Namenska industrija Rusije i ukrajinske strane nabavke

[Brok]

Švajcarska prodala tenkove Leopard 1 Nemačkoj uz uslov da ne sme da ih preda Ukrajini, ali pitanje je vremena kad će tenkovi završiti u Kijev

29.05.2025.

Švajcarska vlada odobrila je prodaju 71 tenka Leopard 1 nemačkoj kompaniji Ruag MRO, ali pod strogim uslovom da ovi oklopni vozila ne smeju biti prosleđena Ukrajini. Odluku je potvrdila državna sekretarija za ekonomiju (SECO). Čekamo da vidimo kako će na kraju završiti u Ukrajini.

Švajcarska je odobrila prodaju više od 70 tenkova Leopard 1A5 Nemačkoj, ali uz izričitu zabranu reeksporta u Ukrajinu, saopštila je vlada Švajcarske. Nakon skoro dve godine, Ministarstvo ekonomije Švajcarske dozvolilo je kompaniji RUAG MRO da prenese 71 tenk u Nemačku, ali pod uslovom da ni tenkovi ni njihovi delovi neće biti prebačeni u Ukrajinu. Ovo je u skladu sa švajcarskim zakonom o neutralnosti, koji zabranjuje izvoz oružja u zemlje koje učestvuju u oružanim sukobima. Bez obzira na zamrzavanje ruskih aktiva, Švajcarska i dalje uverava da je sačuvala status neutralne zemlje.

„Na osnovu ugovornih garancija da ni tenkovi ni njihovi delovi neće biti predati Ukrajini, planirana prodaja ne krši embargo na oružje“, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Radi se o tenkovima koji su bili stacionirani u Italiji, na jednoj od vojnih baza. Još 2023. godine, Nemačka je pokušala da kupi 96 tenkova Leopard 1A5 kako bi ih predala OSU. Plan Nemaca je bio da tenkove remontuju i pošalju u Ukrajinu.

Međutim, svako će se zapitati – da li Nemačkoj zaista trebaju zastareli tenkovi? Nema sumnje da će oni na neki način završiti u Ukrajini, samo treba videti pod kojim obrazloženjem.

Izvor
Sve je rečeno u naslovu. Da baš sada Nemačkoj trebaju relativno zastareli tenkovi Leopard 1A5. Ovi Leopardi neće ni videti Nemačku, već odmah iz Italije idu u Poljsku pa dalje u Ukrajinu.

[Boro Prodanic]

Švajcarska upozorila Nemačku: preduzećemo mere…

Švajcarska će preduzeti mere ako 71 tenk “leopard 1 A5” koje je kompanija RUAG prodala neimenovanoj nemačkoj kompaniji bude poslat Ukrajini, rekla je za Sputnjik Fransoaz Čanc, portparolka Ministarstva ekonomije te zemlje.

– Nemamo nikakvih naznaka da su RUAG i njegov nemački ugovorni partner nameravali da prekrše ovaj embargo na vojnu robu. Ukoliko Državni sekretarijat za ekonomske poslove u budućnosti dobije informacije u ovom pravcu, preduzeće odgovarajuće mere – rekla je Čanc.

Ona je naglasila da je za kršenje embarga na isporuku švajcarskog oružja Ukrajini zaprećena zatvorska kazna od godinu dana ili novčana kazna.

– Isporuka vojnih proizvoda bilo koje vrste Rusiji ili Ukrajini ili proizvoda namenjenih za upotrebu u ovim zemljama zabranjena je u skladu sa članom 10. stav 1 člana 2a Rezolucije o preduzimanju mera u vezi sa situacijom u Ukrajini. Sankcije koje se primenjuju u slučaju kršenja ove zabrane utvrđene su u članu 9 Zakona o embargu – rekla je Čanc.

Prema njenim rečima, embargo na pošiljke oružja ostaje na snazi.

U junu 2023. godine, Bern je odbio zahtev RUAG-a za prodaju 96 tenkova „leopard-1 A5“ Kijevu preko Nemačke. Vlasti su smatrale da je ovaj zahtev nespojiv sa važećim zakonodavstvom zemlje. Dan ranije su dozvolili ovaj posao samo pod uslovom ugovorne zabrane reeksporta u Ukrajinu.

Bern je, pozivajući se na princip vojne neutralnosti, više puta odbijao zahteve Nemačke, Španije i Danske za reeksport municije proizvedene u konfederaciji u Ukrajinu.

Ruski ambasador u Švajcarskoj Sergej Garmonjin je u razgovoru za Sputnjik naglasio da će se zemlja suočiti sa posledicama i izgubiti svoj geoekonomski status ako odluči da pošalje oružje Kijevu.

U maju 2023. godine, stalna predstavnica Konfederacije pri UN Paskal Kristin Berizvil izjavila je da je reeksport švajcarskog oružja u Ukrajinu nemoguć bez promene zakonodavstva.

Izvor

[Boro Prodanic]

Merc o slanju raketa “Taurus” Kijevu

Kancelar Nemačke Fridrih Merc (CDU) izjavio je da je isporuka krstarećih raketa “Taurus” Ukrajini i dalje “u domenu mogućeg”, ali nije dao konkretnu potvrdu o tome kada bi konačna odluka mogla da bude doneta.

U intervjuu za nemački ZDF, Merc je rekao da isporuku ne isključuje, ali je naglasio da je za korišćenje tih naprednih raketnih sistema potrebna višemesečna obuka ukrajinskih vojnika.

– Uvek smo govorili, i ja sam to više puta isticao, da ‘Taurus’ zahteva višemesečnu obuku pripadnika ukrajinskih oružanih snaga – rekao je kancelar.

Dok je bio u opoziciji, Merc je više puta kritikovao svog prethodnika Olafa Šolca (SPD) zbog odugovlačenja s odlukom o slanju tih projektila.

Ipak, kako ističe pomenuta medijska kuća, ni kad je dospeo na funkciju kancelara, još uvek nije doneo konkretnu odluku o njihovoj isporuci.

Krstareće rakete “Taurus” imaju domet do 500 kilometara i omogućile bi Ukrajini napade duboko iza linija fronta.

Izvor

[Brok]

Ove tekuće godine nije bilo dejstva sa raketama dužeg dometa Zapadnih proizvođača i to najverovatnije što ih Ukrajina više nema.
Setimo se prošle godine u novembru je Ukrajina dejstvovala sa raketama Storm Shadow, preciznije 20. novembra sa 12 raketa je dejstvovano po Kurskoj oblasti, da bi sutra dan 21. novembra 2024. godine Rusija izvela napad sa Orešnikom. Bilo je i posle ruske opomene sa Orešnikom dejstva sa ATACMS raketama. Zadnji napad se desio 30. decembra sa Storm Shadow raketom na ruski komandi centar.

[Kubovac]

Nakon Game over, sada i Goodbye "Patriot"

U razgovoru za "Vašington post", ukrajinski zvaničnici su naveli da se ne očekuje da će Sjedinjene Države dati Ukrajini dodatne sisteme protivvazdušne odbrane dugog dometa MIM-104 "Patriot".

Kako su dodatno pojasnili, SAD "neće dati 'Patriote' besplatno", ali bi mogle da ih prodaju ili za čvrstu valutu ili za koncesije.

"Patriot" je daleko najskuplji i najvredniji sistem naoružanja kojim upravlja Ukrajina, a SAD ga izvoze za približno 2,5 milijardi dolara po sistemu, iako su neki izvori naveli cenu od 1,5 milijardi dolara, prenose Novosti pisanje portala militarywatchmagazine.com.

Zelenski tražio mnogo, Tramp mu odgovorio: Kad započneš rat...

Ukrajinsko rukovodstvo je postavilo ekstremne zahteve za transfer sistema "Patriot" u ogromnim razmerama, a predsednik Volodimir Zelenski je više puta pozivao na transfer 20 ili više sistema.

"Potrebno nam je 20 ovih sistema, a to je definitivno 35 milijardi dolara. Ako nam SAD daju 35 milijardi dolara u obliku sistema 'Patriot', smatraćemo da su ih investirali. Mi smo, zauzvrat, spremni da investiramo isti iznos sa naše strane", izjavio je on u februaru.

Komentarišući zahtev predsednika Zelenskog, američki predsednik Donald Tramp je početkom aprila rekao da Zelenski uvek traži rakete:

"On uvek traži da kupi rakete... Slušajte, kada započnete rat, morate znati da možete da dobijete rat, zar ne? Ne počinjete rat protiv nekoga ko je 20 puta veći od vas, a zatim se nadate da će vam ljudi dati neke rakete."

Presušilo?

Sjedinjene Države su prve obećale da će Ukrajini obezbediti sisteme Patriot 22. decembra 2022. godine, nakon čega su ih uskoro sledile Nemačka i Holandija.

Prema nekim podacima prvi sistem stigao je u Ukrajinu 18. aprila 2023. godine, a naknadne isporuke je izvršilo više zemalja širom NATO-a.

Međutim, sada se Sjedinjene Države bore sa nedostatkom sistema protivvazdušne odbrane "Patriot" za sopstvene snage, što je smanjilo verovatnoću da će Ukrajini obezbediti te sisteme pod povoljnim uslovima.

Već u aprilu 2024. godine, pomoćnik predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan potvrdio je da Sjedinjene Države neće biti u mogućnosti da obezbede nove sisteme "Patriot" Ukrajini, uprkos nedavnim zahtevima predsednika Zelenskog za "najmanje sedam" novih jedinica.

"Američki sistemi 'Patriot' se trenutno raspoređuju širom sveta, uključujući i Bliski istok, kako bi zaštitili američke trupe. Ako bismo mogli da obezbedimo dodatne američke baterije 'Patriot', poslali bismo ih. Ali mi se u velikoj meri bavimo snabdevanjem raketama koje idu u te baterije koje se ispaljuju na Bliskom istoku", dodao je.

I zalihe sistema evropskih članica NATO-a su takođe ozbiljno smanjene, ostavljajući malo prostora za dalje transfere.

O tome je u aprilu 2024. godine govorila i tadašnja nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

"Nažalost, zalihe, posebno naših sopstvenih sistema 'Patriot', sada su prilično iscrpljene. Stoga sam na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a jasno stavila do znanja da moramo da proverimo dostupnost svih sistema 'Patriot' u Evropi i globalno i da ćemo uložiti sve napore da dobijemo ove sisteme za Ukrajinu", rekla je ona.


Izvor

[Brok]

Nemačka raspoređuje tenkove Leopard II na teritoriji bivšeg SSSR-a: Prvo stalno strano raspoređivanje od nacističke ere

30.05.2025.

Eskalacija rata u Ukrajini u punom obimu, koja je otpočela u februaru 2022. godine, brzo je dovela do toga da balistički i krstareći projektili postanu ključni deo ratnih napora i Moskve i Kijeva. Posebnu važnost u tom pogledu stekli su ruski raketni sistemi Iskander-M, zbog širokog spektra uloga u kojima su korišćeni.

Od početka 2024. godine, ruske oružane snage su počele da izvode balističke udare znatno većim tempom, prvenstveno zahvaljujući nabavci velike količine severnokorejskih balističkih sistema KN-23, kao i uspešnom širenju domaće proizvodnje projektila 9K720 za Iskander-M. U prethodnih 22 meseca sukoba, Rusija nije raspolagala dovoljnim brojem Iskandera, pa su ponovo aktivirani raketni sistemi Tochka-U, koji su nedavno povučeni iz upotrebe. Tochka je nekada korišćena od strane sovjetskih snaga kao taktička balistička raketa manjeg dometa, uz bok sistemima Scud i Oka. Nakon što je Scud povučen zbog starosti, a Oka ukinuta pod pritiskom SAD-a, Tochka je ostala jedina balistička raketa kratkog dometa u ruskom arsenalu sve do uvođenja Iskandera 2006. godine.

Kao i Iskander, Tochka je veoma mobilan sistem, koristi čvrsto gorivo, što omogućava brzo lansiranje i brzo premeštanje radi izbegavanja protivničkog dejstva. Međutim, njen domet od samo 200 kilometara (u poređenju sa 500 km kod Iskandera-M i 800 km kod KN-23B iz Severne Koreje) i ograničena manevarska sposobnost predstavljaju ozbiljna ograničenja. Iako su poslednji sistemi Tochka-U zvanično povučeni iz službe 2017. godine i zamenjeni Iskanderima, snimci sa društvenih mreža pokazali su njihovu ponovnu upotrebu još 2022. godine. Prema izveštajima, sistemi su prevezeni železnicom do Melitopolja na otvorenim platformama u julu 2022. Potreba da se očuva značajan deo Iskander-M arsenala za potencijalni sukob sa NATO-om učinila je upotrebu zastarijih Točki poželjnijom, što podseća na strategiju korišćenja starih krstarećih raketa H-22, koje su takođe bile predviđene za povlačenje.

Uprkos godinama, Tochka-U je i dalje dovoljno sofisticirana, da ne predstavlja veliki logistički izazov za savremenu vojsku. Njene mogućnosti preciznog udara su za svoje vreme bile revolucionarne i i dalje su dovoljno efikasne da budu dragocene na prvoj liniji fronta. Ipak, nije poznato koliki deo arsenala Točka još uvek postoji u aktivnoj službi, posebno jer se veruje da je deo tih raketa u 2010-im godinama prebačen iz Sirije kao podrška antiterorističkim operacijama protiv pobunjenika koje su podržavale Zapadne sile i Turska.

Iako je Tochka bila među najnaprednijim sistemima kada je uvedena sredinom 1970-ih, uništavanje sirijskih zaliha tokom izraelskih vazdušnih napada u decembru 2024., zajedno sa iscrpljivanjem ruskog i ukrajinskog arsenala, podiže ozbiljna pitanja da li se vreme ove rakete na frontu bliži kraju.

Izvor

[Brok]

Severna Koreja isporučila Rusiji 9 miliona artiljerijskih granata i preko 100 balističkih raketa

01.06.2025.

Severna Koreja isporučila Rusiji milione granata i raketa. Oko 9 miliona artiljerijskih granata i preko 100 balističkih raketa, prema izveštaju UN.

Prema izveštaju UN, Severna Koreja je Rusiji u poslednjih godinu dana poslala oko 9 miliona artiljerijskih granata i preko 100 balstičkih raketa, uključujući najnovije modele Hwasong-11A/B. Oružje je transportovano u preko 49 pomorskih isporuka do ruskih luka, a zatim železnicom do fronta. U zamenu, Rusija je Pjongjangu dostavila sisteme PVO, elektronsko oružje i tehnološku podršku za unapređenje raketnih sistema.

Izveštaj otkriva i prisustvo do 11.000 severnokorejskih vojnika u Rusiji, uglavnom u Kurskoj oblasti. Moskva i Pjongjang su ozvaničile svoju vojnu saradnju. Istovremeno, Rusija postaje ključni tehnološki partner Severne Koreje, što komplikuje mirovne procese na Korejskom poluostrvu. Isporučene granate su različitog kalibra – od 82 mm za minobacače do 170 mm, što se verovatno odnosi na munciju za M1989 “Koksan”.

Što se tiče balističkih raketa, inostrani komentatori smatraju da su severnokorejske rakete prilično “izveštile” u Ukrajini. Sami ukrajinski eksperti tvrde da rakete KN-23 (Hwasong-11) u poslednje vreme pokazuju povećanu efikasnost. Ukrajinci su objasnili da one uspešno menjaju putanje u finalnom delu leta, manevrišući od PVO.

Izvor

[Brok]

Velika Britanija će isporučiti 100.000 dronova Ukrajini do 2026.

04.06.2025.

Velika Britanija je objavila da će Ukrajini isporučiti 100.000 vojnih dronova do aprila 2026. godine, što predstavlja desetostruko povećanje u odnosu na prethodne isporuke. Ovaj korak deo je šireg paketa vojne pomoći od 4,5 milijardi funti (oko 5,7 milijardi dolara) koji London namenjuje za odbranu Ukrajine.

Dronovi – presudni faktor u ratu

Prema saopštenju britanskog Ministarstva odbrane, dronovi su uveli revouciju u moderno ratovanje, što potvrđuje iskustvo ukrajinskih snaga u borbi protiv Rusije. Britanski izvori naglašavaju da dronovi sada čine 60-70% oštećenja ruske opreme na frontu, a pojedini modeli, kao što su FPV (first-person view) dronovi i bespilotne letelice za protivvazdušnu odbranu, pokazali su se ključnim za odbranu Ukrajine.

Artiljerija i obuka – dodatna podrška

Pored dronova, Britanija je već isporučila 140.000 artiljerijskih granata Ukrajini od januara 2025. i planira da uloži dodatnih 247 miliona funti u obuku ukrajinskih vojnika. Obuka uključuje i program Operation Interflex, u okviru koga je preko 55.000 ukrajinskih boraca već obučeno na britanskoj teritoriji uz učešće 13 savezničkih zemalja.

Strateški preokret: Tehnologija i investicije

Ovaj potez deo je šireg preispitivanja britanske odbrambene strategije nakon objave Strateškog pregleda odbrane (Strategic Defence Review), koji ističe potrebu za: jačanjem autonomnih sistema i dronova (preko 4 milijarde funti investicija), saradnjom sa privatnim sektorom i pripremama za dugoročne pretnje, uključujući potencijalnu eskalaciju sa Rusijom.

,,Učimo svakodnevno iz iskustava Ukrajine. Ove tehnologije ne samo što štite Ukrajinu, već i ojačavaju našu nacionalnu bezbednost,” izjavio je ministar odbrane Džon Hili na sastanku Ukraine Defence Contact Group u Briselu, koji organizuju Britanija i Nemačka.

Izvor

[Brok]

Slovački protivdronski sistem Wolf 25 AD stiže u Ukrajinu – rešenje za ruske bespilotne pretnje?

04.06.2025.

Ukrajina uskoro očekuje isporuku dva nova protivdronska sistema Wolf 25 AD slovačke proizvodnje, koja će biti testirana u borbenim uslovima. Ovaj sistem, specijalizovan za borbu protiv FPV dronova i lutajuće municije tipa ,,Lancet“, predstavlja potencijalno rešenje za jedan od najvećih izazova sa kojim se ukrajinska vojska suočava na frontu. Ukoliko ispuni očekivanja, Kijev planira da naruči više stotina ovih vozila, što bi značajno ojačalo njihovu protivvazdušnu odbranu.

Zašto je ovaj sistem neophodan na modernom ratištu?

Tokom poslednje dve godine rata, ruski FPV dronovi i ,,Lanceti” postali su jedna od najvećih pretnji po ukrajinsku artiljeriju, komandna mesta i logističke kolone. Iako postoje elektronski sistemi za ometanje, oni nisu uvek dovoljni – neophodno je i direktno uništavanje protivničkih bespilotnih letelica pre nego što one pogode svoj cilj. Sistem Wolf 25 AD razvijen je upravo za tu svrhu, kombinujući mobilnost, precizno naoružanje i napredne senzore za detekciju i eliminaciju dronova.

Ključne karakteristike: šta Wolf 25 AD nudi?

Ovaj sistem baziran je na oklopnoj šasiji Wolf 4×4, poznatoj po visokom nivou zaštite od mina i eksploziva. Najvažniji deo sistema je MANGART 25 distancno upravljana kula, opremljena 25 mm automatskim topom Oerlikon KBA, koji može koristiti razne tipove municije, uključujući i programabilne granate za efikasno gađanje malih i brzih ciljeva.

Osim toga, vozilo je opremljeno sa četiri Rheinmetall radara koji obezbeđuju kružnu pretragu prostora, mogući detekciju aviona na udaljenosti do 20 km, helikoptera do 12 km, dok mali dronovi mogu biti uočeni na oko 5 km. Dodatni optički senzori, uključujući termoviziju, omogućavaju precizno gađanje čak i u noćnim uslovima.

Kako će se sistem testirati i šta očekuje Ukrajina?

Prvi prototip poslat je u Ukrajinu neposredno nakon izložbe IDET 2025 u Češkoj, a drugi će stići u naredna dva meseca. Testovi će se fokusirati na efikasnost u realnim borbenim uslovima, posebno u odbrani artiljerijskih položaja i logističkih ruta. Ako se sistem pokaže uspešnim, ukrajinska strana planira da naruči nekoliko stotina ovih vozila, što bi značajno smanjilo gubitke usled dronskih napada.

Da li je Wolf 25 AD jedino rešenje u Ukrajini?

Iako Ukrajina već koristi druge protivdronske sisteme, poput britanskog MSI-DS Terrahawk Paladin, Wolf 25 AD nudi određene prednosti – veću pokretljivost, naprednije senzore i mogućnost samostalnog delovanja. Takođe, korišćenje 25 mm topa umesto težih 30 mm sistema smanjuje troškove i olakšava logistiku, što je ključno u uslovima intenzivnih borbi.

Zaključak: Da li će Wolf 25 AD promeniti tok rata?

Ako se sistem pokaže efikasnim u borbenim uslovima, on može postati ključni element ukrajinske protivdronske odbrane. Njegova sposobnost za brzo otkrivanje i uništavanje ciljeva mogla bi značajno da smanji efektivnost ruskih dronskih napada, štiteći kritične jedinice i položaje. Međutim, sve zavisi od rezultata testova i kasnije masovne proizvodnje. Ono što utiče na efikasnost sistema jeste i sve masovnija proizvodnja a nakon toga i napadi dronova iz Rusije. Izveštaji iz Ukrajine govore da je Rusija sposobna da svakodnevno lansira više od 300 dronova tipa Geran-2, sa tendencijom povećanja.

Izvor

[Boro Prodanic]

Velika Britanija će isporučiti 100.000 dronova Ukrajini do 2026.

Britanija će shvatiti da nismo u 1870-im godinama tek kada stvarno dobije dobro po nosu. Ta imperijalna svest vrlo teško se gubi, verovatno je već ušla u genetski materijal autohtonih Britanaca (be imigranata, naravno).