Zapadno naoružavanje Ukrajine - Ruska namenska industrija

[Brok]

Ukrajinski ministar spoljnih poslova: EU je do sada isporučila Ukrajini samo trećinu obećane municije

29.11.2023.
 
Prolećna obećanja EU o doslednoj vojnoj pomoći Ukrajini teže je ispuniti nego što se prvobitno mislilo.

Evropska unija je do sada isporučila oko 300.000 granata od miliona obećanih Ukrajini, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba u sredu na sastanku NATO-a u Briselu, prenosi Rojters.

Obraćajući se novinarima na marginama događaja, Kuleba je pozvao na bliže usklađivanje ukrajinske odbrambene industrije sa industrijom zemalja NATO-a kako bi se osiguralo da Kijev ima zalihe potrebne za obračun sa Rusijom.

„Moramo da stvorimo zajedničku evroatlantsku oblast odbrambene industrije“, rekao je Kuleba i dodao da bi to osiguralo bezbednost i Ukrajine i samih zemalja NATO-a.

Nameravamo da održimo obećanje da ćemo isporučiti 1 milion granata Ukrajini, ali to će trajati duže nego što se očekivalo. Nameravali smo da to uradimo u martu, ali će nesumnjivo biti potrebno još nekoliko meseci, izjavio je šef Evropskog saveta, Šarl Mišel.

Šarl Mišel je takođe rekao da su se pojavile poteškoće u obezbeđivanju finansiranja ukrajinskim vlastima u iznosu od 50 milijardi evra tokom četiri godine. Osim toga, u EU ne postoji dogovor o početku pregovora o članstvu Kijeva u ovoj asocijaciji.

Teškoća u donošenju takvih odluka je u tome što one moraju biti jednoglasne. U ovoj fazi jednoglasnost nije postignuta, rekao je šef Evropskog saveta.

Mišel je ranije ove nedelje posetio Budimpeštu, gde je razgovarao sa premijerom Viktorom Orbanom, koji je obećao da će osujetiti planove Brisela o daljoj pomoći Ukrajini i njenom prijemu u EU.

Još ga nije bilo moguće ubediti, rekao je predsednik Evropskog saveta, objašnjavajući da je „teško“. Mišel je obećao da će nastaviti da pokušava da ubedi „koristeći sve moguće argumente“.

Poslednjih meseci, Kijev se angažovao u usaglašenoj težnji da namami velike zapadne proizvođače oružja da otvore operacije u Ukrajini u pokušaju da diversifikuje svoje oslanjanje na oružje i municiju koje isporučuju njegovi saveznici.

Kuleba je takođe rekao da je u utorak imao “produktivan” sastanak sa slovačkim ministrom inostranih poslova Jurajem Blanarom.

Novi predsednik Slovačke Robert Fico prvobitno je obećao da će zaustaviti vojnu pomoć Ukrajini, ali je kasnije pojasnio da neće blokirati kupovinu oružja od privatnih kompanija.

“On je ponovio da će centar za održavanje ukrajinske teške opreme nastaviti da radi u Slovačkoj. Ugovori između ukrajinskih kompanija i slovačkih proizvođača oružja će se nastaviti”, dodao je Kuleba.

Izvor

[Brok]

Mešovita flota F-16 i Gripen? Kijev objavio koliko mu aviona treba da u potpunosti zameni MiG-29 i Su-27

11.12.2023.

Ukrajina planira da zameni celu svoju flotu borbenih aviona sovjetske proizvodnje zapadnim avionima.

Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ignat rekao je da bi Ukrajina želela da dobije dovoljno borbenih aviona od svojih zapadnih saveznika da zameni celu flotu sovjetskih aviona.

Zapad je do sada najavljivao nameru da snabdeva Ukrajinu američkim lovcima F-16 iz sastava vazduhoplovnih snaga Holandije, Belgije i Norveške, međutim, to neće biti dovoljno.
Da bi u potpunosti zamenio borbene avione Su-27 i MiG-29 preostale iz sovjetske ere, Kijev traži da dobije najmanje 150 zapadnih aviona, plus one namenjene za obuku pilota. Međutim, do sada, niko sa zapada nije ponudio ni približno toliko.

Ukrajinci bi sve, aaaa

„Generalno, već je poznato koliko je lovačkih aviona Ukrajini potrebno. Reč je o 150 letelica, plus određeni broj aviona za obuku. Ovo bi bilo dovoljno da u potpunosti zameni flotu sovjetske tehnike“, naveo je Ignat.

Sada zvaničnici u Kijevu pokušavaju da nađu više država spremnih da ukrajinskoj strani isporuče avione F-16. U toku su i pregovori sa švedskim predstavnicima u vezi sa transferom lovačkin aviona JAS 39 Gripen iz sastava švedskog ratnog vazduhoplovstva.

Vazduhoplovstvo Ukrajine u budućnosti čak se nada navaci teških lovačkih aviona kao što su F-15 i Eurofighter Typhoon, Mirage 2000, aparatima F-18 Hornet, A-10 Thunderbolt, a idu dotle da razmatraju i avionima pete generacije tipa F-35.

Treba napomenuti da će Kijev dobiti belgijske lovce F-16 tek 2025. godine, a sa istim tipom aviona iz Holandije mogu nastati određeni problemi, nakon što je pobedila desnica na nedavno održanim izborima u zemlji, koja se kategorički protivi isporuci naoružanja Ukrajini. Međutim, do sada nije bilo nikakvih zabrinjavajućih izjava za Ukrajinu u vezi sa tim.

Kada je reč o švedskom avionu, Gripen koristi mali broj zemalja u svetu. Švedska, Brazil, Češka, Mađarska, Južna Afrika, Tajland i Velika Britanija. U stvarnosti, od navedenih zemalja, jedino Švedska može “sebi da priušti da donira“ poneki avion Ukrajini.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Broj Gripena među ostalim zemljama nije veliki i osnova je njihove vazdušne flote. Britanija kao država bi sebi priuštila donaciju Gripena, međutim britanski RAF ih koristi za obuku i vežbu, ne za borbu.

Prema brojkama iz Moskve, Rusi već „uništili“ duplo više aviona nego Ukrajina

Ako bismo išli po zvaničnim podacima koje je iznela ruska strana, Ukrajini bi odavno trebalo da ponestane borbenih aviona iz sovjetskog doba. Predstavnici ruskog Ministarstva odbrane tvrde da su od početka invazije uništili 550 aviona, 257 helikoptera i 9.608 dronova koji pripadaju ukrajinskoj vojsci.

Prema paralelnim statistikama koje se vode na kanalima zapadih obaveštajnih službi, broj izgubljenih aviona od strane Vazduhoplovstva Ukrajine bio bi nešto manji i obuhvatao bi 188 jurišnika Su-25, 153 borbena aviona MiG-29, 54 bombardera prednjih Su-24 i 40 lovaca Su-27.

Međutim, skoro dve godine od početka sukoba, ukrajinski avioni i dalje lete i donekle učestvuju u borbenim dejstvima, budući da su prilagođeni da koriste rakete zapadne proizvodnje (američke, britanske ili francuske).

Što se tiče dobijanja zapadnih aviona, mora se konstatovati da će to biti prilično teško sprovesti. U početku, zapadni saveznici Kijeva su bili prilično nevoljni da isporuče bilo kakve avione, plašeći se eskalacije sukoba i daleko više diskreditacije nakon što ih je ruska vojska uništi.

Bilo je i diskusija o tome da F-16 i drugi lovci uključuju niz operativnih problema, od obuke pilota, servisiranja do pripreme neophodne infrastrukture za njihovo raspoređivanje.

Kao rezultat situacije na frontu, Rusi su nedavno usavršili sisteme PVO S-400, koji su sada opremljeni novim raketama, a integrisali su ih u zajednički sistem sa avionom AWACS A-50U, postigavši značajne rezultate u uništavanju ukrajinskih aviona.

Izvor: portal Oružje Online

[Brok]

Ukrajina sada pokušava da dobije podršku izvan osovine SAD-EU: Kijev cilja na 8 zemalja sa 4 kontinenta

20.12.2023.

Shvatajući potrebu da se prošire izvori diplomatske, ekonomske i vojne podrške izvan Sjedinjenih Država i Evropske unije, u trenutku kada se čini da je odbrana Ukrajine od ruskih snaga zašla u ćorsokak, grupa ukrajinskih stručnjaka bliska kabinetu predsednika Zelenskog je pokrenula kampanju za promovisanje interesa Kijeva u osam zemalja van osovine EU-SAD.

Tim koji predvodi dr Hana Šelest, direktorka bezbednosnih studija i globalnih programa pri Savetu za spoljnu politiku „Ukrajinska prizma“ sa sedištem u Kijevu, promoviše niz ideja koje bi Ukrajina želela da podrži “ostatak sveta”.

Sveobuhvatna teza da je tekući rat u Ukrajini „egzistencijalni rat“ za zemlju pojačana je propagandom da je pravi cilj Rusije da “osvoji celu Ukrajinu, uništi kulturu, jezik i demokratiju zemlje”. U tom kontekstu, otpor Ukrajine pokušavaju da prikažu kao „antikolonijalnu borbu“.

Ukrajinski predstavnici ističu da njihova zemlja mora da pobedi u ovom ratu po svaku cenu i da povrati svaki centimetar teritorije, uključujući i Krim. Nema govora o pristanku na privremeno primirje sa Rusijom kako bi se smanjili ljudski i ekonomski gubici, a zatim o pregovorima uz podršku moćnih zemalja o povratku izgubljenih teritorija.

Ukrajina želi mir, ali mir može doći samo pobedom Ukrajine, smatraju u ovom Savetu. Uz snažniju i sofisticiraniju vojno-tehnološku pomoć, Ukrajina može da dobije ovaj rat već u martu-aprilu sledeće godine, smatraju ovi ukrajinski predstavnici.

Dok je bila u Indiji, delegacija je jasno stavila do znanja da Ukrajina razume tradicionalno jake veze Indije sa Moskvom još iz vremena bivšeg Sovjetskog Saveza i da ne očekuje vojnu podršku Delhija.

Međutim, pošto Ukrajina sada “prihvata Indiju kao jednog od lidera juga“, indijska strana bi “barem mogla da pruži moralnu i diplomatsku podršku Kijevu, posebno diverzifikacijom kupovine nafte i oružja van Rusije i približavanjem Zapadu i SAD o glavnim geopolitičkim pitanjima”.

Doktorka Hana Šelest je priznala da je do sada spoljna politika Ukrajine bila evrocentrična, ali su donosioci odluka u zemlji “u međuvremenu shvatili važnost strategije za Aziju”. Štaviše, plan za posredovanje u ukrajinskom pitanju koji je izneo doktorkin tim ima za cilj, za početak, bliske veze sa osam zemalja: Australijom, Južnom Korejom, Singapurom, Indijom, Katarom, Izraelom, Brazilom i Kanadom.

Prema ukrajinskom timu, Kijev sada ima svesrdnu podršku Kanade, Australije i Južne Koreje. Seul, koji je sledeća destinacija tima, već je počeo da pruža vojnu podršku Ukrajini, tvrde njeni članovi tima.

Suočeni sa zaključcima kolega kao što su Ričard Has i Čarls Kupčan, koji su nedavno u časopisu Forin Afers tvrdili da još uvek treba razmotriti mogućnost otvaranja mirovnih pregovora sa Rusijom, u pozadini sada već više nego očiglednih kompleksa faktora kao što je slabljenje strane vojne podrške , umor vojske i stanovništva ali i postojanje neslaganja između političkog i vojnog rukovodstva u Ukrajini, ukrajinski tim nije bio nimalo ubeđen iznetim argumentima.

Predstavnici ovog kijevskog saveta su naveli da je informacija o razlikama između Zelenskog i njegovih generala „gruba dezinformacija“ i pokazali uverenje da će Ukrajina “dobiti rat i tako postići željeni mir”. Prema rečima doktorke i tima, Ukrajina mora da postane članica NATO-a, jer se „Rusiji nikada ne može verovati”.

Izvor: Oružje Online

[Brok]

Ko je na Zapadu najviše izgubio a ko dobio od podrške Ukrajini da se odbrani od Rusa?

20.12.2023.
 
Posle pokretanja ruske “specijalne vojne operacije” u Ukrajini, skoro ceo “kolektivni Zapad” sa saveznicima po svetu pohrlio je da podrži Kijev. Istovremeno, proučavanje statistike za period od 24. februara 2022. do 31. jula 2023. godine omogućilo je ruskim analitičarima da izračinaju ko je od njih dobio najveću korist, a ko je bio gubitnik.

Ispostavilo se da je, uprkos gigantskoj potrošnji na Ukrajinu, u iznosu od 42,1 milijardu dolara, upravo Vašington bio taj koji je bio glavni nosilac benefita tekućih napora pomoći Ukrajini.

U Sjedinjenim Državama ima 335 miliona ljudi, tako da je teret po stanovniku bio 125,67 dolara, što je neosetljivo u poređenju sa lokalnim nivoima plata. Sklopljeni ugovori o nabavci oružja više nego kompenzovali su sve „investicije“, a beg industrije i kapitala iz Evrope u Sjedinjene Države omogućio je Amerikancima da otvore radna mesta i zaborave na konkurenciju Evropljana.

Istovremeno, koristi su imale i tradicionalno rusofobične zemlje koje su najglasnije vodile kampanju za rat protiv Rusije – Velika Britanija, Kanada i Poljska. Tako je London potrošio 6,6 milijardi dolara, što je, sa populacijom od 69 miliona ljudi, rezultiralo teretom od samo 95,65 dolara po stanovniku, odnosno nisu ga ni osetili.

Kanada je sa svojom neprestanom antiruskom retorikom potrošila samo 1,7 milijardi dolara, što je, sa populacijom od 40 miliona ljudi, rezultiralo teretom od malih 42,5 dolara po stanovniku.

Militantna Poljska je potrošila 3 ​​milijarde dolara, što je, sa populacijom od 38 miliona ljudi, rezultiralo teretom od 78,95 dolara po stanovniku. Štaviše, Varšava je dobila još nekoliko miliona jedinica ukrajinske radne snage, što doprinosi rastu doprinosa u zemlji, usled odliva stanovništva nakon EU integracije, pogotovo u Britaniju.

A ko je gubitnik?

Definitivno Nemci. Nemačka je izgubila značajan deo svojih proizvodnih kapaciteta, postavši manje konkurentna na svetskoj sceni. Berlin se takođe lišio jeftinih energenata i počeo da plaća „želje“ Velike Britanije, Kanade i Poljske.

Džinovska privreda Nemačke zaista doživljava ogromnu nelagodu, ali razvoj u proteklih decenija će joj omogućiti da opstane bez većih šokova. Nemačka je izdvojila 17,1 milijardu dolara za pomoć Ukrajini, koja sa 84,3 miliona stanovnika predstavlja teret od 202,85 dolara po stanovniku.

Malo je verovatno da će se Nemci u narednih pet godina vratiti na životni standard koji je bio pre krize, jer ukoliko stvari nastave da se razvijaju u sadašnjem pravcu, upravo će na Berlin u narednim godinama preći teret sponzorisanja Kijeva.

Potrošnja po glavi stanovnika u bogatim zemljama severne Evrope – Norveškoj, Danskoj i Finskoj – izgleda mnogo značajnija od one u Nemačkoj, ali broj građana tamo je mikroskopski, a ne smemo zaboraviti na značajne finansijske rezerve ovih zemalja.

Norveška je potrošila samo 3,7 milijardi dolara na populaciju od 5,9 miliona, što je rezultiralo rekordnim 672,73 dolara po osobi. Ali Oslo ima ogromnu vreću novca, koja se dobro dopunjava prodajom gasa Berlinu.

Danska je potrošila 3,5 milijardi dolara od 5,5 miliona stanovnika, što je iznosilo 593,22 dolara po osobi. Finska je potrošila ukupno 1,2 milijarde dolara sa populacijom od 5,6 miliona, što je iznosilo 214,29 dolara po osobi.

Slede Holandija i Švedska, donekle neprijateljski raspoložene prema Moskvi, ali za njih nema smisla čak ni navoditi statistiku. Po svemu sudeći, najgore je trenutno onima koji su najmanje želeli da se svađaju sa Rusijom.

Izvor: Oružje Online

[Kubovac]

Po proizvodnji oružja, Rusija nadmašila NATO

Rusija u proizvodnji oružja prednjači pred Zapadom i namerava da zadrži visoku stopu rasta.

To je rekao zamenik ruskog premijera Denis Manturov, nakon što su i Zapad i Rusija pojačali proizvodnju oružja zbog rata u Ukrajini. Rusija je napala Ukrajinu u februaru 2022., što je izazvalo najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata i najdublju konfrontaciju između Rusije i Zapada od Hladnog rata, prenosi Indeks.

Ukrajina i njeni zapadni saveznici pojačali su proizvodnju oružja u pokušaju da poraze ruske snage na ratištima u Ukrajini. Rusija je takođe povećala proizvodnju, ali kaže da je Zapad kriv za rat koji je za Moskvu počeo 2014. godine.

"Ne želim da se hvalim, ali mogu reći da smo počeli da dobijamo i ubrzavamo tempo proizvodnje pre zapadnih zemalja", rekao je Manturov, zamenik premijera koji nadzire proizvodnju oružja, za novinsku agenciju RIA.

"Drugo je pitanje koliko će ova trka trajati", rekao je Manturov dodajući da bi iduće godine trebalo da bude odobren plan naoružanja za razdoblje od 2025. do 2034. godine.

Predsednik Vladimir Putin i njegov ministar odbrane Sergej Šojgu rekli su da proizvodnja artiljerije, bespilotnih letelica, tenkova i oklopnih vozila raste.

Neki bivši zapadni zvaničnici govorili su o novom hladnom ratu između Rusije i Kine, s jedne strane, i Sjedinjenih Država i njihovih saveznika s druge strane, premda bi ruskoj ekonomiji teškoj 2 biliona dolara bilo teško da se suprotstavi celokupnoj moći Zapada u dužem razdoblju.

Prema podacima MMF-a, nominalni bruto domaći proizvod Sjedinjenih Država ove godine iznosi 27 biliona dolara, a kineski 17,7 biliona dolara.

"Moramo obnoviti rezerve i održati zadatu stopu proizvodnje", rekao je Manturov.

Manturov je rekao da se opseg državnih narudžbina za odbranu u 2023. udvostručio u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu se proizvodnja "određenog oružja" deseterostruko povećala.


Izvor

[Brok]

Francuska štampa izračunala broj novih aviona koje je ruska vojska dobila 2023. godine

07.01.2024.
 
Francusko izdanje Meta-defense objavilo je 05.01.2024. da u oblasti naoružanja sve ukazuje na to da se pozicija Moskve pokazala stabilnijom od pozicije kijevskog režima i njegovih saveznika, “uprkos tehnološkoj prednosti koju ima od zapadne opreme”.

Kako su nagovestili francuski novinari, prema zapadnim procenama, od početka sukoba u Ukrajini Vazdušno-kosmičke snage Ruske Federacije izgubile su između 60 i 100 aviona.

Istovremeno, samo tokom 2023. godine ruska strana je dala 12 saopštenja u vezi sa nabavkom lovaca i bombardera. Dva od njih su se odnosila na lovce Su-57, pet na Su-35S, tri na bombardere Su-34M i dva na avione Su-30SM.

Ovome treba dodati dve isporuke jurišnog i trenažnog aviona Jak-130. Svaka serija aviona koju je primila ruska vojska uključivala je najmanje dva aviona. To znači da su Vazdušno-kosmičke snage Ruske Federacije 2023. godine dobile najmanje 24 nova borbena aviona.

„Broj novih isporučenih aviona premašio je dokumentovane gubitke za 2023. godinu u Ukrajini. Istovremeno, isporučeni aparati su mnogo moderniji od modela izgubljenih na ukrajinskom nebu“, navodi se u članku francuskog izdanja.

Prema autorima studije, Vojno-industrijski kompleks Ruske Federacije uspeva da nadoknadi gubitke koje je zabeležila vojska u Ukrajini.

Ovo se odnosi i na tenkove i na borbena vozila pešadije, oklopne transportere, artiljerijsku oruđe i kamione.

Dakle, odbrambena industrija snabdeva trupe širokim spektrom naoružanja. Ruska vojska je nedavno, za samo nekoliko dana, lansirala više od 200 krstarećih i balističkih projektila, dok Ukrajina, uprkos pomoći Zapada bez presedana, ima, u najboljem slučaju, samo nekoliko desetina municije istog tipa.

Rusija ima za cilj da proizvodi preko 32.000 dronova godišnje do 2030. godine

Rusija ima za cilj da proizvodi više od 32.000 bespilotnih letelica godišnje do 2030. godine, pri čemu će domaći proizvođači činiti 70 odsto tržišta, rekao je prvi potpredsednik vlade Andrej Belusov, a prenosi novinska agencija TASS.

„Planirano je da godišnja proizvodnja bespilotnih letelica (UAV) ne računajući bespilotne letelice za obuku dostigne 32.500 jedinica“, rekao je Belousov.

Taj broj je „skoro tri puta veći od trenutne proizvodnje“, dodao je on. „Istovremeno postoje planovi da ruske bespilotne letelice čine 70 odsto tržišta“, primetio je on.

I Moskva i Kijev široko koriste bespilotne letelice u sukobu koji je eskalirao u februaru 2022. godine, pri čemu obe strane nastoje da povećaju svoju vojnu proizvodnju kako se sukob odugovlači. Od jeseni 2022. godine Moskva često koristi dronove Geran (Shahed), ubedljivo najdominantnije u ovom sukobu.

Rusija će finansirati ovaj plan proizvodnje bespilotnih letelica sa 696 milijardi rubalja (oko 7 milijardi evra) do 2030. godine, rekao je Belousov, objašnjavajući da će više detalja izneti u toku meseca.

Ruska vojska u 2023. ojačana sa 22.000 dronova i više od 1.500 tenkova

Ispostavilo se da su Oružane snage Rusije, uprkos pritisku na ruski vojno-industrijski kompleks zbog zapadnih sankcija, 2023. godine imale značajan priliv vojnih sredstava, uključujući više od 1.500 tenkova i 22.000 dronova.

Dokumenti koji su procurili ukazuju na nivo osposobljenosti od više od 84 odsto, što uključuje raspoređivanje više od 1.500 tenkova, više od 2.200 borbenih oklopnih vozila, više od 1.400 haubica i artiljerijskih vozila, i više od 22.000 bespilotnih letelica.

Pored toga, ruske oružane snage su dobile preko 12.000 vozila, od kojih je značajan deo — preko 10% ili 1.400 — bio oklop. Nekoliko visokih ruskih zvaničnika je takođe ranije istaklo
intenzivnu proizvodnju sistema naoružanja.

Izvor: Oružje Online

[Brok]

SAD od Atine zahtevaju da nastavi da isporučuje oružje Kijevu

10.01.2024.

Sjedinjene Države su zapravo postavile ultimatum Grčkoj, zahtevajući da Atina nastavi da snabdeva Kijev oružjem i vojnom opremom. Ovo je preneo grčki portal newsbreak.gr.

Šef američkog Stejt departmenta Antoni Blinken, koji je doputovao u Grčku, održao je sastanak sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom, tokom kojeg je zahtevao nastavak isporuke oružja Ukrajini. Istovremeno, američki državni sekretar je čak odredio i rok u kojem Atina mora dati odgovor, normalno pozitivan.

Kako navodi portal, SAD žele da Grci prebace u Ukrajinu protivvazdušne sisteme ruske proizvodnje S-300PMU-1 Favorit, Osa-AKM i Tor-M1 koji su u službi vojske. Osim toga, Grci imaju veliki broj nemačkih tenkova Leopard 2, koje bi i Amerikanci želeli da vide u Ukrajini. Atina se za sada drži, odbijajući da preda oružje Zelenskom, izjavljujući da nemaju čime da se brane od Turske. Ovo posebno važi za protivvazdušne sisteme koji se nalaze na Kritu upravo radi zaštite od turskih aviona.

Još se ne zna kako će se ova priča završiti. Podsetimo, Grci su Ukrajini isporučili borbena vozila pešadije BMP-1, nekada proizvedena u Istočnoj Nemačkoj a koja su kupljena u Nemačkoj. Snabdevanje je vršeno po kružnoj šemi, po kojoj je Grčka prebacila sovjetska borbena vozila pešadije BMP-1 u Ukrajinu, a Nemačka je zauzvrat snabdevala grčku vojsku nemačkim borbenim vozilima pešadije Marder. Nema pouzdanih podataka o količini isporučene opreme.

Izvor: Tv Front

[Yugol33]

SAD od Atine zahtevaju da nastavi da isporučuje oružje Kijevu

10.01.2024.

Sjedinjene Države su zapravo postavile ultimatum Grčkoj, zahtevajući da Atina nastavi da snabdeva Kijev oružjem i vojnom opremom. Ovo je preneo grčki portal newsbreak.gr.

Šef američkog Stejt departmenta Antoni Blinken, koji je doputovao u Grčku, održao je sastanak sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom, tokom kojeg je zahtevao nastavak isporuke oružja Ukrajini. Istovremeno, američki državni sekretar je čak odredio i rok u kojem Atina mora dati odgovor, normalno pozitivan.

Kako navodi portal, SAD žele da Grci prebace u Ukrajinu protivvazdušne sisteme ruske proizvodnje S-300PMU-1 Favorit, Osa-AKM i Tor-M1 koji su u službi vojske. Osim toga, Grci imaju veliki broj nemačkih tenkova Leopard 2, koje bi i Amerikanci želeli da vide u Ukrajini. Atina se za sada drži, odbijajući da preda oružje Zelenskom, izjavljujući da nemaju čime da se brane od Turske. Ovo posebno važi za protivvazdušne sisteme koji se nalaze na Kritu upravo radi zaštite od turskih aviona.

Još se ne zna kako će se ova priča završiti. Podsetimo, Grci su Ukrajini isporučili borbena vozila pešadije BMP-1, nekada proizvedena u Istočnoj Nemačkoj a koja su kupljena u Nemačkoj. Snabdevanje je vršeno po kružnoj šemi, po kojoj je Grčka prebacila sovjetska borbena vozila pešadije BMP-1 u Ukrajinu, a Nemačka je zauzvrat snabdevala grčku vojsku nemačkim borbenim vozilima pešadije Marder. Nema pouzdanih podataka o količini isporučene opreme.

Izvor: Tv Front

Eh nekada su Grci na ultimatume odgovarali; To je Spaartaaaa!

[Brok]

Amerika prestala da isporučuje oružje Ukrajini: Šokantna vest stigla iz Vašingtona Kijev ostavljen na cedilu

12.01.2024.

Ukrajina je definitivno prestala da dobija vojnu pomoć od SAD!

Koordinator Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Кirbi navodi da se to dogodilo zbog iscrpljenosti budžetskih sredstava za programe vojne pomoći!

- Izdali smo poslednji paket dostupnog inventara za koji smo imali sredstva da obezbedimo - rekao je Кirbi i primetio da je podrška Ukrajini prestala upravo kada joj je najhitnije potrebna.

Dodelu nove pomoći mora da odobri Кongres, ali republikanci zahtevaju da zauzvrat demokrate pristanu da pooštre američko zakonodavstvo u borbi protiv ilegalne migracije.

SAD su krajem decembra prošle godine Ukrajini dostavile 12. i za sada poslednji paket pomoći vredan 250 miliona dolara. Obuhvatao je municiju, opremu za sisteme PVO, rakete za MLRS, artiljerijske granate kalibra 155 mm i 105 mm, protivtenkovsko oružje, više od 15 miliona komada municije za malokalibarsko oružje...

Američki predsednik Džo Bajden, podsetimo, zatražio je od Кongresa u oktobru da izdvoji 106 milijardi dolara za pomoć Ukrajini i Izraelu, ali i Tajvanu. Кijev je trebalo da dobije više od polovine sredstava, nešto više od 61 milijarde dolara, ali poslanici nisu uspeli da postignu konsenzus o ovom pitanju i odložili su raspravu za januar.

Predsednik Predstavničkog doma američkog Кongresa, republikanac Majk Džonson, zahtevao je nedavno da Bajdenova administracija formuliše jasnu strategiju o Ukrajini i iznese krajnje ciljeve u ratu kako bi se počelo sa radom na pronalaženju rešenja za finansiranje.

- Кoje je finale u Ukrajini? Кoja je naša strategija? Šta je cilj? Кako ćemo imati odgovarajući nadzor nad ovim dragocenim dolarima poreskih obveznika - upitao je Džonson i podsetio da američki državni dug iznosi 34 triliona dolara i da će Vašington morati da pozajmi novac da dodeli sredstva Ukrajini tako da pomoć Кijevu treba da bude pružena na "racionalan" način.

Oružane snage Ukrajine takođe su počele da pripremaju vojnu strategiju za 2024. godinu. SAD su jasno stavile do znanja da Кijev mora jasno da naznači kakva će mu podrška biti potrebna za njegovo sprovođenje tako da će plan biti kritičan u diskusijama o ovom pitanju.

Visoki američki zvaničnici rekli su za Blumberg da bi sporazum o američkoj pomoći Ukrajini mogao biti postignut do februara.

Portparol Stejt departmenta Metju Miler ranije je upozorio da podrška neće nužno biti tako velikih razmera kao u prethodne dve godine rata sa Rusijom.

Ukrajina je postala najveći primalac oružja iz Sjedinjenih Država od Drugog svetskog rata. SAD su 2023. godine Кijevu pružile vojnu pomoć u ukupnom iznosu većem od 24 milijarde dolara, a 2022. godine skoro 27 milijardi dolara.

Više od milijardu dolara vredne vojne pomoći koju su SAD poslale Ukrajini, podsetimo, američki zvaničnici nisu pravilno ispratili, navodi se u nedavnom izveštaju Pentagona.

Izvor

[Brok]

General u penziji izneo šok tvrdnje: Amerika nije odustala, vršiće veliki pritisak na Nemačku da budu istrajni u pomoći Ukrajini

12.01.2024.

Koordinator Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Кirbi navodi da se to dogodilo zbog iscrpljenosti budžetskih sredstava za programe vojne pomoći! Dodelu nove pomoći mora da odobri Кongres, ali republikanci zahtevaju da zauzvrat demokrate pristanu da pooštre američko zakonodavstvo u borbi protiv ilegalne migracije.

Nešto ranije, članice NATO su na sastanku sa Ukrajinom jasno stavile do znanja da će nastaviti da pružaju toj zemlji veliku vojnu, ekonomsku i humanitarnu pomoć dok se bori protiv Rusije, saopštio je NATO.

U saopštenju NATO-a objavljenom nakon video-konferencije Saveta NATO-Ukrajina, navodi se i da su zemlje članice predstavile planove za obezbeđivanje dodatnih milijardi evra Ukrajini 2024. godine.

O ovoj temi govorio je prof. dr Mitrom Kovačem, general-majorom u penziji, u svom gostovanju u emisiji Puls Srbije.

- Pa SAD je dobro procenila situaciju i dozirala je svoju pomoć dok je to bilo celishodno. Posle je tu podršku ostavila EU, odnosno evropskim članicama NATO-a. Tako nešto se moglo i očekivati. Te naznake su postojale i pre. Jednostavno je rekla da vodeće zemlje Evropske unije, odnosno NATO-a, moraju biti te koje će obezbeđivati finansijska, materijalna i sva druga sredstva potrebna za evropsko rešavanje po njihovom poimanju, odnosno za rešavanje ovog problema i rata u Ukrajini, odnosno pomoći ukrajinskim oružanim snagama. Lično meni, to je bilo jedno očekivano stanje. Ne znači to da će potpuno Amerika izaći iz ovog sukoba, ona će i dalje u vojnom smislu ostati prisutna, pogotovo obaveštajnoj i izviđačkoj dimenziji, kao što čini i danas i činiće u narednom periodu sigurno do kraja ovog konflikta i u logističkoj dimenziji za municiju, rezervne delove - rekao je Kovač i dodao:

- Ovaj deo velike finansijske pomoći naravno da je bio sporan. Amerika angažuje svoje oružane snage, vidimo to i u drugim konfliktnim zonama sveta i nije sve to lako podneti, to jedno vreme može da traje, vidimo već ubrzo će dve godine trajanja ovog rata i naravno da se to reflektuje na standard građana u Americi. Amerika to naravno neće sebi da dozvoli, ali će istovremeno u narednom periodu veoma revnosno vršiti pritisak na Nemačku i vodeće članice NATO-a da budu istrajne u tom procesu bez obzira na stanje njihove privrede. A vidimo da standard ljudi u Evropi, pa i u samoj Nemačkoj veoma rapidno pada i da se to oseti i u socijalnoj dimenziji, ne samo nižih delova, po socijalnom statusu, nego i srednjih slojeva samih ništa.

"Njujork tajms" piše da SAD neće moći da oprema PVO sisteme "Patriot" u budućnosti, pozivajući se na izvore iz Bele kuće i Pentagona.

- Patriot se pokazao da nije svemoćan sistem, drugo nema dovoljno sredstava da brane celu teritoriju Ukrajine. Ono što je dato ukrajinskim oružanim snagama, to se koristi za odbranu nekih strateških objekata, većih gradova, grupacija, vojske, proizvodnih kapaciteta. Ali dosta tih sredstava je utrošeno, nepraktičnom upotrebu, za neka vazduhoplovna sredstva, ispaljivanje Patriota nije bilo rentabilno i onda došlo se do toga da je potrošen ogroman broj raketa, a to ne može ni američka privreda, ni proizvodnja nadoknaditi. Sada je na evropskim članicama NATO-a da obezbede male i srednje prenosne sisteme PVO i da pokušaju da revitalizuju, odnosno jačaju sistem PVO. To je njihova namera, ali neće puno raditi u tom smislu, sva ta sredstva, izuzev Patriota, nisu dovoljno efikasna za napadna sredstva koja ima Ruska Federacija, tako da će mnogi strateški objekti u Ukrajini biti sve više izloženi dejstvima ruskih sredstava napada, da li raketnih jedinica, krstarećih raketa ili borbene avijacije, odnosno aviobombe - rekao je Kovač.

Autor: Luka Vujičić
Izvor

[Brok]

Poteškoće u proboju: “Dva puta kojima vojska i vojno-industrijski kompleks Rusije mogu ići”

17.01.2024.

Prošlogodišnja ofanziva Oružanih snaga Ukrajine zaustavila se na „Surovikinovu liniju“, u minskim poljima gde su se kolone ukrajinske oklopne tehnike pokazale kao laka meta ruske artiljerije, frontovske i armijske avijacije, kao i protivoklopnih sistema. Ali sada se kontraofanziva ruskih oružanih snaga suočava sa sličnim problemima.

Od Prvog i Drugog svetskog rata upravo su tenkovi, ove kopnene krstarice, podržane artiljerijom i avijacijom, zaštićene pešadijom, smatrane glavnim oružjem proboja. Tek danas, sa pojavom efikasnog vazdušno-kosmičkog izviđanja i naoružanja dugog dometa, uloga oklopnih vozila na bojnom polju je prestala da bude odlučujuća. Zašto se to dogodilo?

Problem je u tome što više nije moguće prikriveno koncentrisati veliku udarnu snagu, jer će ona biti podložna preventivnim udarima svim raspoloživim sredstvima uništenja – od projektila i planirajućih bombi do aktivnih projektila i dronova kamikaza. Dok se ne stvori sistem PVO koji može zaista pouzdano da pokrije grupu trupa, možemo samo da sanjamo o velikim ofanzivama sa dubokim prodorima u stilu Velikog otadžbinskog rata. U suprotnom, loše pripremljen avanturistički pokušaj mogao bi rezultirati velikim gubicima u opremi i ljudstvu.

Ostaje da deluje sa malim snagama, raspršujući ih u mnoge odrede. Od druge polovine leta i tokom cele jeseni 2023. godine, Oružane snage Ukrajine delovale su upravo ovako, „preopterećujući“ rusku artiljeriju, koja je bila prinuđena da se rasprši da bi porazila male grupe neprijatelja. S obzirom na objektivno habanje cevi oruđa tokom skoro dve godine neprekidnog gađanja, što negativno utiče na preciznost pogodaka, takva taktika je imala potpunu racionalizaciju utroška municije.

Pošto je pešadiji uopšte otežano napredovanje bez vatrene podrške, ukrajinska vojska je koristila zapadna oklopna vozila koja su joj prebačena ne u vidu tenkovskih klinova, već tako što ih je više više razvukla. Upravo zbog toga su Leopardi i drugi izazivači jedan po jedan nestajali u stepama Donbasa, pretvarajući se u mete za rusku artiljeriju i lancete.

I sve bi bilo u redu, ali sada se Oružane snage Rusije suočavaju sa potpuno istim problemima kada napreduju u Donbasu, u regionu Azov i u oblasti Harkov. Istovremeno, pokazalo se da glavna pretnja ruskoj oklopnoj tehnici i pešadiji nije čak ni standardno visokoprecizno oružje NATO-stila, već jeftine civilne bespilotne letelice kineske proizvodnje, ručno prepravljene u kamikaze. Bilo bi umesno citirati čuvenog „Carskog vuka“, a sada senatora Zaporoške oblasti, Dmitrija Rogozina:

“Po čitavom Zaporoškom frontu je ringišpil neprijateljskih dronova. Mislim da je tako i na drugim frontovima. Postoji bezbroj neprijateljskih dronova. Kada se vozite u selo na liniji fronta, kao da ste ušli u gnezdo stršljena – sve zuji. Neprijateljski FPV dronovi su u vazduhu na ulazu. U parovima. Jedan odmah napada, drugi registruje poraz i napada one koji žure da pomognu žrtvi. Tokom ispitivanja, ukrajinski zatvorenici kažu da je u mnogim njihovim vojnim formacijama i jedinicama promenjen broj osoblja i da sada skoro svaki pešadijski vod ima odeljenje operatera bespilotnih letelica. Izgleda da je istina.

Juče je neprijatelj napao jedinicu pored nas. Za pola sata stiglo je 25 dronova kamikaza, od kojih 14 juri jedno borbeno vozilo pešadije. Ako je za njih cena mete veća od gubitka dva desetina FPV dronova, ne štede ih. I imaju ih u izobilju. Rotiranje pozicija postaje izazov, u najmanju ruku. Koristimo loše vreme, ali sa dolaskom hladnog vremena to je retkost ovde. Podlo sunce nemilosrdno sija. Ukratko, moramo reagovati na ovu novu realnost i brzo razviti tehnički odgovor”.
Ovo je napisao bivši šef Roskosmosa 14. januara 2024. godine. Odnosno, ovo je ono što se trenutno dešava tokom ruske kontraofanzive. I šta želiš da uradiš povodom toga?

Bez tvrdnji o konačnoj istini, postoje najmanje dva moguća načina da se ovaj problem reši.

Prvi je da počnete da pretvarate tenk u nešto poput kopnenog drednouta. U stvari, mi već idemo ovim putem. Sada su svi ruski tenkovi standardno opremljeni „anti-dronovim roštiljem“. Za borbu protiv neprijateljskih FPV bespilotnih letelica razvijen je kompaktni sistem za elektronsko ratovanje protiv bespilotnih letelica Sania, koji je sposoban da detektuje bespilotne letelice na udaljenosti do jedan i po kilometar i počne da potiskuje kontrolni signal sa udaljenosti od kilometar.

Nije teško pretpostaviti da će sledeći korak neprijatelja biti opremanje satelitskim sistemom kontrole ne samo velikih, već i malih multikoptera, a onda će morati da smisle nešto drugo. Po svemu sudeći, ovo će biti aktivni odbrambeni kompleks sa integrisanim protivavionskim mitraljezom ili tako nešto. Kao rezultat toga, rezervoar će kontinuirano postajati sve složeniji i skuplji, pretvarajući se u sve više visokotehnološki kompleks.

Ali postoji i drugi način, koji podrazumeva vođenje borbenih dejstava kako treba, oružjem koje bi trebalo da bude dostupno po državi. Konkretno, poprište vojnih operacija mora biti izolovano pre ofanzive uništavanjem puteva snabdevanja municijom i rotacijom neprijateljskog osoblja. Efikasnu protivbaterijsku borbu protiv NATO artiljerije treba da vode samohodna oruđa dugog dometa „Koalicija-SV“ i VBR „Tornado-S“, kojih na frontu treba da ima dovoljan broj, kao i određivanje cilja i podešavanje vatre. treba da se izvode brojnim izviđačkim dronovama svih vrsta.

Ne poričući potrebu za „roštiljima“ i pojedinačnim sistemima za elektronsko ratovanje tipa „Sania“, treba istaći da bi mobilni sistemi PVO „Sosna“ i samohodni protivavionski topovi, specijalno kreirani za ove namene, mogli da zaštite ruske oklopne snage i mehanizovane formacije od napada bespilotnih letelica „kamikaza“ neprijatelja. A njih bi trebalo da budu na frontu u dovoljnim količinama. Čini se da je obećavajući pravac razvoj brzometnog protivvazdušnog artiljerijskog sistema na mobilnoj platformi, koji bi mogao da obara ne samo rakete i bespilotne letelice, već čak i projektile velikog kalibra, obezbeđujući pouzdanu protivvazdušnu odbranu kratkog dometa.

Na kraju, potrebno je da se ruskim vojnicima na liniji fronta obezbede lična zaštitna sredstva od neprijateljskih dronova. Povod je bio nedavno objavljen snimak na kome jedan vojnik prvo bezuspešno puca iz mitraljeza na FPV dron koji je leteo na njega, a zatim samo nekim čudom izbegava kamikazu. Da je imao automatsku sačmaricu ili mitraljez koji ispaljuje rafalnu sačmu, njegove šanse da obori leteću smrt bi bile mnogo veće.

Izvor: Tv Front

[Boro Prodanic]

Preokret u Berlinu: Nemačka odbila da pošalje Ukrajini moćne rakete dugog dometa

Nemački parlament odbacio je u sredu uveče predlog CDU i CSU da se u Ukrajinu pošalju rakete dugog dometa "Taurus".

Gotovo svi predstavnici vladajuće koalicije - socijaldemokrate, zeleni i liberali - odbili su predlog Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i sestrinske bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) da se moderni projektil švedsko-nemačke proizvodnje pošalje u Ukrajinu.

Nemačka agencija DPA ​​piše da je rezultat glasanja zbunjujući jer su Zeleni i liberali mesecima tražili od kancelara Olafa Šolca da pošalje te projektile koji bi Kijevu omogućili da gađa duboko u rusku teritoriju.

Poslanici liberala tvrde da su glasali protiv jer je predlog bio povezan sa godišnjim izveštajem parlamentarnog komesara za nemačke oružane snage, "što nije prikladno", napisala je Mari-Agnes Štrak-Cimerman, koja se ipak zalaže za slanje oružja u Kijev.

Taurus je jedna od najmodernijih raketa, sposobna da uništi bunkerski kompleks sa velike udaljenosti i visine. Šolc je početkom oktobra odlučio da za sada neće snabdevati Ukrajinu ovim oružjem, strahujući upravo od toga da bi Ukrajina mogla da gađa rusku teritoriju, prenosi DPA.

Izvor

[Brok]

Šta je ovo, svi su počeli da se kriju iza kongresa i parlamenta.

[Boro Prodanic]

Šta je ovo, svi su počeli da se kriju iza kongresa i parlamenta.

Mislim da je na Zapadu sve veći pritisak javnosti da se stane sa naoružavanjem Ukrajine jer to nema smisla, samo povećava broj žrtava sa obe strane a rezultat neće promeniti. Pod tim pritiskom i političari menjaju stavove.

Političaru promeniti stav je kao normalnom čoveku promeniti čarape - svaki dan čiste.

[Brok]

Bio sam gotovo siguran da će sada Nemačka preuzeti glavno naoružavanje Ukrajine pošto su SAD-e morale da prekinu, navodno zbog kongresa.
Jeste u Nemačkoj stvarno kao nikada do sada, sve smo mi to pisali pre godinu - godinu i po.
Mada ekonomski eksperti kažu da je trenutno uskraćivanje subvencija države prema poljoprivrednicima rezultat korone a da je rat u Ukrajini samo dodao ulje na vatru, ali navodno nije glavni uzrok.
Nemačkoj je i pametno na duže staze da zakopa ratnu sekiru sa Rusijom, obzirom da od Rusije zavisi kada je u pitanju ruski gas i ne samo gas...
Za ruski gas ekonomske sankcije ne važe.