Zapadno naoružavanje Ukrajine - Ruska namenska industrija

[Brok]

Poljska i Češka prebacuju još jednu seriju tenkova u Ukrajinu

27.02.2025.

Poljski informativni izvori već nekoliko dana aktivno govore o isporuci još jedne serije tenkova T-72M1R i PT-91 Ukrajini. Prema nekim izvorima, radi se o dva bataljona. Govori se i o tenkovima M55 koje je obezbedila Slovenija i T-72 remontovanim u Češkoj, ali tačan broj još uvek nije poznat.

Juče su primećeni poljski i češki tenkovi koji se prevoze na prikolicama u istočnoj Poljskoj. Poljska vojska je zamolila korisnike društvenih mreža da ne otkrivaju lokaciju konvoja vojne opreme. Međutim, čini se da to nije sprečilo javnost da širi informacije.

Takođe je saopšteno da se priprema za otpremu partija borbenih vozila pešadije BMP-1 i samohodnih artiljerijskih jedinica 2S1 Gvozdika, ali za sada nema zvanične potvrde ove informacije u medijima niti vizuelnih dokaza.

Međutim, može se pretpostaviti da će ova oprema biti poslata i u Ukrajinu. U nedavnom intervjuu, poljski general je izjavio da se poljska vojska trenutno obučava samo na savremenim borbenim vozilima AHS Krab i K9 Thunder, dok se artiljerija sovjetske proizvodnje praktično ne koristi.

Prema dostavljenim podacima, Češka je u Ukrajinu prebacila najmanje 50 tenkova. Prema dostupnim informacijama, češka vojska i dalje ima u rezervi nekoliko desetina tenkova T-72M1. Slovenija je takođe trebalo da obezbedi sličan broj tenkova T55S. Međutim, još nije poznato da li su ovi tenkovi prebačeni.

Poljska je najveći dobavljač tenkova za Ukrajinu. Od 800 tenkova koje je preuzela Ukrajina, više od 350 je donirala Poljska.

Izvor

[Kubovac]

Ukrajina će dobiti 5.000 lakih višenamenskih raketa i lokalizovati njihovu proizvodnju

Ukrajina i Velika Britanija najavile su pokretanje zajedničkog projekta u okviru kojeg će Ukrajina dobiti 5 hiljada protivvazduhoplovnih raketa LMM (Lightveight Multirole Missile) i tehnologije za njihovu proizvodnju. Ovo je saopštio ministar odbrane Ukrajine Rustem Umerov. Kako se navodi, projekat se realizuje uz podršku Thales-a i finansira se iz kredita za koji garantuje britanska državna agencija UK Export Finance (UKEF).

Pored nabavke naoružanja, međudržavni sporazum predviđa lokalizaciju proizvodnje i transfer tehnologije.
Realizacija projekta planirana je do 2030. godine.

Britansko ministarstvo odbrane je detaljno saopštilo da će najavljenih 5.000 projektila biti proizvedeno na teritoriji Velike Britanije.

Laka višenamenska raketa LMM (Lightweight Multirole Missile) je višenamenska laka raketa klasa vazduh-vazduh, zemlja-vazduh i vazduh-zemlja, koju je razvila britanska kompanija Thales. Dizajnirana je za uništavanje vazduhoplovnih ciljeva i, po potrebi, oklopnih vozila. Raketa ima dužinu od 1,3 m, prečnik 76 mm i masu oko 13 kg. Opremljena je visokoeksplozivnom fragmentacionom ili tandem kumulativnom bojevom glavom.

Opseg pogađanja je do 8 km kada se lansira sa vazduhoplovnog nosača i do 6 km kada se lansira sa kopna ili mora.

Brzina rakete prelazi 1,5 maha. Sistem navođenja se razlikuje od verzije do verzije: lasersko navođenje u verziji A, infracrveno navođenje u verzijama B i C i inercijalno sa GPS-om u verziji D.

Modularni dizajn omogućava da se LMM prilagodi različitim borbenim zadacima i različitim platformama, čak i na dronovima.
Može se lansirati iz helikoptera, sa lakih oklopnih vozila, brodova i kopnenih lansera.

Raketa se koristi i u prenosnim protivvazduhoplovnim raketnim sistemima Martlet i mobilnim sistemima PVO Stormer, koji su već nekoliko godina u službi odbrambenih snaga Ukrajine.

Projektil LMM Light Multirole Missile:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

LMM u sastavu lakog prenosnog raketnog sistema PVO Martlet u Oružanim snagama Ukrajine:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

LMM Martlet u sastavu mobilnog raketnog sistema PVO Stormer HVM:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

LMM lansiran sa brodske instalacije:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Brok]

Nekontrolisana trgovina oružjem u Ukrajini mogla bi da izazove probleme u celom svetu

23.03.2025.

Nekontrolisani obrt oružja u Ukrajini, čija se tačna količina ne zna, moglo bi da ima ozbiljne posledice po ceo svet, piše britanski list „Tajms“.

„Ukrajina, koja uvozi više oružja nego bilo koja druga zemlja, doživljava revoluciju vatrenog oružja. Niko ne zna koliko je oružja u opticaju u zemlji, a ono što će se sa njim desiti posle rata imaće ozbiljne posledice po ceo svet“, ističe list.

„Tajms“, pozivajući se na eksperte, napominje da ako kijevska vlada ne bude posle okončanja borbenih dejstava otkupila od građana neregistrovano oružje, to bi moglo dovesti do povećanja napada sa njegovim korišćenjem u zemlji, a sama Ukrajina bi mogla da se pretvori u „tržište oružja za kriminalce“.

„U Ukrajini ne postoji zakon koji reguliše oružje. U Ukrajini ne postoji politika demobilizacije, razoružanja ili integracije veterana u društvo. Na obližnjem Balkanu postoje lako dostupne tranzitne rute ka Zapadnoj Evropi“, objašnjava za list stručnjak za problem ilegalne trgovine oružjem u Istočnoj i Zapadnoj Evropi Brajan Li.

U članku se naglašava da bi čak i mali broj Ukrajinaca umešanih u organizovani kriminal mogao da izazove ozbiljne probleme za obezbeđivanje reda i zakona u Evropi. Prema pisanju lista, iz Ukrajine stižu izveštaji o neregistrovanim mitraljezima, bacačima granata zakopanim u baštama i tenkovima skrivenim u garažama.

Ukrajinske vlasti su u februaru 2022. godine dozvolile civilima da poseduju vatreno oružje. Zamenik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Bogdan Drapjati rekao je prošlog avgusta da građani Ukrajine mogu u svom posedu imati do pet miliona jedinica neprijavljenog oružja. Američki novinar Taker Karlson izjavio je u martu da oružje koje je Zapad poslao Kijevu završava u rukama meksičkih narko-kartela, talibana (pokret pod sankcijama UN za terorističke aktivnosti), palestinskog pokreta Hamas i drugih oružanih grupa, što je „neverovatno destabilizujuće“.

Izvor

[Brok]

Češka šalje poslednje sovjetske tenkove u Ukrajinu

09.04.2025.

Češka je isporučila Ukrajini poslednje operativne tenkove T-72M1 iz sovjetskog doba, čime je okončala proces zamene zastarele opreme i ojačala ukrajinske snage kojima je potrebna svaka vojna pomoć.

Prema izvorima u ministarstvu odbrane, poslednja serija tenkova prebačena je krajem marta ili početkom aprila.

Kraj ere T-72 u češkoj vojsci

Pre ukrajinskog rata, Češka je raspolagala sa 86 tenkova T-72M1, od kojih su mnogi u poslednjim godinama povučeni iz rezervi da bi popunili ukrajinske gubitke na frontu. Glavni korisnik ovih vozila bio je 73. tenkovski bataljon 7. mehanizovane brigade.

„U vojnim bazama više nema T-72M1“, potvrdio je izvor za češki dnevnik Hospodarske novine.

Prelazak na NATO standarde

Nakon odlaska T-72, češka vojska sada se oslanja na nemačke Leopard 2A4 – do sada je isporučeno 15 vozila, a očekuje se još 62 do 2026. godine u okviru sporazuma vrednog 4 milijarde evra. Takođe, u planu je nabavka 77 novih Leopard 2A8 kao deo modernizacije vojske.

Međutim, prelazak na zapadnu tehnologiju nije bez problema. Neki Leopard 2A4 nemaju ključne sigurnosne sisteme, kao što su protivpožarni mehanizmi, koji se instaliraju nakon isporuke.

Nefunkcionalni T-72M4CZ

Od 30 unapređenih T-72M4 CZ tenkova, većina je van upotrebe, a projekat njihove obnove, procenjen na milijardu kruna, zastao je zbog kašnjenja u isporuci sistema za upravljanje vatrom.

Češka kao ključni saveznik Ukrajine

Od početka rata, Prag je Ukrajini poslao stotine oklopnih vozila. Iako su rezerve sada iscrpljene, vlada uprkos političkoj podeli u zemlji i dalje šalje vojnu pomoć ukrajinskoj vojsci koja odgovara potrebama fronta.

Izvor

[Brok]

Belgija obezbeđuje Ukrajini novi paket vojne pomoći od milijardu evra

09.04.2025.

Belgijski premijer Bart de Vever, tokom posete Kijevu, najavio je dodatnu podršku Ukrajini u iznosu od 1 milijardu evra za 2025. godinu, uz obećanje da će zemlja nastaviti sa godišnjim paketima od najmanje iste vrednosti tokom njegovog mandata.

Ključne tačke saopštenja:

    • Vojna pomoć: Belgija će Ukrajini isporučiti prve F-16 borbene avione već 2025. godine.
    • Zajednička proizvodnja: Potpisana su četiri sporazuma o zajedničkoj izradi oružja, što će Belgiju učiniti ključnim dobavljačem F-16 za Ukrajinu.
    • Humanitarna i podrška obnovi: Ukupno od početka rata, Belgija je Ukrajini uputila preko 2,2 milijarde evra (uključujući 150 miliona za obnovu škola, bolnica i energetskih objekata).

Poseta Buči i simbolika podrške

De Vever je, zajedno sa ministrom spoljnih poslova Maksimom Prevoom i ministrom odbrane Teom Frankenom, prvo posetio Buču – grad koji je postao simbol ratnih patnji Ukrajine.

„Ovo nije samo simbolična poseta, već potvrda naše nepokolebljive solidarnosti sa Ukrajinom“, istakao je Prevo.

Reakcije ukrajinskih zvaničnika

Predsednik VolodimirZelenski zahvalio se Belgiji na „doslednoj podršci od prvog dana rata“, posebno ističući program jačanjavojneavijacije.

Dodatni projekti u saradnji

    • Obrazovanje i zaštita: Belgija će dodeliti dodatnih 250.000 evra za centre za deportovanu decu i žrtve nasilja.
    • Oporavak ekonomije: Fokus je na obuci mladih i bivših vojnika za reintegraciju na tržište rada.

„Ulaganje u Ukrajinu danas je ulaganje u mir sutra“, naglasio je Prevo.

Izvor

[Kubovac]

Nemačka će Ukrajini preneti dodatne rakete za sisteme PVO Patriot

Nemačka će Ukrajini obezbediti dodatne rakete za njihove sisteme PVO Patriot. Ovo je saopštio nemački ministar odbrane Boris Pistorijus u svojoj uvodnoj reči u sedištu NATO-a u Briselu, prenosi Gardijan.

Prema njegovim rečima, 30 protivvazduhoplovnih raketa za sisteme Patriot biće uključeno u novi paket pomoći u odbrani Ukrajine. Osim toga, Pistorijus je rekao da će Nemačka obezbediti Ukrajini još 4 sistema PVO IRIS-T sa raketama. Ministar, međutim, nije precizirao da li je reč o kompleksima koji su ranije najavljeni ili o dodatnim sistemima.

On je takođe rekao da će se na današnjem sastanku Kontakt grupe za pitanja odbrane u Ukrajini u formatu Ramštajn razgovarati o zahtevu Ukrajine za licencnu proizvodnju raketa u Ukrajini.

Rakete za protivvazduhoplovne raketne sisteme Patriot ojačaće ukrajinsku protivvazduhoplovnu odbranu u uslovima stalnih napada Rusije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Brok]

Nemačke trupe u Litvaniji prvi put od 1945 dok Berlin daje još 11 milijardi evra za naoružavanje Kijeva

13.04.2025.

Nemačka je sprovela prvu stalnu raspodelu svojih trupa od završetka Drugog svetskog rata, formirajući oklopnu brigadu sa 5.000 vojnika u Litvaniji.

Ova odluka usledila je nakon najave nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa iz 2023. godine, o jačanju prisustva trupa na istočnom krilu NATO-a, pod izgovorom aktuelnog sukoba u Ukrajini.

Ova raspodela prikazuje želju Nemačke da preuzme liderstvo u konvencionalnoj odbrani Evrope, kako je naveo brigadni general K. Haber:

„Ne težimo samo operativnoj spremnosti, već preuzimamo i odgovornost za zemlju domaćina“

Prema nemačkoj vojsci (Bundesveru), brigada će se sastojati od tri velike borbene jedinice, uključujući mehanizovanu pešadijsku četu, oklopnu tenkovsku jedinicu i multinacionalnu borbenu grupu ‘Foreign Presence Lithuania‘, uz borbenu i logističku podršku.

Cilj je da brigada postigne punu operativnu sposobnost do 2027. godine.

Potreba za dodatnim NATO snagama u Litvaniji proizilazi iz njene strateške lokacije između Belorusije i ruske eksklave Kalinjingrad.

Kalinjingrad, nekadašnji deo Prusije, pripao je Sovjetskom Savezu nakon Drugog svetskog rata prema Potsdamskom sporazumu. Danas je deo Rusije, a kako je pod konstatnom pretnjom, domaćin je Baltičke flote, ratnog vazduhoplovstva i raketnog sistema Iskander sa mogućnošću nuklearnog udara.

Uski koridor između Litvanije i Belorusije, poznat kao “Suvalki prolaz”, široko se smatra najslabijom tačkom NATO-a. Ukoliko bi izbio sukob NATO sa Rusijom, Moskva bi mogla preseče linije snabdevanja Litvanije, Letonije ili Estonije iz Poljske, povezujući Kalinjingrad i Belorusiju u jednu vojnu celinu.

Stalno raspoređivanje NATO trupa u baltičkim državama predstavlja ‘dugoročnu bezbednosnu garanciju’, tvrde nemački zvaničnici.

Nova nemačka doktrina: Zeitenwende

Zbog istorijske odgovornosti posle Drugog svetskog rata, okupiranoj Nemačkoj je tradicionalno bio nametnut uzdržan vojni pristup. Nakon toga, veliki rezovi u odbrambenom budžetu tokom 1990-ih i 2000-ih dodatno su oslabili njene kapacitete.

Pod opravdanjem navodnog odgovora na nove geopolitičke izazove, kancelar Olaf Šolc je 2022. godine predstavio program Zeitenwende, što označava „prelomni trenutak“ u nemačkoj bezbednosnoj politici.

Ova nova strategija ima za cilj da:

    • ojača nemačke odbrambene sposobnosti
    • poveća vojne izdatke kako bi dostigla cilj NATO-a od 2% BDP-a, što je Nemačka ostvarila prvi put 2024. godine
    • i unapredi evropsku bezbednosnu saradnju

Razmeštaj nemačkih snaga u Litvaniji predstavlja ključni korak u tom pravcu smatraju u Berlinu. Uočljiva je i promena retorike nemačkog bezbednosnog establišmenta, kroz inicijative kao što je kreiranje specijalnog fonda za vojne investicije.

Nemačka izdvaja 11 milijardi evra za naoružavanje Kijeva

Nemačka je objavila detalje novog paketa vojne pomoći Ukrajini, koji se finansira iz budžeta od 11 milijardi evra, usvojenog u martu 2025. godine. Informaciju je 11. aprila saopštila inicijativa German Aid to Ukraine putem platforme X (bivši Twitter).

Ovaj paket, koji bi trebalo da podrži Kijev do 2029. godine, obuhvata širok spektar naoružanja i vojne tehnike sa ciljem jačanja odbrambenih kapaciteta ukrajinskih oružanih snaga.
Među ključnim stavkama su:

    • četiri PVO sistema IRIS-T,
    • 300 vođenih raketa za ove sisteme,
    • 30 raketa za Patriot sisteme,
    • 300 izviđačkih dronova,
    • 120 prenosivih PVO sistema,
    • 25 borbenih vozila pešadije Marder 1A3,
    • 15 tenkova Leopard 1A5,
    • 14 artiljerijskih sistema,
    • 100 radarskih stanica,
    • i oko 130.000 artiljerijskih granata kalibra 155 mm.

Ove isporuke imaju za cilj da odgovore na kritične potrebe ukrajinske vojske, naročito kada je reč o PVO sistemima i artiljerijskoj podršci. Sistemi IRIS-T, namenjeni presretanju ciljeva na malim i srednjim daljinama, pojačaće odbranu od ruskih vazdušnih napada, dok će rakete za Patriot omogućiti bolju zaštitu od balističkih pretnji.

Ministar odbrane Nemačke, Boris Pistorijus, izjavio je da je ovaj paket „najbolja vest dana“ na sastanku kontakt grupe za Ukrajinu u Briselu, naglasivši da podrška Kijevu ostaje prioritet za Berlin.

Prema navodima German Aid to Ukraine, 30 raketa Patriot već je isporučeno iz rezervi nemačkog Bundesvera, dok će se ostali sistemi isporučivati fazno. Takođe, Nemačka je preuzela vođstvo nove međunarodne koalicije za elektromagnetsku borbu, u koju je uključeno 10 zemalja, čime se dodatno potvrđuje njena vodeća uloga u koordinaciji međunarodne pomoći Ukrajini.

Ovaj paket deo je širih evropskih obaveza, gde su saveznici na istom sastanku u Briselu obećali više od 21 milijardu evra vojne pomoći za Ukrajinu, uključujući i doprinose Velike Britanije, Norveške i Holandije.

Izvor

[Kubovac]

Nemačka je spremna – šalje Ukrajini moćno oružje? Ovo bi moglo da razdvoji Rusiju i Krim

Nemačka je spremna da pošalje rakete dugog dometa "Taurus" u Ukrajinu, rekao je budući kancelar Fridrih Merc, prenosi "Fajnenšel Tajms".

Takođe, Fridrih Merc je osudio ruski napad na ukrajinski grad Sumi u nedelju. Rekao je da je to "ozbiljan ratni zločin" i da je Kijevu potrebna pomoć da bi mogao da napreduje u ratu.

Na pitanje da li će Nemačka poslati rakete Taurus u Ukrajinu, što je Kijev već dugo tražio, rekao je da bi bio spreman da to učini ako se to sprovede u koordinaciji sa evropskim saveznicima.

"Naši evropski partneri već isporučuju krstareće rakete. Britanci to rade, Francuzi to rade, a Amerikanci to ionako rade", rekao je on u intervjuu za televiziju ARD.

"Putin neće pozitivno odgovoriti"

"Ovo mora biti obostrano dogovoreno. A ako se postigne sporazum, onda bi i Nemačka trebalo da učestvuje."

Što se tiče pokušaja američkog predsednika Donalda Trampa da progura mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine, Merc je upozorio da Putin neće "pozitivno odgovoriti na ponude slabosti i mira".

On je rekao da je napad na Sumi, u kojem je ubijeno najmanje 34 civila i ranjeno 117, "ono što Putin radi onima koji mu pominju prekid vatre".

"U nekom trenutku, Putin mora da shvati da je ovaj rat beznadežan, što znači da moramo da pomognemo Ukrajini", rekao je Merc.

Odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc više puta je odbacio molbe Kijeva da ukrajinskim odbrambenim snagama obezbedi rakete Taurus, koje imaju inteligentan sistem bojevih glava i sposobne su da nanesu ogromnu štetu strukturama kao što su mostovi i bunkeri.

Moćni Taurus

Sistem Taurus je zajedničko ulaganje između evropskog proizvođača raketa MBDA i švedskog Saaba, a sa dometom od 500 km, duži  od Storm Shadows koje isporučuju Britanci i Francuzi i vojnog taktičkog raketnog sistema koji isporučuju Sjedinjene Države.

Ukrajinske oružane snage mogle bi da napadnu Taurusima duboko iza linije fronta.

Šolc je ranije rekao da bi snabdevanje Kijeva raketama Taurus nosilo "visok rizik od eskalacije" u rusko-ukrajinskom sukobu.

Ali Merc, lider hrišćanskih demokrata desnog centra (CDU), kritikovao je ovaj stav i pozvao Šolca prošlog oktobra da izda ultimatum Putinu i obeća da će isporučiti oružje u roku od 24 sata ako napadi na civilnu infrastrukturu u Ukrajini prestanu.

Međutim, Merc je ublažio svoju retoriku tokom predizborne kampanje, tokom koje je Šolc nastojao da se predstavi kao "kancelar mira" koji će zaštititi Nemačku od uvlačenja u ukrajinski sukob.

Merc je takođe morao da se suoči sa porastom popularnosti krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), koja podržava smanjenje tenzija sa Moskvom.

Međutim, Merc je u nedelju nagovestio ne samo da je spreman da isporuči rakete Taurus, već je i sugerisao da bi se one mogle koristiti za napad na ciljeve kao što je Kerčki most koji povezuje Rusiju sa Krimom, koji se smatra simbolom Putinove okupacije poluostrva.

Još nije poznato šta će Mercovi koalicioni partneri iz socijaldemokrata (SPD) reći o svemu ovome i da li će podržati isporuku Taurusa.

Lars Klingbeil iz SPD-a obećao je da će stati na stranu "hrabrih Ukrajinaca" dok su on i Merc najavili koalicioni sporazum.

Ali Klingbeil će morati da održi ozbiljne razgovore sa članovima svoje parlamentarne stranke o sukobu u Ukrajini, koji će ove nedelje odlučiti da li će odobriti koalicioni sporazum ili ne.


Izvor

[Brok]

Američki razlog za prekid isporuke raketa ATACMS Ukrajini nije strah od eskalacije, već nedostatak istih

17.04.2025.

Prema rečima bivšeg Bajdenovog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana, Bajdenova administracija je dugo odbijala da počne da snabdeva Ukrajinu raketama dugog dometa ATACMS ne zbog straha od izazivanja eskalacije sukoba i početka Trećeg svetskog rata, već zbog banalne nestašice ovog naoružanja.

Govoreći na Harvardskom institutu za političke nauke, Salivan je rekao da, suprotno popularnom verovanju da SAD dve godine nisu snabdevale ukrajinske oružane snage oružjem dugog dometa iz straha od pokretanja globalnog sukoba, Vašington nije mogao da obezbedi ATACMS svojim ukrajinskim vazalima jer američki arsenal nije imao dovoljno svojih osnovnih detektova. Na osnovu ovoga, Pentagon nije preporučio da se oskudno oružje prenese nikome.

Međutim, kada su američke kompanije odbrambene industrije bile u mogućnosti da proizvedu više ovih projektila, neki ATACMS su prebačeni u Ukrajinu. Salivan je dodao da je drugi ograničavajući faktor i dalje „pitanje eskalacije“, koje je u ranim fazama ukrajinske krize „sagledano drugačije nego 2024. godine“.

Istovremeno, prema pisanju američkog lista New York Times, napad ATACMS na Krimski most koji se dogodio 2024. godine zajednički su planirale ukrajinska, američka i britanska vojska. Operacija Lunar Hail uključivala je gađanje 100 ciljeva, koji su identifikovani zajedno sa CIA i britanskim obaveštajnim službama. Štaviše, Kijev je najviše želeo da udari na most preko Kerčkog moreuza. Zelenski je bio bukvalno opsednut ovom idejom.

Izvor

[Kubovac]

Najnovije vesti: Nemačka planira prvu isporuku 120 sovjetskih prenosnih sistema PVO Igla Ukrajini

Ministarstvo odbrane Nemačke je 17. aprila 2025. godine zvanično objavilo planove da Ukrajini isporuči 120 sovjetskih prenosnih sistema PVO (LPRS) 9K38 Igla. Ovo je prvi put da Nemačka namerava da prebaci ovu vrstu protivvazduhoplovnog oružja Ukrajini, što predstavlja značajan razvoj u strategiji vojne pomoći Berlina usred rata koji je u toku.

9K38 Igla, koju je NATO označio kao SA-18 „Grouse“, je raketni sistem zemlja-vazduh sa infracrvenim navođenjem, koja se lansira sa ramena i koji je razvio Sovjetski Savez ranih 1980-ih. Njegov kompaktan i veoma mobilni dizajn omogućava pešadijskim jedinicama da efikasno gađaju niskoleteće mete, uključujući helikoptere, avione sa fiksnim krilima i sve više bespilotne letelice (BPL) i dronove. Sa maksimalnim dometom dejstva od oko 5,2 kilometra i operativnom visinom do 3,5 kilometra, Igla nudi vojnicima na prvoj liniji kritične odbrambene sposobnosti u okruženjima gde obimniji sistemi protivvazduhoplovne odbrane možda neće biti odmah dostupni ili raspoređeni.

Za Ukrajinu, dodavanje LPRS PVO Igla u njen arsenal dolazi u ključnom trenutku. Ruske snage su intenzivirale upotrebu BPL sa rotacionim krilima i lutajuće municij, posebno u spornim linijama fronta i urbanim područjima. Mobilnost i jednostavnost sistema Igla znače da ukrajinski vojnici mogu brzo da se rasporede i repozicioniraju kao odgovor na ove dinamične vazduhoplovne pretnje. Za razliku od velikih i fiksnih platformi za protivvazduhoplovnu odbranu, LPRS kao što je Igla idealni su za mobilne jedinice, neregularno ratno okruženje i zaštitu ključnih logističkih ili komandnih centara od iznenadnih vazduhoplovnih napada.

Štaviše, pasivno infracrveno navođenje Igle čini je manje podložnom elektronskim protivmerama i ometanju – što je sve veća briga u modernom okruženju elektronskog ratovanja. Njena sposobnost „ispali i zaboravi“ omogućava operatorima da se "isključe" odmah nakon lansiranja, povećavajući preživljavanje i omogućavajući veću fleksibilnost tokom operacija.

Iako nemačka vlada nije zvanično otkrila poreklo eventualno isporučenih LPRS Igla, sugeriše se da bi oni potencijalno mogli da potiču iz zaliha nasleđenih od bivše Istočne Nemačke nakon ponovnog ujedinjenja 1990. U to vreme, Bundesver je apsorbovao velike količine sistema naoružanja sovjetske proizvodnje iz bivše Nemačke Demokratske Republike, držao je mnoge sisteme u rezervi ili ih kasnije rashodovao.

Snabdevanje sovjetskog prenosnog raketnog sistema PVO Igla u ukrajinsku službu preko Nemačke ilustruje ne samo produbljivanje vojne saradnje, već i odražava kako se nasleđe oružja iz doba Hladnog rata revitalizira kako bi se odgovorilo na zahteve savremenog ratovanja. Suočeni sa stalnim vazdušnim pritiskom ruskih snaga, raspoređivanje ovih LPRS-a značajno će poboljšati sposobnost Ukrajine da zaštiti svoje snage i kritičnu infrastrukturu u više poprišta operacija.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor