PALUBA
April 29, 2024, 12:27:48 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite i neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi ste našli svoj aktivacioni link te aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 [4] 5 6   Go Down
  Print  
Author Topic: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя  (Read 6514 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #45 on: February 28, 2024, 10:58:46 am »

Соліманъ съ 100.000 войске своє къ Сигету повратившисе, 2-огъ iошть Аугуста обсѣдне га, и жестоко дан-ноћь на нѣга пуцати стане. Радованъ Сербльинъ 11) старый Сотникъ и Дандо Францъ навале на Зриновића и почну га молити, да имъ допусти, да съ нѣколико войника изъ града на полѣ излете, да топове Турске позаглавлюю, и чепове у ньи ударе. Но Зриновићь молбу ньіову не послуша, већь и отбіє; и будући да є изъ искуства знао, да такови поступцы понайвышше зло испадаю, рекне имъ iоштъ, да ће они текъ отсадъ довольно други прилика имати, гдѣ ће своє юначетво и храбрость показати моћи. Ови за садъ отбієнни на ново му цѣловетна три дана съ молбомъ своiомъ досађивати стану; и тако га найпослѣ на моле. Трећій дакле данъ кадъ буде, мало пређе, нежели што є сунце зашло было, изыђе Радованъ и Дандо съ 200 стары свои и поузданны войника на полѣ међь Турке. Сви сложно ударе на яничаре, кои су на стражи были, и топове чували: ови изненада уплашени съ мѣста се разбѣгну, а Радованъ и Дандо са своима на топове наиђу, и већь нѣколико топовски валя съ гвозденны клинови позаглавлюю: па кадъ точкове и осовине топовске сѣћи и дробити стану, а оно се међь Турцыма подигне буна, кои са сви страна къ топовима поврве. Овдѣ се жестока битка развіє, и будући да є сила Турска множиномъ наше войнике и десетъ пута надвышавала; зато наши храбро бранећисе принуђенни буду да уступаю, и да се у твердыню поврате. Дандо своє пооштраваюћи кругломъ (кугла, тане) непріятельскомъ у главу ударень буде и умре, а други єдва до градски врата біюћисе и уступаюћи допру: Радованъ пакъ исте несреће као и Дандо буде, кругла га сирѣчь непріятельска у мошнице сгоди, отъ когъ ударца 19. Аѵгуста на мѣсту мертавъ остане. Послѣ смерти Радованове отвећь мало нѣговы войника у градъ утече. Главе оба вожда ова на колацъ отъ Турака буду натакнуте, и тако намѣштенне, да й само наши изъ твердинѣ лако видити могу. Но и Турцы у бытки овой не буду срећніи. Они приликомъ овомъ окромъ многи други изгубе Булюкбашу яничарскогъ и старца Юсуфа Сотника. Наши є до 200, а Турака до 3000 по путови и зидинама мертвы остало. Ово є изтерчиванѣ отъ наши онда учинѣно, кадъ є Алі-Портікъ по десетодневномъ труду градъ старый на силу отети науміо быо, збогъ чега га Соліманъ сь 200 дуката награди, а онъ усиляваюћисе 26. Аѵгуста почне и на саму твердыню ударати, да є на силу отме; но у той ватри кругла га єдна изь твердынѣ мертвогъ на землю обори. Тогъ дана окромъ Алі-Портіка двѣ іошть Турске заставе (барякъ) нашима падну у руке, и съ великимъ числомъ Турака самъ Паша Египетскій погине. На мѣсто Алі-Портіково іошть истогъ дана постави Соліманъ Сайфедина, кои данъ на данъ силомъ на градъ удараше; но 29. Aѵгуста найжесточіє преко цѣле ноћи, и цѣловетногъ сутрашнѣгъ дана све новіимъ и отмореніимъ войницыма на твердыню ударати стане 12). Данъ 3-егъ Септемвріа послѣдню радость Соліману учини, гласъ му се сирѣчъ донесе, да се Ћула 1-огъ Септемвріа Турцыма предала. Послѣ єдногъ дана Султанъ умре; но лукавый Мехмедъ Паша смерть нѣгову предъ цѣломъ войскомъ за време сакрыє. Трипуть 5-огъ Септемвріа ударе яничари силомъ на твердыню, но наши ій двапутъ храбро отбію; кадъ трећій путь нагрну Турцы, онда обранительима нашима долети Зриновићь у помоћь: онъ изгуби овдѣ вѣрне своє другове Іоанна Новаковића и Андреа Быку; но непріятельи се и садъ натрагъ узбію съ ущербомъ своимъ отъ 7000 людій, ни єдногъ педля землѣ не освоивши 13).

__________
11) Iшт. 23. 296; Р. 11. 37. - 12) Фес. 7. 51. - 13) P. 11. 39; Фec. 7. 55.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #46 on: February 28, 2024, 11:07:42 am »

Кадъ се већь послѣ многи жестоки боєва 7-огъ Септемвріа измеђь многи други Зданія огнѣмъ Турскимъ запалѣнны, и Зриновићевъ постой (квартірь) у пали; онда нашъ витезъ у 55 дана обсаде твердыньске двадесету већь навалу на твердыню дочекавшій, преправисе къ смерти; обучесе у лагко свиленно одѣло; церный клобукъ съ чапльиномъ перяницомъ на главу метне; у десницы мачъ а у лѣваки заставу имаюћи изыђе предъ своє изъ 600 войника тако исто къ смерти преправившесе дружество; изговори му трогателно и побудително слово, преда Юранићу заставу; заповѣди, да се врата отъ твердынѣ отворе, и да се у исто то време найвећій жартачъ на Турке опали; но Марко Срећинъ (Szerecsén) пређе, нежел' што исту заповѣдь изверши, пушчанномъ кругломъ ударенъ падне, на чіє мѣсто Георгій Рвать притерчи, и истый картачъ опали, когъ єданъ єдинитый ударацъ вышше отъ 600 коє мертвы, коє ранѣнны яничара на землю по обара. Съ густымъ картачкимъ дымомъ и облакомъ излети Зриновићь у непріятельскій станъ; витезови и другови нѣгови за ньимъ покуляю: тысуће Турски стрѣла и округлица (тане) поздраве й. Зриновићь напредъ летећій буде у перса ранѣнъ, но онъ не пазећій на то ни мало, єднако iоштъ другове своє къ безсмертной борби подпальиваше и мужественно имъ предхођаше. Тко є іоштъ у животу, позове онъ послѣдный путъ витезове своє, тко є іоштъ у животу, некъ храбро и юначки мачемъ около себе сѣче и коси; некъ драгоцѣнный, животъ свой лагко за малу цѣну прождерльивомъ Богу рата не прода! Садъ га іошть єдна пушчана округлица исподъ слѣпогъ ока погоди и онъ Славенскій, Сербско-Рватскій витезъ на землю падне; трећій на конацъ ударацъ учини край животу славногъ овогъ витеза у 48-ой години нѣговой онда, кадъ су верховный Кнезъ Карлъ съ 10.000 войника на 15 миля, а самъ Краль съ вышше отъ 100.000 войске на 25 миля далеко отъ Сигета за 50 дана лежали спокойно очекиваюћи, на кою ће й страну потребе и обстоятелства повући 14). У овомъ истомъ послѣднѣмъ бою обезсмертесе нѣгови храбри пратіоцы Стефанъ Оршићь съ многима другима, и текъ преко мертвы трупова Сербски витезова, Вука Папротовића, Іоанна Очаровића, Ніколе Кобака, Іоанна Новаковића и премноги други могли су Турцы у пусту твердыню Сигетску увућисе. Гдѣ є 30.000 Турака 15) за цѣло сирѣчъ обсаде Сигетске време пало; пытанѣ є: какову су признателность и сладко воспоминаніє Рвати и Сербльи кодъ свію у Унгаріи живећи народа заслужили, кои се iоштъ ни су освѣстили, нити познаю, да є текъ Сербско - Рватска мати приликомъ овомъ спасенія ради отечества свогъ крвавомъ Богу рата найвећу жертву принела. Главу Зриновићеву Везиръ великій къ Ежіну Салмскомъ пошлѣ, а тѣло му пристойно съ свакомъ почестію погребе 16).

__________
14) Р. 11. 40; Iшт. 23. 296; Ф. 7. 56. – 15) Ф. 7. 59. – 16) Ф. 7. 59.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #47 on: February 29, 2024, 10:17:47 am »

Почемъ овако Турцы Сигетъ освоє, и виде, да Соліманъ никако у нѣга не улази, почну о смерти нѣговой говоркати: гласъ овай и у Максіміліановъ станъ преко нѣкогъ Дервиша Турскогъ донешенъ буде, кой казываше, да Ісламъ оставити жели. У колико су наши за изгублѣннымъ Сигетомъ тужити морали, у толико су се вышше смерти Солімановой радовали; но послѣднѣ ово никако нису вѣровати могли. Зато Максіміліанъ Раина Сербльина (Serwier von Geburt), кои є Турски добро знао, као уводу къ Сигету пошлѣ, да се точніє о смерти Солімановой извѣсти; но овай, будући да отъ пређашни свои войнички другова познанъ буде, берже болѣ отудъ побѣгне, ништа друго не знаюћи казати но то єдно, да Турцы збогъ тога, што се торжественный улазакъ Султановъ у освоєнный градъ све єднако отъ єдногъ дана на другій отлаже, заключаваю и мысле, да онъ мертавъ быти мора 17).

Како годъ што су около овогъ времена сви у Унгаріи живећи народи, тако су и Сербльи у Унгаріи три владѣтеля имали; єдни су сирѣчь подъ законнымь Кралѣмъ Унгарскимъ а Нѣмецкимъ Царемъ стаяли; други су подъ ярмомъ Турскимъ стенали; а трећи су опетъ Ердельскогъ Кнеза за Господара свогъ признаватн морали. Сва три пакъ ова у Унгаріи Владѣтеля онако су између себе живила, како є кадъ и съ коє стране вѣтаръ дунуо быо. Народъ Сербскій садъ єдномъ, а садъ другомъ по срећи ньіовогъ оружія подложанъ є бывао. Отудъ се скоро у свима походима и ратовима између три ова владѣтеля вођенныма догађало, да су єдни Сербльи противъ рођенне, браће своє, други сирѣчъ Сербаля, съ мачемъ у руцы ићи морали. Требало ли є само Султанима, да кою поячу твердыню освоє, то су бѣдни Сербльи подъ заставама Асіатіческомуселманскогъ мѣсеца перса своя найпоразителніима топовскимъ бомбама и найчестћимъ пушчаннымъ округлицама, излагати морали, и съ ньима жалостный отєкъ цѣломъ човечеству давали: налазіо ли се пакъ Кнезъ Ердельскій у каковомъ тѣснацу, то су му у обрани твердыня и градова нѣговы Сербльи поузданна рука помоћи бывали: и садъ іоштъ порушене и опуштене стѣне и развалине Горньоунгарски градова ясне на себи печате носе колико є пута рођена крвца Сербска по ньима проливена была!!!

Тако у Мункачкой высокой твердиньи 1567. године быо є отъ стране Кнежеве Управитель, Іоаннъ Лугошанинъ Сербскій Сотникъ, страшанъ на равномъ полю войникъ, кои є за то вышше рођены быо, да ма какову заповѣдь пређе испуни, нежели што бы другомъ заповѣдити умео; овай дакле витезъ, почемъ му већь не буде могуће, да се противъ Максіміліанове войске дуже одержи, 4-гъ дана т. є. 22. Феѵруаріа подъ условіємъ свободногъ излазка твердыню Царевой войски преда, за коє отъ Господара свогъ вѣковѣчномъ тамницомъ награђенъ буде 18).

Збогъ велики угнѣтенія, коя є Францъ Тахіа као землѣдержацъ 1572 г. у Рватской ҹиніо потужесе подданницы нѣгови Максіміліану, кои таки Веспримскогъ Епіскопа пошлѣ тамо, да дѣло извиди: но овай велико повѣреніє Монарха свогъ Дієти Рватской у руке преда, коя Тахіннымъ и нѣговы другова усиляванѣмъ мѣсто да правицу тежацыма учини, казни имъ нѣке опредѣли. Садъ кодъ овы съ почеткомъ Іануаріа 1595. године терпѣніе робско и чеканѣ у храбру, нуждомъ рођенну отважность пређе: они скоче на ноге; дигнусе на оружіє; позову себи у помоћь Крайнце и Горотнице, и преправесе къ важномъ свомъ предпріятію. Но верховный Кнезъ, Банъ и Ленковићь са Сербльима своима покоре й: у Феѵруарію већь край буне буде 19).

__________
17) Iш. 23. 302; Ф. 7. 65. – 18) Ф. 7. 74. - 19) Енг. 4. Ч. 219; кодъ Фесл. 7. 149, 151. 1575 година.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #48 on: March 01, 2024, 08:34:06 am »

Те исте године кадъ Баторій Бекешия у твердыньи Фогарашкой обсѣдне, овай онда не могућій се борити узме найвеће драгоцѣности, и за оне опаскости, коє бы му се на путу догодити могле, избере друга себи Стефана Сербльина (Thrax): съ овымъ преко Алпіиски, т. є. Карпатически гора пређе, и незнаюћемъ Баторію, къ Цару у златный Прагъ дође 20). - Друге године послѣ смерти Максіміліанове ступи Рудолфъ на престолъ Унгарскогъ Кралѣвства. О нѣговомъ крунисаню између други; велможа повѣстница намъ вели, да се и Маттей Бакићь палазіо 21).

Почемъ 1576. године Балашъ съ преваромъ у Ерделю, и противъ условія удари на Турке, ови се онда разлюте и подъ Алібегомъ Балашеву твердыню освоє, кою обранительи отма оставе, и у твердыню Деву (Дѣву) пребѣгну; но Турцы и овдѣ на ньи изненада нападну, и све й не имаюићи ни на кога призрѣніе изсѣку: самъ Радоша Сербльинъ (solo Radossa Thrace ) съ отвећь мало свои пѣшака измакне, и послѣ дугогъ коєкудъ блуђеня и тумараня съ дружствомъ у Єгру приспѣ 22). - Личкій, Оточкій, Огулинскій, Слуинскій, Крижевачкій и Ђурђевачкій предѣли 1578. године границомъ постану 23).

Потурица є горіи отъ Турчина; тако и Солночкій (Сланичкій). Шавар-Бегъ, кои є отъ Мађара лако Турчиномъ постати могао! пође 1580. године са своима да чудеса то бож' на славу Мухамеданства почини: но на несрећу нѣгову предъ Надудваромъ (Наддворъ) на широкомъ полю стигне га Стефанъ Сербльинъ (Thrax, Rácz) и Андрей Барбель, Єгарски Сотницы съ Баторіємъ. Баторій уплашенъ са своима уклонисе; но Стефанъ Сербльинъ и Барбель съ Албертомъ Райбицомъ Слезки коняника вођомъ и съ 800 коняника ударе на 2000 Турака, и послѣ дуге и жестоке битке къ бѣганю и принуде. Битка є ова у време жетве преко Тисе догодиласе, у коіой є Богиня войне Єгарце наше съ 400 зароблѣнника наградила, међь коима се и самъ предводитель Алі-Вайда, Мустафінъ Совѣтникъ налазаше, кои за 11.000 дуката искуплѣнъ буде 24).
Приликомъ овомъ іоштъ и 15 застава Турски нашима у руке падну.

Исте іоштъ године Паѵель Сербльинъ (Thrax) Управитель Новогъ Града на рѣки Нитри лежећегъ, да врати Турцыма Богъ зна каковый заямъ, изтерчи са своима къ Парканю, на лѣвой страни Дунава спроћу Острогона лежећемъ градићу, разбіє и изсѣче предъ нѣга изышавше Турке, сву стоку, коя се у предѣлу ономъ на паши налазаше, скупи, предъ собомъ и потера, и срећно се кући поврати. Турцы су међу тимъ съ Острогонске твердынѣ тако яко на ове своє непріятелѣ изъ топова пуцали, да є Мустафа исту грмлявипу топовску чувшій, и за Острогонъ побоявшійсе, берже болѣ на найбержіймъ коньима къ Острогону полетіо; но у путу о ствари извѣстившійсе, опетъ се у Будимъ повратіо 25).

___________
20) Iшт. 25. 326. 21) Фесл. 7. 149. - 22) Iш. 25. 335. - 23) Eн. 4. 231. - 24) Іш. 25. 340; Ф. вели да є Шавар - Бегъ здраво ранѣнъ утекао. 7. 194. - 25) Іш. 25. 339.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #49 on: March 01, 2024, 08:36:35 am »

Около єзера Блатногъ (Балатонъ) іоштъ отъ найстаріи времена живили су Сербльи: и свободно се узети може, да су се они по истомъ предѣлу много пређе, нежели што су Мађари у Панонію дошли, населили. Коє дакле као останцы старій тіи Сербаля, коє пакъ као они, кои су съ Паѵломъ Бакићемъ и нѣговомъ браћомъ, а и другимъ ратновременнымъ приликама изъ Сербіє овамо прелазили, живили су садъ они по селима и селиштама (салашь) између Лака и Егідієва Монастыра, крѣпко держећисе оны права и свобода, коє су іоштъ пређе 100 и выше година ньіовымъ праотцевима збогъ велики ньіовы и сяйны Кралѣвима и Отечеству учинѣнны заслуга праведно данне быле.

Сь концемъ Феѵруаріа 1587. године Францы Надаждій съ Веспримскимъ и Папскимъ Управителѣмъ а и съ Баћановымъ людствомъ и четама пође противъ исты Сербаля, да й збогъ тога, што десетакъ платити ни су хотѣли, поплѣни, и мѣста ньіова опустоши. Толико су дакле Державни закони, коє су Кралѣви Унгарски уважаваюћи крваве заслуге народа Сербскогъ потвердили, предъ Мађарскимъ Войводама важили?! Тако су се лако заслуге Сербске тако рећи ономадъ спасенія ради Унгаріє учинѣнне заборавити могле?!

Спремившисе реченни грабительи пођу преко смерзнутогъ єзера противъ невинны Сербаля, да и поробе, поплѣне, и као найвеће своє непріятелѣ да й попале и опустоше, Но на срећу Сербску срѣтне й на сред єзера Паѵелъ Шльива Веспримскій Сотникъ; овай вѣштиномъ преко Петра Орсія, крыла єдногъ коняничкогъ вође, наведе и обрлати Надаждія, те они сви мѣсто Сербски села на градићь Копаню изненада по густой магли ударе, Турке побѣде, градићь освоє и самогъ Режефа Управителя жива у руке добыю. Истомъ далѣ приликомъ, кадь Мустабегъ Сінановъ сынъ съ нѣколико свои слугу у подземномъ нѣкомъ мѣсту намѣстившійсе и предатисе другачіє не хотѣвшій самогъ Надаждія предає ради своє къ себи позове то или по наредби самогъ Надаждія или своєволно у мѣсто овогъ предь Мустабега изыђе Јоаннъ Одобаша (Тhrax, Rácz) Грађанинъ, на когъ истый Мустабегъ, како га опази мыслећій да є Надаждій, запету стрѣлу пусти и крозь сред грла прострелѣнногъ съ коня на землю мертвогъ обори 26). Почемъ тако єданъ Сербльинъ Одобаша смертію своіомъ замѣни несрећу свію Сербски села, онда се Надаждій съ запалѣннымъ сѣномъ Мустабега на мѣсту угушившій, 600 Турака заробившій, много плѣна задобывшій и градићь запалившій съ войскомъ у Папу поврати Добытакъ се подѣли а Режерфь съ нѣколико робова, коня и воєннымъ стварима у Бечь Кнезу Ернесту посланъ буде.

__________
26) Iш. 26 346; Ф. 7. 299. 230. 231.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #50 on: March 07, 2024, 08:40:02 am »

Послѣ срећногъ боя Сѣчсолскогъ (Сикшовскій) на нѣколико дана 1588. године Biкентій Грегороцкій Ћурскій и Петарь Хусаръ, Папскій Сотницы, съ 2000 свои войника пођу, да срећу покушаю къ бердма и шумама Вертежкима. У путу се съ ньима састане Радићь, Войвода Сербльинъ (Radicius Woivoda Thrax), съ 200 Веспримски Войника, и съ нѣколико обранителя Коморански. Кадъ већъ два дана по шумама коєкуда блудећи нигдѣ на непріятелѣ не наиђу, онда имъ Радићь совѣтує да на твердыню Гестешку ударе коє онъ станѣ, будући да є отпређе около нѣ воєвао, добро познає. Грегороцкій послуша Радића, кои управленіє, како ће се иста твердыня отимати на себе пріими. Радићь дакле такове уредбе учини, да пѣшацы ноћу къ освоєнію твердынѣ сви тако нагрну, да веѣъ докле се Турцы освѣсте изъ кревета поустаю, оружія у руке узму, и топове опале дотле наши перва врата оградска сѣкирама и подметачима отворе, и у градъ уђу. Турцы то изненада видѣвши, и уплашившисе, у горню твердыню избѣгну; но Радићь полети за ньима, почне и твердыньска врата обіяти, а међу тимъ обсађеннике къ предаи твердынѣ нудкати, кои найпослѣ принуђенни буду, да ю подъ уговоромъ свободногъ излазка нашима предаду, но топови и ньіова оправа на мѣсту да остану 27). Твердыня иста, кадъ ce Турцы изъ нѣ са свимъ почисте, преда се Радићу да є чува; єръ є онъ и найвеће заслуге у освоєнію нѣномъ положіо. Вѣштина, храбрость и юначка продерзльивость Радићева особито се у освояваню исте твердынѣ показала, єръ є овай Сербльинъ ню у Ноємврію отъ Турака безъ топова отети у станю быо онда, кадъ су Турски топови живу ватру на нѣга и нѣгове другове просипати непрестаяли 28). Но освоєніє ово Гестешке твердынѣ ни є дуго траяло: текъ што ю сирѣчь Ферхать отъ Двора искати почне, а овай съ почетка іоштъ 1589. год. заповѣди, да се она Турцыма по врати 29).

Преко цѣле 1591. године витлаосе Паша Босанскій са Сербльима по Рватской, свагда наводећи: да му Сербльи Ускоцы мира не даю, єднако на нѣгову войску на падаюћи и узнемираваюћи. Ратъ се тай и 1592. године продужаваше. Свуда су и свагда Сербльи, кадъ се само противъ наилюћи мачева и найпоразителніи топова ићи морало, єдно између перви мѣста почести добыяли: садъ су подъ управленіемъ каковогъ Графа Крайнскогъ као Ускоцы, кои су изь Сербіє и Босне у Царску Державу ускочили, садъ подъ каковымъ Далматинскимъ племићем као Іллури и Биссени (Бошняцы) противъ Турака воєвали: овдѣ су подъ Баномъ Рватскимъ, као Лички, Корбавски, Клисски и Сѣнски Граничари, као Модрушки и Вінодолски обитательи за спасеніє отечества борилисе; ондѣ опетъ кодъ Каньиже сирѣчь велике и Копривнице као Предавцы (Predancii, Predavczer отъ предаваня свогъ къ Кралю Унгарскомъ); около Весприма, Папе, Тате, Ћура, Коморана и Столногъ Бѣограда подъ именемъ Ɵрака (Thraces, Thrakier) перви су се они при отиманю градова и твердыня на зидове пели, и као обсађенницы на непріятеля излетали.

У исто су се iоштъ време по Ерделю около Темишвара, Липова, Ширіє, Арада, Ћуле, Ӏенове, Надудвара, Чанада, Бечкерека, Солнока и Єгре као Темишварски, Лугошки и Сѣверински Рацы (Rasciani, Rascier) съ безчовечнымъ Богомъ рата борили и крвожедныма Асіатіческимъ чопорима на сусрѣтъ су излазили! Та подъ каковымъ iоштъ именима ил' невѣшта, ил' туђимь перомъ и сердцемъ написанна повѣстница дѣла многозаслуженны праотаца наши предъ очи намъ не стевля?!! Около Токая, Мункача и по други мѣсты наши су предцы као Айдуцы (Hajdones Rasciani); около Печуя, Сигета, Бабоче као Хараміє (Haramiae); на другомъ опетъ мѣсту као Пандури (Bandurii, Pandurii, Pandurones); на трећемъ као Рватски Власи (Valachi Croatici), кадкадъ као Грцы и Сугрчице а у гдѣ коимъ случаєвима као Шізматіцы и Єретіцы непрестанце драгоцѣнну крвь свою за спасеніє Отечества свогъ проливали!!!

Такове штипаюће Зраке повѣстница Унгарска на велико полѣ баца по комъ су сва дѣла праотаца наши разастрта?!! Честь, слава и дика буди вѣку нашемъ, да се сви мы већъ подъ найрођенніимъ, за све за све насъ найсветліимъ й найбожественніимъ именемъ Сербскимъ, познаємо, као Сербльи данасъ любимосе и герльимо, и да сва дѣла безсмертны праотаца наши подъ коимъ му драго именомъ она учинѣнна была, народу Сербскомъ праведно приписатисе мораю!!!

__________
27) Іш. 26. 358. – 28) Ф. 7. 240. – 29) Iш. 26. 358; Ф. 7. 240.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #51 on: March 08, 2024, 12:54:30 pm »

Съ почеткомъ Іуніа 1593. г. Паша Босанскій Хасфанъ дође подъ Сисакъ съ чопорима свои войника, међь коима се и бѣдны Сербаля, Босански и Херцеговачки, много налазило, коє є жестокій бичъ Муселманскій сь Асіатскима людождерима измѣшао 30). Ердедій средомъ истогъ мѣсеца побіє Хассана до ноге 31); Рвати Славонски и Рватски Сербльи съ Мађарима пристойну су славу побѣде подѣлили 32). Съ Хассаномъ Пашомъ у истомъ бою падну 12.000 Турака и Мехмедъ Санжакъ Херцеговачкій, Султановъ сестрыћь, збогъ чега Султанъ по наговору Сінан Паше ратъ противъ Рудолфа заключи.

A текъ што се 1594. год. подобро опролѣћи, а Кнезъ Маѳтей, Рудолфовъ брать, 4. Maia обсадне Острогонъ съ 50.000 войника и съ 20 картача, подъ Палфіомъ данъ-ноћь жестоко пуцаюћи на нѣга. Около половине истогъ мѣсеца договорисе Палфій преко толмача са Сербльима, кои су у Острогону живили, да они стражаре Турске надъ градским вратима поубіяю и градъ да предаду 33). Сербльи то и учине; рѣчь свою обдерже и Палфій (Паѵловъ сынъ – Пауловићь) съ войскомъ освои градъ. Но будући да су Турцы съ Св. Ɵоме брда непрестанно на наше пуцати могли; зато Кнезъ заповѣди да се съ другогъ противолежећегъ брда изъ четыри топа y забоиште (propugnaculum) Св Ɵоме біє. Кадъ се послѣ толикогъ удараня и послѣ нѣкогъ времена зидъ съ восточне стране провали, онда се Веспримски Сотницы, Радићь Сербльинъ (Thrax, Rascier), первый између цѣле войске съ заставомъ у руцы, а за ньимъ и Паѵелъ Шлыва на горнѣ зидове попну: то за ньима и други учине; и тако наши и то брдо освоє. Вышше се пута и на саму горню твердыню жестоко ударало; но ова се никако iошть узети не могаше; зато Кнезъ послѣ 57 дана обсаде градске и твердыньске престане отъ пуцаня, и съ цѣломъ войскомъ остави Острогонъ.

У Ћулиномъ Бѣограду у Ерделю 1594. год. буде Дієта у коіой се редови Державни 2. Феѵруаріа противъ надежде Баторієве изразе, да ће се радіє Сінана Паше нежели Рудолфа держати. Сігісмундъ ништа манѣ заключи у Совѣту свомъ, да съ Рудолфомъ у пріятельству заостане, и да се противъ Турака оружа: зато и пошлѣ люде своє у Влашку и Молдаву къ Войводама противъ Турчина позываюћи й. Ови буду готови. Садъ се и къ Сербльима, кои су у Банату живили, окрене 34). Георгій Палатићь, Банъ Лугошкій, высокоуманъ єданъ и силанъ мужъ, учини по жельи и препоруки Сігісмундовой то, да се Сербльи, Власи и Бугари у предѣлу Темишварскомъ побуне. Ови се берзо на нѣколико тысућа скупе, сложно и жестоко на Бечкерекъ ударе, изтераю Санжака Турскогъ на полѣ изъ градића, и сами се у нѣму смѣсте. Они мало доцніє іошть и друга маня мѣста освоє. Четыри пута излазіо є съ войскомъ Паша Темишварскій противъ нѣи, и сва четыри пута съ великомъ своіомъ штетомъ узбієнъ є быо: четыри сирѣчъ ова нѣгова противъ Сербаля, Влаха и Бугара похода 25.000 войника стала су га: зато борцы наши освете Пашине боєћисе посланника єдногъ къ Баторію пошлю съ извѣстiємъ своимъ, шта су до оногъ дана починили, называюђи га Кралѣмъ Ердельскимъ и Сербскимъ, и молећи га да имъ што скоріє помоћи пошлѣ, да могу и далѣ у предпріятію свомъ напредовати. Баторій имъ преко истогъ посланника обѣћа помоћь; пошлѣ имъ єдну заставу съ извѣстіємъ, да ће имъ што скоріє Mоѵсей Сѵкулъ избраный вождъ съ войскомъ на помоћь приспѣти, и да ће послѣ Сѵкула и самъ, да Темишваръ обсѣдне изъ Ерделя съ другомъ войскомъ кренутисе 35).

__________
30) Iш. 27. 369. – 31) Eн. 4. 249; Ф. 7. 252. 32) Ф. 7. 252. – 33) Iш. 28. 385; Ф. 7. 283. – 34) Енг. 4. 254; Ф. 7. 312. – 35) Ен. 4. 225; Ф.7. 312. – 35) Ен. 4. 225; Ф. 313, 314.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #52 on: March 13, 2024, 12:20:49 pm »

Турцы међу тимь исте те године освоивши 26. Септемвріа Ћуръ, съ почеткомъ Октовріа обсѣдну и Коморанъ. Петнайстогъ дана истогъ мѣсеца почну га подкопавати; но Вукъ Старчићь Подсотникъ Еразма Брауна, Управителя и Старѣшине Коморанскогъ, излети изъ твердынѣ са своима ноћу на послѣ међь Турке; єдне подкопаваюће посленнике изсѣче, друге растера; све имъ справе и послове исквари, и учинившій витежско то дѣло, опетъ се къ своима у твердыню поврати. Помоћь Турцыма отъ Сінана доцніє, нежел' што би требало, приспѣ. Старчићь є юначкомъ овомъ своіомъ продерзльйвостію у исто време Коморанъ отъ Турака спасао, и Турцы премда є Браунъ прегледаюћій твердыньске зидове отъ кругле непріятельске погинуо, преко увода свои чувши, да су Кнезъ Маѳтей и Палфіи съ войскомъ близу Коморана, оставе обсаду и повукусе натрагъ 36).

Зависимость чертежа (планъ) Ваторієвогъ отъ Редова Ердельски учини то, да онъ дано своє обѣћанѣ Сербльима не испуни. Истина да Сѵкулъ съ войскомъ своіомъ послѣ краткогъ времена до границе Ердельске дође, но кадъ овдѣ чує, да є Ћуръ Турцыма у руке пао, и да Коморанъ у опасности стои, съ войскомъ своіомъ натрагъ се врати, а Бечкеречане гроздной ньіовой судби безчовечно преда. Паша Темишварскій єдва дочекавшій згоду и прилику ову, съ 30.000 войника пође къ Бечкереку: но множина Турска не уплаши наше. Съ 4.300 бораца изыђу они предъ Турке. Ови у первой ватри узбієнни буду, начну доникле бѣгати; пакъ онда опетъ изъ картача на своє гонителѣ опале. Мађари садъ, кои су овдѣ противъ Турака заєдно са Сербльима, Бугарима и Власима воєвали, безъ икаковогъ са Сербльима, договора, по своіой само глави радећи, пођу на страну, да Турцыма за леђа дођу а Сербльи єдно видећи то; друго пакъ множество непріятеля имаюћи предъ очима, помысле да Мађари бѣгаю: зато послѣ нѣкогъ времена ово збогъ картача непріятельски, ово збогъ мышлѣнногъ изневѣренія Мађарскогъ (а ово и збогъ наступаюће бѣде забринувшисе, у нѣколико се побркаю: Турцы то примѣтивши іоштъ жестће на ньи навале, и послѣ грозногъ крвопроливаня такову надъ нашима одерже побѣду, да й є єдва 300 войника животъ свой спасти могло 37). _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Послѣ крвавогъ и несрећногъ боя Бечкеречкогъ отму іоштъ други Сербльи Фачадъ отъ Турака; но Дієта Тордска опетъ га Турцыма поврати 38). - Острогонъ є Цару быо єднако тернъ у оку: зато онъ Мансфелду вожду заповѣди, да га пошто по то отъ Турака отме. Како годъ што є различны народа той войсцы Царевой тако є исто и Сербаля и Рвата много было кои су сви заєдно послѣ труда и усиляваня 2-огъ Септемвріа 1595. године 39) исту твердыню освоили, надъ коiомъ Палфій Управитель поставлѣнъ буде.

__________
36) Ф. 7. 304. – 37) Ф. 7. 314. – 38) Eн. 4. 255. – 39) Iш. 29. 404.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #53 on: March 13, 2024, 12:24:33 pm »

Отъ паденія Сербіє и Босне подъ Турску власть, многа ята Сербаля закона Греческогъ изъ обе ове землѣ даномъ срећномъ приликомъ прелазила су у Рватску, и у ньой су се населявала. Подъ Петромъ Крусићемъ число се Сербско у Рватской іоштъ болѣ у множи; они буду отъ оны народа међъ коє су дошли, Ускоцы или Предавцы названни. Iоштъ 1557. године ньіово главно сѣдиште быо є предѣлъ около Клисе лежећій. Доцніє се повуку они къ Сѣверу, и отудъ велике пакости Турцыма непрестаяху чинити. Фердінандъ имъ допусти, да се по Сѣнянскимъ развалинама и околномъ предѣлу 1740. год. населе. Одавдѣ су они и сувомъ и водомъ Турке гонили и узнемиривали; а найпослѣ и Венеціанске лађе робити начну 40).

Бертузій, Витезъ Родінскогъ Ордена, отважисе да свою и многи Далматинаца желю испуни, да Клису сирѣчь кою су Турцы іоштъ отъ Матѳеа Бакича освоили на ново отъ ньи отме. По старомъ нѣкомъ обычаю морао є сваке године о Цвѣтима Санжакъ Клискій съ нѣкомъ частію обранителя у Албанію на великій торгъ Алесійскій кудъ су кромѣ други народа и многи Сербльи поморски (Ускоцы, Морласи-Морски Власи) долазили, као збогъ нѣке поліціє отлазити: збогъ тога є и 1594. год. Ібрахімъ Санжакъ предъ исто време Клису съ приличномъ частію обранителя оставити морао. Бертузій єдва дочекавшій ову прилику съ 500 Сербаля Далматинаца удари на Клису, и 7-огъ Апріліа освои ю; людство Турско отъ части изсѣче; твердыню саму, у коіой су скоро сами Турцы живили, поплѣни, бѣгунаца нѣколико стотина зароби, и све й у Сѣню оныма, кои су вышше за ньи дали, попродаде 41).

Но ни су се дуго Сербльи съ добыткомъ овымъ новымъ утѣшавати могли; єръ 1-огъ већъ Іуніа исте године Парти-Паша Босанскій съ 10.000 Турака и Сербаля 42) обколи Клису съ три стране, а Ібрахіму Санжаку предстражіє преда. Георгій Ленковићь идућій съ 4.000 Граничара Клиси у помоћь, предъ самымъ градомъ наиђе на Турке. Овдѣ се битка учини и Парти-Пашини войницы бѣгати нагну, оставивши станъ, топове и побѣду нашима у рукама. Ленковићь съ коняницыма почне й гонити, надаюћисе да ће и пѣшацы за ньима поћи; но кадъ се осверне и види да отъ пѣшака нитко за ньима не иде, врати се натрагъ, и нађе й све, да се съ дѣлитбомъ добытка на мирую. Турцы се међу тимъ скупе, и повратившисе на наше изненада ударе; съ викомъ и силомъ растераю й побію; отму имъ побѣду, плѣнъ и честь многима животъ, а іошть вышше ньима свободу. Ленковићь съ Подсотникомъ своимь Живкомъ Клековићемъ и съ останкомъ свои войника єдва у найвећой берзости у твердыню утерчи и животъ свой спасе 43).

Послѣ два дана подкрѣпи овай обрану Клисску съ 300 войника, и пођу съ 600 свои къ Сѣню пође: но у путу Турцы га нападну гдѣ многи између нѣговы войника изгину, а други у робство падну; онъ самъ ранѣнъ вѣрнымъ и путь добро знаюћимъ Міхаиломъ Радићемъ отъ непріятеля избависе, и само съ три пратіоца у Сѣнь приспѣ. Управитель за тимъ Клискій Моріцъ Алфієри, не очекиваюћи на обѣћанѣ Ленковићево, да ће му сирѣчъ што скоріє помоћь послати, по наговору отъ Турака за роблѣнногъ и отъ исты посланногь Парадайзеpa 6. Іуніа исту твердыню Турцыма подъ тымъ условіемъ преда, да се обранительи и зароблѣнницы, кудгодъ хоће и желе отпусте 44).

__________
40) Ф. 7. 370. – 41) Іш. 30. 421; Ен. 4. 237. кодъ обоице 1596. г.; Ф. 7. 371. 1594. г. - 42) Ф. 7. 372.- 43) Ф. 7. 372. – 44) Ф. 7. 374.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #54 on: March 15, 2024, 10:24:55 am »

Єдва мѣсецъ дана прође, а Сігісмундъ Херберштайнъ, да изгублѣнну Клису накнады, намѣри, да Костайницу отъ Турака узме. Стефанъ Бериславићь, Віце - Банъ, Петаръ Дражковићь и Іоаннъ Кеглевићь съ три тысуће коняника и пѣшака дођу му у помоћь; Ленковићь подъ Ристомъ Обрушићемъ Сѣняне своє и Горньо Карловачке Граничаре пошлѣ 45) му; окромъ Штаєраца 1.000 коняника, коє є Фрідріхъ Шарфенбергъ водіо, приспѣ му іошть изъ Крайнске и Горотанске множина коняника и пѣшака, кои се Доселянима (Deselanae) называху. Нађу се іоштъ кодъ нѣга и отъ други Сербаля Посланницы съ писмама отъ Проте Радослава, Раяка Войводе, Воина и Живка Кнезова, Манойла Юзбаше Богдана Харамбаше, Новака и Дракуле Одабаше и отъ свію други 46), кои су отъ Купе рѣке до Адріатическогъ мора населѣни были. Ови су у име обще искали, и зато се обѣћавали, да, ако имъ се опустошене и праздне твердынѣ и градови са свима Земляма између Купе и Уне рѣке лежећима обытанія ради предаду, да ће они на оружіє противъ Турака устати. Кадъ се дакле Херберштайнъ съ оволикомъ войскомъ къ Костайницы приближи, а за тимъ 8. Іуліа бити ю начне 47), онда съ єдне стране Апардісь съ Турцыма пѣшацыма и Сербльима изъ Дубице и планине Козара (cum Thracibus e Dubicia ac, monte Cozario) чопоромъ и на силу овамо дотеранныма изъ града предѣ наше изыђе 48), а съ друге опетъ познанный већь Парти-Паша съ Коняницыма своима и съ 200 яничара изъ Банялуке Костайничкимъ Турцыма у помоћь изышавшій, Іоанномъ Войковићемъ и Ристомъ Мрнявићемъ, кои са своима преко Унне пређу, свойски, и као што є требало, дочекань буде 49). И на єдной и на другой страни жестока се битка развіе: но у первомъ іошть укобишту Парти-Паша са своима бѣгати стане 50). Апардісъ тако исто узбіень буде, и у твердыню повучесе, а наши градъ (civitas Stadt) попале 51).

Текъ што се мостъ направи, да се топови преко рѣке пренесу, а оно пукне по войски, као што се доцніє видило, лажливый глась, да є Єѵнухъ Ахметъ Апфісь кодъ Свыняра мѣста Саву прешао, и да съ войскомъ своіомъ Турцыма у помоћь иде. Ово принуди Херберштайна, да обсаду Костайничку дигне 52), и съ 9.000 войске къ Петриньи да терчи. Но збогъ велике воде, почемъ му могуће не буде да съ войскомъ преко Купе пређе, пође онъ къ Сиску, да тамо преко исте рѣке войску преведе. Но Турцы мыслећи, да наши бѣгаю, изыђу предъ ньи, и люто се съ нашима побію. Непоколебимо и наитвердоглавіє издержаванѣ Рвата и Славонски Сербаля съ 3000 войника непріятельске штете борбу пресуди. Дражковићь што скоріє лагке мостове направи, и гонећій непріятелѣ, войску свою преко рѣке преведе: но Ахметъ и Одавердь новый Паша Босанскій, не освертаюћисе на жалостно войске своє станѣ, перви Загребу, и непріятельима све своє, што су годъ имали, оставе 53).

__________
45) Ф. 7. 374. – 46) Iш. 30. 421. 1596. год. – 47) Ф. 7. 374. – 48) Iш. 30. 421. – 49) Ф. 7. 375. - 50) Ф. 7. 375. - 51) Iш. 30. 421. -52) Iш. 30. 421. -  53) Ф. 7. 375.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #55 on: March 15, 2024, 10:28:57 am »

У трећой десетини Септемвріа мѣсеца 1596. Мохамедъ съ 200.000 войске обсѣдне Єгру, кою є Нярій съ 3.000 Мораваца и 800 коє Нѣмаца, коє Дольноземаца (Niederlaender) браніо. Почемъ већъ градъ (Stadt) изгори, Нярій се са своима у твердыню премѣсти. У тѣснацу налазећій се пошлѣ онъ Ніколу Сербльина (Nicolaus Rascianus) 54), да отъ Максіміліана у име свію обсађеника 1.000 пѣшака пушкара у помоћь заиште. Максіміліанъ у исто време 12. Окт. изъ Паланке съ войскомъ дошавшій, у Філеку се налазаше, кои како Ніколу саслуша, отма заповѣди, да се изъ свію полкова 1.000 войника избере. Нікола да іоштъ болѣ путъ къ Єгри свѣжба, коимъ бы нове ове помоћнике крозъ Турке у твердыню провести могао, докъ су се избрани тіи войницы на путь спремили, іоштъ єданпуть къ Єгри отлети (Agriam provolans); опеть се наскоро отудъ найберже корачаюћи врати, и 1.000 реченны помоћника са собомъ поведе. По несрећи, кадъ 25. Окт. само двѣ милѣ далеко отъ Єгре буде, чує жалостанъ глась, да се пређе єдногъ дана твердыня Єгарска Турцыма у руке предала. Тужни и жалостни повратесе задоцнившисе Єгарски помоћницы опетъ у станъ Царскій 55). Турцы, почемъ Єгру добыю, лако имъ буде Сернинъ камень (Sarvasconem) и Широкъ твердынѣ освоити; єръ бранительи ньіови Мађари уплашении оставе исте твердынѣ, и безъ икакове избачение пушке Турцыма й предаду. А и сама Єгра збогъ неслоге Нѣмецке и Мађарске пала є 56).

Године 1597. опетъ многи Сербльи изъ Сербіє и Босне закона ради свогъ и свободе преселесе у Рватску. Овыма Херберштайнъ запуштенный између Саве и Драве предѣлъ, да га населе, подъ тымъ условіємъ преда, да никаковогъ данка не плаћаю, и другогъ бремена да немаю, окромъ тогъ єдногъ, да границу Штаєрску отъ Турака бране. Ово условіє или погодбу Сербску съ Херберштайномъ 26. Феѵр. исте године Фердінандъ Архікнезъ призна, и подкрѣпи съ особитымъ прівілегіяма, коє се доцніє именомъ Рудолфа Імператора преко Совѣта Унгарскогъ у Канцелларіи Державной потверде 57).

У освоєнію Тате или Дотиса, коє су наши о пролѣћу исте године срећно предузели и окончали, Иліа Сербльинъ (Thrax) Турски знаюћій велике є у слуге Держави учиніо 58). Около тогь времена, почемъ наши Папу обсѣдну, у другомъ на градъ нападенію Радићь, познанный већъ Сотникъ Веспримскій, первый є быо између цѣле войске, кои се на стѣне градске попео, и цѣлой войски путь и примѣръ показао, како є валяло градъ узети и Турскогъ управителя къ предаи своіой и твердыньской принудити 59). Оны исты дана, кадъ Максіміліанъ изъ Папе къ Старграду (Ovarinum) дође, Херберштайнъ, Слатину запалившій, съ войскомъ своіомъ у найближа мѣста и селишта Сербска (Thracum) дође, и одатле све Серблѣ, кои су давно желили были, да се Турскогъ ярма освободе, съ цѣломъ домовиномъ, иманѣмъ и стокомъ у найближій, гдѣ Турцы нису заповѣдали, предѣлъ пресели 60). За 1598. годину повѣстница ништа намъ о дѣлима Сербскима не споминѣ, изузымаюћи єдногъ Стефана Сербльина (Thrax), преко кога су Царски посланицы къ Сѵгісмунду посланни были 61).

__________
54) Iш. 30. 427. - 55) Iш. 30. 427; Ф. 7. 381, 2. 3. 4. - 56). Іш. 30. 427. - 57) Caroli du Fresnc Illyricum vetus et novum pag. 190. - 58) Іш. 30. 434; Ф. 7. 395. 59) Iш. 30. 435. - 60) Іш. 30. 437. – 61) Іш. 30. 437.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #56 on: March 16, 2024, 11:03:50 am »

Текъ што наступи 1599. година, а Мехмедъ Царь Турскій съ силномъ своіомъ войскомъ пошлѣ Ібрахіма, сестре своє мужа противъ Цесара, да га, ако се найпре лѣпо не намире, съ оружіємъ къ исканю свомъ приклони. Ібрахімъ буде већъ около Смедерева; зато Шварценбергъ съ Палфіомъ Надаждіомъ договорисе, да се што скоріє къ обрани Отечества преправе. Найпре дакле Палфій (Паѵловъ сынъ - Паѵловићь*) оне Серблѣ, кои су безь плате служили, но отъ непріятельскогъ само плѣна живили, подъ вождовима Авраамомъ и Петромъ избере, и у дольню Унгарію къ Дунаву зато пошлѣ, ако бы се откудъ догодило, да Турцы рану изъ Бѣограда у Будимъ Дунавомъ понесу, лађе ньове похватаю, а рану и друге ствари или попале или потопе. Петръ и Авраамъ, кадъ съ другима, овы свободняка Сербски вождовима деснымъ брегомъ Дунава путуюћи у Толну дођу, онда и друге Серблѣ кои су у Каньижи, Бабочи и по другимъ граничнымъ у Славоніи мѣстима живили, о свомъ долазку извѣсте, и позову й, да на єданъ Дунавскій островъ корысти ради своє будуће къ ньима у помоћь доћи не пропусте. И заиста послѣ краткогъ времена Проданъ Сербльимъ (Thrax ) съ Каньижанима и Байцыма дође Петру и Аврааму у помоћь; а и съ други многи страна желя грабежа чопорима на истый островъ привлачила є Серблѣ, тако, да є за кратко време число ньіово на 1.258 людій нарастло. Међу тимъ Ібрахімъ, кои є већъ у Бѣоградъ приспѣо быо, заповѣди, да се свакояко рана и многе войничке ствари изъ Бѣограда и Смедерева Дунавомъ у Будимъ носе, и да ово све оне шайке, коє су кодъ Бѣограда лежале, съ єдномъ треспратномъ лађомъ (тривеслица, triremis) и съ 5.000 пѣшака Турака прате. Сербльи преко увода свои дочую то, и на єдномъ Дунавскомъ не далеко отъ Колоче лежећемъ острову намѣсте се тако, да бы, коіомъ му драго страномъ Турцы пошли, отудъ на ньи ударити могли. Будући пакъ да Турцы деснымъ Дунавскимъ Брегомъ иђаху: зато тако многе лађе и тако много людство издалека нашима у очи падне. Вождови за добро нађу, да на двѣ стране пѣшаке подѣле, тако да се и съ єдне и съ друге стране и съ сува сирѣчь и съ воде на непріятеля ударити могло. Кадъ већь Турцы на близу буду, Проданъ, комъ є у дѣлъ пало, да са сува на Турке удари, первый на пѣшаке Турке, а Авраамъ и Петарь велику са своє стране вику подигнувши на лађе жестоко ударе. Съ крайньимъ огорченіємъ и на єдной и на другой страни борилосе: но почемъ пѣшацы Сербльи густомъ округлица свои тучомъ іоштъ ватренніе лађе Турске обаспу, и съ два маня топа кадъ све честће съ брега пуцаюћи лаћарима Турскима велику штету нанесу, а и лађе већъ здраво изгруване почемъ се провальивати стану, Проданъ пакъ са своє стране почемъ вышше отъ 1.000 Турака на другій свѣтъ оправи; онда се други Турцы на све стране разбѣгну, и побѣдительима своима, отъ кои ни стотина пуна изгинула ниє, све своє оставе.

У овомъ отвећъ срећномъ за наше бою заробе Сербльи 58 велики лађа, на коима премногу рану, пириначъ, єчамъ, брашно, двопечень (biscoctum, пішкоть) и суво овчіє месо нађу. Треспратница и 34 шайке тако исто Сербльима у руке падну; и окромъ другогъ іоштъ 11 топова кои су сувомъ вученни были, увѣнчаю трудове добровладавшисе Сербаля 62). Но савъ добытакъ овай, когъ измеђъ толики непріятельски градова и твердыня пронети ниє могуће было, отъ части као лађе попалесе, отъ части пакъ као топови и ньіова оправа у Дунаву подавлѣнни буду. Пушчанный прахъ, когъ су двѣ лађе пуне быле, подпалѣнъ буде тако, да се у єдномъ магновенію съ найвећомъ пуцнявомъ у дымъ и воздухъ претвори. Оныма селянима, кои су чопорима изъ оближньи мѣста къ крвавомъ боишту долазили, даванно є было, да они по вольи своїой, кои што хоће, и колико годъ понети може, отъ заробление Турске ране кући понесу: но селяни Турско злопамтенѣ и свирѣпо осветолюбіє добро познаваюћи, да не бы збогъ тогъ бѣду какову отъ Турака на себе навукли, задержесе отъ тіи великодушны поклона 63), и као што су подолазили, тако се и разыђу съ празднымъ рукама, задоволяваюћисе съ онымъ, што имъ є рођенный трудъ ньіоэъ и сладкій зной прибавити могао. Почемъ дакле побѣдительи све оно, што є понайболѣ, и што се понети могло, покупе и поспремаю; кући се поврате. Нити су й Турцы околни толикомъ своіомъ изненада штетомъ престрашенни, на путу гдѣ нибудъ узнемиривали, нитие Ібрахімъ, чувшій жалостанъ овай о несрећи Турской глась, отъ бриге и туге за дуго време кою ноћцу сладко и безъ терзаня проспавати могао 64). Побѣда ова славна догодиласе Октовріа мѣсеца; и већъ съ концемъ исте године измеђъ єдногъ и другъ мѣсеца; и већъ съ концемъ исте године измеђъ єдногъ и другогъ Цара на Свето-Андрейскомъ острову за нѣко време миръ торжественно заключисе 65).

__________
62) Iш. 31. 454. - 63) Iш. 31. 454. – 64) Iш. 31. 454. – 65) Ф. 7. 444.
*) Палфій Деметерфій, Банфій, Папафій, Маєрфій и друга подобна презимена ни су Мађарска, но само срећно подражаніє Сербскогъ умалителногъ оконченія ићь т. є. Паѵловићь Димитровићь, Бановићь, Поповићь, т. є. Паѵловъ, Бановъ, Поповъ сынъ или млађій: тако Котлићь, Ключићь, петлићь и т. д.
« Last Edit: March 16, 2024, 11:11:06 am by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #57 on: March 17, 2024, 10:36:09 am »

Кадъ се 1600. год. Французи у Папи побуне, намѣре исту твердыню Турцыма предати; но Міхаилъ Маротій Управитель, и Сотникъ Вукъ Станковићь буду противни ньіовомъ намѣренію. Французи дакле, да бы противнике свогъ намѣренія съ пута уклонили, зовну й совѣта ради обоицу на єдно мѣсто, и у тамницу й бацивши твердыню съ градомъ Турцыма предаду 66). Исте те године Сербльи Каньижки, Бабочки и Копривнички (Haidones et Haramiae) по заповѣсти Іллірічкогъ Префекта Херберштайна подъ предводителствомъ Ніколе Церногъ и Продана кодъ градића Харшаня исподъ Сигета и Печуя лежећегъ крадомъ и ноћу велико число волова захвате, и странпутицама найпре у Бабочу, а одавдѣ у Каньижу и Копривницу отераю. Насуфъ, Сигетскій Префектъ, писменно зайште, да се волови ови поврате; но ни мало се не помогне. Зато преко мѣре лютить узме са собомъ све, 'Спахіє' Турке, и нѣколико други людій; съ ньима къ Ібрахіму у Бѣоградъ, кои се къ освоєнію Острогона преправляше, отиде, и тужбу му свою овыма рѣчима представи:

'Да ме нису особите бѣде и неправде приморале, коє отъ свирѣпы и бѣсны Сербаля (Haidones) не само я, но сви мы, кои около Сигета између Драве и Дунава живимо, непрестанце и безъ отмора терпимо, не бы самь се усудити смѣо, да теби кои се съ другима стварима забавляшъ, и по налогу наймогућнієгъ Цара нашегъ къ освоєнію Острогона спремашсе, да теби велимъ, у невреме съ тужбама моима досађуємъ. Садъ общимъ бѣдама принуђенъ съ овыма моима друговима къ теби долазимъ, да отъ тебе противъ найзлочестивієгъ рода людій помоћи запросимъ, коє зликовце, ако ты оружіємъ и вредностію твоіомъ не умиришъ, онда смо сви пропали, и за кратко време онай найкрасній предѣлъ, съ коимъ є непобѣдимый Соліманъ Царство своє умножіо, у найвећу пустару преокренутићесе. Єръ ови, Сербльи сирѣчь не само на Турке, кои збогъ свои потреба овамо онамо путую, по шумама и планинама, по свима путовима изза засѣда съ нападеніємъ хватаю, робе, и убіяю; него, што є іошть сыровіє, и сиромашке тежаке, кои и нама и ньима данакъ плаћаю, не имаюћи никакове правде и поштеня, муче, свега лишаваю, а найпослѣ и убіяю. А тіи, кои такова зла чине по найвышше у Каньижи съ кућама су и Земуницама; отудъ на насъ удараю, и съ отетымъ отъ насъ грабежомъ опетъ се тамо враћаю; нема дана, нема ноћи, єдногъ мѣсеца или године, да могу мирни быти, и отъ грабежа се задержати. Шта вышше трудіо самь се свакояко и старао, да ако й и не узмогу сасвимъ искоренити, у колико є могуће поне да й учовечамъ; кадъ самь когъ дочепати могао, достойно самь га съ смертію казнію: често самы съ ньима у бой ступао, као што сам се и отпређе съ оныма, кои у Лавограду (Леград) на састанку Мура и Драве пећине своє имаю, жестоко потукао; ньи избіо, а и самъ оты ньи поштенно избієнь бью: и опеть тако є немирань, тако є несташанъ тако живъ овай родъ разбойника, да ако се єданъ или другій чопоръ, єдна чета ньіова приликомъ каковомъ и угуши или сбрише, већъ на другомъ мѣсту, у другомъ предѣлу други и то онакови исти зликовцы родесе, покажусе. Десетый є данась дань откако су ови разбойницы Харшаньской сиротиньи волове ораће крадомъ отерали. Нити тежацы съ своимъ сузама, нити я съ моимъ писмомъ могли смо отеране већъ волове наше икадъ очима видити: Къ теби смо дакле припали великодушный Ібрехіме; отъ тебе смо се усудили помоћи запросити: ты, кои силу готову у рукама имашъ, ты насъ отъ овогъ найбеззаконієгъъ рода разбойника освободити можешь; ако Каньижу ньово легло и гнѣздо Богу и людима мерзко освоишь. А то да учинишь, тако ти живота и здравля, тако ти главе и среће непобѣдимогъ Цара нашегъ, тако ти свега онога, што є у закону нашемъ свето, молећи те преклинѣмо те. Ты треба, да се изъ дужности и званія твогъ найправичніимъ нашимъ молбама превієшь, и да се подигнешь, да съ истомъ силомъ, съ коіомъ си Острогонъ освоити науміо, на Каньижу ударишь. Тако ћешь, будући да правичну стварь подпомажешь, управо и срећанъ быти, да лагше ово мѣсто нежели Острогонь освоишъ, збогъ тога што смо разумѣли, да слабъ єданъ и невѣшть Карньоляць ньимъ управля. Пакъ ако стварь срећно за рукомъ испадне, на найзгодніємъ мѣсту границе непобѣдимогъ Цара нашегъ распространићешь; откудъ за кратко време Штирію и Іллірікъ сосѣдне Аустрій землѣ, да ће се моћи покорити, надатисе можемо. А мы, кои на близу живимо, нити ћемо крвце, нити живота поштедити, да ти найбольѣ помогнемо, да ти нуждну рану и друге за рать потребне ствари за войскомъ шилѣмо, непріятельска намѣренія да ти открывамо, и путове показуємо; и све оно што є за єдну побѣду найпотребніє ревностно да преправлямо; не манѣ и новцемъ и мышицомъ нашомъ съ тобомъ да се соєдинимо' 67).

На живо ово представленіє, таки Ібрахімъ у Цариградъ Мехмеду пошлѣ обширно извѣстіє, и добывши дозволенѣ да мѣсто Острогона на Каньижу пође, кренесе съ цѣломъ войскомъ, и прешавши кодъ Осѣка Драву у Сигеть приспѣ, откудъ Мехмеда ћехаю посланика свогъ къ Бабочи пошлѣ да й покори, кою овай слабостію Григоріа Петеа управителя Мађара подпоможенъ за четыри дана и освои 68). Послѣ многодневног сраженія падне и Каньижа у Турске руке. Кадъ већъ борећійсе Вукъ Станковићь, комъ конь на землю падне отъ Турака ухваћенъ буде, онда се сасвимъ видило да є Каньижа изгублѣ на 69).

(Продолженіе слѣдує.)

__________
66) Іш. 31. 461; Ф. 7. 448. - 67) Іш. 32. 467. - 68) Iш. 32. 467; Ф. 7. 452. – 69) Іш. 32. 473.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #58 on: March 17, 2024, 10:42:26 am »

(Продужена повѣстница.)

Како годъ штосу Паѵелъ Кнезъ и Змай Деспотъ Вукъ оба Бранковићи съ многимъ благороднымъ Сербскимъ домородицама (фамиліама), не могући далѣ преможію Турскомъ у Сербіи одолѣвати, и право господства свогъ тамо задержати, у Унгарію прешли, и у овомъ новомъ Отечеству свомъ сяйнымъ своимъ на ново учинѣнымъ заслугама и име своє прославили, и честь свою узвысили: тако су исто и изъ истогъ узрока многе друге Велможе Сербске у Влашку и Молдавію преселявалисе и збогъ разны заслуга свои кодъ ондашньи владѣтельны Кнезова земальски важна званія отправляли, и у знаменитымъ достоинствама налазилисе. Будући пакъ да многа знаменита дѣла прославившисе у Влашкой и Молдавіи Сербаля у тѣсномъ много пута союзу съ судбама у Унгаріи многозаслужены Сербаля стоє, зато насъ необходимость сама принуђава, да се и къ овыма обѣма странама обратимо, и да съ свима тамо родолюбивы праотаца наши обезсмерћеныма дѣлима, као свѣтлыма лучама, повѣстницу нашу у Унгаріи свѣтолучніомъ и блистателніомъ учинимо.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 148



« Reply #59 on: March 25, 2024, 11:11:57 am »

Ступаюћи за домашньимъ нашимъ Дѣєписцемъ Г. Бранковићемъ, налазимо мы съ обезсмерѣенымъ Раићемъ у повѣстницы Молдавской два праунука Георгіа I. Бранковића (Ђурђа Смедеревца), Димитріа сирѣчь и Георгіа, кои су покрай сестре своє Роксанде кодъ шуре свогъ, Молдавскогъ Войводе Александра съ почеткомъ друге половине 16. столѣтія у державной служби налазилисе. Но кадъ Власи Такова Ираклінскогъ, као што смо пређе казали убію, онда и Стефанъ Томша, поглавица влашкій Димитрію Бранковиѣу, обѣдившій га за єдиномысленика Іаковлѣвогъ, и да га за владанѣ неспособнымъ учини, часть десне ноздрве отрѣже, и тако нагрђеногъ къ Мирчи, влашкомъ войводи, пошлѣ. Но Мирча ово сродство своє съ Бранковићемъ и домомъ нѣговымъ сматраюћи (Стефань є Дечанскій кћерь Влайка Бесарабе Войводе за жену имао), ово и саму домородицу Бранковићеву уважаваюћи, задержи за нѣко време Димитріа кодъ себе, а за тымъ съ обе стране рѣке Олте или Алуте лежећій, и Жупаніи Краіовской подлеженій предѣлъ нѣму и потомству нѣговомъ поклони. Предѣлъ истый, будућій да се овай Бранковићь са своима као Господаръ у нѣму намѣсти, а и съ други страна отъ дана на данъ све се вышше и вышше Сербаля по нѣму населявати начне, Бранковићевымъ предѣломъ назовесе, тако, да се и данашньимъ даномъ жительи тамошньи Бранковени называю. Димитрій отъ 1564. године спокойно є у овомъ предѣлу живіо, и народомъ Сербскимъ и Влашкимъ управляо; но будући да Боляри Крайовски, а особито великій Жупанъ не могући терпѣти, да Сербльинъ Влашкимъ земляма заповѣда, а притомъ боєћисе да овай іошть своимъ временомъ и Банатомъ Сѣверинскимъ не завлада, хитрымь лукавствомъ своимъ до такове бѣде и неволѣ Бранковића доведу да є найпослѣ принуђень быо 1583. године реченогъ предѣла отрећисе, и влашкимъ Болярима предатига. Тако се дакле истый предѣлъ отъ Бранковићева дома отузме.

Но кадъ послѣ не многогъ времена Александеръ войвода Молдавскій, жена нѣгова Роксанда и Димитрій Бранковићь поумиру, и Сігісмундъ Баторій, Кнезъ Ердельскій подигнувшій противъ Турака оружіе нѣке имъ предѣле као и Еновскій отузме, онда Георгій Бранковићь, брать Димитрієвъ, као придворный постельникь Ааарона Молдавскогъ Войводе, послань буде къ Сігісмунду Кнезу и Міхаилу Влашкомъ Войводи, да се съ ньима о предуготовляню противъ Турака договори; онъ дѣло себи повѣрено срећно оконча, и кадъ види, да є нѣка часть отечества нѣговогъ т. є. предѣла Енопольскогъ отъ Турака освобођена, то спомене Кнезу Сігісмунду, да бы желіо у отечество своє преселитисе. Сігісмундъ желю нѣгову испуни, и онь се у прадѣдова свои дворна мѣста пресели, а за тымъ по цѣломъ предѣлу, као у Вилиномъ граду (Вилагошваръ), Панкоти, Ширіи, Араду, Чанаду и по другимъ мѣстима дворове поправи и владати начне благополучно противъ Турака воююћи, и збогъ заслуга свои тітуломъ великогъ Жупана и Кнеза украшаваюћисе.

Да бы се лакше и срећніе противъ Турака воєвати могло, заключенъ буде союзъ измеђь Імператора Максіміліана,
Ердельскогъ, Влашкогъ и Молдавскогъ Кнеза: Георгій пакъ Бранковићь оставивши сына свогъ Діонѵсіа у Двору Аароновомъ, а Авраама Сігісмунду предавши, за предводителя Молдавске войске коя се изъ Сербаля, Влаха и Козака састаяла, отъ Ааарона Войводе постависе. Тако између оны Унгарски, Влашки и Молдавски ратобораца, кои су найпре на выше мѣста за спасеніе Хрістіанства борилисе, а найпослѣ и ону славну надъ Сінан-Пашомъ Везиромъ 1596. год. учинѣну побѣду одержали, безсмертномь су се са своимъ Сербльима славомъ увѣнчали, и особито отликовали Георгій Бранковићь и Дебелый Новакъ, кои су се у оба предѣла Влашка съ великомъ храбростію борили, и войску свою срећно и благополучно предводили 1).

__________
1) Раићь, кнь. 11, ст. 44 – 59; Iулинацъ, стр. 133 - 136.
Logged
Pages:  1 2 3 [4] 5 6   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.043 seconds with 22 queries.