Geopolitička i humanitarna kriza u pojasu Gaze

[babaroga]

Veoma interesantna analiza situacije u Izraelu i istorijskih cinjenica, mozete staviti automatski prevod za oni koji ne pricaju Engleski.

Ono sto nisam znao, je da su se jevreju vracali u Izrael drugom polovinom XIX veka i da su pravilii obradivu zemlju.  Isto je cudno sto kaze da Palestinci kao nacija ne postoje, ali da ti sto se nazivaju Palestincima, da ih niko od okolnih arapskih zemalja nece.

[fazan]

Ono sto nisam znao, je da su se jevreju vracali u Izrael drugom polovinom XIX veka i da su pravilii obradivu zemlju.  Isto je cudno sto kaze da Palestinci kao nacija ne postoje, ali da ti sto se nazivaju Palestincima, da ih niko od okolnih arapskih zemalja nece.

Јевреји су се враћали у Израел и раније, практично од десетог века. У мањем броју и неорганизовано, али су се враћали. Средином 19 века је број Јевреја у Палестини порастао са 9 на 23 хиљаде, за 40 година (1840-1880). Након 1880, долази до још масовнијег повратка, у неколико таласа.

Та земља на коју су долазили Јевреји није никада била палестинска, она је припадала држави. Нешто те земље је купљено, а нешто насељено уз одобрење турских власти. Палестина је била пуста и треба прочитати из прве руке, шта је Марк Твен видео и записао. У том периоду је било и хришћанских насељавања са Запада.

Јевреји су исушивали мочваре и претварали пустињу у обрадиво земљиште. Велики број досељеника су били људи који су се бавили пољопривредом, из Русије. Донели су паре и успоставили трговинске везе са Европом. Економски процват је довео до досељавања Арапа у регион. Већ сам навдио бројеве, од 1800. до 1850. се број муслимана у регији повећао са 250 на 300 хиљада, а од 1850 до 1900 са 300 хиљада на 500 хиљада. Од 1900. до 1947. је порастао са 500 хиљада на 1180 хиљада. То није природни прираштај - него досељавање.

Палестина је била географски појам и до шездесетих година, Арапи који су живели тамо су били палестински Арапи. Тек тада почиње писање палестинске историје, а тај процес ме неодољиво подсећа на писање албанске историје на Косову и Метохији. Ни једни ни други немају никакве историјске споменике. Албанци су потомци Илира и Дарданаца - а Палестинци потомци Филистејаца. (Илири су били поморци, а код Албанаца не постоји домаћи изрази за било шта што је везано за море. Филистејци су генетски били Грци, а не семити.) Процес писања палестинске историје се наставља, па се у последњих 10 година отишло тако далеко да се негира да је јеврејски Храм уопште био на Храмовној гори.

Што се тиче односа са осталим Арапима, Палестинци су правили проблеме где год су се појавили и сви су их се радо решавали. Није случајно да су у једном тренутку завршили у Тунису. У Јордану су покушали да изврше државни удар, у Либану су изазвали грађански рат. У Египту су подржавали исламисте на Синају и обарање Мубарака.



 

[dzumba]

Haidar Diab je objasnio da Hamas nije Islamska država već stranka koja je dobila na izborima te da se u svakoj kući u pojasu Gaze nalazi Hamas.

То није баш тачно. Хамас је по тумачењу Курана, а посебно у односу према Јеврејима исти, ако не и гори од Исламске државе. Хамас никад није хтео да подржи Сиријски режим против Исламске Државе и Ал Каиде јер је био у блиским односима са њима. Истина је да је на изборима наступао као политички покрет и да је победио на тим изборима у Гази.

[Boro Prodanic]

SAD stavile veto!

SAD su stavile veto na rezoluciju u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija o trenutnom prekidu vatre u Gazi. Za rezoluciju je glasalo 13 članova SB UN, uz jedan uzdržan i jedan glas protiv, prenosi “BBC”.

SAD, stalna članica Saveta bezbednosti UN, jedina je država koja je glasala protiv, što znači da rezolucija nije prihvaćena u Savetu bezbednosti.

Sjedinjene Američke Države ocenile su rezoluciju kao “neuravnoteženu” i “razdvojenu od stvarnosti”. Objašnjavajući zašto su SAD stavile veto na rezoluciju, predstavnik Vašingtona je rekao da je proces koji je prethodio donošenju nacrta rezolucije bio užurban, kao i da su odgovarajuće konsultacije tokom njega izostale, navodi “BBC”.

On je dodao da u rezoluciji nisu uključeni izrazi koje su SAD tražile, kao što je osuda Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra.

– Nažalost, gotovo sve naše preporuke su ignorisane – rekao je američki predstavnik, dodajući da je rezultat tog “užurbanog procesa” bila, kako je naveo, “neuravnotežena rezolucija koja je odvojena od stvarnosti”.

Prema njegovim rečima, SAD ne mogu da podrže “neodrživo primirje” jer, kako je rekao, ono “samo seje seme za sledeći rat”.

Američki predstavnik je dodao da “bezuslovni prekid vatre” nije realan i ponovio neophodnost dvodržavnog rešenja.

“BBC” navodi da je izostanak osude Hamasa u rezoluciji bio razlog i što je Velika Britanija bila uzdržana tokom glasanja u petak veče. Sa druge strane, Kina, koja je bila kosponzor rezolucije, negodovala je zbog veta SAD na nacrt rezolucije, ističući da je srž nacrta zahtev za hitan prekid vatre u Gazi i za oslobađanje svih talaca.

Posle neuspelog glasanja o prekidu vatre, Ujedinjeni Arapski Emirati izrazili su duboko razočaranje i naglasili da se SB UN mora ujediniti kako bi se okončao rat u Gazi. Predstavnik Francuske izjavio je da je njegova zemlja glasala za rezoluciju jer je “veoma zabrinuta” zbog onoga što je nazvao “humanitarnom tragedijom” u Gazi.

Predstavnik Ruske Federacije je u svom ponovnom obraćanju okrivio SAD, nazivajući ih “bezdušnim” i dodajući da odluka da se glasa protiv rezolucije o prekidu vatre predstavlja, kako je rekao, “smrtnu kaznu” za Palestince.

Brazil je izrazio žaljenje što rezolucija nije dobila neophodno odobrenje, uprkos tome što je 13 zemalja glasalo za, a prema rečima brazilskog predstavnika, Savet bezbednosti rizikuje da bude saučesnik dozvoljavajući dalji nastavak gubitaka ljudskih života.

Arapske i islamske zemlje pozvale su prethodno na glasanje o nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom je zahtevan prekid vatre u Pojasu Gaze radi dostavljanja humanitarne pomoći.

Predložena rezolucija je odgovor na pismo koje je generalni sekretar UN Antonio Gutereš u sredu poslao SB, a u kojem je upozorio na predstojeću “humanitarnu katastrofu” u Gazi i pozvao 15 članica tog tela da glasaju za prekid vatre radi dostavljanja humanitarne pomoći i oslobađanja talaca, preneo je “AP”.

Nacrt rezolucije su podneli Ujedinjeni Arapski Emirati.

Izvor

[dzumba]

Нисам нашао пун текст те резолуције која није прошла у Савету безбедности.

Ипак, чињеница је да је други чинилац овог рата Хамас и да без његове осуде нема решења, посебно ако се у тој резолуцији осуђује само Израел.

Такође, са војне тачке гледишта сигурно је да би Хамас искористио примирје, односно прекид ватре за прегруписавање, што би Израелу правило проблем јер сматра да је пред исходом војног решењем. У стварности Израел војним решењем неће дугорочно решити проблем, већ ће само направити паузу док не порасте нова генерација оних који ће атаковати на Израел, из редова деце која сада беже пред бомбама. Право решење је негде другде - у политичком и сваком другом ("свеобухватном") договору Израела и Палестинаца, чак и ако са друге стране стола буду седили само представници Хамаса (ако они уопште буду желе да преговарају).

[micha]

   Rešenje je do sada dogovarano u više mirovnih konferencija ali Izrael ni jedno nije ispoštovao. Osnovni problem je što je Palestincima oduzeta zemlja i proterani su sa svojih ognjišta. Zato je svojevremeno i odlučeno rezolucijom UN-a da Izrael vrati okupirane teritorije na kojima bi se formirala Palestinska država, uključujući Istočni Jerusalim, što nijedna Izraelska vlada nikada neće uraditi. Naprotiv, umesto da se povuku oni su naselili gotovo milion doseljenika, sagradili im naselja sa infrastrukturom i doveli u direktan sukob sa raseljenim Palestincima koji žive u izbegličkim logorima na toj teritoriji čineći tempiranu bombu koja često eksplodira kao ovog oktobra.

   Jučerašnje stavljanje veta na novu rezoluciju je EPP jer Izrael nikada nije kažnjen zbog nepoštovanja UN-a, čak ni kada je IDF ubijala pripadnike plavih šlemova raspoređenih u Libanu na granici sa Izraelom i Sirijom, tako sve i da je Savet Bezbednosti doneo tu rezoluciju oni je ne bi poštovali ako im to ne odgovara. Teror i nasilje ekonomski i vojno najmoćnijih zemalja na svetu je danas toliko brutalan i očigledan da samo mudra reakcija sada osvešćenog i ekonomski konsolidovanog istoka može stati na put Cionističko-Američkom teroru koji se više ne zadovoljava ulogom svetskog policajca već silom nameće malim, slobodoumnim narodima svoju volju snagom oružja, u isto vreme kršeći sve norme međunarodnog prava i ugovore koji su sami nametnuli i potpisali.

[fazan]

Група елитних амерички уневерзитета (Ivy League) суочена са тужбама: „Професори охрабрују студенте да се ангажују у геноцидним песмама“




ЊУЈОРК – Јеврејски студенти сада туже своје факултете, сматрајући да је њихова безбедност угрожена јер се антисемитизам не контролише у неколико кампуса. Један адвокат каже за СиБиЕн Њуз (CBN News) да неки чланови факултета чак охрабрују студенте да се ангажују у пјевањима геноцидних песама на великим универзитетима.

Судски спорови долазе као део проширене истраге приватних адвокатских фирми, а Министарство образовања ставља под микроскоп неколико врхунских америчких универзитета јер су дозволили да њихови кампуси постану легла антисемитизма и нетрпељивости.

Данијела, 21-годишња бруцош на Универзитету Колумбија, састала се са новинарима CBN News испред улаза универзитета како би разговарала о свом случају против администрације школе.

„У кампусу се сваке недеље одржавају протести и демонстрације – узвикују се „интифада“, што значи устанак и односи се на нападе 80-их и 2000-их“, рекла је Данијела. „Они позивају на етничко чишћење јеврејског народа.

Њујорк има највећу јеврејску популацију на свету ван Израела. Један од 10 Њујорчана је Јеврејин према Јеврејској телеграфској агенцији. Подручје Метро Њујорка, укључујући пет општина Њујорка и округа Насау, Вестчестер и Сафолк (Nassau, Westchester, and Suffolk), чини 25% свих Јевреја у Сједињеним Државама, према Brandeis Steinhardt Social Research Institute.

Универзитет Колумбија је међу 15 најбољих приватних универзитета по јеврејској популацији. Ипак, Данијела каже да се понекад не осећа сигурно, тврдећи да нису успели да је заштите од антисемитизма.

„Да и не“, рекла је Данијела. "Одлучио сам да мислим да ме нико неће физички напасти. Али да ли се осећам емоционално сигурно? Да ли се осећам добродошло? Ни најмање."

Пре студија служила је у Одбрамбеним снагама Израела (Israel Defence Forces, IDF) као део бригаде за трагање и спасавање. После 7. октобра и рата који је уследио, антиизраелски протести су преплавили универзитет. Данијела је чак добила претње смрћу на анонимној друштвеној платформи Сајдчет (Sidechat). Она сада тужи универзитет јер је дозволио да се антисемитизам шири.

„Тражим да се администрација умеша и осигура да антисемитизам не може слободно да се изражава у мом кампусу и мислим да је то минимум“, рекла је Данијела.

Марк Реслер, партнер у Касовицу, Бенсону и Торесу (Mark Ressler - Kasowitz, Benson, and Torres), заступа њен случај и води истрагу о неколико елитних универзитета за сличне случајеве.

„Не говоримо само о вербалном узнемиравању, антијеврејским епитетима који се бацају на ученике који иду до часа, већ говоримо и о актима физичког насиља“, рекао је Реслер. „Школе које посматрамо сматрају се међу најелитнијим универзитетима у држави: Колумбија, Харвард, МИТ – чињеница да су ове институције високог образовања дозволиле да њихови кампуси постану легла нетрпељивости је веома тужна чињеница. Шокантно, Неки од најгорих преступника наше истраге укључују и чланове факултета – професоре који охрабрују своје студенте да се ангажују у геноцидним песмама."

Реслер верује да је његов случај 'веома јак' и нестрпљив је да се дочепа досијеа администратора и председника школа како би показао како је антисемитизам могао да цвета у кампусу 'више од једне деценије'. Његова фирма такође тужи Универзитет Њујорк у име још троје јеврејских студената, наводећи кршење грађанских права због његовог антисемитског образовног окружења.

Тужиоци траже од универзитета да поштују своје савезне законске обавезе, посебно према наслову 6 Закона о грађанским правима из 1964. који штити јеврејске студенте од мржње и нетрпељивости. Када је ЦиБиЕн Њуз (CBN News) замолио за интервју, Колумбија је признала тужбу и одвојену истрагу Одељења за образовање о антисемитизму – али је одбила да коментарише парницу која је у току.

У међувремену, последњих недеља по улицама Њујорка постављени су постери израелских талаца. Међутим, многи су оштећени, па чак и уништени. Сада, лидери јеврејске заједнице у близини кампуса Универзитета Њујорк то називају оним што јесте.

[fazan]

Нисам нашао пун текст те резолуције која није прошла у Савету безбедности.

Ипак, чињеница је да је други чинилац овог рата Хамас и да без његове осуде нема решења, посебно ако се у тој резолуцији осуђује само Израел.

Такође, са војне тачке гледишта сигурно је да би Хамас искористио примирје, односно прекид ватре за прегруписавање, што би Израелу правило проблем јер сматра да је пред исходом војног решењем. У стварности Израел војним решењем неће дугорочно решити проблем, већ ће само направити паузу док не порасте нова генерација оних који ће атаковати на Израел, из редова деце која сада беже пред бомбама. Право решење је негде другде - у политичком и сваком другом ("свеобухватном") договору Израела и Палестинаца, чак и ако са друге стране стола буду седили само представници Хамаса (ако они уопште буду желе да преговарају).

Оргинални текст писма генералног секретара, на основу кога је преложена резолуција:
 https://documents-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N23/387/09/PDF/N2338709.pdf?OpenElement

Међутим, ни ја нигде нисам наишао на текст предлога резолуције, чак ни на сајту где се објављују документи УН.

Резолуција би била прихватљива за Израел да истовремено захтева потпуно разоружање Хамаса и демилитаризацију Газе.

[fazan]

   Rešenje je do sada dogovarano u više mirovnih konferencija ali Izrael ni jedno nije ispoštovao. Osnovni problem je što je Palestincima oduzeta zemlja i proterani su sa svojih ognjišta. Zato je svojevremeno i odlučeno rezolucijom UN-a da Izrael vrati okupirane teritorije na kojima bi se formirala Palestinska država, uključujući Istočni Jerusalim, što nijedna Izraelska vlada nikada neće uraditi. Naprotiv, umesto da se povuku oni su naselili gotovo milion doseljenika, sagradili im naselja sa infrastrukturom i doveli u direktan sukob sa raseljenim Palestincima koji žive u izbegličkim logorima na toj teritoriji čineći tempiranu bombu koja često eksplodira kao ovog oktobra.

   Jučerašnje stavljanje veta na novu rezoluciju je EPP jer Izrael nikada nije kažnjen zbog nepoštovanja UN-a, čak ni kada je IDF ubijala pripadnike plavih šlemova raspoređenih u Libanu na granici sa Izraelom i Sirijom, tako sve i da je Savet Bezbednosti doneo tu rezoluciju oni je ne bi poštovali ako im to ne odgovara. Teror i nasilje ekonomski i vojno najmoćnijih zemalja na svetu je danas toliko brutalan i očigledan da samo mudra reakcija sada osvešćenog i ekonomski konsolidovanog istoka može stati na put Cionističko-Američkom teroru koji se više ne zadovoljava ulogom svetskog policajca već silom nameće malim, slobodoumnim narodima svoju volju snagom oružja, u isto vreme kršeći sve norme međunarodnog prava i ugovore koji su sami nametnuli i potpisali.

То питање одузимања земље се често ористи за манипулације. Не бих да се понављам, али највећи део земље некадашње мандатне Палестине је био у државним рукама. На палестинским мапама се све то приказује као палестинска земља. Није Израел напао Арапе 1948, него Арапи Израел. Део Арапа јесте протеран, други део је побегао у страху, трећи се склонио да сачека да арапске земље поразе Израел. Међутим, велики број Арапа је и остао у Израелу. Да није тако, не би их данас тамо било 2 милиона. Из Израела је током Никбе отишло 750 хиљада Арапа. Из арапских земаља је отишло 800 хиљада Јевреја, 650 хиљада у Израел. Колико је Јевреја остало у тим арапским земљама, у односу на 2 милиона Арапа у Израелу?

Арапи су били ти који су одбијали резолуције УН, или их прихватали превише касно. Резолуција о подели мандатне Палестине и формирању 2 државе је донета још 1947. Знамо како је завршило. Након рата 1967, СБ УН једогласно доноси нову резолуцију (242) која предвиђа потврду међународно признатих граница и повлачење Израела са територија које је окупирао (мада језичка формулација не говори о свим територијама). ПЛО одбија да прихвати ту резолуцију, јер би то значило признавање Израела. Сирија и Египат прихватају резолуцију (као и Израел), али касније отежу са реализацијом, да би добили на времену. Онда 1973. нападају Израел (Јом Купурски рат). Након израелске победе у рату, СБ УН усваја нову резолуцију (338). ПЛО прихвата резолуцију 242 и постојање Израела тек 1988, значи 20 година након што је донета, потписивањем 1. споразума из Осла.

О томе шта се догађало након 1988. би се могло посебно дискутовати. План није добро прихваћен од екстремиста на обе стране.

[fazan]

Саслушање председника престижних универзитеа пред америчким Конгресом

Амерички конгрес је прошле седмице саслушавао председнике (одговарало би ректорима у Србији) неких престижних универзитете (Харвард, МИТ, Универитет Пенсилваније) ради оптужби да толеранцијом антисемитизма крше федералне прописе против дискриминације у образовним установама. Министарство образовања је отворило истрагу о овоме. Цело саслушање је трајало цео дан (више од 5 сати), а овде издвајам питања двојице конгресмена.






Интересантан је и детаљ да је Харвард, који је приватна образовна установа, у претходне четири године добио преко 3 милијарде долара из федералног буџета.

[Kubovac]

Amerika prodaje Izraelu oružje za tenkove za 106,5 miliona dolara

Američki Stejt department odobrio je potencijalnu prodaju tenkovske municije i prateće opreme Izraelu za procenjenih 106,5 miliona dolara, saopštio je danas Pentagon.

Prodaja će biti iz inventara američke vojske, navodi se u saopštenju Pentagona.

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena zatražila je juče od Kongresa da odobri prodaju 45.000 granata za izraelske ''Merkava'' tenkove koje će Izrael koristiti u ofanzivi protiv Hamasa u Gazi, preneo je Rojters.

Raste zabrinutost

U poslednje vreme raste zabrinutost zbog upotrebe američkog oružja u sukobu izraela i Hamasa, u kome je život izgubilo hiljade civila.

Početkom decembra ''Volstrit džurnal'' pisao je da su Sjedinjene Američke Države obezbedile Izraelu veliku količinu bombi i artiljerijskih granata u vrednosti od "nekoliko stotina miliona dolara".

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[dzumba]

Мени помало није јасна потреба Израела за испоруком додатних количина артиљеријских и тенковских граната и авионских бомби. Зар они нису имали најмање једномесечне залихе? А требало би да су имали и више. То би по мом схватању значило да је Израел морао имати најмање 30 б/к за свако артиљеријско оруђе, сваки тенк и авион. Противник уопште нема ни тенкове ни авионе, а артиљеријске могућности су врло мале (са све иранским ракетама) у поређењу са израелским. Зар је могуће да фали муниција земљи која је практично у ратном стању деценијама? Колико то они испаљују дневно граната?

Како ми се чини највећи део тих граната и бомби се користи за рушење зграда као зграда, а не за борбу против непријатеља. Као да је разарање постало само себи сврха. Заправо, то ми личи на оно што су овде, посебно по БиХ радиле зараћене стране једна другој - паљење кућа како би се становништво оне друге стране одвратило од повратка.

[fazan]

Мени помало није јасна потреба Израела за испоруком додатних количина артиљеријских и тенковских граната и авионских бомби. Зар они нису имали најмање једномесечне залихе? А требало би да су имали и више. То би по мом схватању значило да је Израел морао имати најмање 30 б/к за свако артиљеријско оруђе, сваки тенк и авион. Противник уопште нема ни тенкове ни авионе, а артиљеријске могућности су врло мале (са све иранским ракетама) у поређењу са израелским. Зар је могуће да фали муниција земљи која је практично у ратном стању деценијама? Колико то они испаљују дневно граната?

Како ми се чини највећи део тих граната и бомби се користи за рушење зграда као зграда, а не за борбу против непријатеља. Као да је разарање постало само себи сврха. Заправо, то ми личи на оно што су овде, посебно по БиХ радиле зараћене стране једна другој - паљење кућа како би се становништво оне друге стране одвратило од повратка.

Да ли и колико Израел заиста користи тенкове са гранатама 120 мм за уништавање зграда? Поред око 1000 хаубица 155 мм и авионских бомби? Мени ови више мирише на нешто друго. Једна је могућност да Израел попуњава резерве, за ”не дај Боже”. Друга је да је у питању политички маневар, да се покаже да Америка стоји иза Израела.

[Boro Prodanic]

Да ли и колико Израел заиста користи тенкове са гранатама 120 мм за уништавање зграда? Поред око 1000 хаубица 155 мм и авионских бомби? Мени ови више мирише на нешто друго. Једна је могућност да Израел попуњава резерве, за ”не дај Боже”. Друга је да је у питању политички маневар, да се покаже да Америка стоји иза Израела.

A treća da to posluži kao način za "izvlačenje" SAD iz Ukrajine.

[kumbor]

За разлику од артиљерије и авијације, тенк може прићи циљу и гађати циљ и са 50-100 метара удаљености HE муницијом, То му није основна намена, али што не би и то радили, тамо где је то оправдано.