војном изасланику Јапана, који је тих дана једини, на само њему знан начин, успео да се пробије до блокираног града Темишвара и да види својим очима шта се тамо збива. Дан пре тога, због тешких репресалија које су румунске власти предузеле према демонстрантима у Темишвару, СКЈ је прекинуо односе са РКП. На пријему у југословенској амбасади представници румунске државе и партије су упорно убеђивали амбасадора СФРЈ Бору Денкова да је наша страна погрешила и да треба поново да успостави односе сарадње. Убрзо је у салу пријема ушло неколико старешина Румунске војске и нешто дошаптавао генералима, а потом и осталим официрима, који су као главом без обзира напустили свечаност.

Крвави обрачун
Што због масе народа која је све време окруживала зграду ЦК, па није било могуће покренути колону, што због озбиљности ситуације, брачни пар Чаушеску није се вратио у резиденцију. Николае Чаушеску је, заједно с врхом државе, партије и војске, остао у згради ЦК, руководећи акцијама за успостављање реда и мира. Зграда је потом опасана оклопним транспортерима и добро опремљеним специјалним противтерористичким јединицама, познатијим по скраћеници USLA. Јединице Румунске армије стављене су у највиши степен приправности.

Народ се није разишао с тргова и улица. Још одлучније је исказивао своја осећања према режиму који их је дужи низ година држао у покорности. Тога дана као да је отворена Пандорина кутија… Снаге реда и мира хапсиле су „хулигане“ и „изгреднике“. Транспортовали су их у злогласни затвор „Жилава“, у истоименом селу, на путу Букурешт–Ђурђу. Број људи на улицама се и даље увећавао, па су снаге репресије с падом мрака отпочеле да примењују силу. Ненаоружане и неорганизоване демонстранте систематски су нападали припадници Секуритатее у цивилу и полицајци. Против народа су упућени тенкови, оклопни транспортери, специјална возила милиције…

Са жешћим репресалијама се отпочело око поноћи, под командом министра националне одбране, генерал-пуковника Василеа Милее. На демонстранте је пуцано из зграда и попречних улица. Пале су и прве жртве. Људи су сабијени на мањи простор, а онда су их снаге реда засуле пендрецима и палицама. Уследила су нова хапшења. Око три сата по поноћи демонстранти су нестали са улица. Биланс те крваве ноћи био је следећи: 50 убијених, 462 рањених и 1.245 ухапшених и одведених у затвор „Жилава“.

Супружници Чаушеску преспавали су ноћ (21/22. децембар) у згради Централног комитета РКП, у посебном апартману. Николае Чаушеску, и даље нереалан у оцени стања и догађаја, наређује да се у фабрикама конституишу „групе за одбрану“. Диктатор је сматрао да ће државу и сопствену кожу спасти уколико снаге реда, потпомогнуте војском, буду још жешће пуцале у окупљени народ. Али Румуни више ништа нису могли да изгубе, осим сопственог живота, који се одржавао на најнижим гранама стандарда.

Сутрадан изјутра, у великим колонама, готово истоветним ширини улица којима су се кретали, они су се запутили према центру града. Биле су то буквално реке народа, које су час узвикивале серију слогана уперених против председника и његовог режима, час су достојанствено ходали у тишини, наглашавајући „ход по мукама“. Тај усаглашени рески звук, који су у ритму стварали тако што су ритмички „оверавали“ сваки корак, ударајући о асфалт, подсећао је на индијанске бубњеве рата. Ко је то доживео, причао је касније о јези која га је обузимала и подстицала на размишљање шта ће се за који сат догодити.

Дошло је до засићења простора. Народ више није могао тако близу да се примакне згради у којој је био председнички пар. Милицијске барикаде, које је требало да спрече продор радника на Трг универзитета и Трг палате, показале су се неефикасним. Изјутра, негде око 9.30 часова, у Згради ЦК РКП, како су навели званични извори, извршио је самоубиство министар одбране Василе Милеа. Међутим, и дан-данас се тврди да је он био убијен зато што је, наводно, одбио Чаушескуово наређење да пуца у народ.

Издајник или херој
Чаушеску је после тог трагичног догађаја, у интерним оквирима, рекао да је Милеа издајник. За министра именује Виктора Станкулескуа, помоћника министра одбране за војнопривредни сектор. На хитној седници Извршног комитета Партије донета је одлука о проглашењу ванредног стања на целој територији Румуније. Ту одлуку су објавили електронски медији. Новоименовани министар одбране Станкулеску од почетка је играо дуплу игру: с једне стране је исказивао лојалност председнику, а с друге наређивао мере које су биле уперене против режима.

Историчар Јон Скурту ће касније написати: „Генерал Станкулеску је преузео прерогативе врховног команданта, који су по Уставу припадали председнику Румуније.“ Та чињеница је дала за право једном броју историчара, и онима који то нису, да прецизирају како је Станкулеску извршио државни удар и, помажући се војском, преузео политичку власт у земљи.

Ситуација је била напета до крајњих граница. Припадници USLE су народ који се, ношен таласима покрета, померао ка њима опоменули с неколико плотуна увис. Народ је све време покушавао да придобије официре и војнике у оклопним возилима, који су били у пуној борбеној готовости. Запамћене су сцене када девојке цвећем ките тенковске цеви, или га дарују војницима. Била је то нека чудна игра нерава и испитивања намера која је потрајала готово два сата. И онда, одједном, проломило се „Ураааа!“. Војници су се редом братимили с народом.

Схвативши шта се догађа, Чаушеску је тражио начин како да напусти партијско гнездо које се претворило у бојно поље. Из зграде од народа нису могли да прођу јер би били линчовани. Подземни коридори који од зграде ЦК изводе према резиденцији, удаљеној око три километра, одавно нису проверавани и били су закрчени неким средствима. Једини излаз је био ваздушни простор.

Хеликоптер је затражио генерал Марин Неагоје, командант 5. дивизије Секуритатее (која је обезбеђивала седиште ЦК РКП). Послата су два хеликоптера, од којих је један успео да атерира на зграду, где су се укрцали супружници Чаушеску, стари комунисти Емил Бобу и Манеа Манеску и обезбеђење. Министар одбране, како би избегао обавезу праћења председника, претходно је здраву ногу ставио у гипс. Подизањем хеликоптера у ваздух обзнањена је победа Румунске револуције. Раздрагани грађани су се укрцали на оклопне транспортере и са заставама, из којих су изрезали грб, кренули улицама главног града, да обзнане победу.

Победа револуције
Чаушеску је хтео да побегне на једну од три тајне локације (командна места војске). Говорило се да је реч о подземним атомским објектима на Карпатима. Чак је диктатор наредио да се припреми председнички авион, вероватно смерајући бег у иностранство. Али Елена је инсистирала да се уместо на оближњи аеродром „Отопени“, на којем је смештена председничка ескадрила, одвезу у летњу резиденцију крај језера Снагов, око 40 км удаљеног од Букурешта, да би покупила штедне књижице и неке драгоцености.

У међувремену је командант РВ и ПВО потпуно затворио ваздушни простор Румуније. Када се хеликоптер поново подигао, одмах је наређено да се спусти на земљу, или ће бити оборен. Убрзо летелица слеће на пут Букурешт–Плоешти. Председниково обезбеђење зауставља неколико возила, избацује путнике из њих и свита се упућује према Трговишту, средњовековној престоници Румуније. При томе су аутомобили мењани неколико пута, а генерали из обезбеђења су, један по један, хватали кривину, како би се одвојили од свите.

Још верујући да ситуација може да се преокрене, Чаушеску захтева да се упуте у седиште партије за тај округ. Већ после неколико минута из касарне су стигли наоружани официри и војници који су ухапсили брачни пар Чаушеску и одвели их у тамошњу касарну. Када је хеликоптер напустио зграду ЦК РКП, први пункт где су се обрели револуционари била је телевизија. Тамо су међу првима (12.51 часова), заједно с другим револуционарима, стигли песник Мирчеа Динеску и глумац Јон Карамитру. Ушли су у студио државне телевизије и обзнанили народу да је диктатор побегао, показујући раширеним прстима слово „V“. Тиме су потврдили да је револуција победила.

После бега брачног пара Чаушеску настао је хаос у Букурешту, претворивши се у стање потпуне еуфорије. Народ је похрлио у зграду ЦК РКП, понашајући се вандалски. Главне мете су биле портрети диктатора у канцеларијама и писана дела Чаушескуа и његове супруге Елене. Књиге су масовно избацивали кроз прозоре. У посебно непријатном положају се нашла Румунска армија. Наиме, јединице противваздушне одбране су на екранима радара готово непрестано имале одразе циљева у ваздушном простору, који су се приближавали без уобичајене најаве и одобрења надлежне службе за прелет румунске територије. У паници која је завладала, испаљено је много ракета на циљеве, а испоставило се да су одрази на екранима били производ електронских симулација. Одакле су емитовани ти таласи и ко је то чинио, остала је строго чувана тајна.

Важне објекте напале су непознате снаге. Названи су „терористима“, а војска и народ су били позвани да бране и одбране тек извојеване тековине револуције. Често се дешавало да се сукобе две војне јединице, милиција с војском, односно револуционари с војском. Највећи окршај догодио се ноћу у близини међународног аеродрома „Отопени“. Тамо су се сукобиле две војне јединице. У тој нежељеној, али жестокој бици погинуло је чак 50 људи.

Другог дана хаотичне ситуације паралелно су деловала три центра моћи. Први је био у телевизији, где се око 14 часова песнику Мирчеи Динескуу и глумцу Јону Карамитруу придружио политичар Јон Илијеску, који ће бити изабран за првог демократског председника Румуније. Други центар налазио се у згради ЦК РКП, где је група Илие Вердеца покушала да створи нову владу. Већ након 20 минута састанчења показало се да од тога нема ништа. Трећи центар имао је изузетно велику, фактичку моћ, а реч је о Министарству одбране с генералом Виктором Станкулескуом на челу.

Схватајући значај војске за учвршћивање тековина револуције и држање власти, Јон Илијеску је, још док се налазио на државној телевизији, успоставио везу с новим министром одбране. Око 22 часа, 22. децембра, после дуготрајних консултација, формиран је Фронт националног спаса, као нови орган власти, који је преузео терет револуције. Према оценама аналитичара, био је то орган састављен од људи из другог партијског ешалона, али тело које је здушно било и остало привржено друштвеним променама. Уосталом, многи од њих су, касније, када су били у врху власти, заслужни што је Румунија кренула путем демократије.

Унапред донета пресуда
Мада су многи мислили да је хапшењем брачног пара Чаушеску завршен главни посао револуције, то се ипак није догодило. Снаге лојалне режиму, пре свега из редова Секуритатее нападале су подмуклим хицима из конспиративних станова, контролисали су главне артерије канализације, оглашавали се одакле су најмање очекивани. Организованији и жешћи напади су (у Букурешту) почели 22. децембра око 18.30 часова. Важне објекте напале су непознате снаге. Названи су „терористима“, а војска и народ су били позвани да бране и одбране тек извојеване тековине револуције. Неки од напада на војску били су симулирани апаратима који су производили звук и светлост.

Оружани насртаји снага верних председнику Чаушескуу и старом систему уносили су панику међу револуционаре. У неколико наврата претила је опасност да поврате доминацију над важним објектима, попут телевизије и поште. Све је било у неком грчу, а највише је царевала паника. Тај хаос допринео је да и телевизија емитује непроверене, нетачне и контрадикторне информације.

Касарна у Трговишту је стално била под ватром људи оданих председнику. У једном часу је толико било критично да је претила опасност да Чаушеску и његова супруга буду ослобођени. Командант те јединице, која је у саставу имала оклопне транспортере, због тешке ситуације, доноси одлуку да председнички пар укрца у једно од оклопних возила и да блиндирана колона напусти касарну. Та колона кружила је макадамским путевима неколико часова, избегавајући насеља. За то време јединица је успела да се одбрани од напада.

Припадници тајне полиције Секуритатее, који су остали верни Чаушескуу све време, тачно су знали где се супружници налазе. Пошто су били затворени у касарни у Трговишту, уочено је да диктатор, с времена на време, притиска нешто на свом ручном часовнику. Мало касније, када су стражари пришли ближе и загледали у часовник, уочили су малу антену. Часовник је, заправо, био део електронског мини-уређаја, који је, притиском на прекидач, емитовао радио-таласе (локатор).

Где се тачно налазе супружници у табору револуционара нико није знао, осим лукавог министра одбране Виктора Анастасеа Станкулескуа, који је касније робијао у затвору „Жилава“, у близини Букурешта, јер је био осуђен и кажњен петнаестогодишњим затвором због издавања наређења да се у Темишвару пуца у народ.

У Фронту националног спаса убрзо је одлучено да се Чаушескуу суди, а за главног организатора суђења одређен је управо генерал Станкулеску. Током разговора са Силвиом Бруканом, једним од чланова тадашње импровизоване власти, Станкулеску је добио и одговор како суђење треба да се заврши. План је био да се диктатор осуди на смрт и да се казна одмах изврши.

Министар одбране је образовао тим од 10-12 људи, у којем су били тужиоци, судије и адвокати. Инструирани су у Министарству одбране. Пре тога је декретом образован Преки војни суд с председником, пуковником Гицом Попом на челу. Оптужница је сачињена на брзу руку и није се заснивала на истинитим чињеницама. Председник државе је оптужен за геноцид над 60.000 људи, за примену силе против демонстраната, за рушење градова и страдање материјалних добара, затим за подривање националне економије и за покушај бекства у иностранство с једним милионом долара.

Када је много година касније сенатор Думитру Муреш Поп поставио питање шта се догодило с тих милион долара, добио је одговор од министра финансија Михаила Танескуа „да је једна од три области оптужнице фалсификована“. Дакле, Чаушеску је лажно оптужен.

Суђење је на све личило, али најмање на судски процес. Тужилац и председник Преког војног суда су се све време буквално драли на Чаушескуа, не дозволивши му да се слободно брани. Двојица адвоката цивила, који су доведени из Букурешта, понашали су се као тужиоци. Уопште, дакле, нису бранили оптужене. Чаушеску је тада изговорио: „Не признајем овај суд, већ само суд Велике народне скупштине.“ Био је веома љут и нервозан, видело се на снимку који је те вечери (25/26. децембар) емитован на државној телевизији. Та лакрдија од суђења није дуго трајала, јер су наредбодавци журили да што пре ликвидирају омражени брачни пар.

За извршење казне над брачним паром већ је чекао вод припадника Румунске армије. Један од њих Дарин Мариан Карлан после неколико година је за лондонски Обзервер изјавио: „Осећао сам да имам историјску улогу. Знам за Француску револуцију и гиљотину, а и то да сам нешто слично урадио… Био сам трениран као специјалац који брани државу. Чаушеску је био врховни командант, а ја обучаван да га браним, а не да га убијем!“

Када је брачни пар изведен пред вод, како наводи Карлан, Чаушеску је рекао: „Не можемо да будемо убијени као пси.“ Елена је казала: „Заједно смо се борили, заједно ћемо умрети“, захтевајући да се егзекуција обави одједном, то јест да једно од супружника не посматра смрт другог. „Био је то тежак тренутак за нас“, наводи Карлан. Последње Чаушескуове речи су биле: „Живела Социјалистичка Република Румунија!“ Николае и Елена су убијени на Божић, 25. децембра, а декрет о погубљењу потписан је тек 27. децембра.

Обавештајна позадина
Ко је све био уплетен у свргавање председника Чаушескуа и комунистичке диктатуре вероватно се неће још дуго поуздано знати, све док не буду отворене архиве тајних служби (страних). У Румунији се, поводом две деценије од револуције, навелико писало да су у свргавању диктатора заједнички учествовале америчке и руске тајне службе. Чак се наводи да је баш у време револуције у Румунији боравило барем 20.000 руских „туриста“.

Председник Фронта националног спаса и Румуније Јон Илијеску је изјавио да тих 20.000 наводних туриста нису могли да организују излазак људи на улице, да није било јаких, интерних разлога. „Револуција је кулминација незадовољства људи решених да се ослободе тираније“, навео је он. На директно питање новинара да ли су у догађаје у децембру 1989. године биле умешане стране службе, Илијеску је одговорио: „Верујете ли да се у једној земљи нешто тако догоди, без присуства страних служби? Немојте да имате илузије!“ Следећи пут је казао „да су биле умешане стране тајне службе, али су оне имале маргиналну улогу“.

Они ретки који су имали привилегију да за време револуције уђу у зграду америчке амбасаде у Букурешту, а улазили су и пре тога, тврде да је тада зграда била закрчена разноврсном електронском техником. Више аналитичара сматра да је Румунску револуцију организовао Запад, наводећи бројне чињенице које тој тези иду у прилог. Једно је сигурно: сила која је вукла конце у позадини револуције по сваку цену је настојала да се збаци социјалистички систем и оцрни Румунска комунистичка партија.

Румунија је у минуле три деценије била подвргнута утицајима, променама, унутрашњим неслагањима, па и сукобима. На плану националне економије нису постигнути очекивани резултати. После револуције учесници преврата су се самоорганизовали, формирајући спискове заслужних револуционара са циљем стицања власништва над капиталом и некретнинама. На тим списковима, показало се, било је неколико пута више људи него што их је непосредно учествовало у рађању нове демократије. Румунија је свим силама стремила у НАТО и Европску унију, што јој је и пошло за руком.

Уместо закључка
Током Румунске револуције смртно је страдало 1.142 грађана, који су посмртно проглашени за хероје револуције. Рањено је 3.138 људи, а затворено 760 учесника протеста. Многобројне жртве су деца. Из редова Румунске армије погинуло је 260, а рањено 545 људи. Из редова безбедносних снага 65 је изгубило живот, а 73 је рањено.

После револуције је утамничено око 1.000 цивила и око 1.500 припадника војске, безбедности и милиције, јер су били против промене режима. Само из састава Пете управе, јединице из Департмана државне безбедности, 341 припадник је био у затвору. Постоји сумња да многи „секуристи“ нису пријавили рањавање, како тиме не би потврдили опредељеност за Чаушескуа.

***

На 20-годишњицу револуције у Румунији се појавила књига која, наводно, најзад саопштава истину. Како се тврди у том делу, румунски преврат су заједнички организовале Сједињене Државе и Совјетски Савез. Совјетски лидер Михаил Горбачов је пре румунске народне експлозије, почетком децембра 1989. године, како се сада пише, покушавао да убеди Чаушескуа да добровољно одступи с власти. А пошто то председник нипошто није желео, снашао га је народни и државни стампедо.

***

Људи који су активно учествовали у свргавању Чаушескуа сматрали су да је главно оружје у њиховим рукама – телевизија. Захваљујући релеју код Вршца и ондашњој Југословенској радио-телевизији, слике о преврату су убрзо потекле у свет. Гледаоци широм света имали су први пут могућност да директно прате револуцију. Касније, у превратима и ратовима што су следили, то је постао главни адут и манир Запада (САД). Комплекс државне телевизије, дрвеним палицама, бранило је неколико хиљада грађана с наоружаним припадници војске. Људи из Секуритатее су неколико дана покушавали да освоје ту медијску Бастиљу.

***

Неколико месеци пре избијања Румунске револуције у Букурешту су се срели савезни секретар за народну одбрану, генерал армије Вељко Кадијевић и румунски министар одбране, генерал-пуковник Василе Милеа. На званичној вечери, коју је тим поводом приредио југословенски амбасадор Боро Денков, приликом здравице, високи официри су поновили да никада војску неће употребити против свог народа, критикујући примену силе на пекиншком Тргу Тјенанмен.

 

Звонимир Пешић је пуковник у пензији. У време Румунске револуције био је секретар Војног изасланства при амбасади СФРЈ у Букурешту." link https://iskra.co/svet/zvonimir-pesic-rumunska-revolucija-31-godinu-kasnije/
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Last Login:Today at 04:22:00 pm
Location: iz grada Kraljeva
Posts: 20 195

Gde je sloga tu je i pobeda!


WWW
« Reply #2 on: August 06, 2023, 04:15:55 pm »

Odlična tema, hvala!
Logged
victoria
vodnik I klase
*
Online Online

Last Login:Today at 04:19:48 pm
Posts: 624


« Reply #3 on: August 07, 2023, 04:40:54 pm »

Хвала, хвала. Ово што сам горе уписао је фактографски след догађаја виђен очима човека на лицу места, стручног и по природи посла заинтересованог за догађања о којима је реч. Сада бих мало, у складу са мојим представљањем приликом укрцавања на Палубу, мало о детаљима из излагања пуковника Пешића али и још неким личним запажањима па и понеким утисцима других до којих сам током година дошао на овај или онај начин. Да почнем од очигледног:  
1) Чија је била одлука да ТВ Београд преузме сигнал румунске телевизије која је пала у руке побуњеницима и данима га емитује даље што је можда било и пресудно за успех побуне. Свакако јако, јако битно. Да подсетим млађе да је Румунија под Чаушескуом сматрана за великог пријатеља СФРЈ и са њом смо имали доста добру привредну и војну сарадњу. Практично смо забили нож у леђа пријатељу!
2) Чија је била одлука да се годинама ћути о десетинама лансираних ракета (према неким изворима чак 70-80) система ПВО што је сигурно регистровано и код нашег ВОЈИН-а а сигурно и код "слухиста" из ЕИ и Пед ?                              
3) Јасно је да је СФРЈ имала активну улогу у свргавању Чаушескуа.Питање гласи у сарадњи са којом земљом тзв.запада ?Сећам се грлатог министра спољних послова Француске Ролана Диме који је у једном тренутку чак рекао да ће Француска послати војску да "заштити народ Румуније" !!!Да ли је та сарадња ишла преко МИП-а Будимира Лончара или преко војске и муљавих  Кадијевића и Бровета чија улога 90-их је неоправдано запостављена и потпуно нерасветљена !
4) Какве су последице по Србију и српски народ наступиле услед ове, прилично перфидне улоге, СФРЈ у Румунији? Лично се сећам да је румунска царина током ембарга била гора према нама него на пример бугарска што ме је чудило у то време. Наравно, паре су завршавале посао и код једних и код других али се код Бугара видело да желе да помогну и мало више од плаћеног. Сећамо се и великих румунских испорука оружја за Хрватску тих година. Генерал Ђошан опет у својој књизи "Од НАТО агресије до Хашког трибунала" говори о једној немилој епизоди на неком састанак са разним комисијама ОТАН-а када је у писоару румунски официр намерно мало пустио млаз мокраће по његовој руци и значајно га погледао. Наш генерал је уверен да је то урадио намерно и да има неке везе са овим догађајима као и са чињеницом да су они свог шефа убили а ми испоручили туђину.
« Last Edit: August 10, 2023, 01:44:43 pm by Brok, Reason: uređen tekst » Logged
victoria
vodnik I klase
*
Online Online

Last Login:Today at 04:19:48 pm
Posts: 624


« Reply #4 on: August 09, 2023, 12:21:05 pm »

Ево како је почело.Кратак али изузетно занимљив снимак направљен очигледно из приватног стана.Увод на српском !!! Изгледа неки наш да је овековечио почетак интервенције милиције и војске против демостраната.
« Last Edit: August 10, 2023, 01:45:01 pm by Brok » Logged
victoria
vodnik I klase
*
Online Online

Last Login:Today at 04:19:48 pm
Posts: 624


« Reply #5 on: August 09, 2023, 12:49:57 pm »

У тренутку почетка побуне у Темишвару Николае се налазио у Ирану. Снимљена је његово телефонско обраћање руководству партије у земљи где он тврди да је отку покушај државног удара(што је било тачно) те да је тај удар инспирасн из Будимпеште и мотивисан жељом за ревизијом границе. Наиме, Темивар је пре уласка у састав Румуније био све само не румунски град. Румуни су чинили убедљиву мањину а Немци, Мађари и Срби су били бројнији од њих иако је врло брзо насељавањем промењен етнички састав страхови од ревизионизма границе у Банату су остали. Елем, у овом разговору друг Николае тражи оштар поступак према демострантима како у Темишвару тако и било где другде ако до немира дође. Да се "пуца без расправе", вели највећи син Румуније.  
 
« Last Edit: August 10, 2023, 01:46:33 pm by Brok » Logged
victoria
vodnik I klase
*
Online Online

Last Login:Today at 04:19:48 pm
Posts: 624


« Reply #6 on: August 09, 2023, 01:06:42 pm »

Списак погинулих у "револуцији" из Темишвара.Значи,не само демонстранти и не само у Темишвару.Опет има наших имена а скрећем пажњу на војника "Giuchici Milorad Slobodan, 19 ani, Timisoara, militar in termen Craiova."                                                                  Martirii revolutiei timisorene

  (Nume, prenume, virsta, meserie, zona in care au fost impuscati)

17 decembrie:

 1. Andrei Maria, 25 ani, casnica, podul Decebal. Arsa la crematoriu.

 2. Aparaschivei Valentin, 48 ani, sofer, Calea Girocului.

 3. Apro Mihai, 31 ani, lacatus, Calea Girocului. Ars la crematoriu.

 4. Avram Ioan Vasile, 40 ani, C.T.C.-ist, Opera.

 5. Balmus Vasile, 26 ani, muncitor, Catedrala. Ars la crematoriu.

 6. Balogh Pavel, 69 ani, pensionar, str. Transilvaniei colt cu str. Resita. Ars la crematoriu.

 7. Barbat Lepa, 43 ani, contabila, Piata Libertatii. Arsa la crematoriu.

 8. Banciu Leontina, 39 ani, muncitoare, podul Decebal. Arsa la crematoriu.

 9. Belehuz Ioan, 41 ani, impiegat CFR, str. 13 Decembrie. Ars la crematoriu.

10. Belici Radian, 25 ani, pompier, Piata 700. Ars la crematoriu.

11. Bonte Petru Ioan, 22 ani, muncitor, str. Transilvaniei. Gasit in ianuarie 1990 in groapa comuna din cimitirul eroilor.

12. Botoc Luminita, 14 ani, eleva, Calea Lipovei. Gasita in ianuarie 1990 in groapa comuna din cimitirul eroilor.

13. Caceu Margareta, 40 ani, functionara, Catedrala. Arsa la crematoriu.

14. Caceu Mariana Silvia, 37 ani, functionara, Catedrala.

15. Carpin Danut, 29 ani, parchetar, Calea Aradului. Ars la crematoriu.

16. Chšršsi Alexandru, 24 ani, muncitor, Opera. Ars la crematoriu.

17. Ciobanu Constantin, 43 ani, muncitor, str. Transilvania (in balconul locuintei). Ars la crematoriu.

18. Cruceru Gheorghe, 25 ani, muncitor, Opera. Ars la crematoriu.

19. Csizmarik Ladislau, 55 ani, profesor de muzica, Opera. Ars la crematoriu.

20. Ewinger Slobodanca, 21 ani, muncitoare, podul Decebal. Arsa la crematoriu.

21. Fecioru Lorent, 38 ani, muncitor.

22. Ferkel-Suteu Alexandru, 43 ani, sudor, Calea Girocului. Ars la crematoriu.

23. Florian Antoniu Tiberiu, 20 ani, student, Complexul Studentesc. Ars la crematoriu.

24. Girjoaba Dumitru Constantin, 24 ani, electrician, Catedrala. Ars la crematoriu.

25. Grama Alexandru, 18 ani, muncitor, Calea Aradului.

26. Hategan Petru, 47 ani, electrician, Opera. Ars la crematoriu.

27. Ion Maria, 57 ani, pensionara, Calea Girocului (in masina). Sotul afirma ca a mai fost impuscata si in spitalul judetean.

28. Iosub Constantin, 17 ani, elev, Catedrala. Ars la crematoriu.

29. Iotcovici Gheorghe Nutu, 25 ani, strungar, Opera. Ars la crematoriu.

30. Istvan Andrei, 42 ani, muncitor, Catedrala.

31. Juganaru Dumitru, 37 ani, mozaicar, Calea Girocului.

32. Lacatus Nicolae, 28 ani, muncitor, Piata Traian. Ars la crematoriu.

33. Luca Rodica, 30 ani, functionara, Calea Girocului. Arsa la crematoriu.

34. Lungu Cristina, 2 ani, prescolara, Calea Girocului.

35. Mardare Adrian, 20 ani, muncitor.

36. Maris Stefan, 40 ani, mecanic, Calea Girocului.

37. Miron Ioan, 58 ani, pensionar, Calea Lipovei. Ars la crematoriu.

38. Motohon Silviu, 35 ani, ajutor maistru, str. Ialomita. Ars la crematoriu.

39. Munteanu Nicolae Ovidiu, 25 ani, student, Complexul Studentesc. Ars la crematoriu.

40. Nagy Eugen, 17 ani, elev, Calea Girocului. Ars la crematoriu.

41. Opre Gogu, 30 ani, electrician, Opera. Ars la crematoriu.

42. Osman Dumitru, 24 ani, barman, Opera. Ars la crematoriu.

43. Otelita Aurel, 34 ani, muncitor, Calea Lipovei (in locuinta). Ars la crematoriu.

44. Paduraru Vasile, 30 ani, muncitor.

45. Pinzhoffer Georgeta, 35 ani, muncitoare, Calea Lipovei.

46. Popescu Rozalia Irma, 55 ani, pensionara, calcata de un autovehicul blindat linga podul Decebal.

47. Radu Constantin, 33 ani, lacatus, Calea Girocului. Ars la crematoriu.

48. Sava Angela Elena, 25 ani, muncitoare, Catedrala. Arsa la crematoriu.

49. Sava Florica, 33 ani, vinzatoare, Piata Traian.

50. Simicin Nicolae, 32 ani, muncitor, Calea Lipovei.

51. Sporer Rudolf Herman, 33 ani, zugrav, Calea Lipovei. Ars la crematoriu.

52. Stanciu Ioan, 42 ani, operator chimist, Catedrala. Ars la crematoriu.

53. Tako Gabriela Monica, 10 ani, eleva, Bd. Republicii.

54. Tasala Remus Marian, 23 ani, sculer-matriter, Piata 700 (impuscatura superficiala la git). Dus de prieteni la spitalul judetean, a fost gasit apoi cu o impuscatura in frunte.

55. Todorov Miroslav, 25 ani, muncitor, str. Vasile Alecsandri.

56. Tintaru Teodor Octavian, 21 ani, electrician, podul Decebal.

57. Varcus Ioan Claudiu, 15 ani, elev, Calea Girocului.

58. Wittman Petru. Ars la crematoriu.

59. Zabulica Constantin, 30 ani, muncitor, Piata Stefan Furtuna. Ars la crematoriu.

60. Blindu Mircea. Impuscat linga Gara de Est de militianul Atomii Radu. Nu a fost trecut de Procuratura pe lista oficiala a eroilor revolutiei pentru ca, dupa parerea acesteia, impuscarea a fost datorata faptului ca ar fi furat dintr-un magazin. Familia contesta acest lucru.

61. Zornek Otto, 53 ani, zugrav. Oficial este considerat disparut. Este plauzibil sa fi fost printre cei arsi la crematoriu (caz preluat din arhiva asociatiei "Memorialul Revolutiei".

62. Pisek Stefan. Oficial este considerat disparut. Este plauzibil sa fi fost printre cei arsi la crematoriu. Despartit de sotie (care locuieste la Resita) din 1988 - plecat la Timisoara. La citiva ani dupa revolutie sotia pretinde ca Stefan Pisek, cu care nu mai tinuse legatura, a murit in timpul revolutiei. Unul din ranitii revolutiei - Alexandru Kos - a depus marturie ca l-a vazut pe Stefan Pisek impuscat in seara de 17 decembrie 1989 in Piata Libertatii.

63. Un caz ce l-am prezentat in editia intii a cartii: Cardos Traian, 76 ani. Conform adeverintei eliberate in 16 ianuarie 1991 de preotul Stelian Borza de la Parohia Ortodoxa din cartierul Mehala, "la data de 21 decembrie 1989 Nr. matricol 153, a fost inmormintat enoriasul Cardos Traian din str. Crisan nr. 58 care a fost in dupa amiaza zilei de 17 decembrie impuscat, dar pentru ca familia sa-l poata inmorminta in certificatul de deces a fost scris accident, dispozitiile erau de la Comitetul Judetean catre Mitropolie, Protopopiat, sa nu inmormintam pe cei impuscati si nici sa tragem clopotele. (...) Realitatea se poate dovedi cu martorii de la procesiune si daca e cazul prin exhumare". Totusi Parchetul considera ca a fost vorba de un accident de circulatie (17 decembrie 1989, Calea Lipovei colt cu Pomiculturii). Pentru aceasta a fost trimis in judecata Gheorghe Cuzic, sub invinuirile de conducere fara permis si parasirea locului accidentului (omorul din culpa nu a fost retinut, considerindu-se ca a fost vina victimei). Nu cunosc rezultatul procesului, dar tinindu-se seama de incadrarea juridica, probabil s-a aplicat unul din decretele de amnistie sau gratiere de la inceputul lui 1990. Numele Cardos Traian figureaza si in cimitirul eroilor din Timisoara, printre martirii revolutiei.

64-70. Certificate medicale nerevendicate (din grupul celor incinerati). 5 dintre aceste certificate pot apartine celor arsi la crematoriu pentru care nu s-a gasit certificat medical (moartea stabilita prin marturii), si anume Csizmarik Ladislau, Florian Antoniu Tiberiu, Ewinger Slobodanca, Ianos Paris, Radu Constantin.

 

18 decembrie:

1. Ciopec Dumitru Marius, 20 ani, electromecanic, Calea Girocului.

2. Ianos Paris, 18 ani, fara ocupatie, Calea Girocului. Ars la crematoriu.

3. Leia Sorinel Dinel, 23 ani, operator chimist, Catedrala. Gasit in ianuarie 1990 in groapa comuna din cimitirul eroilor.

4. Mariutac Ioan, 20 ani, muncitor, Catedrala. Gasit in ianuarie 1990 in groapa comuna din cimitirul eroilor.

5. Nemtoc Vasile Marius, 19 ani, muncitor, Catedrala.

 

19 decembrie:

1. Curic Veronica, 32 ani, casnica, Piata 1 Mai (Iozefin).

2. Reiter Edita Irina, 39 ani, functionara, Bd. Tineretii.

 

23 decembrie:

1. Burcea Marinel, 21 ani, militar in termen la UM 01926, Calea Lipovei.

2. Cacoceanu Iozef, 66 ani, pensionar, Piata Traian.

3. Iordan Silviu Sebastian, 18 ani, elev, str. Olimpiadei.

4. Negrutiu Laura Andreea, 9 ani, eleva, str. Gh. Lazar (in locuinta).

5. Nemoianu Virgil, 31 ani, inginer, str. Ion Vidu (in locuinta).

6. Nicoara Elena, 37 ani, functionara, la locul de munca (spitalul de copii).

 

24 decembrie:

 1. Bancov Francisc, 57 ani, muncitor, bd. Leontin Salajan. Gasit in ianuarie 1990 in groapa comuna din cimitirul eroilor.

 2. Buzea Teodor, 20 ani, militar in termen la UM 01125, Uzina de apa.

 3. Jubea Dan Andrei, 21 ani, student, Calea Aradului (in locuinta). Tatal acestuia (Jubea Andrei) a iesit la geam, lucru care li s-a parut suspect militarilor care pazeau statia PECO din apropiere. Glontul l-a ranit pe tata si, din ricoseu, l-a ucis pe fiu.

 4. Lile Cristian Octavian, 20 ani, militar la UM 01726, Spitalul de copii.

 5. Mihai Gigi, 20 ani, militar la UM 01039, posta din Calea Girocului.

 6. Paraschiv Gh. Dominic, 44 ani, inginer. Ca sef al formatiunii de garzi patriotice, a participat la apararea intreprinderii Azur de "teroristi". A amenintat cu arma unele persoane din intreprindere, motiv pentru care a fost impuscat. Prezentat initial ca terorist, se pare ca era doar bolnav psihic.

 7. Padurariu Costache, 56 ani, maistru.

 8. Puczi Andrei Liviu, 20 ani, militar la UM 01926, Calea Lipovei.

 9. Silas Maftei, 17 ani, muncitor. Gasit in ianuarie 1990 in groapa comuna din cimitirul eroilor.

10. Vilceanu Constantin, 34 ani, maistru militar la UM 01864, Calea Lipovei. Era in masina si n-a oprit la punctul de control de linga unitatea militara.

 

25 decembrie:

1. Barbulescu Gabriel, 21 ani, militar in termen

2. Ebner Petru Matei, 53 ani, muncitor, str. Oituz. Prezentindu-se la locul de munca (o sectie a ICRAL) si sectia fiind inchisa, a incercat sa patrunda prin efractie in interior. Militarii de la cazarma Oituz l-au crezut terorist.

3. Flueran Steliana, 53 ani, casnica.

4. Kelemen Gh. Iosif, 23 ani, muncitor, Statia radio.

5. Roman Valentin, militar in termen la UM 01807 Timisoara, impuscat din neatentie de catre alt militar.

 

Sinucideri (conform datelor procuraturii):

23 decembrie: Savu Sorin, locotenent-major la UM 01876, s-a sinucis in incinta unitatii. Familia pune la indoiala varianta oficiala.

26 decembrie: Moldovan Ioan, 20 ani, militar in termen la UM 01926, s-a impuscat din neatentie in incinta unitatii.

30 decembrie: Coca Ioachim, muncitor civil la UM 01824, sinucidere prin impuscare.

 

Alti timiseni cazuti in revolutie

(Nume, prenume, virsta, domiciliu, cind si unde au fost ucisi)

 

 1. Briciu Leontin Achim, 26 ani, Mosnita Noua, 24 decembrie (Bucuresti?) - militar in termen.

 2. Brocea Daniel, 20 ani, Lugoj, 20 decembrie Lugoj.

 3. Bozsoki Adalbert, 60 ani, Timisoara, teroristi Bucuresti.

 4. Daniluc Nicolae, 20 ani, Carpinis, militar in termen (Bucuresti?).

 5. Giuchici Milorad Slobodan, 19 ani, Timisoara, militar in termen Craiova.

 6. Lupea Ioan Daniel, 19 ani, 24 decembrie Resita - militar in termen.

 7. Nicolicioiu Victor, Timisoara, militar in termen.

 8. Pongracz Norbert, 19 ani, Lugoj, militar in termen Resita.

 9. Rosada Valentin, 20 ani, Lugoj, 20 decembrie Lugoj.

10. Ruvineantu Remus, 20 ani, Timisoara, militar in termen Resita.
Logged
victoria
vodnik I klase
*
Online Online

Last Login:Today at 04:19:48 pm
Posts: 624


« Reply #7 on: August 09, 2023, 01:17:15 pm »

Ево и аматерског филма, снимљеног у Темишвару тих дана. Аутор доктор Бацеану, мени непознат наравно. Не могу да се отмем утиску да је приликом ове "Револуције" много хваљена (и куђена, зависи из којег угла посматрате) ухваћена "спуштених гаћа". Дозволила је да јој се хиљаде "туриста" шета по земљи, да снима ко и како хоће у граду захваћеном побуном, да данима уназад буду постављане антене на кровое страних амбасада а богме и да местимично буде посут барут по тргу испред зграде "цекаја" где друг Николае треба да одржи говор. Овај детаљ можете чути у тонском запису са почетка,око 6-ог минута. Сувише неозбиљно да би било случајно? Верујем да је неко из службе био већ "припитомљен".

« Last Edit: August 10, 2023, 01:48:41 pm by Brok » Logged
victoria
vodnik I klase
*
Online Online

Last Login:Today at 04:19:48 pm
Posts: 624


« Reply #8 on: August 09, 2023, 03:43:19 pm »

Nakon svake "spontane revolucije" možemo ubrzo pročitati neku knjigu koja u naslovu ima "shadow".Tako i nakon ove rumunske.Štaviše,možemo pogledati i film snimljen po motivima iz knjige Dracula's Shadow – The Real Story Behind the Romanian Revolution.Evo sažetka iz kojeg se jasno vidi da je spontanost ipak malo organizovana.Laslo Tekeš,sveštenik oko čijeg smenjivanja je započeo zaplet je danas poslanik u evropskom parlamentu.Početak organizovanja spontanosti seže u mart mesec te 1989-e godine."Drakulina senka – Prava priča iza rumunske revolucije je novi dokumentarni film koji otkriva tajnu misiju Kanade u martu 1989. da snimi tajni TV intervju sa najvećim rumunskim disidentom, Laslom Tokesom, koji će kasnije izazvati rumunsku revoluciju.

Dvojica Francusko-Kanađana - Mišel Kler (bivši ministar u Parti Kuebecois) i Režan Roj (izveštač Radio Kanade) radili su zajedno sa Tokesovim bratom - Ištvanom - koji je živeo u Montrealu kako bi pomogli u organizaciji putovanja. Misija je uspela, a snimke intervjua su dospele na Zapad uz pomoć podzemnih kurira neposredno pre nego što su Kler i Roj uhapšeni od strane rumunske tajne policije (Securitate). Dvojica Kanađana su na kraju puštena. Taj intervju je tada prvi put emitovan 24. jula 1989. u emisiji Panorama na Mađarskoj državnoj TV (MTV) koja se mogla videti iu zapadnoj Rumuniji.

U intervjuu Laslo Tokeš, pripadnik velike mađarske manjine u Rumuniji, kritikovao je teške uslove života u zemlji i diskriminatornu politiku prema nacionalnim manjinama koju vodi rumunski diktator Nikolae Čaušesku. Zbog intervjua, Tekes je otpušten i posle nekoliko sudskih sporova dobio je krajnji rok do petka, 15. decembra 1989. da napusti svoju crkvu. Prethodne nedelje – nedelje, 10. decembra – Tokeš je rekao svojim parohijanima da izađu u petak da svedoče šta će se dogoditi. Umesto toga, prvo su desetine, zatim stotine i na kraju hiljade ljudi izašle i opkolile njegovu crkvu da zaštite Tokesa od napredovanja Sekuritate i vojske. Uveče 16. decembra izbile su borbe ispred Tokesove crkve koje su se potom proširile po gradu, a potom i po celoj zemlji.

Film otkriva kako je Sekuritate u početku bila nadmušena, otkriva informacije iz arhiva Sekuritate u Bukureštu o pokušajima Čaušeskua da ućutka Tokesa i govori o doušnicima koji rade za Sekuritate. Takođe ima opširan intervju sa bivšim majorom Securitate Radu Tinuom koji je bio odgovoran za Tokesa.

Danas je Laslo Tokeš član Evropskog parlamenta.

Svetska premijera bioskopske verzije filma biće u Temišvaru 15. decembra 2009. godine, na 20. godišnjicu Rumunske revolucije. Mađarska DUNA-TV takođe će emitovati 52-minutnu verziju 15. decembra."
Logged
victoria
vodnik I klase
*
Online Online

Last Login:Today at 04:19:48 pm
Posts: 624


« Reply #9 on: August 09, 2023, 04:41:06 pm »

O paranoji Elene Čaušesku govori i to da je naterala oficire bezbednosti da iz mrtvačnice u Temišvaru odvoje tela ubijenih demostranata,prevezu ih u Bukurešt i spale u krematorijumu.Kao da će njihovi bližnji time zaboraviti da su ovi ikada postojali.Ukupno su spaljena 43 tela od kojih 4 nikada nisu identifikovana.Izveli su čak dve složene operacije,Trandafil i operaciju carina(sreća da tada nisam imao posla sa carinom uopšte pa ni rumunskom)  https://ro.wikipedia.org/wiki/Opera%C8%9Biunea_Trandafirul
Logged
victoria
vodnik I klase
*
Online Online

Last Login:Today at 04:19:48 pm
Posts: 624


« Reply #10 on: August 09, 2023, 04:58:07 pm »

U ,tada zvaničnu,verziju o smrti generala Vasilea Milee u to vreme je malo ko poverovao.Međutim,2004-e je izvršena forenzička ekspertiza kojom je utvrđeno da je general Milea zaista pucao u sebe.Zbog neuobičajenog načina,pucajući sebi u prsa ,sa desna u levo kroz rebra,forenzičari su zaključili da on verovatno nije nameru da se ubije već da se onesposobi za dalje izvršavanje Čaušeskuovih naređenja.No,ipak je pogodio arteriju i iskrvario na smrt.Meni je ova teza o tome da nije imao stvarnu nameru da se ubije malo "nategnuta",pucanje u prsa nije isto što i pucanje u glavu kao relativno sigurniji izbor za samoubistvo ali je svejedno ozbiljna povreda u izgledu.Meni više izgleda da je Milea bio potpuno rastrojen psihički s obzirom da je bilo lično veoma privržen Čaušeskuu ali da istovremeno nije hteo da bude upamćen kao dželat sopstvenom narodu.   https://www.utgjiu.ro/revista/lit/pdf/2013-04/16_Flavius%20Cristian%20Marcau%20-%20Revolution%20of%201989%20-%20Milea%60s%20suicide.pdf
Logged
victoria
vodnik I klase
*
Online Online

Last Login:Today at 04:19:48 pm
Posts: 624


« Reply #11 on: September 05, 2023, 09:22:39 am »

Utisci novinara Miloša Markovića o tadašnjim događajima.Iz dugačkog(i poslednjeg jer je tri meseca kasnije Miloš umro) izlaganja od 2h11min do 2h18min. Sugestivno je pitanje Milomira Marića o tadašnjem direktoru TVB Dušanu Miteviću .Zbilja,čiji je to igrač bio,za koji tim je igrao ?https://srbin.info/politika/otac-vuka-draskovica-kocem-ubio-malog-slovaka-jer-je-brao-tresnje-u-basti/
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:October 05, 2024, 08:50:00 pm
Posts: 22 726


« Reply #12 on: September 05, 2023, 07:06:32 pm »

Quote
Списак погинулих у "револуцији" из Темишвара.Значи,не само демонстранти и не само у Темишвару.Опет има наших имена а скрећем пажњу на војника "Giuchici Milorad Slobodan, 19 ani, Timisoara, militar in termen Craiova."   

То није ништа чудно јер у Руминији живи српска национална мањина.
Logged
victoria
vodnik I klase
*
Online Online

Last Login:Today at 04:19:48 pm
Posts: 624


« Reply #13 on: September 10, 2023, 02:15:33 pm »

Znam Džumba ali posebno naglašavam učešće naših ljudi jer se sećamo da je k-dant jedne vojne jedinice koja je dovedena u Temišvar na početku nemira izjavio da je to urađeno sa obrazloženjem da grad "napadaju Srbi i Mađari".
Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.041 seconds with 23 queries.