Izveštaji: Razgovori o transportu hiljada sovjetskih tenkova u Ukrajinu13.12.2024.
Nakon pada sirijske vlade 8. decembra, američki državni sekretar Antoni Blinken je 11. decembra došao u neočekivanu diplomatsku posetu Jordanu i Turskoj. Iako je zvanična svrha putovanja bila da se uključi u diskusiju o fragmentiranoj budućnosti Sirije, šire geopolitičke posledice su dalekosežne, posebno u pogledu potencijala za zapadni pristup ogromnom sirijskom arsenalu oružja iz sovjetske ere i naoružanja koje je isporučila Rusija.
Ovo uključuje sve, od naprednih artiljerijskih metaka do sofisticiranih glavnih borbenih tenkova (MBT) i oklopnih vozila.
Sirijski arsenal, koji se dugo smatrao strateškim bogatstvom i za regionalne i za globalne sile, sada je pozicioniran kao potencijalni menjač igre u tekućem sukobu u Ukrajini.
Zalihe oružja u Siriji — u rasponu od velikih količina artiljerijskih granata od 152 mm i 122 mm do
preko 3.000 tenkova uključujući modele T-54/55, T-62, T-72 i T-90 — mogle bi značajno da promene ravnotežu snaga na linijama fronta, posebno kada se ukrajinski vojni resursi i dalje smanjuju.
S obzirom da je
Rusija povećala svoje snabdevanje i proizvodnju oružja kroz internu skaliranje i spoljnu podršku Severne Koreje, razlika u vatrenoj moći između dve strane nastavlja da raste.
Sa tehničkog stanovišta, oprema sirijske vojske predstavlja i prilike i izazove za ukrajinske snage.
Tenkovi T-72 i T-90, iako nisu vrhunski po savremenim standardima, i dalje poseduju ogromne mogućnosti, uključujući kompozitni oklop, moćne topove glatke cevi od 125 mm i napredne sisteme ciljanja koji bi Ukrajini mogli da obezbede značajan podsticaj u njihovim tenkovskim brigadama.
Mogućnost integrisanja sirijskih tenkova u postojeće snage Ukrajine je posebno ključna, pošto su zalihe modernih tenkova u Kijevu i dalje ograničene, a oklop koji je isporučio Zapad sporo se materijalizuje.
Artiljerijski aspekt sirijskog inventara naoružanja takođe ima značajnu stratešku vrednost. Procenjuje se da bi 1 milion artiljerijskih metaka u zalihama Sirije značajno poboljšalo sposobnost Ukrajine da održi kontinuirano bombardovanje ruskih položaja.
Artiljerijski projektili kalibra 152 mm, posebno, mogli bi biti od velikog interesa, jer su kompatibilni i sa starijim sistemima sovjetske proizvodnje i sa modernijim artiljerijskim oruđima koje koriste ukrajinske snage.
Uticaj takvog snabdevanja osetio bi se ne samo u ogromnoj količini municije već i u operativnoj fleksibilnosti koju bi pružila ukrajinskim artiljerijskim jedinicama, potencijalno preokrenuvši skalu u produženim borbama.
Na terenu, logistika transfera tako ogromne količine naoružanja iz Sirije u Ukrajinu ostaje ključni izazov. Uticaj Turske na sirijske islamističke milicije, koje kontrolišu velike delove severne Sirije, verovatno će biti ključan u omogućavanju ovih transfera.
Uticaj Ankare na ove milicije — od kojih su mnoge povezane sa turskim vojnim jedinicama — stavlja je u centralnu ulogu. U zamenu za saradnju, SAD mogu Turskoj ponuditi različite podsticaje, kao što je smanjenje podrške kurdskim grupama u Siriji, povećana ekonomska pomoć i potencijalno olakšanje povratka Turske programu F-35.
Tehnički, proces transfera bi zahtevao koordinaciju između američke obaveštajne službe, turske logistike i ukrajinskih vojnih zvaničnika kako bi se obezbedilo efikasno kretanje ovog oružja.
Dok su Zapadni transferi oružja ometani logističkim izazovima i složenim bezbednosnim okruženjem u Siriji, obim i hitnost ovog potencijalnog transfera ukazuju na to da bi dobro koordinirana operacija mogla biti u toku.
Štaviše, potencijalni priliv ovog oružja mogao bi biti jedna od najznačajnijih promena u odnosu snaga u Ukrajini od početka rata.
Prebacivanje sirijske artiljerije i oklopa obezbedilo bi ukrajinskim snagama ne samo veću vatrenu moć već i preko potrebnu rezervu u njihovim sistemima naoružanja, povećavajući njihovu sposobnost da održe pritisak na ruske snage, posebno na Donbasu i južnim frontovima.
Šire implikacije ovog razvoja, međutim, protežu se dalje od samo vojnog hardvera. Prebacivanje sirijskog naoružanja Ukrajini, uz pomoć Turske, moglo bi da signalizira značajan pomak u regionalnim savezima i strateškim proračunima.
Koristeći ogromne zalihe Sirije,
Zapad ne samo da bi pojačao odbrambene sposobnosti Ukrajine, već bi i dodatno narušio strateške prednosti Rusije u regionu.
Kako se Rusija i dalje suočava sa poteškoćama u održavanju svojih linija snabdevanja i proizvodnje oklopa, sirijske zalihe predstavljaju kritičan resurs koji bi mogao da produži trajanje sukoba i dodatno potkopa napore Rusije da uspostavi dominaciju u regionu.
Ovaj potencijalni transfer naglašava sve tehničku i višestruku prirodu modernog ratovanja, gde su kontrola i kretanje ogromnih vojnih resursa podjednako važni kao i sukobi na bojnom polju.
Kako se rat u Ukrajini nastavlja, sposobnost da se iskoristi neočekivani izvori vojnog snabdevanja — kao što je Sirija — može se pokazati kao jedan od najvažnijih faktora u oblikovanju ishoda sukoba.
Padom režima Bašara el Asada 8. decembra, Rusija se našla u strateškoj škripci, a ključno pitanje je kako sprečiti da sirijsko oružje padne u ukrajinske ruke.
Ogromne sirijske zalihe, uključujući
preko milion artiljerijskih granata i hiljade glavnih borbenih tenkova kao što su T-54/55, T-62 i T-72, predstavljaju značajan resurs za ukrajinsku vojsku, koja se bori sa sve većim
nedostatkom oprema.
Primarno pitanje za Rusiju nije samo gubitak direktne kontrole nad sirijskim oružanim snagama nakon Asadovog kolapsa, već i nestabilnost uzrokovana dubokom fragmentacijom sirijske teritorije.
Nekoliko oružanih frakcija, svaka sa svojim interesima, sada se bori za kontrolu kritične vojne imovine. Iako Rusija može pokušati da utiče na ove frakcije, fragmentirana politička situacija to čini teškim zadatkom.
Ruske snage mogu pokušati da izvrše ciljane napade na logističke rute kroz koje bi oružje moglo da dospe u Ukrajinu, uključujući vazdušne napade ili sajber napade. Međutim, s obzirom na sve veći uticaj Turske i Izraela u regionu, takve mere mogu se pokazati neefikasnim.
Tehnički, Rusija bi mogla da ima ograničen uticaj na logističke mreže, ali bi zaustavljanje ovih transfera oružja bilo izazovno ako Turska ili drugi posrednici odluče da učestvuju u aranžmanu.
Verovatnije je da će se Rusija fokusirati na diplomatske
napore sa Iranom i Turskom da blokiraju ove transfere. Ovi napori bi mogli da uključuju pritisak na Tursku da zatvori transportne rute preko svoje teritorije ili spreči kretanje sirijskog oružja prema trgovinskim sporazumima.
Međutim, sposobnost Rusije da preduzme značajne akcije i dalje je ograničena geopolitičkom realnošću, koja više ne ide u prilog Moskvi.
Izvor
Rusija bi mogla bez problema da upotrebi vazdušne napade na skladišta naoružanja ili konvoje tokom njihovog transporta. Ovo bi zahtevalo obaveštavanje i koordinaciju, ali bi takođe nosilo rizik od direktnog sukoba sa Turskom ili Zapadnim silama.
Takođe Rusija bi mogla intenzivirati saradnju sa Iranom i Turskom, pokušavajući da obezbedi njihovu podršku u blokiranju transfera. Na primer, Moskva bi mogla ponuditi povlastice Ankari, kao što su ekonomski sporazumi kao i prećutni pristanak na određene turske akcije u Siriji, u zamenu za zatvaranje logističkih ruta.
Mislim da će uspeh najviše zavisiti od sposobnosti Moskve da zadrži uticaj u regionu, koji je u poslednje vreme značajno oslabljen.
Sve u svemu, Rusija i nema nešto puno prostora za delovanje, ali ipak ima načina da spreči prebacivanje oružja i municije u Ukrajinu. Ako se ne bi nekako uticalo na transfer oružja i municije iz Sirije u Ukrajinu to bi bio ozbiljan udarac za Rusiju, koji bi mogao značajno uticati na ishod ukrajinskog sukoba.
