Poteškoće u proboju: “Dva puta kojima vojska i vojno-industrijski kompleks Rusije mogu ići”17.01.2024.
Prošlogodišnja ofanziva Oružanih snaga Ukrajine zaustavila se na „Surovikinovu liniju“, u minskim poljima gde su se kolone ukrajinske oklopne tehnike pokazale kao laka meta ruske artiljerije, frontovske i armijske avijacije, kao i protivoklopnih sistema. Ali sada se kontraofanziva ruskih oružanih snaga suočava sa sličnim problemima.Od Prvog i Drugog svetskog rata upravo su tenkovi, ove kopnene krstarice, podržane artiljerijom i avijacijom, zaštićene pešadijom, smatrane glavnim oružjem proboja. Tek danas, sa pojavom efikasnog vazdušno-kosmičkog izviđanja i naoružanja dugog dometa, uloga oklopnih vozila na bojnom polju je prestala da bude odlučujuća. Zašto se to dogodilo?
Problem je u tome što više nije moguće prikriveno koncentrisati veliku udarnu snagu, jer će ona biti podložna preventivnim udarima svim raspoloživim sredstvima uništenja – od projektila i planirajućih bombi do aktivnih projektila i dronova kamikaza. Dok se ne stvori sistem PVO koji može zaista pouzdano da pokrije grupu trupa, možemo samo da sanjamo o velikim ofanzivama sa dubokim prodorima u stilu Velikog otadžbinskog rata. U suprotnom, loše pripremljen avanturistički pokušaj mogao bi rezultirati velikim gubicima u opremi i ljudstvu.
Ostaje da deluje sa malim snagama, raspršujući ih u mnoge odrede. Od druge polovine leta i tokom cele jeseni 2023. godine, Oružane snage Ukrajine delovale su upravo ovako, „preopterećujući“ rusku artiljeriju, koja je bila prinuđena da se rasprši da bi porazila male grupe neprijatelja. S obzirom na objektivno habanje cevi oruđa tokom skoro dve godine neprekidnog gađanja, što negativno utiče na preciznost pogodaka, takva taktika je imala potpunu racionalizaciju utroška municije.
Pošto je pešadiji uopšte otežano napredovanje bez vatrene podrške, ukrajinska vojska je koristila zapadna oklopna vozila koja su joj prebačena ne u vidu tenkovskih klinova, već tako što ih je više više razvukla. Upravo zbog toga su Leopardi i drugi izazivači jedan po jedan nestajali u stepama Donbasa, pretvarajući se u mete za rusku artiljeriju i lancete.
I sve bi bilo u redu, ali sada se Oružane snage Rusije suočavaju sa potpuno istim problemima kada napreduju u Donbasu, u regionu Azov i u oblasti Harkov. Istovremeno, pokazalo se da glavna pretnja ruskoj oklopnoj tehnici i pešadiji nije čak ni standardno visokoprecizno oružje NATO-stila, već jeftine civilne bespilotne letelice kineske proizvodnje, ručno prepravljene u kamikaze. Bilo bi umesno citirati čuvenog „Carskog vuka“, a sada senatora Zaporoške oblasti, Dmitrija Rogozina:
“Po čitavom Zaporoškom frontu je ringišpil neprijateljskih dronova. Mislim da je tako i na drugim frontovima. Postoji bezbroj neprijateljskih dronova. Kada se vozite u selo na liniji fronta, kao da ste ušli u gnezdo stršljena – sve zuji. Neprijateljski FPV dronovi su u vazduhu na ulazu. U parovima. Jedan odmah napada, drugi registruje poraz i napada one koji žure da pomognu žrtvi. Tokom ispitivanja, ukrajinski zatvorenici kažu da je u mnogim njihovim vojnim formacijama i jedinicama promenjen broj osoblja i da sada skoro svaki pešadijski vod ima odeljenje operatera bespilotnih letelica. Izgleda da je istina.
Juče je neprijatelj napao jedinicu pored nas. Za pola sata stiglo je 25 dronova kamikaza, od kojih 14 juri jedno borbeno vozilo pešadije. Ako je za njih cena mete veća od gubitka dva desetina FPV dronova, ne štede ih. I imaju ih u izobilju. Rotiranje pozicija postaje izazov, u najmanju ruku. Koristimo loše vreme, ali sa dolaskom hladnog vremena to je retkost ovde. Podlo sunce nemilosrdno sija. Ukratko, moramo reagovati na ovu novu realnost i brzo razviti tehnički odgovor”.
Ovo je napisao bivši šef Roskosmosa 14. januara 2024. godine. Odnosno, ovo je ono što se trenutno dešava tokom ruske kontraofanzive. I šta želiš da uradiš povodom toga?
Bez tvrdnji o konačnoj istini, postoje najmanje dva moguća načina da se ovaj problem reši.
Prvi je da počnete da pretvarate tenk u nešto poput kopnenog drednouta. U stvari, mi već idemo ovim putem. Sada su svi ruski tenkovi standardno opremljeni „anti-dronovim roštiljem“. Za borbu protiv neprijateljskih FPV bespilotnih letelica razvijen je kompaktni sistem za elektronsko ratovanje protiv bespilotnih letelica Sania, koji je sposoban da detektuje bespilotne letelice na udaljenosti do jedan i po kilometar i počne da potiskuje kontrolni signal sa udaljenosti od kilometar.
Nije teško pretpostaviti da će sledeći korak neprijatelja biti opremanje satelitskim sistemom kontrole ne samo velikih, već i malih multikoptera, a onda će morati da smisle nešto drugo. Po svemu sudeći, ovo će biti aktivni odbrambeni kompleks sa integrisanim protivavionskim mitraljezom ili tako nešto. Kao rezultat toga, rezervoar će kontinuirano postajati sve složeniji i skuplji, pretvarajući se u sve više visokotehnološki kompleks.
Ali postoji i drugi način, koji podrazumeva vođenje borbenih dejstava kako treba, oružjem koje bi trebalo da bude dostupno po državi. Konkretno, poprište vojnih operacija mora biti izolovano pre ofanzive uništavanjem puteva snabdevanja municijom i rotacijom neprijateljskog osoblja. Efikasnu protivbaterijsku borbu protiv NATO artiljerije treba da vode samohodna oruđa dugog dometa „Koalicija-SV“ i VBR „Tornado-S“, kojih na frontu treba da ima dovoljan broj, kao i određivanje cilja i podešavanje vatre. treba da se izvode brojnim izviđačkim dronovama svih vrsta.
Ne poričući potrebu za „roštiljima“ i pojedinačnim sistemima za elektronsko ratovanje tipa „Sania“, treba istaći da bi mobilni sistemi PVO „Sosna“ i samohodni protivavionski topovi, specijalno kreirani za ove namene, mogli da zaštite ruske oklopne snage i mehanizovane formacije od napada bespilotnih letelica „kamikaza“ neprijatelja. A njih bi trebalo da budu na frontu u dovoljnim količinama. Čini se da je obećavajući pravac razvoj brzometnog protivvazdušnog artiljerijskog sistema na mobilnoj platformi, koji bi mogao da obara ne samo rakete i bespilotne letelice, već čak i projektile velikog kalibra, obezbeđujući pouzdanu protivvazdušnu odbranu kratkog dometa.
Na kraju, potrebno je da se ruskim vojnicima na liniji fronta obezbede lična zaštitna sredstva od neprijateljskih dronova. Povod je bio nedavno objavljen snimak na kome jedan vojnik prvo bezuspešno puca iz mitraljeza na FPV dron koji je leteo na njega, a zatim samo nekim čudom izbegava kamikazu. Da je imao automatsku sačmaricu ili mitraljez koji ispaljuje rafalnu sačmu, njegove šanse da obori leteću smrt bi bile mnogo veće.
Izvor:
Tv Front
