Namenska industrija Rusije i ukrajinske strane nabavke

[Kubovac]

Slovački protivdronski sistem Wolf 25 AD stiže u Ukrajinu – rešenje za ruske bespilotne pretnje?

04.06.2025.

Neobična je ta politika. Neko bi rekao "politika je kurva". Možda. Ali je neverovatno kako političari i dan danas uspevaju da manipulišu ljudima. Dakle, Slovačka će direktno naoružati Ukrajinu sa sistemima PVO čak i tokom vladavine Frica. A ovamo se predstavlja kao "tvrd" prema Ukrajini i blaži prema Rusiji. U principu, kocka se sa EU i gleda ko će prvi da "trepne". Čim dobije zauzvrat "dovoljno", sasvim je moguće da nastavi po starom kao i njegovi prethodnici. Možda grešim. Ali znam samo da se strašna "frka" digla oko nekakvih granata koje mi ne prodajemo Ukrajini, nego one nelegalno budu tamo preprodane. Kao da danas bilo ko na Zapadu stvarno obraća pažnju na "end user certificate", kada je njihov interes u pitanju. Ali mi bi valjda trebalo da zatvorimo našu namensku industriju? Da ne radi i da ne proizvodi u vremenu verovatno najvećeg rata od Vijetnamskog i Prvog Avganistanskog na ovamo i samim tim i najveće potražnje?
Druga je stvar što najviše profita uzimaju izvoznici, a ne proizvođači. Tu trebaju promene. Hitne.

[Kubovac]

Rusi imaju plan B? Uzeće putnički avion i...

Nakon što su u ukrajinskim udarima uništeni ruski strateški bombarderi, moskovski propagandisti počeli su da plasiraju ideju o mogućem planu B.

Taj plan se sastoji u tome da se, kako prenosi Večernji list, putnički avionic pretvore u Tu-214 "nosač krstarećih raketa za mobilizaciju".

Cilj bi bio da se kompenzuju veliki gubici u sastavu ruske strateške avijacije, među kojima su bombarderi Tu-22M3, Tu-95MS i Tu-160.

Na prvi pogled, ta se ideja može činiti izvodljivom, jer se Tu-214 proizvodi u istom kazanskom avio-poduzeću koje proizvodi i Tu-22M3 i Tu-160, što bi teoretski moglo olakšati prilagođavanje proizvodnih kapaciteta.

Međutim, kako piše Defence Express, koji je analizirao ovu tvrdnju, detaljniji pregled situacije otkriva niz ozbiljnih prepreka zbog kojih je ovaj predlog verovatno samo teorijska vežba, a ne realan vojni projekt.

Iako se Tu-214 formalno označava kao civilni putnički avion, nikada zapravo nije služio kao komercijalni avion u klasičnom smislu.

Proizvodi se gotovo isključivo u specijalizovanim varijantama poput izviđačkog Tu-214R, posmatračkog Tu-214 ON ili drugih posebnih državnih aviona.

Ta činjenica već sama po sebi dovodi u pitanje njegovu svestranost i sposobnost prilagođavanja u borbenu ulogu.

Uz to, postoje velika ograničenja proizvodnih kapaciteta. Na primer, kako se navodi, 2014. godine kazanski avionski pogon ispunio je samo 10 % proizvodnog plana za Tu-214 – isporučivši samo dva aviona umesto planiranih dvadeset.

Avioni se čak šalju u Belorusiju na bojenje, a plan za proizvodnju 70 primeraka do 2030. godine deluje izuzetno ambiciozno, pa i nerealno.

Što se tiče korisnog tereta, avion ima maksimalnu poletnu masu od 110,7 tona i komercijalnu nosivost do 25 tona, što je nešto više od borbenog tereta bombardera Tu-95MS (20,5 tona).

Međutim, sama ta brojka ne znači da je avion spreman za nošenje krstarećih raketa poput Kh-101 (1,6 tona) ili teže Kh-22 (do 5,8 tona).

Štaviše, nema nikakvih javnih informacija o tome da je Tu-214 ikada testiran za lansiranje strateških raketa.

Sistemi, nosači i avio-elektronika ovog aviona nisu prilagođeni za takve operacije, a razvojni rok za prebacivanje na "ratnu varijantu" bio bi višegodišnji, što je nešto što Rusija verovatno ne može sebi sada da priušti s obzirom na trenutni pritisak na frontu i sankcije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Zaslon]

@Kubovac

Ovo bi pre moglo da ide u temu "smećarsko novinarstvo" nego ovde. Pa što je "bulagrianmilitary.com" milo to im se i snilo. Oni su izvor ove vesti a naši copy-paste uz neki prevod (nikada taj portal nisam smatrao ozbiljnim).

[Brok]

Holandija jača Odesu! Novi vojni paket od 400 miliona evra za Ukrajinu i njenu pomorsku bezbednost

08.06.2025.

Holandija je objavila novi paket vojne pomoći Ukrajini vredan 400 miliona evra, usredsređen na jačanje pomorskih sposobnosti Kijeva.

Holandija će proslediti novi paket vojne pomoći Ukrajini, fokusiran na njenu pomorsku bezbednost. Ovaj potez je najavljen tokom najnovijeg sastanka Ramštajn grupe u Briselu, gde su zapadni saveznici razmatrali dalju podršku Ukrajini u ratu protiv Rusije. Prema ministru odbrane Rubenu Brekelmansu, paket uključuje preko 100 plovila različite namene.

To znači da će Ukrajina dobiti patrolne čamce, transportne brodove, brze presretače, kao i “čamce za specijalne operacije”. U planu je i predaja jednog starog minolovca.

Ovaj paket je deo šireg pristupa EU i NATO-a da se Ukrajina opremi za dugotrajni rat, ali kritičari ističu da su obaveze zapadnih zemalja često naglašavane bez pokrića (kao minolovac koji je već bio deo ranijeg paketa) ili zbog činjenice da se predaja sporo implementira. Ukrajinci se žale da nema ni nema ozbiljnijih borbenih brodova u paketu.

Osim Holandije, i druge zemlje su objavile podršku. Nemačka je obećala 5 milijardi evra (ali bez konkretnih detalja). Velika Britanija – 350 miliona funti za dronove, Norveška – 700 miliona dolara za dronove + 50 miliona za obuku, a Kanada – 45 miliona za dronove, opremu i oklopna vozila. Švedska obećava 440 miliona evra za municiju i dronove

Iako su zapadni saveznici obezbedili dodatna sredstva, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i dalje insistira na hitnijoj i masovnijoj pomoći. Posebno u sferi PVO, artiljeriji i avionima.

Izvor

[Brok]

Kanada pokreće proizvodnju oklopnih vozila Roshel Senator u Ukrajini

08.062025.

Kanadska kompanija Roshel pokrenula proizvodnju oklopnih vozila u Ukrajini. Roshel Senator jedno od najzastupljenijih vozila u Oružanim snagama Ukrajine.

Kanadski Roshel, poznata po proizvodnji oklopnih vozila, zvanično je pokrenuo proizvodnju na teritoriji Ukrajine. Ovaj potez potvrđuje da Kanada ostaje kao jedan od ključnih dobavljača vojne opreme za Kijev, uprkos sve većim gubicima na frontu. Roshel Senator je najzastupljenija kanadska tehnika u Ukrajini.

Vozila Roshel Senator, bazirana na šasiji Ford F-550, već su postala prepoznatljiva na frontu. Od 2022. Ukrajina je primila preko 1.800 ovih vozila, koja koriste i OSU i Granična policija. Nova fabrika (čija lokacija nije otkrivena zbog bezbednosnih razloga) treba da ubrza isporuke i smanji troškove logistike. Prema sporazumu sa ukrajinskim “Ukroboronpromom”, Kanada obezbeđuje tehničku dokumentaciju i neophodne mašine za sklapanje.

Ukrajinski ministar za strateške industrije German Smetanin naglasio je da će ovaj projekat olakšati snabdevanje fronta i ojačati lokalnu privredu. On veruje da će saradnja Kijevu omogućiti pristup savremenim tehnologijama. Kanada je nedavno poslala i partiju oklopnih vozila LAV Super Bison. Na toj donaciji su bili zahvalni i Rusi, koji su vozilo zaplenili u Sumskoj oblasti.

Izvor

[Kubovac]

Izrael je prebacio raketne sisteme Patriot u Ukrajinu — one koje je prvobitno dobio od SAD 1990-ih.

Izraelski ambasador Brodski:
„Ovo su sistemi koji su služili u našoj vojsci. Sada su u Ukrajini.“

Velika promena. Prvi put Izrael šalje ovaj nivo odbrambene pomoći.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Brok]

Rusija proizvede municije za 3 meseca koliko NATO za godinu, 1500 tenkova godišnje. Moramo podići budžet – Rute

12.06.2025.

Mark Rute, generalni sekretar NATO, osvrnuo se na ruske vojno-industrijske kapacitete, podvlačeći da može su oni nekoliko puta veći od onih kojim raspolaže NATO. Upozorio da će ove godina Rusija proizvesti 1500 novih tenkova i 200 raketa „Iskander“.

Rusija danas proizvodi onoliko municije za tri meseca koliko sve članice NATO-a za čitavu godinu, upozorio je generalni sekretar Alijanse Mark Rute u govoru održanom u Čatam Hausu u Londonu. „Kada je reč o municiji, Rusija proizvede u tri meseca ono što NATO proizvede za godinu dana“, rekao je Rute, naglasivši da Moskva uz podršku kineske tehnologije obnavlja svoje oružane snage i ubrzano podiže proizvodnju.

Prema njegovim rečima, Rusija planira da do kraja 2025. godine proizvede 1.500 tenkova, 3.000 oklopnih vozila i 200 raketa „Iskander“, što predstavlja nivo proizvodnje kojem se nijedna evropska zemlja trenutno ne približava.

Moramo podizati budžet na 5% BDP-a

Rute je istakao da Rusija troši 6.7% svog BDP-a na odbranu, što je omogućilo ovoliki industrijski zamah. On je ponovo pozvao evropske zemlje da prate taj primer i podižu odbrambenu potrošnju najmanje na 5% BDP-a. Ističe da se Evropa mora pripremiti za dugoročnu konfrontaciju.

„Moramo napraviti kvantni skok u načinu na koji se branimo. Potrebno nam je više snaga i više sposobnosti da sprovedemo naše planove odbrane u potpunosti“, poručio je Rute.

Rusija je, kako navodi, stavila celu ekonomiju u ratni režim, a u tome je podržavaju Kina, Iran i Severna Koreja. Prema izveštaju Međunarodnog instituta za strateške studije, Moskva je prošle godine potrošila oko 145,9 milijardi dolara, što predstavlja realni rast vojne potrošnje od 41% u odnosu na prethodnu godinu.

S druge strane, evropske zemlje su ukupno potrošile 457 milijardi dolara, ali pri izjednačavanju kupovne moći, ruska potrošnja dostiže vrednost od 461,6 milijardi dolara, što govori o ogromnoj proizvodnoj prednosti. Zanimljivo je da su Evropljani u ovom slučaju iskoristili paritet kupovne moći kao reper.

Rute je poručio da više ne postoji podela na istok i zapad unutar NATO-a.

„Svi smo sada na istočnom krilu. Nova generacija ruskih raketa putuje brzinom zvuka. Rastojanja između evropskih prestonica više se ne mere u satima, već u minutima. Ne postoji više istok i zapad – postoji samo NATO“, upozorio je.

Izvor

[Kubovac]

Ukrajina kupuje moćan radarski sistem? Nema sličnog na tržištu, evo koje su mu karakteristike...

Španske oružane snage prikazale su na ovogodišnjoj vazduhoplovnoj izložbi u Parizu svoj antiraketni štit sa moćnim radarom MTR-10 za koji su interesovanje izrazili Ukrajina, kao i delegacije još nekih zemalja, prenose danas španski mediji.

Radarski sistem garantuje detekciju bilo kakve vazdušne pretnje u minimalnom radijusu od 30 kilometara, iako može da bude podešen i na daljinu od oko 112 kilometara, prenosi Kadenaser.

Istovremeno, ovaj sistem za rano upozoravanje može da se postavi na brod mornarice kako bi se pretnja opazila sa veće razdaljine da bi se svaki napad predvideo i odbio.

Više zemalja, uključujući Belgiju, Indiju i Katar, izrazilo je interesovanje za kupovinu ovog radara, integrisanog u sistem protivvazdušne odbrane, koji proizvodi španska kompanija Indra.

Najveću zainteresovanost iskazala je, ipak, Ukrajina, a ono što je najviše privuklo komandante oružanih snaga ove zemlje je agilnost radara MTR, koji može da se sastavi i rasklopi za nešto manje od minut i po, navodi Kadenaser.

"Dok traje rat u Ukrajini, postalo je neophodno da se radar brzo postavi i rasklopi, kako bi se sprečilo da bude uništen", objasnio je direktor kompanije Indra za Evropu, Horhe Garsija.

Nema takvog na tržištu

On je dodao da trenutno praktično nema radara na međunarodnom tržištu koji može da se sastavi i demontira za tako kratko vreme.

Novi tip radara radi uz pomoć trodimenzionalnog senzorskog sistema koji može da uoči i identifikuje pretnju na maloj, srednjoj i velikoj visini, a sposoban je i da osvetli metu kako bi bila što efikasnije pogođena.

Tehnologija kompanije Indra zasnovana je na sistemima aktivnog elektronskog skeniranja (AESA), a informacije koje prikupe radari automatski se šalju u kontrolnu komandu, srce PVO sistema, gde se odlučuje kako i gde će pretnja da bude odbijena.

"Indra radi na tehnološkoj evoluciji kako bi stvorila novu generaciju anti-raketnih sistema sa automatizovanim procesima u cilju poboljšanja procesa donošenja odluka i reagovanja na svaku pretnju", zaključio je direktor poslovnog razvoja PVO sistema španske kompanije, Fransisko Himenez.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Brok]

Nestašica tenkova u Ukrajini: Zapadna pomoć iscrpljena, a gubici rastu

22.06.2025.

Ukrajinske oružane snage su tokom prve dve godine rata dobile preko 1.000 tenkova od zapadnih saveznika, ali sada se suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom svih vrsta oklopnih vozila. Nakon masovnih gubitaka u kontraofanzivi 2023. i stalnih borbi na frontu, isporuke novih tenkova značajno su usporene. Ova situacija postavlja pitanje o budućnosti ukrajinskih oklopnih jedinica i njihovih ofanzivnih sposobnosti u dugotrajnom ratu.

Zlatna era isporuka: 2022–2023.

Nakon početka rata, Ukrajina je dobila velike količine tenkova iz NATO zemalja, što je omogućilo održanje borbene moći. Češka i Poljska su isporučile preko 300 T-72 iz svojih rezervi, dok su Nemačka, Holandija i Danska donirale 85 Leopard 2 različitih verzija. SAD i UK su poslale 31 M1A1 Abrams i 14 Challenger 2, dok je Francuska dala 40 AMX-10RC. Slovenija i Makedonija su doprinele sa T-72 i M-55S, što je omogućilo formiranje novih brigada.

Ovi tenkovi su bili ključni za odbranu, ali i za ofanzivne operacije. Međutim, mnogi su uništeni tokom neuspešne zaporoške kontraofanzive, što je značajno oslabilo ukrajinske oklopne snage.

Pad isporuka: 2024–2025.

Do 2024. godine, zapadne države su iscrpile rezerve sovjetskih tenkova, a proizvodnja nije mogla da nadoknadi potrebe. Glavne isporuke su se sastojale od 170 zastarelih Leopard 1A5 iz Nemačke i Danske, kao i 19 Leopard 2A4 iz Španije. Hrvatska je poslala 30 M-84, ali to nije bilo dovoljno za nadoknadu gubitaka.

Godine 2025. situacija se pogoršala: SAD pod Trampom su zaustavile nove isporuke M1 Abramsa, dok se Nemačka fokusirala na proizvodnju Leopard 2A8 za svoje potrebe. Francuska i Britanija više nisu imale viškove za Ukrajinu, što je ostavilo Kijev bez ključnih oklopnih pojačanja.

Kako Ukrajina rešava problem?

Ukrajinska vojska je primenila niz mera za ublažavanje krize u oklopnim snagama. Češka i Poljska obnavljaju ukrajinske T-64 i T-72, produžavajući njihov vek upotrebe. Uvedena je nova taktika: tenkovi se koriste kao ,,pokretna artiljerija”, izbegavajući otvorena bojišta gde su ranjivi na dronove i artiljeriju.

Izvršena je reorganizacija jedinica – umesto velikih tenkovskih brigada, oklopna vozila se raspoređuju u manje jedinice uz pešadiju. Ukrajina se sve više oslanja na FPV dronove za antitenkovsku borbu, što delimično nadoknađuje nedostatak teškog naoružanja.

Šta sledi?

Bez novih većih isporuka, Ukrajina će morati da prilagodi strategiju. Ofanzivne operacije biće ograničene – nema dovoljno tenkova za proboje. Odbrana će se ojačati rovovima i minskim poljima, smanjujući potrebe za oklopnim vozilima. Traže se alternative – jeftiniji dronovi i artiljerija mogu doneti parcijalna rešenja.

Zaključak

Dok Ukrajina još uvek ima tenkove, njihov broj neprestano opada. Ako zapad ne obezbedi nove isporuke ili brzu proizvodnju, oklopne snage OSU mogu postati previše slabe za odlučujuće operacije. Ključna prekretnica biće sposobnost Ukrajine da adaptira taktiku i tehnologiju da nadoknadi nedostatak teškog oklopa.

Izvor

[Brok]

„Ne više od 300 tenkova godišnje“: Zapad korigovao prognoze o ruskoj proizvodnji oklopnih vozila

22.06.2025.

Pre nekoliko godina, stručnjaci na Zapadu verovali su da ruski vojno-industrijski kompleks može da proizvede samo 30 novih tenkova T-90M i da modernizuje oko 60 starijih T-72B godišnje. Ta procena, preneta u The Economistu na osnovu ranijih izveštaja antiruske grupe Conflict Intelligence Team (CIT), pokazala se daleko od stvarnosti.

Rusija 2024: 250–300 tenkova izlazilo iz fabrika

Novi podaci takođe NATO izvora (Oryx, WarSpotting i drugi) i analiza poslova „Uralvagonzavoda“ otkrivaju da je u 2024. godini iz njegovih pogona izašlo otprilike 250 tenkova – i to ne samo T-90M, već i modernizovani T-72B.

Ukupno obim ruskih isporuka težih guseničara premašio je 250 komada, a zapadni analitičari sada procenjuju da je gornja granica „ne više od 300 tenkova godišnje“.

    • 2022.: 60–70 novih T-90M
    • 2023.: 140–180 novih tenkova
    • 2024.: preko 250 tenkova svih tipova

U trenutku eskalacije sukoba na ukrajinskoj teritoriji 2022. godine, Rusija je imala 65–85 T-90M i 370–380 starijih varijanti. Od tada se proizvodnja drastično ubrzala zahvaljujući proširenju kapaciteta.

Ekspanzija pogona, ali do maksimuma se već došlo

Poslednji javni tenderi iz 2023–2024. pokazuju da „Uralvagonzavod“ gradi nove hale i linije za montažu tenkova. Ipak, analitičari upozoravaju da je ruska gradnja tenkova dosegnula vrhunac u smislu finansiranja i kadrova. Dalji rast zahtevaće:

    • značajna ulaganja u potpuno nove proizvodne linije i modernu opremu
    • zamenu dotrajalih mašina koje rade konstantno bez pauze
    • ublažavanje efekata teških međunarodnih sankcija

Kako The Economist zaključuje, upravo će sankcije i oprema koja se troši verovatno biti ključni faktori koji ubuduće usporavaju dalji rast ruskog vojno-industrijskog kompleksa.

Izvor