PALUBA
July 21, 2024, 04:27:07 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Na forumu Paluba.Info novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati do 24 h, ali je neophodno da novoregistrovani korisnik aktivira svoj nalog koji će dobiti putem e-pošte u navedenom vremenu
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 [9]   Go Down
  Print  
Author Topic: Кратко и искренно разглаголство Мађара списателя  (Read 14053 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 250



« Reply #120 on: July 02, 2024, 02:17:11 pm »

Оно, што Траунъ и подругій путь Царицу не послуша, одвећъ се зло у Бечу пріими; и первый Міністеръ Жупанъ Штаренбергъ, придворный Канцлеръ Жупанъ Улефелдъ, войничкогъ Совѣта Предсѣдатель Жупанъ Харрахъ, Жупани Кинскій и Колоредо то заключе, да се Траунъ одъ войске уклони: но Царица ово не одобри, већ као чудећи се, што волю нѣну досадъ испуніо ни є, опеть и потрећій путь истомъ Войводи заповѣди, да съ войскомъ преко Панара рѣке пређе, и да у Папину Державу ступи. Далѣ му овомъ приликомъ іоштъ и то Царица яви, да ће преко Посланика свога Жупана Кауница свакояко постарати се, како ће се и Краль Сардінскій на то приволѣти, да съ єдномъ чашћу войске своє то исто учини: 'єръ могло бы се догодити, да се не ћеду дуже Сербльи и Рвати на боишту задержати; и зато управо, докъ се іоштъ ту налазе, мора се штогодъ предузети, и ништа не треба на пролѣће одлагати; будући да є одвећ неизвѣстно, хоћемо ли моћи войску нашу у Італіи умножити'. Заповѣсть ова здравоТрауна забуни; но зато опетъ онъ, кадъ и потреній путь зрѣло разсуди, у почетку Декемврія Царици наново одговори: да онѣ съ войскомъ преко Панаро рѣке ићи не може. У истомъ одговору између други препона и ту Царици наведе: 'да онъ на Серблѣ и Рвате не смѣ рачунати; єръ они само онда, кадъ имъ є воля, слушаю: а и садъ су се сасвимъ побунили 17). Како пакъ наступи 1743. година, то Траунъ, почемъ се Дворъ съ одговоромъ нѣговымъ задовольи, цѣлу войску на зимньишта покрай Панаро распусти, у коє време сви Рватско-Сербски Граничари и єданъ дѣо Славонаца кућама своима разыђу се; а само 975 Славонаца пѣшака, и 285 коняника съ 205 Поморишки Сербаля у Італіи на зимньишту заостану 18).

Мы смо послѣдный путъ Пандурско-Сербску чету 31. Декемврія 1741. год. у Австріи оставили, како и безъ избачене пушке у градъ Штаєръ улази; и већъ єв садъ у первыма мѣсеца Януарія 1742. године данима налазимо, како заповѣсть добыя, да узь Штаєрску траницу пође, и да около Шітабра рѣке предѣлъ одъ непріятеля очисти. И заиста у мало дана освои Пандурска ова чета Двораць Клаузенъ са 130 людій и три топа; затимъ у Віндиш - Герштену и Шпіталю, 660 робова 19) задобые; пакъ онда къ главной войски предъ Лінцъ дође, да истый градъ, у комъ се непріятельскій Генералъ Сегуръ утвердити намѣраваше, обколити и стегнути подпомогне. Януарія 21-огъ самъ великій Херцогъ Францъ, мужъ Царичинъ къ войски приспѣ, и 23. истогъ мѣсеца данъ опредѣли, да се на Лінцъ съ оружѣмъ удари. Предъ свитанѣмъ већъ на два часа стаяли су Пандури наши съТренкомъ на Капуцінскомъ брегу предъ Лінцемъ, на кои се, како се сунце роди, пуцати и ударати почне. Послѣ толикогъ безъ сваке корысти пуцаня обѣћа великій Херцогъ Пандурима, и на подножю Капуцінскогъ брега намѣштеныма Сербльима и Рватима Граничарима двѣста Дуката, ако имъ то за рукомъ изыђе, да сва предградія у єданпуть запале. Ништа се ныє боль измыслити могло, да се Пандури к найодважніємъ предузыманю побуде; єръ текъ што се Херцогово обѣћанѣ обяви, а оно и Пандури и Рватско-Сербски Граничари съ найвећомъ храброшћу на предграђа нагрну, коя за тилый часакъ са свію страна у грдномъ пламену буду 20). Кадъ већъ яке и добре перве обкопе Французи изгубе, а послѣ краткогъ времена и самы се предграђа лише, онда имъ само малый градъ, кои є са зидовима и обкопима ограђенъ быо, за крайнѣ прибѣжиште остане. Но плаовитый нападъ наше войске тако Французе заплаши, те Сегуръ своєвольно себе, войску свою и градъ нашима 24-огъ у руке преда. И да се іошть храбрость Пандурска съ нѣколико стотина дуката, яче подбола была, то ій заиста ништа не бы задержати могло, да истогъ іоштъ первогъ дана и самый градъ не освоє. У освояваню овогъ града є мертвы и 15 ранѣны Пандура буде, између кои и самъ Тренкъ на лѣвой вилици рану одъ пушке добыє.

__________
17) Австр. Лѣт. 1829. Ч. 8. стр. 143. - 18) Исти стр. 144.  – 19) Маркс. стр. 14. - 20) Исти стр. 15.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 250



« Reply #121 on: July 13, 2024, 11:00:48 am »

Садъ Царичина войска пође, да цѣлу Баварску покори: Пандури Сербски подъ Тренкомъ преко Пасаве и Філсхофена пређу, и съ войскомъ Генерала Беренклау састану се. Свуда су они путъ цѣлой войски отварали, и за бѣгаюћимъ непріятелѣмъ узастопце ишли. Дегендорфъ є на Дунаву найвећма освету Пандурску искусіо. Овай є градъ самъ Тренкъ са своимъ Ађутантомъ и съ нѣколико войнички Чиновника онда къ предаи приморао, кадъ су нѣгови Пандури на четыри мѣре (миля) у путу далеко были: єръ тако су се Французи Пандура Сербски бояли, да су се до 600 ньи, видећи надалеко нѣколико сламны у Пандурско одѣло обучены снопова, у руке Тренкове као робови предати морали. Послѣднѣгъ дана Януарія мѣсеца освоє Пандури Платлінгъ на лѣвомъ Ізерскомъ брегу: цѣла Баварска особито непріятельство Тренковы гостію искуси, и сва Ізерска страна дуго се Пандурскогъ немилокрвля и глобленя опоминяти морала 21).

Февруарія и Марта мѣсеца налазише се Пандури Сербски између Ізера и Дунава; а кадъ около половине мѣсеца Марта Потиски и Поморишки Сербски Коняници 22), съ Подполковникомъ своимъ Менцломъ плячканя своя до Хохштедта, Діллінгена и Лауінгена предузму, и кодъ Бренца на Французску войничку готовину нападну и ню освоє, онда и єдна часть Пандурске чете браћу свою подпомагаюћи здраво одликована буде. Доцніє мало приближи се Французска войска къ нашой подѣ Харкуртомъ: зато ФМЛайтнантъ Стенчъ оправлѣнъ буде къ Райхенхаллу, гдѣ 200 Пандура наши подъ Тренкомъ предвойницу сачиняваху. Райхенхаллъ се 30. Марта преда нашима у руке, а Пандури се, да не бы опустошає по истомъ граду чинили, на другу страну оправе. Међутимъ, кадъ се іоштъ болѣ Французи приближе, онда се на више мѣста Баварски простаци скупе, и многе Царичине войнике потуку: зато Пандури одређени буду, да исте простачке чете и скупштине одъ Райхенхалла до Ізера растераю, а доцніє да се преко Інна рѣке поврате. Све се ово у Апрілію догађало. Но пређе іоштъ, нежели што се Пандури Сербски къ Інну поврате, кадъ су Монахово (Минхенъ) наши 6. Мая узымали, Пандурска є чета подъ Палфіомъ предвойницу (авангарда) сачинявала, а послѣ тога около Леха и горнѣгъ Дунава войничка четованя предузымала 23).

__________
21) Маркс, стр. 15. - 22) Истый стр. 16. – 23) Истый стр. 16.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 250



« Reply #122 on: Today at 09:03:47 am »

Съ концемъ Юнія мѣсеца науми Кхевенхіллеръ, да на саюжене непріятелѣ удари; зато и Генералу Палфій заповѣди, да къ главной войски, коя є на Дунаву и Вілси скуплѣна была, са своіомъ дође. А да бы и непріятелѣ непрестано забавляо и узнемиравао, пошлѣ Генерала Беренклау противъ лѣвогъ крыла непріятельскогъ къ Аузенцелу. Овдѣ се и Пандурска чета налазаше, коя 11. Юлія къ Дізенштайну, Графенау и Бернштайну послана буде, да путь у Чесску отвори. Она съ похваломъ повѣренѣ Генералово испуни, и у Дізенштайну єдногъ Подполковника и 96 грађански войника зароби, а затимъ се къ Цвіслу окрене, гдѣ исту на рѣки Регену лежећу твердиньицу, топова кодъ себе не маюћи, освоити не узмогне. Сутра данъ пакъ, кадъ Французи съ већомъ силомъ къ обрани исте твердинѣ дођу, Тренкъ се съ Пандурима къ Вайзенштайну повуче, гдѣ се битка отвори, послѣ коє Французи, кадъ нѣколико войнички Чиновника (Офіціра) изгубе, Цвіслъ, Регенъ и твердиню, кою већъ ни су бранити могли, оставе, и кодъ Дегендорфа устане се, а Пандури иста оставлѣна мѣста одма освоє, гдѣ много сѣна и сламе нађу 24). Збогъ толики и тако велики заслуга свои Баронъ Тренкъ овогъ мѣсеца Подполковникомъ постане.

Французскій Генералъ Мелбоа съ Графомъ Саксонскимъ договори се, да около 20. Августа съ цѣломъ силомъ на Амбергъ ударе; зато Кхевенхіллеръ не могући се, кадъ бы на ньи ударіо, срећномъ излазку надати, могућне уредбе учини, и 22. истогъ мѣсеца Тренку заповѣди, да са своима Пандурима къ Готтцеллу и Фіхтаху пође. Но кадъ Септемврія мѣсеца Французи у Чесску продерати науме, онда Кхевенхіллеръ намѣраваюћи, да войску свою са ономъ, коя є подъ великимъ Херцогомъ у Чесской стаяла, састави, и да преко Валдминхена путъ у Чесску отвори, Тренку нашемъ заповѣди, да се, што берже може, съ Пандурима одъ Фіхтаха къ Хаму крене, и да тай истый якій и съ двострукимъ зидомъ обколѣный градъ освоити постара се. Како Пандурска чета къ Хаму приспѣ, одма БаронъТренкъ градскогъ Управителя Жупана Кинігла къ предаи градской позове, но овай га не послуша. Не прође много времена, а Тренкъ се претвори, као да съ четомъ своіомъ одъ града одступити намѣрава; музіка свирати почне, и Пандуре съ тимъ више раздражи, што су у исто време єдногъ свогъ ранѣногъ друга предъ собомъ мучећег се угледали. Садъ цѣла чета пређе на другу страну града, изненада на предграђа удари, и ньи запали. Обранительи потерче, да ватру уталоже, но Пандури имъ са своимъ топовима на путъ стану. Садъ се пожаръ распростре, и цѣлый градъ обузме. Часть єдна обранителя бѣгати начне, но задержана да оружѣ положи принуђена буде. Окромъ єдне єдините Церкве по цѣломъ граду све се у пепелу нађе. Пандури се люто надъ Грађанима освете, што су ови шесторици ньіовы другова одпређе руке изодсѣцали и съ трѵумфомъ по граду водили ій. Многи Грађани или одъ ватре или одъ мача погину, многе преко єдногъ моста съ дѣцомъ у рукама бѣгаюће жене найпре пороблѣне а затимъ у воду посвальиване буду. И будући да є све изъ цѣлогъ околиша, што є найболѣ было, у Хаму на гомилама лежало: зато приликомъ овомъ Пандури наши са свима оныма стварима, коє су имъ одъ потребе быле, по вольи своіой намире се. Часть єдна обранителя у Царичину службу ступи, а друга твердоглавія половина, коя се изъ 347 просты войника, єдногъ Полковника, єдногъ Маіора, два Стотиника, седамъ Поручика и четыри Заставника састаяла, на лађама у Унгарску пренесе се, и у твердый затворъ бачена буде. Петъ застава и 11 топова побѣдительима у руке дођу; многа раана и друге войничке ствари погору; а напунѣне бомбе и кумбаре са силнымъ пушчанымъ прахомъ у воздухъ одлете 25).

__________
24) Маркс, 17,18. – 25) Истый стр. 19, 20.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 250



« Reply #123 on: Today at 09:10:58 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Пандур се опрашта с мајком.jpg (662.75 KB, 1324x1998 - viewed 1 times.)
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 [9]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.02 seconds with 23 queries.