Zapadno naoružavanje Ukrajine - Ruska namenska industrija

[Boro Prodanic]

I ja mislim da je pomoć SAD Ukrajini mnogo veća od 100 mlrd dolara ali ipak nije 500.

[Kubovac]

Pojačavaju se sa 4.000 AI dronova

Nemačka će od decembra početi isporuku 4.000 AI dronova Ukrajini.

Nemačka će Ukrajini od decembra početi da isporučuje 4.000 visokotehnoloških dronova kontrolisanih veštačkom inteligencijom (AI) i zaštićenih od uređaja za elektronsko ratovanje, koji su već korišćeni u borbama na jugu i istoku Ukrajine, javili su nemački i ukrajinski mediji.

Nemačka kompanija Helsing, koja se bavi veštačkom inteligencijom, potpisala je ove godine ugovor sa Ministarstvom odbrane Ukrajine za nabavku 4.000 dronova, piše "Bild" pozivajući se na izjavu nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa.

Pistorijus je nakon masovnog ruskog vazdušnog napada na Ukrajinu u nedelju ujutro rekao da je srećan što isporuka ovih bespilotnih letelica za napade sa veštačkom inteligencijom počinje "odmah", prenosi agencija Ukrinform.

Nemački list navodi da će se od decembra vršiti isporuka 4.000 dronova, od po nekoliko stotina jedinica mesečno, kao i da nije reč o običnim bespilotnim letelicama – kamikazama – kojima upravljaju ljudi, već da su dronovi koji će biti isporučeni Ukrajini visokotehnološke letelice koje kontroliše AI, a koje su dobile industrijski nadimak "mini Taurus".

Ističe se da dronovi koje proizvodi kompanija Helsing imaju softver koji ih u velikoj meri štiti od ruskog ometanja GPS-a i drugih sredstava elektronskog ratovanja.

Kako je za "Bild" rekao sagovornik iz oblasti industrije naoružanja, dron o kojem je reč sam "osmatra" i prepoznaje gde se nalazi, na osnovu više hiljada putokaza, "tako da ne gubi putanju ni u nepovoljnim vremenskim uslovima ni na područjima bombardovanja".

"Nakon što se meta pronađe i operater letelici da instrukciju, dron samostalno leti do cilja", rekao je taj zvaničnik.

Dron, koji ima četiri krila i propelere, smatra se tehnološkim otkrićem, dok je njegova najveća vrednost, prema oceni zvaničnika, njegov softver sa AI za pilote dronova, uz pomoć kojeg mogu da lete do ciljeva ukoliko je radio komunikacija poremećena, navodi ukrajinska agencija.


Izvor

[Brok]

Severna Koreja isporučila dodatne artiljerijske sisteme Rusiji

20.11.2024.

Severna Koreja je nedavno isporučila dodatne artiljerijske sisteme Rusiji za upotrebu u Ukrajini, a nekoliko hiljada severnokorejskih vojnika raspoređenih u Rusiji počelo je da učestvuju u borbama, saopštila je danas južnokorejska obaveštajna agencija (NIS).

Na brifingu u parlamentu, Nacionalna obaveštajna služba je saopštila da je Severna Koreja izvezla u Rusiju samohodne topove kalibra 170 mm i višecevne raketne sisteme kalibra 240 mm, rekao je poslanik Li Seong Kveun.

Li je rekao novinarima da je agencija ocenila da je to oružje vrsta artiljerije koju ruska vojska ne koristi, tako da je Severna Koreja verovatno poslala osoblje da nauči ruske snage kako da ga koriste i održavaju, prenosi AP.

NIS je saopštio da je oko 11.000 severnokorejskih vojnika krajem oktobra prebačeno u rusku oblast Kursk, u koju su ukrajinske snage upale u agvustu, nakon obuke na severoistoku Rusije, rekao je Li.

On je naveo da je NIS saopštio da su severnokorejski vojnici raspoređeni u jedinice ruskih mornaričkih i vazdušno-desantnih snaga i da su neki od njih već počeli da se bore zajedno sa Rusima na linijama fronta.

Prošle nedelje, ruski Telegram kanali objavili su fotografije koje navodno prikazuju severnokorejske samohodne topove ''Koksan“ kalibra 170 mm u železnici unutar Rusije.

Fajnenšel tajms, pozivajući se na procene ukrajinskih obaveštajnih službi, izvestio je u nedelju da je Severna Koreja poslednjih nedelja poslala u Rusiju oko 50 samohodnih haubica od 170 mm domaće proizvodnje i 20 višecevnih raketnih sistema od 240 mm.

Artiljerijski sistemi su najnovije konvencionalno oružje za koje se smatra da je Severna Koreja obezbedila Rusiji, a prošlog meseca, NIS je saopštio da je Severna Koreja poslala više od 13.000 kontejnera artiljerije, projektila i drugog konvencionalnog naoružanja Rusiji od avgusta 2023. godine, navodi AP.

Izvor

[Brok]

Pentagon: SAD odobrile novu vojnu pomoć Ukrajini od 100 miliona dolara

20.11.2024.

Vašington - Američki Stejt department odobrio je potencijalnu prodaju vojne opreme i usluga Ukrajini u vrednosti od 100 miliona dolara, saopšteno je iz Pentagona. Prethodno je savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven izjavio da sadašnja američka administracija planira da uputi zahtev Kongresu za novu pomoć Ukrajini za fiskalnu 2025. godinu tokom prelaznog perioda, preneo je Rojters.

On je naglasio da tim američkog predsednika Džozefa Bajdena smatra potrebnim i logičnim da pronađe dodatne resurse za podršku Ukrajini.

Bajden je tokom sastanka sa novoizabranim predsednikom Donaldom Trampom prošle sedmice govorio o tome zašto je podrška Ukrajini važna za interese nacionalne bezbednosti SAD, prenosi Tanjug.

Izvor

[Brok]

Kanadski ministar odbrane: Uskoro ćemo isporučiti Ukrajini PVO sistem NASAMS

21.11.2024.

Otava – Najnoviji sistem protivvazdušne odbrane NASAMS koji je Kanada kupila od Sjedinjenih Američkih Država uskoro će biti prebačen u Ukrajinu, izjavio je kanadski ministar odbrane Bil Bler. „Blisko smo sarađivali sa SAD i proizvođačem Rejteonom na sklapanju i isporuci ovog sistema. Trenutno se nalazi u Poljskoj i uskoro bi trebalo da bude isporučen preko granice”, rekao je on, prenosi Ukrinform.

Bler je podsetio da je kanadski premijer Džastin Trudo prethodno razgovarao telefonom sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i obavestio ga o skorom dolasku NASAMS-a, prenosi Tanjug.

Kanada je u januaru 2023. objavila da će Ukrajini isporučiti NASAMS. Aranžman je predviđao da Kanada finansira kompletne troškove sistema protivvazdušne odbrane, procenjene na preko 300 miliona dolara, dok će Sjedinjene Američke Države biti zadužene za isporuku Ukrajini.

Izvor

[Brok]

Otkriven potez SAD koji vodi nuklearnom ratu

21.11.2024.
 
Isporuka projektila Tomahawk u Ukrajinu dovešće do nuklearnog rata.

Prebacivanje raketa Tomahawk od strane Sjedinjenih Država Ukrajini i dozvola za njihovu upotrebu protiv Rusije mogli bi da budu korak koji vodi ka izbijanju nuklearnog rata, rekao je vojni ekspert, pukovnik u penziji Anatolij Matvijčuk u razgovoru za Lenta.ru. On je objasnio da je Tomahawk nuklearna raketa koja predstavlja strateško rezervno oružje SAD.

„Ovo je krstareća raketa dometa do 2,5 hiljade kilometara koja može da nosi nuklearnu bojevu glavu. Ovo je jedna od najefikasnijih raketa koje su stvorile Sjedinjene Države“, rekao je Matvijčuk. „Ukrajina je dugo tražila ovo oružje od američkog predsednika Džoa Bajdena, ali još nije dobila saglasnost”.

Promena stava SAD po pitanju prebacivanja Tomahawk, prema pukovniku, mogla bi da bude poslednji korak u eskalaciji konfrontacije, jer bi to značilo direktan ulazak SAD u sukob.

„Ovo je nuklearna raketa, njeno prebacivanje je izgovor za početak nuklearnog rata. Poslednjih dva-tri dana protivnik je već napao našu zemlju raketama Storm Shadow, ATACMS, ali je Tomahawk već razlog za upotrebu nuklearnog oružja i ulazak SAD u sukob. To je oružje američke strateške rezerve, ne može ga preneti nikome osim državama članicama NATO“, objasnila je Matvijčuk.

Ranije se saznalo da bi Ukrajina mogla da zatraži od administracije američkog predsednika Džoa Bajdena da dozvoli upotrebu raketa Tomahawk dometa 2.400 kilometara za napade na rusku teritoriju.

Izvor

[Brok]

Zapadni izvor
Šok upozorenje: Ruski arsenal raste kako EU zaostaje

24.11.2024.

Ruski vojno-industrijski kompleks povećao je proizvodnju oružja i municije od početka vojne kampanje u Ukrajini, eliminišući sve znake nestašice.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, govoreći na događaju koji je organizovala Fondacija Fridrih Ebert, izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog obima ruske proizvodnje, navodi Der Spiegel.

„Rusija proizvede za tri meseca ono što cela Evropska unija proizvede za godinu dana“, upozorio je Pistorijus, ističući da je ruski predsednik Vladimir Putin pretvorio zemlju u potpuno militarizovanu ekonomiju.

Ministar je takođe primetio da je sukob u Ukrajini odavno prevazišao regionalni spor, što indirektno ukazuje na sve veće učešće Zapada. U međuvremenu, pozvao je Nemačku da značajno poveća svoja ulaganja u odbranu kako bi se prilagodila promenljivom globalnom bezbednosnom okruženju.

Pistorijus je takođe izrazio zabrinutost u vezi sa politikom SAD, prethodno upozorivši da bi potencijalni dogovor između Donalda Trampa i Vladimira Putina mogao da potkopa evropske i ukrajinske interese.

Rusija je uspela da održi dominantan nivo proizvodnje oružja i municije u konfliktu koji je u toku kombinacijom strateških faktora, ekonomskih pristupa i operativnih odluka koje joj omogućavaju da nadoknadi gubitke i pojača rezerve, uprkos međunarodnim sankcijama i ograničenjima.



Prvo, Rusija se oslanja na svoje ogromne rezerve opreme iz sovjetskog doba. Zalihe tenkova, artiljerije i municije iz hladnog rata prolaze kroz intenzivnu modernizaciju ili ponovnu obradu, što je brže i jeftinije od proizvodnje nove opreme.

Na primer, umesto da proizvodi nove modele kao što je skupi T-14 Armata, Rusija se fokusira na nadogradnju starijih modela kao što su T-90 i renoviranje tenkova T-62 i T-80, što je daleko isplativije i operativno efikasnije.

Drugo, ruska ekonomija je delimično transformisana u „ratnu ekonomiju“. Vlada je sprovela nacionalizaciju resursa, industrijsku mobilizaciju i intenzivnu preraspodelu resursa sektoru odbrane.



Dok sankcije imaju ograničen pristup zapadnoj tehnologiji, Rusija je pronašla alternativne puteve kroz zemlje poput Kine, Turske i Kazahstana da obezbedi komponente za opremu visoke tehnologije. Istovremeno, Moskva je povećala domaću proizvodnju sistema kao što su dronovi Lancet i druge bespilotne tehnologije.

Treće, strateška partnerstva sa zemljama poput Irana su olakšala širenje proizvodnih kapaciteta. Na primer, saradnja sa Iranom dovela je do osnivanja fabrika bespilotnih letelica u Rusiji, što je značajno ubrzalo isporuku takvih sistema na prve linije fronta.

Rusija je takođe optimizovala procese proizvodnje i distribucije reorganizacijom postojećih objekata. Nekadašnji komercijalni prostori, kao što su tržni centri, pretvoreni su u fabrike oružja, omogućavajući maksimalno korišćenje dostupne infrastrukture.

Evropska unija se suočava sa nekoliko značajnih izazova koji ometaju njenu sposobnost da izjednači nivoe proizvodnje oružja i municije u Rusiji. Jedan od ključnih razloga je ograničena industrijska infrastruktura naslijeđena iz perioda relativnog mira nakon Hladnog rata.

Iako EU povećava investicije kroz programe kao što je ASAP (Zakon o podršci proizvodnji municije), proizvodnja i dalje zaostaje. Trenutni kapaciteti imaju za cilj 2 miliona artiljerijskih granata godišnje do 2025. godine, što je znatno ispod 3 miliona granata koje Rusija proizvede svake godine.

Pored industrijskih ograničenja, EU se bori sa obezbeđivanjem sirovina kao što su barut i eksploziv. Dok su stotine miliona evra nedavno dodeljene za rešavanje ovih „uskih grla “, evropska odbrambena industrija ostaje veoma zavisna od složenih lanaca snabdevanja.

Ovi lanci snabdevanja su često osetljivi na fluktuacije cena i kašnjenja, što ne utiče direktno na Rusiju, s obzirom na njene centralizovanije i integrisanije proizvodne procese.

Evropa se takođe suočava sa višim troškovima proizvodnje. Troškovi energije, radne snage i opreme su znatno veći, pa je ubrzavanje proizvodnje finansijski opterećujuće.

Ovo dodatno komplikuje činjenica da mnoge evropske zemlje insistiraju na koordinisanoj proizvodnji, a ne na pojedinačnim investicijama, što usporava donošenje odluka i implementaciju.

Pored toga, politička struktura EU zahteva širok konsenzus za svaku inicijativu velikih razmera, što izaziva kašnjenja. Raspodela resursa među državama članicama i integrisanje različitih standarda odbrane često je sporije od centralizovanih odluka koje se primenjuju u Rusiji.

Ukratko, dok EU ulaže značajne napore da ojača svoje odbrambene sposobnosti, izazovi u industrijskim kapacitetima, snabdevanju sirovinama i politička ograničenja i dalje ometaju njenu sposobnost da sustigne Rusiju.

Kombinacija rezervi, strateške proizvodnje, međunarodnog partnerstva i inovacija Rusije omogućava joj da nadoknadi gubitke i ostane konkurentna u vojnom domenu, uprkos značajnom pritisku Zapada.


Izvor

[Brok]

Rusija uz pomoć S. Koreje, Kine i Indije i posrednika iz drugih zemalja... zaista ima dosta pojačanu proizvodnju teškog oklopa i municije u vremenu ekonomskih sankcija.

Ali ako pogledate drugi video u postu u prethodnom postu, videćete da Kraljevski institut za objedinjene službe (The Royal United Services Institute - RUSI akronim), uglavnom objavljuju ove poraste u proizvodni namenske industrije Rusije za tekuću godinu u odnosu na pređašnje godine.

Ovim hoću da istaknem, da Rusija i akoće pobediti u ovom ratu, sa druge strane je izgubila ovaj rat. Rusi proizvedu čak 1.500 tenkova godišnje (jasno je da se radi i do nadogradnjama i modernizacijama postojećih starijih tenkova, pogledati prvi video gde se radi modernizacija T-72B3). 1.500 tenkova godišnje, što je nešto preko 4 tenka dnevno.

Ne bi bila pospešena namenska industrija, recimo konkretno za tenkove, da za vreme sukoba nije uništeno (od izvora do izvora) od 16 do 27 tenkovskih ruskih brigada što je užasno puno. Tako da kada Rusija ostvari svoje ciljeve, biće pobeda Rusije ali je to Pirova pobeda.

Ne bi baš rekao da RUSI (iako se njima ne može verovati) "frizira" podatke o proizvodnji, kako bi pokazala koliko Rusi imaju gubitka u ljudstvu.

[Brok]

Rojters: Bajden sprema novi paket naoružanja za Ukrajinu od 725 miliona dolara

28.11.2024.

Vašington - Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena priprema paket oružja vredan 725 miliona dolara za Ukrajinu, izjavila su dva američka zvaničnika Rojtersu.

Prema jučerašnjoj izjavi zvaničnika koji je upoznat sa planom, Bajdenova administracija pre odlaska planira da obezbedi Kijevu različito protivtenkovsko oružje iz američkih zaliha, kako bi oslabila ruske trupe, uključujući nagazne mine, dronove, rakete Stinger, municiju za raketne sisteme HIMARS, navodi agencija.

Očekuje se da će paket takođe uključiti kasetnu municiju, navodi se u informaciji koju je dobio Rojters. Zvanično obaveštenje Kongresu o novom paketu naoružanja moglo bi doći u ponedeljak, rekao je jedan zvaničnik, prenosi Tanjug.

Izvor

[Kubovac]

NATO odgovara na poziv Ukrajine za 20 sistema protivvazduhoplovne odbrane na buđenju zime

Saveznici će pokušati da potraže ovih dvadeset sistema protivvazduhoplovne odbrane srednjeg dometa, ali su male šanse da se pronađu rezervni.

Severnoatlantska alijansa je odgovorila na poziv ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andrija Sibihe da pošalje najmanje 20 sistema protivvazduhoplovne odbrane za zaštitu ukrajinske kritične infrastrukture, posebno zahtevajući presretače srednjeg dometa Hawk, NASAMS i IRIS-T.

Odgovor je stigao direktno od generalnog sekretara Alijanse Marka Rutea tokom brifinga za novinare (oko 7. minuta video snimka):



Rutte je rekao da se razgovaralo o pozivu Ukrajine i da NATO pokušava da „učini sve što je u njihovoj moći da pomogne Ukrajini da osigura da može da uzvrati na ono što Rusi rade svojim napadom na Ukrajinu“, posebno da Rusija ne može da „iskoristi zimu“  napadom na infrastrukturu za snabdevanje električnom energijom Ukrajine. Istovremeno je izneo veoma važnu tačku:

„Kao što znate, u svetu nemamo neku vrstu "prelivnog" snabdevanja sistema protivvazduhoplovne odbrane, tako da to znači da uvek morate da vodite računa o tome da date prioritete. Ali sinoć je [decembar] bio jasan dogovor na stolu. 3] da pomoć Ukrajini posebno u njenoj infrastrukturi mora da bude prioritet, i uveren sam da će saveznici pratiti u narednim danima i nedeljama kako bi se postarali da sve što mogu da isporuče Ukrajini bude isporučeno“, uveren je sekretar NATO-a.

Ishod ovog napora, međutim, može biti manje obećavajući: kao što je Rute spomenuo, postoji opipljiv nedostatak sistema protivvazduhoplovne odbrane, posebno među članicama NATO-a. S obzirom da je i sam Holanđanin, Mark Rute to veoma dobro zna, jer Holandija u kojoj je 14 godina bio na čelu vlade tek sada počinje da oživljava svoju kopnenu protivvazduhoplovnu odbranu. Problem sa kojim su se suočili nije čak ni novac — iako kupovina NASAMS i NOMAD sistema takođe nije jeftina i koštaće oko milijardu evra — već vreme potrebno za isporuke, za koje se očekuje da počnu 2028.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kada je reč o hitnim isporukama, Ukrajina može da računa samo na sisteme koji su već u upotrebi kod partnerskih zemalja ili se drže u skladištima, uzimajući u obzir vreme potrebno za potencijalnu popravku i renoviranje. Govoreći o sistemima kao što su NASAMS i IRIS-T konkretno, jedini način bi bio naručiti dodatne nove jedinice od proizvođača. Da ne pominjemo da partneri već redovno puštaju u rad ove sisteme PVO zbog Ukrajine i ti sistemi stižu na svoja borbena dežurstva upravo iz radionica.

Drugačija je situacija sa opremom kao što je MIM-23 Hawk. Postoje mogućnosti za brže dostavljanje. Teoretski, Španija bi mogla da dodeli još četiri baterije koje su ostale u njenom arsenalu nakon što je Ukrajini ranije predala dva sistema Hawk.

Prema procenama, Rumunija može imati i do osam baterija na lageru, štaviše, u najnovijoj verziji Hawk XXI. Pre rastanka sa njima, Bukurešt bi ipak želeo da dobije zamenu, a trenutno se bira na tenderu koji do sada favorizuje izraelski sistem Spajder.

Drugi operater je Grčka sa do sedam baterija MIM-23B I-Hawk, ali vlada ove zemlje je stalno oklevala da preda svoju opremu Ukrajini, pa je čak odlučila da proda svoje sisteme PVO S-300, Tor i Osa Jermeniji. .

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kao održiva opcija, sistemi Hawk bi se mogli kupiti od nacija izvan Alijanse. Na primer, Jordan ima oko pet baterija. Šanse su realne, jer je oružje iz ove zemlje ranije, doduše indirektno, prebačeno u ukrajinske oružane snage, poput protivvazduhoplovnih topova Gepard nabavljenih preko Sjedinjenih Država.

Alternativno, još uvek postoji šansa da se realizuje isporuka rashodovanih MIM-23 Hawk sa Tajvana. Tajvanska vojska bi trebalo da ima do 15 baterija u svom inventaru.

Na kraju, treba da primetimo da ključ za bilo koji transfer oružja nije samo dostupnost hardvera, već često zavisi od obuke koju njena posada mora da prođe da bi počela da koristi oružje, što takođe zahteva vreme.


Izvor