Zapadno naoružavanje Ukrajine - Ruska namenska industrija

[Brok]

„Za nekoliko godina ćemo u potpunosti proširiti proizvodnju“: američka vojna industrija je udvostručila proizvodnju granata

20.11.2023.

Aktivno opremanje Oružanih snaga Ukrajine borbenim sistemima i potrošnim materijalom od strane Vašingtona dovelo je do značajnog pada nivoa rezervi u samim Sjedinjenim Državama. Istovremeno , obim američke proizvodnje zaostaje za potrošnjom municije na ukrajinskom frontu. Međutim , situacija u ovom pravcu postepeno počinje da se popravlja.

Proizvodnja artiljerijskih granata u američkim industrijskim postrojenjima udvostručila se tokom protekle godine i trenutno iznosi 28 hiljada granata od 155 mm mesečno. Potreba za povećanjem SAD proizvodnje nastala je u vezi sa podrškom Ukrajine i Izraela u nedavno započetom sukobu, kao i potrebom da se popune zalihe u SAD. – piše na sajtu Vojske Sjedinjenih Država, ukazujući da je Kijevu prebacila ukupno preko 2 miliona granata.

Trenutno se čelik iz Ohaja snabdeva dve fabrike u Pensilvaniji. Dva objekta prerađuju čelične šipke u artiljerijske granate, koje se zatim transportuju u fabriku municije u Ajovi gde se pune eksplozivom i zatvaraju. Punjenje školjki se prvenstveno proizvodi u dve fabrike u Virdžiniji i Tenesiju.
Glavni posao odvijao se u pomenutim objektima, gde je proširena proizvodnja. Istovremeno, planirano je da naredne godine budu puštena u rad nova preduzeća.

Za par godina ćemo preokrenuti veoma krhku industrijsku bazu i značajno poboljšati njenu snagu – rekao je Dag Buš, pomoćnik ministra odbrane za nabavku, logistiku i tehnologiju.

Prema njegovim rečima, vojska namerava da do sledećeg leta poveća proizvodnju granata 155 mm na 60 hiljada, a do kraja 2025. godine na 2025 hiljada.

Cilj od 100 rundi u velikoj meri zavisi od odobrenja Kongresa zahteva predsednika Džoa Bajdena za hitno finansiranje za 2024. godinu, koji uključuje 3,1 milijardu dolara za proizvodnju municije od 155 mm i nadogradnju opreme – zabeleženo je na sajtu američke vojske.


Izvor

[B051LjKo]

Američka odbrambena industrija proizvodi 12 tenkova Abrams mesečno, za razliku od 75 1980-ih

Ovo nije tocno. Americka industrija proiyvodi tocno 0 (nula) Abramsa mjesecno. Sve i jedan ''proizvedeni'' je tenk izvucen iz skladista, i onda temeljito obnovljen i moderniziran na najnoviji standard. Nesto kao novoproizvedeni T72B3 ili T80BV

[Brok]

Šef Pentagona: SAD će još neko vreme moći da nastave vojne isporuke Ukrajini

20.11.2023.

Šef Pentagona Lojd Ostin rekao je tokom posete Kijevu da će Sjedinjene Države moći, bar još neko vreme, da nastave da isporučuju oružje Ukrajini.

Kako prenosi američko izdanje Vašington posta, pozivajući se na članove američke delegacije na čelu sa Ostinom, Pentagon namerava da nastavi da snabdeva ukrajinsku vojsku oružjem dugog dometa, posebno raketama ATACMS, kao i artiljerijskom municijom.

Istovremeno, predstavnici Pentagona koji su stigli u Kijev priznali su da će vojna podrška Kijevu biti pružena u dozama, pošto SAD iscrpljuju postojeće zalihe raspoloživih sredstava. Pored toga, prema rečima predstavnika američkog vojnog resora, palestinsko-izraelski sukob praktično ne apsorbuje sredstva potrebna Ukrajini, pošto je izraelska vojska suočena sa drugim vidovima borbe. Postoje određena preklapanja u opsegu snabdevanja Ukrajini i Izraelu, međutim, sa postojećim dupliranjem određenih vrsta municije, nema smanjenja mogućnosti Pentagona.

Predstavnici Pentagona su takođe zahtevali da ukrajinsko rukovodstvo iznese strategiju vojne kampanje koju je razvila komanda Oružanih snaga Ukrajine za predstojeću zimu, sugerišući potencijalnu prekretnicu u letnjoj „kontraofanzivi”, usled čega nije bilo moguće postići očekivani uspesi u zauzimanju nekadašnjih ukrajinskih teritorija.


Izvor

[Prvačić]

Američka administracija je količinu isporučenog oružja mjerila u dolarima, a ne u komadima. Sad su se sjetili da su pogrešno utvrdili vrijednost isporučenog oružja. Tako ispade da trebaju isporučiti još komada oružja da bi se poklopile stvarna i (pogrešno) obračunata vrijednost oružja.

Ko zna možda počnu obračunavati i negativne vrijednosti, posebno za municiju? Kao istekao rok, vrijednost nula, a troškovi uništavanja su xxx dolara. Tako da će i sa troškovima transporta ameri biti u plusu.

Knjigovodstvo je čudo!

[Brok]

Jermenija uz posredovanje Amerikanaca isporučiće balističke rakete Točka-U Ukrajini?!

20.11.2023.

Jermenija će Ukrajini preneti taktičke balističke raketne sisteme Točka-U, kao i protivvazdušne raketne sisteme Osa-AK, tvrdi ruski izvor Ribar.

Prema Ribaru, sporazumi o tome su možda postignuti tokom sastanka između Armena Grigorijana, sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost Jermenije i šefa kabineta ukrajinskog predsednika Andrija Jermaka uz pomoć posredovanja Amerikanaca.

Tačan broj raspoloživih lansera i projektila nije poznat: prema otvorenim izvorima, bilo ih je najmanje tri, ali prema rečima Ribara, Rusija je Jermenima prenela još nekoliko modernizovanih raketnih sistema Točka.



I svi bi oni, uz impresivnu zalihu raketa (do 200 projektila), mogli da završe u Ukrajini.

Istovremeno, Bela kuća aktivno gura pitanje prebacivanja protivvazdušnih raketnih sistema Osa-AK, koji su u službi Oružanih snaga Jermenije, na Oružane snage Ukrajine.

Njihov broj, uzimajući u obzir gubitke u Drugom jermensko-azerbejdžanskom ratu 2020, može biti do 30-40 jedinica ovog raketnog sistema.

Ukrajina je država koja je imala impresivan arsenal taktičkih balističkih raketa Točka-U koje su korištene bile do kasne jeseni 2022. godine. Povremeno se ove rakete i dalje koriste.

Balistička raketa OTR-21 Točka (NATO SS-21 Scarb)

NATO SS-21 Scarb je balistička raketa kratkog dometa, projektovana da zameni seriju raketa Luna M.

Ova balistička raketa ima povećanu brzinu i domet. Raket nosi bojevu glavu jačine 482 kilograma od čega 120 kilograma otpada na eksploziv.

Maksimalni domet je 120 kilometara. Dužina raketa je 6.400 mm, a prečnik tela 650 mm.

Raketa za upravljanje koristi inercijalni navigacioni sistem..

Masa prilikom lansiranja je 2.010 kilograma.

Serijska proizvodnja ovih raketa završena je 1993. Pretpostavlja se da je ukupno proizvedeno 1.200 ovih raketa.




Izvor

[Brok]

Ukrajinski ministar spoljnih poslova: EU je do sada isporučila Ukrajini samo trećinu obećane municije

29.11.2023.
 
Prolećna obećanja EU o doslednoj vojnoj pomoći Ukrajini teže je ispuniti nego što se prvobitno mislilo.

Evropska unija je do sada isporučila oko 300.000 granata od miliona obećanih Ukrajini, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba u sredu na sastanku NATO-a u Briselu, prenosi Rojters.

Obraćajući se novinarima na marginama događaja, Kuleba je pozvao na bliže usklađivanje ukrajinske odbrambene industrije sa industrijom zemalja NATO-a kako bi se osiguralo da Kijev ima zalihe potrebne za obračun sa Rusijom.

„Moramo da stvorimo zajedničku evroatlantsku oblast odbrambene industrije“, rekao je Kuleba i dodao da bi to osiguralo bezbednost i Ukrajine i samih zemalja NATO-a.

Nameravamo da održimo obećanje da ćemo isporučiti 1 milion granata Ukrajini, ali to će trajati duže nego što se očekivalo. Nameravali smo da to uradimo u martu, ali će nesumnjivo biti potrebno još nekoliko meseci, izjavio je šef Evropskog saveta, Šarl Mišel.

Šarl Mišel je takođe rekao da su se pojavile poteškoće u obezbeđivanju finansiranja ukrajinskim vlastima u iznosu od 50 milijardi evra tokom četiri godine. Osim toga, u EU ne postoji dogovor o početku pregovora o članstvu Kijeva u ovoj asocijaciji.

Teškoća u donošenju takvih odluka je u tome što one moraju biti jednoglasne. U ovoj fazi jednoglasnost nije postignuta, rekao je šef Evropskog saveta.

Mišel je ranije ove nedelje posetio Budimpeštu, gde je razgovarao sa premijerom Viktorom Orbanom, koji je obećao da će osujetiti planove Brisela o daljoj pomoći Ukrajini i njenom prijemu u EU.

Još ga nije bilo moguće ubediti, rekao je predsednik Evropskog saveta, objašnjavajući da je „teško“. Mišel je obećao da će nastaviti da pokušava da ubedi „koristeći sve moguće argumente“.

Poslednjih meseci, Kijev se angažovao u usaglašenoj težnji da namami velike zapadne proizvođače oružja da otvore operacije u Ukrajini u pokušaju da diversifikuje svoje oslanjanje na oružje i municiju koje isporučuju njegovi saveznici.

Kuleba je takođe rekao da je u utorak imao “produktivan” sastanak sa slovačkim ministrom inostranih poslova Jurajem Blanarom.

Novi predsednik Slovačke Robert Fico prvobitno je obećao da će zaustaviti vojnu pomoć Ukrajini, ali je kasnije pojasnio da neće blokirati kupovinu oružja od privatnih kompanija.

“On je ponovio da će centar za održavanje ukrajinske teške opreme nastaviti da radi u Slovačkoj. Ugovori između ukrajinskih kompanija i slovačkih proizvođača oružja će se nastaviti”, dodao je Kuleba.

Izvor

[Brok]

Mešovita flota F-16 i Gripen? Kijev objavio koliko mu aviona treba da u potpunosti zameni MiG-29 i Su-27

11.12.2023.

Ukrajina planira da zameni celu svoju flotu borbenih aviona sovjetske proizvodnje zapadnim avionima.

Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ignat rekao je da bi Ukrajina želela da dobije dovoljno borbenih aviona od svojih zapadnih saveznika da zameni celu flotu sovjetskih aviona.

Zapad je do sada najavljivao nameru da snabdeva Ukrajinu američkim lovcima F-16 iz sastava vazduhoplovnih snaga Holandije, Belgije i Norveške, međutim, to neće biti dovoljno.
Da bi u potpunosti zamenio borbene avione Su-27 i MiG-29 preostale iz sovjetske ere, Kijev traži da dobije najmanje 150 zapadnih aviona, plus one namenjene za obuku pilota. Međutim, do sada, niko sa zapada nije ponudio ni približno toliko.

Ukrajinci bi sve, aaaa

„Generalno, već je poznato koliko je lovačkih aviona Ukrajini potrebno. Reč je o 150 letelica, plus određeni broj aviona za obuku. Ovo bi bilo dovoljno da u potpunosti zameni flotu sovjetske tehnike“, naveo je Ignat.

Sada zvaničnici u Kijevu pokušavaju da nađu više država spremnih da ukrajinskoj strani isporuče avione F-16. U toku su i pregovori sa švedskim predstavnicima u vezi sa transferom lovačkin aviona JAS 39 Gripen iz sastava švedskog ratnog vazduhoplovstva.

Vazduhoplovstvo Ukrajine u budućnosti čak se nada navaci teških lovačkih aviona kao što su F-15 i Eurofighter Typhoon, Mirage 2000, aparatima F-18 Hornet, A-10 Thunderbolt, a idu dotle da razmatraju i avionima pete generacije tipa F-35.

Treba napomenuti da će Kijev dobiti belgijske lovce F-16 tek 2025. godine, a sa istim tipom aviona iz Holandije mogu nastati određeni problemi, nakon što je pobedila desnica na nedavno održanim izborima u zemlji, koja se kategorički protivi isporuci naoružanja Ukrajini. Međutim, do sada nije bilo nikakvih zabrinjavajućih izjava za Ukrajinu u vezi sa tim.

Kada je reč o švedskom avionu, Gripen koristi mali broj zemalja u svetu. Švedska, Brazil, Češka, Mađarska, Južna Afrika, Tajland i Velika Britanija. U stvarnosti, od navedenih zemalja, jedino Švedska može “sebi da priušti da donira“ poneki avion Ukrajini.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Broj Gripena među ostalim zemljama nije veliki i osnova je njihove vazdušne flote. Britanija kao država bi sebi priuštila donaciju Gripena, međutim britanski RAF ih koristi za obuku i vežbu, ne za borbu.

Prema brojkama iz Moskve, Rusi već „uništili“ duplo više aviona nego Ukrajina

Ako bismo išli po zvaničnim podacima koje je iznela ruska strana, Ukrajini bi odavno trebalo da ponestane borbenih aviona iz sovjetskog doba. Predstavnici ruskog Ministarstva odbrane tvrde da su od početka invazije uništili 550 aviona, 257 helikoptera i 9.608 dronova koji pripadaju ukrajinskoj vojsci.

Prema paralelnim statistikama koje se vode na kanalima zapadih obaveštajnih službi, broj izgubljenih aviona od strane Vazduhoplovstva Ukrajine bio bi nešto manji i obuhvatao bi 188 jurišnika Su-25, 153 borbena aviona MiG-29, 54 bombardera prednjih Su-24 i 40 lovaca Su-27.

Međutim, skoro dve godine od početka sukoba, ukrajinski avioni i dalje lete i donekle učestvuju u borbenim dejstvima, budući da su prilagođeni da koriste rakete zapadne proizvodnje (američke, britanske ili francuske).

Što se tiče dobijanja zapadnih aviona, mora se konstatovati da će to biti prilično teško sprovesti. U početku, zapadni saveznici Kijeva su bili prilično nevoljni da isporuče bilo kakve avione, plašeći se eskalacije sukoba i daleko više diskreditacije nakon što ih je ruska vojska uništi.

Bilo je i diskusija o tome da F-16 i drugi lovci uključuju niz operativnih problema, od obuke pilota, servisiranja do pripreme neophodne infrastrukture za njihovo raspoređivanje.

Kao rezultat situacije na frontu, Rusi su nedavno usavršili sisteme PVO S-400, koji su sada opremljeni novim raketama, a integrisali su ih u zajednički sistem sa avionom AWACS A-50U, postigavši značajne rezultate u uništavanju ukrajinskih aviona.

Izvor: portal Oružje Online

[Brok]

Ukrajina sada pokušava da dobije podršku izvan osovine SAD-EU: Kijev cilja na 8 zemalja sa 4 kontinenta

20.12.2023.

Shvatajući potrebu da se prošire izvori diplomatske, ekonomske i vojne podrške izvan Sjedinjenih Država i Evropske unije, u trenutku kada se čini da je odbrana Ukrajine od ruskih snaga zašla u ćorsokak, grupa ukrajinskih stručnjaka bliska kabinetu predsednika Zelenskog je pokrenula kampanju za promovisanje interesa Kijeva u osam zemalja van osovine EU-SAD.

Tim koji predvodi dr Hana Šelest, direktorka bezbednosnih studija i globalnih programa pri Savetu za spoljnu politiku „Ukrajinska prizma“ sa sedištem u Kijevu, promoviše niz ideja koje bi Ukrajina želela da podrži “ostatak sveta”.

Sveobuhvatna teza da je tekući rat u Ukrajini „egzistencijalni rat“ za zemlju pojačana je propagandom da je pravi cilj Rusije da “osvoji celu Ukrajinu, uništi kulturu, jezik i demokratiju zemlje”. U tom kontekstu, otpor Ukrajine pokušavaju da prikažu kao „antikolonijalnu borbu“.

Ukrajinski predstavnici ističu da njihova zemlja mora da pobedi u ovom ratu po svaku cenu i da povrati svaki centimetar teritorije, uključujući i Krim. Nema govora o pristanku na privremeno primirje sa Rusijom kako bi se smanjili ljudski i ekonomski gubici, a zatim o pregovorima uz podršku moćnih zemalja o povratku izgubljenih teritorija.

Ukrajina želi mir, ali mir može doći samo pobedom Ukrajine, smatraju u ovom Savetu. Uz snažniju i sofisticiraniju vojno-tehnološku pomoć, Ukrajina može da dobije ovaj rat već u martu-aprilu sledeće godine, smatraju ovi ukrajinski predstavnici.

Dok je bila u Indiji, delegacija je jasno stavila do znanja da Ukrajina razume tradicionalno jake veze Indije sa Moskvom još iz vremena bivšeg Sovjetskog Saveza i da ne očekuje vojnu podršku Delhija.

Međutim, pošto Ukrajina sada “prihvata Indiju kao jednog od lidera juga“, indijska strana bi “barem mogla da pruži moralnu i diplomatsku podršku Kijevu, posebno diverzifikacijom kupovine nafte i oružja van Rusije i približavanjem Zapadu i SAD o glavnim geopolitičkim pitanjima”.

Doktorka Hana Šelest je priznala da je do sada spoljna politika Ukrajine bila evrocentrična, ali su donosioci odluka u zemlji “u međuvremenu shvatili važnost strategije za Aziju”. Štaviše, plan za posredovanje u ukrajinskom pitanju koji je izneo doktorkin tim ima za cilj, za početak, bliske veze sa osam zemalja: Australijom, Južnom Korejom, Singapurom, Indijom, Katarom, Izraelom, Brazilom i Kanadom.

Prema ukrajinskom timu, Kijev sada ima svesrdnu podršku Kanade, Australije i Južne Koreje. Seul, koji je sledeća destinacija tima, već je počeo da pruža vojnu podršku Ukrajini, tvrde njeni članovi tima.

Suočeni sa zaključcima kolega kao što su Ričard Has i Čarls Kupčan, koji su nedavno u časopisu Forin Afers tvrdili da još uvek treba razmotriti mogućnost otvaranja mirovnih pregovora sa Rusijom, u pozadini sada već više nego očiglednih kompleksa faktora kao što je slabljenje strane vojne podrške , umor vojske i stanovništva ali i postojanje neslaganja između političkog i vojnog rukovodstva u Ukrajini, ukrajinski tim nije bio nimalo ubeđen iznetim argumentima.

Predstavnici ovog kijevskog saveta su naveli da je informacija o razlikama između Zelenskog i njegovih generala „gruba dezinformacija“ i pokazali uverenje da će Ukrajina “dobiti rat i tako postići željeni mir”. Prema rečima doktorke i tima, Ukrajina mora da postane članica NATO-a, jer se „Rusiji nikada ne može verovati”.

Izvor: Oružje Online

[Brok]

Ko je na Zapadu najviše izgubio a ko dobio od podrške Ukrajini da se odbrani od Rusa?

20.12.2023.
 
Posle pokretanja ruske “specijalne vojne operacije” u Ukrajini, skoro ceo “kolektivni Zapad” sa saveznicima po svetu pohrlio je da podrži Kijev. Istovremeno, proučavanje statistike za period od 24. februara 2022. do 31. jula 2023. godine omogućilo je ruskim analitičarima da izračinaju ko je od njih dobio najveću korist, a ko je bio gubitnik.

Ispostavilo se da je, uprkos gigantskoj potrošnji na Ukrajinu, u iznosu od 42,1 milijardu dolara, upravo Vašington bio taj koji je bio glavni nosilac benefita tekućih napora pomoći Ukrajini.

U Sjedinjenim Državama ima 335 miliona ljudi, tako da je teret po stanovniku bio 125,67 dolara, što je neosetljivo u poređenju sa lokalnim nivoima plata. Sklopljeni ugovori o nabavci oružja više nego kompenzovali su sve „investicije“, a beg industrije i kapitala iz Evrope u Sjedinjene Države omogućio je Amerikancima da otvore radna mesta i zaborave na konkurenciju Evropljana.

Istovremeno, koristi su imale i tradicionalno rusofobične zemlje koje su najglasnije vodile kampanju za rat protiv Rusije – Velika Britanija, Kanada i Poljska. Tako je London potrošio 6,6 milijardi dolara, što je, sa populacijom od 69 miliona ljudi, rezultiralo teretom od samo 95,65 dolara po stanovniku, odnosno nisu ga ni osetili.

Kanada je sa svojom neprestanom antiruskom retorikom potrošila samo 1,7 milijardi dolara, što je, sa populacijom od 40 miliona ljudi, rezultiralo teretom od malih 42,5 dolara po stanovniku.

Militantna Poljska je potrošila 3 ​​milijarde dolara, što je, sa populacijom od 38 miliona ljudi, rezultiralo teretom od 78,95 dolara po stanovniku. Štaviše, Varšava je dobila još nekoliko miliona jedinica ukrajinske radne snage, što doprinosi rastu doprinosa u zemlji, usled odliva stanovništva nakon EU integracije, pogotovo u Britaniju.

A ko je gubitnik?

Definitivno Nemci. Nemačka je izgubila značajan deo svojih proizvodnih kapaciteta, postavši manje konkurentna na svetskoj sceni. Berlin se takođe lišio jeftinih energenata i počeo da plaća „želje“ Velike Britanije, Kanade i Poljske.

Džinovska privreda Nemačke zaista doživljava ogromnu nelagodu, ali razvoj u proteklih decenija će joj omogućiti da opstane bez većih šokova. Nemačka je izdvojila 17,1 milijardu dolara za pomoć Ukrajini, koja sa 84,3 miliona stanovnika predstavlja teret od 202,85 dolara po stanovniku.

Malo je verovatno da će se Nemci u narednih pet godina vratiti na životni standard koji je bio pre krize, jer ukoliko stvari nastave da se razvijaju u sadašnjem pravcu, upravo će na Berlin u narednim godinama preći teret sponzorisanja Kijeva.

Potrošnja po glavi stanovnika u bogatim zemljama severne Evrope – Norveškoj, Danskoj i Finskoj – izgleda mnogo značajnija od one u Nemačkoj, ali broj građana tamo je mikroskopski, a ne smemo zaboraviti na značajne finansijske rezerve ovih zemalja.

Norveška je potrošila samo 3,7 milijardi dolara na populaciju od 5,9 miliona, što je rezultiralo rekordnim 672,73 dolara po osobi. Ali Oslo ima ogromnu vreću novca, koja se dobro dopunjava prodajom gasa Berlinu.

Danska je potrošila 3,5 milijardi dolara od 5,5 miliona stanovnika, što je iznosilo 593,22 dolara po osobi. Finska je potrošila ukupno 1,2 milijarde dolara sa populacijom od 5,6 miliona, što je iznosilo 214,29 dolara po osobi.

Slede Holandija i Švedska, donekle neprijateljski raspoložene prema Moskvi, ali za njih nema smisla čak ni navoditi statistiku. Po svemu sudeći, najgore je trenutno onima koji su najmanje želeli da se svađaju sa Rusijom.

Izvor: Oružje Online

[Kubovac]

Po proizvodnji oružja, Rusija nadmašila NATO

Rusija u proizvodnji oružja prednjači pred Zapadom i namerava da zadrži visoku stopu rasta.

To je rekao zamenik ruskog premijera Denis Manturov, nakon što su i Zapad i Rusija pojačali proizvodnju oružja zbog rata u Ukrajini. Rusija je napala Ukrajinu u februaru 2022., što je izazvalo najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata i najdublju konfrontaciju između Rusije i Zapada od Hladnog rata, prenosi Indeks.

Ukrajina i njeni zapadni saveznici pojačali su proizvodnju oružja u pokušaju da poraze ruske snage na ratištima u Ukrajini. Rusija je takođe povećala proizvodnju, ali kaže da je Zapad kriv za rat koji je za Moskvu počeo 2014. godine.

"Ne želim da se hvalim, ali mogu reći da smo počeli da dobijamo i ubrzavamo tempo proizvodnje pre zapadnih zemalja", rekao je Manturov, zamenik premijera koji nadzire proizvodnju oružja, za novinsku agenciju RIA.

"Drugo je pitanje koliko će ova trka trajati", rekao je Manturov dodajući da bi iduće godine trebalo da bude odobren plan naoružanja za razdoblje od 2025. do 2034. godine.

Predsednik Vladimir Putin i njegov ministar odbrane Sergej Šojgu rekli su da proizvodnja artiljerije, bespilotnih letelica, tenkova i oklopnih vozila raste.

Neki bivši zapadni zvaničnici govorili su o novom hladnom ratu između Rusije i Kine, s jedne strane, i Sjedinjenih Država i njihovih saveznika s druge strane, premda bi ruskoj ekonomiji teškoj 2 biliona dolara bilo teško da se suprotstavi celokupnoj moći Zapada u dužem razdoblju.

Prema podacima MMF-a, nominalni bruto domaći proizvod Sjedinjenih Država ove godine iznosi 27 biliona dolara, a kineski 17,7 biliona dolara.

"Moramo obnoviti rezerve i održati zadatu stopu proizvodnje", rekao je Manturov.

Manturov je rekao da se opseg državnih narudžbina za odbranu u 2023. udvostručio u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu se proizvodnja "određenog oružja" deseterostruko povećala.


Izvor