Ukrajinski 'isporučilac' municije traži od Rusije sistem S-35004.11.2024.
U iznenađujućem potezu koji naglašava promenu saveza i komplikovane geopolitičke struje, Pakistan se navodno obratio Rusiji sa interesovanjem za kupovinu S-350 Vitjaz, raketnog sistema zemlja-vazduh srednjeg dometa dizajniranog za robusnu protivvazdušnu odbranu.Prema izvorima u Aziji, ovo je drugi pokušaj Pakistana da stekne ruske sposobnosti protivvazdušne odbrane. Prva je bila ponuda za napredniji sistem S-400, dogovor koji je Rusija odbila, pozivajući se na regionalnu ravnotežu sa Indijom, glavnim strateškim partnerom i primaocem S-400.
Odluka Rusije da
odbije Pakistanu S-400 u skladu je sa njenim proračunatim pristupom prodaji oružja u Južnoj Aziji, gde Rusija mora delikatno da upravlja svojim savezima kako bi sprečila pogoršanje dugogodišnjeg rivalstva Indije i Pakistana. S obzirom da se indijska odbrambena mreža sada delimično oslanja na S-400 za odbranu visokih uloga od potencijalnih vazdušnih pretnji, Rusija izgleda oprezno da podstakne regionalnu trku u naoružanju.
S-350 je, međutim, korak ispod S-400 u smislu sposobnosti, a stalna potraga Pakistana za njim ukazuje na odlučnost zemlje da ojača svoju odbrambenu infrastrukturu bez direktnog eskaliranja svog odbrambenog stava protiv Indije.
Ovakav razvoj događaja dolazi u pozadini sve veće kontrole nad municijom
pakistanskog porekla pronađenom u Ukrajini, koju su ukrajinske snage navodno rasporedile protiv ruskih trupa. Pogled na oružje proizvedeno u Pakistanu u Ukrajini izazvao je obrve širom sveta, a Pakistan je zvanično
poricao bilo kakvu direktnu umešanost u snabdevanje oružjem za sukob. Ipak, trag nabavke i isporuke oružja govori drugačiju priču, onu koja uključuje složene mreže posrednika i aranžmane isporuke koji zamagljuju poreklo oružja na njihovom putu u Ukrajinu.
Istrage su otkrile da pakistanska municija, kao što su
artiljerijske granate od 122 mm i 155 mm, ključne za ukrajinske vojne operacije, često prolazi kroz treće zemlje. Ovaj logistički manevar minimizira direktnu vezu između Pakistana i krajnjeg odredišta ove municije. Privatne kompanije i posrednici u Pakistanu navodno olakšavaju ove transakcije, prodajući oružje evropskim kupcima koji ga zatim preusmeravaju u Ukrajinu.
Ovaj zaobilazni lanac snabdevanja je omogućen sofisticiranom mrežom logističkih firmi koje obezbeđuju nesmetan protok oružja kroz kontrolne punktove i granice. Vlasništvo nad pošiljkama se često prenosi na više kompanija i nacija, stvarajući sistem koji čini praćenje gotovo nemogućim i dozvoljava Pakistanu verodostojno poricanje.
Izveštaji pokazuju da neke od ovih pošiljki prolaze kroz zemlje poput
Poljske i Rumunije, koristeći logističke kompanije koje su specijalizovane za prenos municije sa jednog kraja Evrope na drugi. Dokazi sugerišu da je
Velika Britanija bila uključena u nabavku pakistanske municije za podršku Ukrajini pod maskom britanske vojne pomoći, a dokumentovani transferi otkrivaju da britanski odbrambeni akteri koriste slične metode da bi izbegli bilo kakvu potencijalnu reakciju ili ograničenja na direktne transfere iz Pakistana.
U 2023, medijski izvori su istakli prisustvo municije pakistanskog porekla u Ukrajini, identifikovane jedinstvenim
serijskim brojevima i etiketama na kontejnerima za transport. Čini se da su američke i evropske logističke kompanije, od kojih su neke sada suočene sa regulatornim istragama, odigrale suštinsku ulogu u olakšavanju ovih pošiljki. Strategija Pakistana je i dalje fokusirana na indirektnu trgovinu kako bi se izbeglo zaoštravanje svojih veza sa Rusijom, dok istovremeno omogućava transfer oružja Ukrajini, balansirajući složene diplomatske odnose u tom procesu.
S-350 Vitjaz, sistem o kojem je reč, predstavlja rusku odbranu od zemlje-vazduh nove generacije dizajniranu da zaštiti strateške vojne lokacije i infrastrukturu od niza vazdušnih pretnji, uključujući borbene avione, krstareće rakete i balističke rakete kratkog dometa. . Razvijen od strane Almaz-Anteja, S-350 je pušten u rad 2019. godine da zameni zastarele sisteme poput S-300PS i da dopuni napredniji S-400 unutar slojevite ruske mreže protivvazdušne odbrane.
Jedna od istaknutih karakteristika S-350 je njegov kapacitet za praćenje i angažovanje sa više meta, sposoban da istovremeno presretne
do 16 aerodinamičkih ili 12 balističkih ciljeva. Centralno za efikasnost S-350 je raketa 9M96E2, kompaktan, ali veoma manevarski i precizan projektil dizajniran za borbu protiv vazdušnih pretnji na dometima do
60 kilometara i visinama od 10 do 30.000 metara. Opremljen autonomnim sistemom navođenja, 9M96E2 postiže izuzetnu preciznost uz smanjenje zavisnosti od radarskih ulaza sa zemlje.
Vatrenu moć sistema podržava najsavremeniji radarski paket koji pruža sveobuhvatnu pokrivenost od 360 stepeni, sposoban da detektuje i prati objekte na udaljenosti do 400 kilometara. Primarni radar S-350, multifunkcionalni 50N6E, koristi faznu antenu za brzu reakciju i jaku otpornost na elektronsko ometanje, što je ključni atribut u scenarijima modernog elektronskog ratovanja.
S-350 se takođe odlikuje naprednim sistemom za upravljanje vatrom, koji automatski postavlja prioritete i dodeljuje ciljeve. Centralizovane komandne tačke, opremljene kompjuterizovanom tehnologijom upravljanja, značajno pojednostavljuju proces ciljanja, omogućavajući operaterima da pokrenu precizne udare sa skraćenim vremenom odziva. Ovaj modularni dizajn ne samo da poboljšava operativnu efikasnost, već omogućava besprekornu integraciju S-350 u širi ruski ekosistem vazdušne i protivraketne odbrane.
Mobilnost je još jedna vitalna prednost S-350. Postavljen na platforme sa točkovima, sistem se može brzo ponovo rasporediti, povećavajući njegovu izdržljivost i operativni domet. Ova karakteristika ga čini pogodnim za odbranu kritičnih sredstava, kao i za podršku trupama na liniji fronta u dinamičnim borbenim okruženjima. Pored toga, S-350 se može napuniti sa do 12 projektila po lanseru, a ponovno punjenje traje samo nekoliko minuta – faktor koji menja igru u trajnim sukobima gde veliki obim dolazećih pretnji zahteva brzu i doslednu vatrenu moć.
Iako S-350 ne može da se meri u dometu ili
mogućnostima gađanja cilja kao S-400, on nudi zastrašujuću protivvazdušnu odbranu i mogao bi da zadovolji mnoge operativne potrebe Pakistana bez odraza naprednijeg arsenala Indije. Trenutna pakistanska arhitektura protivvazdušne odbrane, koja se prvenstveno sastoji od kineskih i domaćih sistema, radi adekvatno, ali joj nedostaje sofisticiranost višeslojne odbrane, nešto što bi S-350 potencijalno mogao da ojača bez opremanja Pakistana ofanzivnom sposobnošću koja bi mogla da destabilizuje regionalnu bezbednost.
Ova situacija obuhvata
strateški ples trgovine oružjem, diplomatsko balansiranje i prikriveno učešće u globalnim sukobima, posebno evidentno u dvostrukim pokušajima
Pakistana da unapredi svoju protivvazdušnu odbranu, dok njegova municija pronalazi put u sukobu između dva njegova značajna međunarodna partnera. Razvoj diplomatije u oblasti naoružanja nastavlja da redefiniše konvencionalne saveze, a S-350 bi mogao biti samo najnoviji deo u sve složenijoj slagalici.
Izvor
