Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя

[JASON]

Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя
_{о народу Сербском и о нѣговымъ заслугама и судбама у Мађарскои - на Латiнскомъ єзику печатанно 1790. године. Превео Б.}


Пре, нег' што су Мађари, Хунгари доцніє названни, подъ Алмомъ Вождомъ изъ Скитiє изышавши, Панонiю и ньои на востоку и сѣверу сосѣдне Славенске народе подъ свою власть покорили, да су већь Кралѣвства, Сербia и Босна цвѣтала, ономъ, кои є кадгодъ селенiя Славенски народа, повѣстницу Кралѣвства Мађарске, и сосѣдны народа читао, не познато быти не може.

Ни є подъ сумньомъ, да су сосѣдствомъ ратоборногъ народа Мађарскогъ, и непресѣчнымъ новооснованногъ Кралѣвства къ све вышшемъ разширенiю граница и за грабежомъ чезнућимъ теженѣмъ, та иста Кралѣвства , честократно не мало узнемириванна и оружiємъ злоставлѣнна бывала. Наступе различни ратови, откудъ између Грка и Мађара, найсилнiи тогъ времена народа, соперничество крѣпко, и не рѣдко пооштраваюће, причиняваше, да су и сами Сербльи и Бошняцы, као између двѣ ватре налазећисе, у ратный союзъ или своєвольно или на силу съ єдне или съ друге стране принуђенни чесшће ступали. И кадъ су владѣтельи тiи Кралѣвства видили, да сами већь збогъ изложены причина, Кралѣвско достоинство собственномъ дѣятелностiю одержаши не могу, за болѣ су налазили, да се садъ Грцыма, садъ Мађарима, као што се за державу пробитачнiє виђаше, съ правомъ покровителства подвергаваю: ако и ни є подъ сумньомъ, да су они данномъ згодномъ приликомъ вышше пута настоявали пређашньой свободи повратитисе. Оваково є было станѣ Кралѣвства Сербiє и Босне 9, 10, и 11 вѣка, отъ пришествiя сирѣчь Мађара до оногъ времена, у комъ су съ сосѣднымъ Мађарске Кралѣвствомъ съ тѣшньомъ свезомъ союзиласе. И заиста Босна год. 1135 подъ Беломъ II, слѣпимъ , а Сербiя 1202 год. подъ Стефаномъ II къ Св. Кралѣвства Мађарске круни по учинѣннымъ измеђъ оба народа уговорима и условiяма припадну. Отъ тогъ доба Кралѣви Мађарске титла Кралѣвства Сербiє и Босне употреблявати започну, а и данасъ ӣ употребляваю, шта вышше, колико годь путій крунисанѣ Кралѣва Мађарске быва, и овы Кралѣвства заставе (баряцы) съ прочима излажу се, и предъ нововѣнчаннмъ Кралѣмъ носитисе обычествую.

Некъ намъ се дозволи овдѣ мало задержати, и оне, кои народъ Сербскій као страннородный сматраю, запытати: кадъ бы се Сербiя или Босна, коє две землѣ садъ подъ ярмомъ Турскимъ стеню, срећномъ каковомъ судбомъ Мађарской повратила, бы ли мы ныове жителѣ, као странноземце, а не као браћу отъ обще матере на силу отергнуту сматрали? бы л' ньима права гражданства отрекли? бы л' ӣ као слуге и робове наше держали? Далеко нек' буде то! да се о каковомъ нибудъ Мађару, кои мрвицу разума има, и помысли. Єръ ако су Сербльи и Бошняцы браћа Мађарска пре робства были, быће заиста, и послѣ робства; єръ иначе болѣ бы имъ у будуще было, ланце, коима су се већь навыкли, и далѣ носити, нежели новымъ ланцыма вратове своє подлагати.

Кадъ бы безчеловѣчно, да не рекнемъ безбожно было, браћу пређе нашу Серблѣ и Бошняке, хотя сад тежко Мухамеданаца иго и носеће, као странноземце презырати, заръ манѣ безчеловѣчно быти може, ньи, као худе нѣке пришелце єдва и погледа удостоявати, оне сирѣчь, кои су оставивши ма у коє време отечество своє, у крыло матере своє Мађарске долетили, у ньой столице благостоянiя свогъ поставили, кои у ньой съ другима Мађарске гражданима, державне и домашнѣ теготе мирно и спокойно сносе, отечество, кадъ є отъ потребе, оружiємъ защищаваю: шта вышше, и у мирно доба, кадъ мы Мађари, безъ бриге и безъ страха живимо, границе чуваю.

[JASON]

Нити мыслити треба, да су Сербльи текъ около 1690 год. т. є. съ концемъ прошастогъ и съ почеткомъ настоєћегъ столѣтiя у Мађарску преселилисе. Далеко нек' буде то! Послѣднѣ є то само ньioво селенiє было. Да су сирѣчь отъ постаня Мађарске, ioшть (извѣстно се казати може) и пре пришествiя Мађарскогъ, безчисленне Сербске фамiлiє по различнима кралѣвства Мађарске предѣлима обытавали, нитко се сумняти не може.

Кадъ су дакле iошть онда, кадъ, су Мађари Панонiомъ завладали, по оближньимъ Нѣмачкой областима Нѣмцы, Рватской Рвати, Цервеноы Руссiи Рушняцы, великой Моравiи Моравцы обытавали, тко бы, пытамъ, сумню навести могао, да су и Сербске многе фамiлiє, ако не удалѣннiє а оно заиста граничеће са собомъ Панонiє предѣле населили? Тко бы се съ разумомъ препирао, подъ вождомъ Саланомъ, Бугариномъ, кои є у време нашествiя Мађарскогъ не само предѣла Сремскогъ заєдно съ Бѣоградомъ, него и свiю оны областій, коє међ' Дунавомъ и Тисомъ леже, владѣтель быо, и кои є многе боєве съ верховнымъ Мађарскимъ вождомъ Арпадомъ имао, тко бы се велимъ препирао, да нису Сербльи измеђ' Дунава и Тисе и то и съ єдне и съ друге стране дольнодунавскогъ брега обытавали?

Колико путій Мађарска у странне и домашнѣ буне као у непресѣчне войне замершенна къ крайнѣмъ скоро паденiю ни є долазила? Каково є неизброимо народа Мађарскогъ множество ужасный Татарскій родъ отъ части сбрисао, отъ части у робство отвео? Тко є простаранне нѣне пустаре, отъ кои ни данасъ нѣка часть не видисе да є населѣнна, попунiо? Да ли су странноземцы? Улазили су, вели Туроцій у кньиги II глави XXI Хронiке своє, како за времена Гейзе краля и Св. Стефана тако и подъ другимъ Кралѣвима, Чеси, Поляцы, Грцы, Спаньолцы Iсмаилiти, Бесси, Армени, Саксонцы, Θvрiнги, Мvсняцы и Райнцы, Кумани и Латiни, кои су съ Мађарима дуже у кралѣвству бавећи се, посредствомъ супружества у разна условiя съ ньима помѣшавшисе благородство равно и добра получавали. Кадъ су толики и такови изъ найдальи Еvропе предѣла стекшисе народи обыталща у Мађарской узымали, тко бы се усудio отрыцати, да то исто соcѣдни народи съ много већимъ числомъ чинили нису.

Ако ли се пакъ на она времена позовемо, кадъ су Кралѣвства Сербiє и Босне вѣчитый союзъ съ Мађарскомъ учинила; кадъ є Георгій Деспотъ Сербiє, Бѣоградъ, будућу доцнiє противъ Турака найячу Мађарску твердыню Мађарима уступio, а на мѣсто нѣга Токай, Мункачъ, Доброцѣнъ и многа друга знатна притяжанiя добыо, а и самъ такође по учинѣномъ съ Сvгicмундомъ Кралѣмъ, условiю у Будиму непрестанно живити морао: кадъ, су Турцы Сербiю и Босну съ грдномъ и на вѣки оплакаваємомъ за Мађарску штетомъ подъ свою власть покорили: тко є тако слѣпъ, те не види, да є безчисленно множество Сербскогъ народа, Греческогъ и Латiнскогъ вѣроисповѣданiя овыма и другимъ многимъ приликама у Мађарску прешло? Заиста кадъ бы благородна Господа писмохранителнице своє прилѣжнiє претресали, отвећь бы се мало нашло вармеђа, у коима се не бы многе благородне домовине нашле, кои предцы изъ Сербiє и Босне породу вуку, нити су изъ другогъ каковогъ узрока, развѣ да свирѣпогъ непрiятеля тvранство избѣгну, у разне, пређе Мађарске и Рватске области съ женама и дѣцомъ прелазили.

Нити є што на путу, што су домовине ове по већой части Римскогъ закона (?). Та познато є (?) да су се за старогъ времена и у самымъ Босне и Сербiє (?) Кралѣвствама, єдни сирѣчь восточне а други западне церкве держали. Тако є исто и оно познанно, да су многи Босански Греческогъ Закона жительи, послѣ навыкнутогъ у Мађарскои живлѣня у закону свомъ Греческомъ и доданасъ заостали, многи опетъ къ Латiнскомъ прекорачили. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _. Шта є да є; сви Сербльи и Бошняцы, кои су су се ма у комъ времену съ Мађари измѣшали, были они Греческогљ или Латiнскогъ закона, да су опетъ єдногъ рода преродцы, и браћа пре были, и да су и садъ, ни є никакова сумня.

[dzumba]

Гугл преводилац ово не преводи...

[JASON]

О томъ кромѣ повѣстнице и сами отечественни закони ясно намъ свѣдоче, да нигда ни є было времена, у комъ не бы Сербльи простаранне у Мађарской и у принадлежећимъ ньой земляма предѣле, окружiя, градове и мѣста обытавали. Ни є ли заръ подъ Матθеємъ Корвiномъ (1481) явнымъ закономъ потверђенно было, да се Сербльи къ платежу десетка ни подъ кои начинъ не принуђаваю? Ни є ли подъ Владиславомъ II (1495) у главномъ Кралѣвства собору установлѣнно было, да Сербльи у областима Хрiстiанскима обытаваюћи никаковый Римокаθолiческомъ клиру десетакъ давати не мораю? нису ли закони 1609 године установлѣнни, да народъ Сербскій съ своима Сотницыма Коморанцыма обыде не наноси: 1613, да Сербльи на острову Рабакезъ обытаваюћи праву Кралѣвскомъ подлеже: 1655 да Бошнячки и Сербски Терговцы онымъ вармеђама, градовима и мѣстама, у коима живе, данакъ плаћаю? И кадъ овогъ свегъ не бы было, заръ найстарiя наименованiя мѣста, Рацкеве, Рацканьижа, Рацалмашъ, Рацкерестауръ и пр. довольно не показую, да су стари ньiови обытательи Сербльи были?

Лажльиво є дакле, као што є у почетку казанно, мнѣнiє оньi, кои мьiсле, да су Сербльи около 1690 године на позыванiя Iмператора и краля Леополда у Кралѣвство Мађарску преселили се. Преселиле су се заиста овомъ приликомъ съ Патрiархомъ своимъ Чарноєвичемъ верло многе Сербске фамiлiє, и нѣке сирѣчь по границама Мађарске, Рватске и Славонiє поселесе, а друге у внутренность овы Кралѣвства у Будимъ, Св. Андрею, Ђуръ, Єгру и тако далѣ пређу. Нова су та поселенiя Сербска а не перва, нити су они долазили у Кралѣвство, као туђини, него као домаћи къ своима, као сынови къ матери, као браћа къ браћи.

По познанiю свега овога, заиста сви они, кои су народъ Сербскій, као странный дояко сматрали, и кои су и о томъ , бы л' имъ се право согражданства дозволило, већь сумняти се почели, показали су, да су отвећь велике у повѣстницы свогъ рода и у отечественнымъ законима невѣже, на мѣсто, што бы имъ самый явный законъ (Членъ 29. 1741.) ту сумню отузети морао.

[JASON]

Но много вышше пустослове они кои Серблѣ за Грке держе, што виде преко цѣлогъ Кралѣвства, Мађарске, у свакомъ повећемъ мѣсту или селу, по єдногъ или два а често и помноге Грке, да продавнице держе, да съ найслабоцѣннiимъ стварма тергую, и нередовно свакоякимъ начиномъ и художествомъ стеченне новце, найпослѣ у Турску или да износе или подъ различнымъ изговорима да шилю. Отвећъ є заиста велика разлика између Грка и Сербаля.

Перво. Єръ Грецia нигда ни є къ Св. Мађарске Круни принадлежала, нити принадлежи: за домаће дакле Грцы держаши се не могу пре, нег' што бы жене и дѣцу своюо изъ Турске извели, заклетву вѣрности положили, и дужимъ у областима Мађарскимъ пребываѣмъ право домовине придобыли. Но Сербльи у земляма Св. Кралѣвства Мађар. Круне рођенни, за домаће, то єстъ за Мађаре мораю се держати свагда, живили они iоштъ у Босни и у Сербiи, или у Мађарску ма у коє доба прешли.

Второ. Сербльи съ Грцыма кромѣ самогъ восточне Церкве закона, ништа сродно немаю, ни єзмкъ, ни нраве, ни начинъ живота: збогъ чега ӣ сами Сербльи, не Сербльима нити Бошньцыма, већь Грцыма или Цiнцарыма называю.

Треће. Грцы у Мађарской живећи тежко да и у єдномъ мѣсту особыто общество сочиняваю: Сербльи читава окружiя, не мало градова, варошица премного, а села неизброимо множество или сами обытаваю, или ако и не сами, а оно числомъ жителя заиста све другогъ народа жителѣ далеко превосходе.

Четверто. Грцы само отъ терговине живе: Сербльи пакъ, єдни по границама подъ оружiємъ служе, други се свакоякимъ художествама ма и рукодѣлiяма по свободнымъ Кралѣвскимъ градовима занимаю: многи простачкій проводе животъ по селыма, обдержаваюћисе по найвышше земледѣлствомъ и скотоводствомъ као и Мађари. Верло ӣ є мало, кои се на терговину даю, (?) а и терговине ньiове понайвышше у рани и марви изванъ Мађарске продаваємой состоєсе; нити они новце изъ Кралѣвства износе, него ӣ у Кралѣвство уносе. Управо рећи, Сербльи земледѣлство подижу, рукодѣлiя облагорођаваю, терговину Кралѣвства оживльваю и богатства му приносе.

[PakleniVuk]

Гугл преводилац ово не преводи...

Naša Srpska Pravoslavna Crkva se izričito protivila Vukovoj reformi jezika i pisma. To nas je za jedan korak udaljilo od ostale Slovenske braće jer sada još malo više "zakovrćemo" drugačije u odnosu na njih. Jedan fenomen koji sam primetio zadnjih godina,a koji se pojavio prvo na Fejsbuku kao "zajebancija"(u vidu jedne šaljive stranice) ,a sada kao da poprima oblik "društvenog ludila"(slično kao oni što tvrde da je zemlja ravna ploča) jeste "Govori SrBski da te ceo svet razume".  Oni su prvo počeli od tvrdnje da u manastirima na freskama piše "Srbski narod" ( i slične reči gde je po njima naj bitnije ono "SrBski"),pa su izveli i drugu "teoriju" da "Mi nismo SrPini nego smo SrBini" ne bi li dokazali da su u pravu . Ali zaboravili su jednu stvar ,oni uvek i na svim mestima pišu Vukovom ćirilicom a nikada Staroslovenskom glagoljicom  .

Meni je ovo izuzetno interesantno da čitam . Obzirom da na drugi način ne bi ni znao za postojanje ovakvih dokumenta.

[JASON]

Кадъ є дакле очевидно, да се Сербльи Грцыма ни подъ кои начинъ звати нити могу нити мораю: треба показати, да се они ни Iллvрима кромѣ отвећь несвойственно называти не могу. Єрбо су Кралѣвство Iллvрско, коє се отъ Iстрiє до Епvра, садъ Албанiє названне, покрай брега мора Адрiатiческогъ протезало, различна Славенска колѣна, Рвати, Далматинцы, Бошняцы, Сербльи, Бугари, єдно другомъ слѣдуюћи са свимъ разорили, тако, да ни име само Iллvрiка ни є заостало, шта вышше, нити є то вышше извѣстно, каковмъ є єзыкомъ пређе народъ Iллvрiческій говорiо. Сербскій дакле народъ, кои є правый Славенскій, Iллvрiческимъ называти ни є соотвѣтственно, или ако бы се то име у употребленiю задержати морало, то судимъ, да бы то много вышше Далматинцыма и Рватима, кои Iллvрiческе бывше области и доданасъ притяжаваюо, много бы велимъ вышше пристояло. И зато выспренность старогъ Нѣмецкогъ Державоправителства довольно се постићи не може, зашто є славный Сербскій народъ Iллvрiческимъ, Епiскопе Iллvрiческима, Депутацiю Iллvрiческомъ, изоставившій славно Славенскогъ наименованiя основоположенiє, назвати хотѣо.

Народъ, когъ мы Расскимъ (Rasciana) зовемо, єсть правый Славенскiй, и єзыкъ нѣговъ правый Славенскій, и зато Москови, Поляцы, Русняцы, Чеси, Моравцы, Словацы, Рвати, Далматинцы, Славонцы, Бугари, Карнioлцы, Винди, Вандали и проча колѣна, коя неизмѣриме на земльи просторе занимаю, єсу єданъ народъ са Сербльима, єднымъ и истымъ єзыкомъ, хотя измѣнѣнымъ нарѣчiяма, говоре. Откудъ Сербльи и Бошняцы, коє Мађари Рассiанима отъ Кралѣвства Рассiє называю, нигда се на свомъ єзыку Рассiанима не зову, већь Сербльима; нити кадкодъ єзыкъ свой или народъ Рассiискимъ именую, него Сербскимъ или Славенскимъ народомъ.

[JASON]

Што се пакъ различни ови отъ єдне матере народи, разны закона, єдни сирѣчь Латiнскогъ а други Греческогъ держе, то се старiима Римске и Цариградске Церкве Патрiаршескимъ уредбама приписати мора, кои су iоштъ отдавно извѣстне нѣке границе за обадва Патрiаршества установили, те су тако Кралѣвства међь границе Римске Церкве числѣниа, Латiнскій, а међь границама Греческе Церкве налазећа се Греческій законъ исповѣдати се научила. Зато у сосѣднымъ оба Патрiаршества Кралѣвствама и предѣлима, єдни сирѣчь жительи Греческій законъ, а други Латiнскій, као што су овымъ или онымъ задоєни, держе.

Што су се наипослѣ измеђь самы Греческогъ закона жителя, єдни сирѣчь, съ Римскомъ Церквомъ, задержавши у цѣлости обряде восточне Церкве, союзили, а други отдѣлѣнни остаю, и отудъ што су мерзостна она имена: соєдинѣнъ и несоєдинѣнъ у первенствуюћей Хрiстовой Церкви непознанна изродила, много бы се говорити могло. У первенствуюћей сирѣчь Церкви сви су Греческогъ закона исповѣдательи непосредственно отъ Цаириградскогъ престола завысили, неотрыцаюћи опетъ первенство Римскогъ престола: Латiни напротивъ Римскомъ престолу подлежали су. Но кадъ се Патрiарси међу собомъ о первенству препирати почну, и Церква се доцнiє восточна отъ западнѣ подъ Фотiємъ Патрiархомъ отдѣли *) слѣдовало є у народима Греческогъ закона разцѣпленiє, те су тако сирѣчь єдни Церкве восточне и послѣ се держали, а други задержавши обряде Греческе Римскомъ Папи подверглисе.

Но управо сви су Славенскогъ Рода сынови: и отвећь є чудно, како є различiє закона ону любовь, тако да рекнемъ, собратства или сокрвiя, кого є сама природа народима, кои су єдногъ корена, пређе у сердце уселила, како є велимъ закопати могло, и то оногъ закона, кои вообще све льоде, были они поганицы и єзычницы, любити заповѣда.

*) _{Изъ овогъ полемiческогъ изреченiя очевидно се види, да є Г. Аукторъ Римскогъ исповѣданiя быо, по смыслу своє Церкве владаюћійсе.}

[dzumba]

Гугл преводилац ово не преводи...

Naša Srpska Pravoslavna Crkva se izričito protivila Vukovoj reformi jezika i pisma. To nas je za jedan korak udaljilo od ostale Slovenske braće jer sada još malo više "zakovrćemo" drugačije u odnosu na njih. Jedan fenomen koji sam primetio zadnjih godina,a koji se pojavio prvo na Fejsbuku kao "zajebancija"(u vidu jedne šaljive stranice) ,a sada kao da poprima oblik "društvenog ludila"(slično kao oni što tvrde da je zemlja ravna ploča) jeste "Govori SrBski da te ceo svet razume".  Oni su prvo počeli od tvrdnje da u manastirima na freskama piše "Srbski narod" ( i slične reči gde je po njima naj bitnije ono "SrBski"),pa su izveli i drugu "teoriju" da "Mi nismo SrPini nego smo SrBini" ne bi li dokazali da su u pravu . Ali zaboravili su jednu stvar ,oni uvek i na svim mestima pišu Vukovom ćirilicom a nikada Staroslovenskom glagoljicom  .

Meni je ovo izuzetno interesantno da čitam . Obzirom da na drugi način ne bi ni znao za postojanje ovakvih dokumenta.

Језик се стално мења, допуњује, усаглашава по природи ствари, без икаквих правних норми. То је природно стање језика. Да није тако данас би сви људи говорили истим језиком. Тако је и са српским. То је незаустављиво. Чак и када се уведу форме у виду књижевног језика, језик се у народу мења па га на крају те књижевне форме прихватају уз мање или више отпора.

Снаја ми је професор италијанског језика. Ја сам се изненадио када ми је рекла да италијански језик који се чује на ТВ, у стварном говору не постоји. Италијани књижевни језик уче у школи и више служи као језик споразумевања између Италијана чији се дијалекти порпилично разликују. И ништа им не смата.   

[JASON]

Нити треба мыслити, да є народъ Сербскій изъ милости само Мађара обыталище у Мађарской получiо, или да и данасъ получава. Кои тако чувствую, опетъ невѣжество своє о дѣлма отечественныма явно издаю. Єръ кадъ бы прошасты вѣкова лѣтописе кадкадъ прочитали были, или съ вниманiємъ прегледали, верло бы лако погрѣшку свою познати могли. Кажите, молимъ, кадъ су Турцы Кралѣвство Славонiє, кадъ су Банатъ Темишварскій подъ свою властъ покорили, ни су ли сви Благородни, были они Господа земледержцы или не, отудъ побѣгли, и у разне Мађарске стране преселили се. Тко є у онымъ странама као поддержатель права Мађарскогъ остао, нежели сами Сербльи и Власи? Тко є приспѣвшей доцнiє Царскои войсцы съ силномъ своioм проливенном крвлю у повраћаню обе области вышше принео, нежели Сербльи?

Погледайте саму Мађарску. Колико су годь путiй Турцы далѣ полазили, и нове Кралѣвства Мађарске стране своioй власти покоравали, ни су ли Благородни у сосѣдству живећи, оставивши своє землѣ и добра, бѣгствомъ спасавали се и у безбѣднiє Мађарске стране себе и дѣцу свою премѣштали? Ни су ли Мађари безчисленна мѣста и села у сосѣдству Турскомъ лежећа оставляли, и по найдальимъ Мађарске странама особито планинскимъ и шумскимъ спасенiя и прибѣжища тражили? Откудъ Турцыма као отвореннъ бывао є свагда путъ далѣ и далѣ помицатисе. Шта є помогло? Сербльи! съ превеликимъ обѣщанiяма изъ Сербiє, Босне и други Мађарске страна собранни у празднымъ и у свима жителя лишеннымъ границама намѣштенни, перса своя противъ Турака ставити и противъ свакогъ нападенiя као предзданiє изображавати су морали.

Да бы Рватска безбѣдна и спокойна была, тко є, ако ни су Сербльи намѣштенни по грднымъ онымъ Алпима, кои се отъ мора Адрiатiческогъ до предѣла Горньо-Карловачки протежу, бранio? Тко є кодъ Унне, кодъ Саве, кодъ Илове за спасенiє граждана, и у обзыданнымъ градовма и селима дерктаюћимъ стражу чувао нежели Сербльи? Тко є кадъ є Турчинъ Банатъ Темишварскій держао, опустошенне Бачке, Чанадске и Арадске вармеђе предѣле покрай Тисе и Мароша населio, и непрiятельима Мађарску и далѣ опустошаваши намѣраваюћима супрот' стао, нежели Сербльи? И кадъ є Турчинъ Будимомъ, Острогономъ, Столнымъ Бѣоградомъ, Печуємъ, Уйваромъ и пр. завладао, кога су Мађари по граничнымъ странама крвожедномъ, непрiятелю на супротъ, ставили нежели Срблѣ? На конацъ Сербльи су были, коима Мађари, ако се пређашньи опоменути хоће, за спасенiє своє много благодарити мораю и опетъ садъ као пришелцы, као терпѣливцы, сматраюсе, У многимъ градовма и мѣстама отъ званiя, шта вышше и отъ самогъ согражданства отбiяюсе! Прiвiлегiа крвлю заслуженна, као сумнителна держесе! Епiскопима ни столица у главнымъ собранiяма не даєсе! Закона отправленiє по многима старанама угнѣтава се! Купованѣ добара отегоћавасе! Шта вышше, треба л' ӣ и за Мађаре держати, сумня се? Какова благодарность?

[JASON]

Изъ свега овога ясно се доказує, да су Сербльи кои у Кралѣвству Мађарске и у союженнымъ земляма многочисленно обытаваю, прави и найстарiи Мађарски другoви, браћа и сограждани: да су Кралћвству Мађарске у свако време полезни были, или на земледѣлство, терговину и рукодѣлiє сматрали, съ коима се занимаю, или на защищенiє отечества, по найвышше ньiовомъ мужеству и непобѣдимой крѣпости у свако време повѣренно взырали: праведный су дакле имали тужбе узрокъ, єрбо се овдѣ као слуге и робови Мађара, ондѣ као стараннородцы или као неполезни трутови сматраю: овдѣ се изъ художества, согражданства и явны званiя изключаваю; ондѣ се у отправленiяма исповѣданiя, коє сама Римокаθолiческа Церква почитує, разны начины узнемираваю: овдѣ отъ купованя добара и самы домова задержаваюсе: ондѣ ни обытанiя не удостояваюсе: на єдномъ мѣсту недостойнймъ шiзматiка и єретiка, именима а Свештеницы ньiови Попама называюсе: на другомъ опетъ Епiскопи отъ сами Римокаθолiчески Епiскопа презырусе и — — — — ; найпослѣ чему се свакій дивити мора, у самымъ Кралѣвства соборима, и самымъ вармеђа скупштинама, гдѣ се главе цѣлогъ Кралѣвства или вармеђа скупляю, на найправеднiя своя прошенiя, такове су добыяли отговоре, кои не любовь, но злобу явно показую.

Пробудите се оoo Мађари! пробудите се, и тако у будуще радите, да другове, прiятелѣ и браћу вашу Серблѣ неразрѣшимымъ союзомъ люобови вама болѣ присвоите, нежели да недостойнымъ злобама и гоненiяма ньiова сердца отъ васъ вѣчно удалите, и да тако основанiє непресѣчны раздора, отъ кои ће отечество доцнiє или раннiє пропасти, положите.  - Б.


Сербска Пчела или Новый Цвѣтникъ
за год. 18З2.

[Brok]

Гугл преводилац ово не преводи...

Naša Srpska Pravoslavna Crkva se izričito protivila Vukovoj reformi jezika i pisma. To nas je za jedan korak udaljilo od ostale Slovenske braće jer sada još malo više "zakovrćemo" drugačije u odnosu na njih. Jedan fenomen koji sam primetio zadnjih godina,a koji se pojavio prvo na Fejsbuku kao "zajebancija"(u vidu jedne šaljive stranice) ,a sada kao da poprima oblik "društvenog ludila"(slično kao oni što tvrde da je zemlja ravna ploča) jeste "Govori SrBski da te ceo svet razume".  Oni su prvo počeli od tvrdnje da u manastirima na freskama piše "Srbski narod" ( i slične reči gde je po njima naj bitnije ono "SrBski"),pa su izveli i drugu "teoriju" da "Mi nismo SrPini nego smo SrBini" ne bi li dokazali da su u pravu . Ali zaboravili su jednu stvar ,oni uvek i na svim mestima pišu Vukovom ćirilicom a nikada Staroslovenskom glagoljicom  .

Meni je ovo izuzetno interesantno da čitam . Obzirom da na drugi način ne bi ni znao za postojanje ovakvih dokumenta.

Језик се стално мења, допуњује, усаглашава по природи ствари, без икаквих правних норми. То је природно стање језика. Да није тако данас би сви људи говорили истим језиком. Тако је и са српским. То је незаустављиво. Чак и када се уведу форме у виду књижевног језика, језик се у народу мења па га на крају те књижевне форме прихватају уз мање или више отпора.

Снаја ми је професор италијанског језика. Ја сам се изненадио када ми је рекла да италијански језик који се чује на ТВ, у стварном говору не постоји. Италијани књижевни језик уче у школи и више служи као језик споразумевања између Италијана чији се дијалекти порпилично разликују. И ништа им не смата.   

Verovatno ti je poznato da su Sloveni pokušavali da naprave da tako kažem hibridni jezik koji bi se sastojao iz jezika slovenskih naroda, koliko znam čak 40 (možda i više) takvih pokušaja je bilo sa raznim varijantama.

[JASON]

Сeрбльи, стародревни жительи Еѵропейски
и найстарiи сѣдеоцы у Мађарской


Исторiа многочисленногъ народа Сербскогъ съ найдубльомъ древностiю Еѵропейскомъ стои у союзу: но збогъ оскудости оновременны у цѣломъ свѣту Дѣєписаца густа є тама, као и свiю други оновременны у Еѵропи народа до скоро покрывала дѣла нѣгова. У много доцнiимъ временма Гречески и Римски Дѣєписцы, гдѣшто су само, и то не съ намѣренiємъ назначили у своимъ дѣлма, да су Сербски народи за ньiовогъ времена у Еѵропи живили: но сва та ньiова о народима Сербскимъ назначенiя, носе на себи печатъ живогъ и очевидногъ исты Дѣеписаца о сѣвероеѵропейскимъ народима, сирѣчь о Сербльима и ньiовьiмъ дѣлма или незнанiя или пристрастiя. Но на мѣсто овы, у найновiя времена многи высоки Еѵропейски мужеви таинству древности Еѵропейско - Асiaтiческе посветившисе, будући да су и у саму найдревнiю епоху Еѵропе проникли, и отудъ између прочи и за Сербсконародню Исторiю много драгоцѣнности принели: зато и я не могу пропустити, да отъ тогъ ньiовогъ превеликогъ и многогодишнѣгъ труда нѣколико за Исторiю Сербску найважнiи чертiй не назначимъ, и сотимъ, да важне ове изъ Исторiє изводе потвердимъ, сирѣчь: да су народи Сербски, перво, найдревнiи између садъ живећи народа, Еѵропейски обытательи; а второ да су найстарiи жительи у Мађарской.

Но да бы се два ова велика и важна изъ всеобще Еуропейско - Асiатiческе повѣстнице извађенна извода, изключаваюћи свако пристрастно или народолюбiємъ опоєнно по Исторiи и Фiлологiи шумаранѣ, на найчистiимъ и найвѣрнiимъ доказателствама достаточно оснивала, нуждно ми є пређе свега, путемъ Исторiческо - Крiтiческимъ идући, потражити: кои су народи перви Еѵропейски обытательи были?

Будући, да нити є моє намѣренiє за садъ, нити Пчеле Сербске опредѣленiє, да пространно цѣлу повѣстницу свiю найстарiи народа Еѵропейски описуємъ: зато се задоволявамъ овомъ приликомъ само назначенно положенiє моє, у колико се крашће чинити може, по силама моима потвердити, и зрѣломъ благоразсужденiю Дѣєписаца Славенски представити. Приличну часть, раннiє о Славенскимъ народима писавши, и прилѣжно отъ мене прегледанны Дѣєписаца прелазимъ, єръ самь подпуно освѣдоченъ и увѣренъ, да є све оно, што бы се свiю народа Славенски касало, у найновiимъ временма отъ Крiтiчески Дѣєписаца Еѵропейски, изъ тамны мѣста извученно, прилѣжно собранно, строго пречишћенно и вѣрно протолкованно.

[JASON]

Да погледамо дакле садъ у пространно исторiческо полѣ, у коє насъ управо и сама дужность найпре позыва, да у ньои найстарiє жителѣ Еѵропейске потражимо. По жельи нашей мы налазимо таки у новiємъ єдномъ Крiтiческомъ Дѣєписцу Славенскомъ неопровергаємо ово исторiческо изреченiє: Отъ непонимаємы времена обытавали су петь главны народа у Еѵропи: Ѳрацы, Келти, Германи, Скѵѳи и Винди. а) Да є петый овай Виндима названный народъ, онай истый Славенскiй народъ, кои є у Еѵропи неизмѣриме просторе у почетку шестогъ послѣ Хрiста столтѣiя обузимао, ясно насъ учи и торжественно увѣрава тогъ времена Гоѳическiй Дѣєписацъ Iорнандъ: Отъ извора Вытнѣ (Vistula) рѣке преко неизмѣримы простора многочисленнъ народъ Винда обытава; кои имена, ако се збогъ домовина и мѣста разны и мѣняю, найвышше опетъ Славини и Анти называюсе. б)

Познавши дакле и увѣривши се, да є народъ Bиндiскiй, кои є съ четыри гореспоменута народа отъ непонимаємы времена у Еѵропи живio, у доцнiя сасвимъ времена Славенскимъ назвао се, као што се и данасъ называ, да ступимо и далѣ у всеобщу,у Еѵропейско-Асiатiческу Исторiю, и да потражимо, у ньой такова доказателства, коя бы насъ о томъ увѣрила, да народъ Виндiискiй заиста отъ непонимаємы времена у Еѵропи обытава. Хотя да у та непонимаєма времена никаковы Дѣєписаца у свѣту ни є было; збогъ чега о оновременыма народима Еѵропейскима, ништа знати и неможемо: ничимъ манѣ, будући да се послѣ изустне около 2000 год. пре Хрiста, съ изобрѣтенiємъ перве Азбуке и писменна Исторiа съ прочимъ наукама найпре у Финiкiи родила, и нѣколико столѣтiя и у повитку лежећи нѣке намъ извѣстне слѣди оставила; зато Финiкiиска ова прабаба цѣле всемiрне Еѵропейско-Асiaтiческе Исторiє съ найкрѣпчiмъ правомъ позыва насъ, да по ньой, кадъ се свiю други источника лишавамо, оне народе потражимо, кои су послѣ непонимаємы времена, сирѣчь, кадъ се перва писмена Исторiа родила, у Еѵропи обытавали.

__________
а) Sledzenie poczatku naródov Slowianskich w Warz. 1821 8 ot Surowieckeho.
b) De Got. Orig. cap. 5.

[JASON]

И заиста текъ што су у найновiя времена славни древности испытательи съ свѣћомъ чистоумне Крiтiке найстарiю Исторiю Финiкiиску протресли, сви су на слѣдуюћу истину наишли, сирѣчь: да су Финiкiияни, кои су перви мореплавательи и терговцы были, изъ Виндiиске Землѣ на Балтiискомъ, то єстъ, блатномъ мору отъ Винда кехрiбаръ (Berstein) куповали и съ ньимъ около 1800-1400 год. пре Хрiста знамениту терговину водили. в) О истини неопровержимой исторiческогъ овогъ извѣстiя тако насъ увѣраваю многа мѣста Греческо-Финiкiискe мало позднiє Исторiє; само Славенско име с к л о, коє су Винди данасъ тако турски названномъ кехрiбару дали; и найстрожiя крiтiческа испытанiя, да ни наймньой сумньи о томъ мѣста дати не можемо. Ово є дакле перво доказателство нашегъ положенiя: да су сирѣчь Сербо-Винди єданъ народъ између найстарiи жителя Еѵропейскй. Друго доказателство о истини нашегъ положенiя даю намъ неизброєнна имена Сербска: градова, мѣста, гора, рѣка и лица, коя се по цѣлой Исторiи Греческой съ самымъ Омиромъ починяюћи, и Римской до послѣ Рождества Хрiстова отвећь често и ясно споминю. г) Треће: и само молчанiє Гречески Дѣєписаца о населенiю Сербо - Виндiискомъ у Еѵропи отвећь намъ ясно свѣдочи, да су они у непонимаєма времена у Еѵропи населили се: да су пакъ у новiя времена у Еѵропу дошли, заиста не бы могли съ друге развѣ съ восточне стране у ню уиши д): но Гречески Дѣєписцы свѣдоче, да ни єданъ народъ изъ Асiє у Еѵропу отъ 600 год, предъ Рождествомъ Хрiстовымъ прешао ни є. Четверто: И сама многочисленность народа Сербо - Виндiискогъ потверждава, да є истый народъ у отвећь стара времена у Еѵропи живiо: єръ кадъ бы онъ быо у новiя времена овамо дошао, то онъ заиста, ни десету часть садашньи Славенски народа не бы допунити могао. Тко бы се о овомъ посумняо, тогъ управлямо къ народу Мађарскомъ, некъ точно истогъ народа число у време пришествiя нѣговогъ у Еѵропу, и у садашнѣ време сравни, и некъ се тако отъ свогъ двоумiя освободи. Пето: кромѣ свiю овы преднаведенны, и други iошшь, коя бы се навести могла, доказателства, найяче и найубѣдителнiє свидѣтелство превелике Сербски народа древности у Еѵропи, дає намъ тѣсно сродство всеобщегъ данашнѣгъ Славенскогъ єзыка съ Греческимъ, Латинскимъ, Келтiискимъ и Германскимъ єзыкомъ, и са свима изъ ова четыри произышавшима гранама. е)

__________
в) Schaffarik. 'Uiber die Abkunft der Slaven' Ofen 1828 стр. 187-8.
г) Шафар. Стр. 158-155.
д) Суровѣцк. 39. стр.
е) Шаф. стр. 55. Солар. Римляни Славенствовавши. Данковскiй die Grichen als Verw. d. Sl. Presb. 1828. Опытъ о ближ. сродствѣ Сл. єзыка съ Греч. III Част.