Nova ruska podmornica projekta 636.3 "Možajsk"

[Kubovac]

U susret tihom putovanju: kada će Pacifička flota dobiti novu podmornicu "Možajsk"

Da bi stigao u svoju stalnu bazu na Primorju, preći će tri okeana

Ceremonija podizanja mornaričke zastave na dizel-električnoj podmornici projekta 636.3 Možajsk održaće se 28. novembra u Admiralitetskom brodogradilištu AD. Podmornica koja nosi krstareće rakete Kalibr služiće u Pacifičkoj floti. Da bi stigla u svoju stalnu matičnu bazu, preći će tri okeana. Prema izvorima Izvestija u ruskom Ministarstvu odbrane, ova dalekosežna kampanja će se održati najkasnije u leto 2024.

Peta podmornica projekta 636.3 za Pacifičku flotu

Možajsk je postala peta podmornica u nizu od šest brodova projekta 636.3 koji se grade u Admiralitetskim brodogradilištima za Pacifičku flotu. Ranije je obuhvatao Petropavlovsk-Kamčatski, Volhov, Magadan i Ufu.

Prema izvorima „Izvestija” u ruskom Ministarstvu odbrane, Možajsk će napustiti Baltičku flotu najkasnije u leto 2024. godine, nakon što završi takozvane kursne zadatke. Moguće je da će učestvovati na glavnoj pomorskoj paradi u Sankt Peterburgu, posvećenoj Danu ruske mornarice – tradicionalno se održava poslednje nedelje jula.

Postoje dva moguća pravca za prolaz između flota. Južni prolazi kroz Sredozemno more i Indijski okean. U ovom slučaju „Možajsk“ može da bude napunjen „Kalibrima“ i da izvršava borbene zadatke u interesu ruske grupe trupa u Siriji.

Druga opcija za prolaz je Severnim morskim putem. Prošle godine je plovilo projekta 636.3 Magadan doplovio do Tihog okeana preko Severnog morskog puta, obavljajući misije borbene obuke u polarnim geografskim širinama. Ovo je bio prvi prolazak nenuklearne podmornice ovom rutom posle decenija. Njegovi testovi na arktičkim geografskim širinama odvijali su se u okviru kompleksne arktičke ekspedicije „Umka-2022“. Kao rezultat toga, brodovi projekta 636.3 su prepoznati kao pogodni za operacije na Arktiku.

Kraj serije

„Možajsk“ zajedno sa  finalnom serijom „Jakutsk“ položen je 2021. Planirano je da „Jakutsk” bude završen 2024. godine. Svi brodovi idu u sastav 19. brigade Primorske flotile heterogenih snaga Pacifičke flote. Prethodno, od 2010. do 2016. godine, izgrađena je serija od šest brodova za Crnomorsku flotu.

U sovjetsko vreme, brodovi projekta 636 su razvijani za izvoz u zemlje Varšavskog pakta. Od druge polovine 1990-ih grade se za Kinu, Alžir i Vijetnam. Tada je odlučeno da se kupe za rusku flotu. Napravljeni su prema modernizovanoj verziji 636.3, imaju poboljšane vozne karakteristike, smanjen nivo buke, savremeni automatizovani sistem upravljanja i navigacioni kompleks.

Ključni zadaci podmornica projekta 636.3 su uništavanje površinskih i kopnenih ciljeva, patroliranje područja borbenog dežurstva podvodnim strateškim nosačima raketa, izviđanje i suzbijanje neprijateljskih podmornica. Imaju deplasman od preko 3,9 hiljada tona, dužinu od 74 m, brzinu od 18 čvorova, izdržljivost krstarenja do 45 dana. Maksimalna dubina ronjenja je 300 m. Brod je opremljen sa šest torpednih cevi. Može da koristi torpeda, mine i krstareće rakete Kalibar. Posada - 52 ljudi.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[kumbor]

Све руске подморнице, осим најновијих ДЕП ПР.677, Лада, чија је судбина у већој серији неизвесна, су двотрупне, тј. споља  од ЧТ имају и лаки труп на највећем делу или у потпуности. зато руске П имају много већу резервну пловност, преко 33%, што им даје и већу могућност преживљавања у случају поготка, мада усложњава конструкцију. ДЕП ПР.636.3 имају подводни Д око 3100т. и дуге су нешто мање од 74м. Чак и такве, за руске појмове "омање" подморнице су за Балтик превелике. Веома су тихе и ове нове серије имају много савремене опреме. Ипак, реч је о пројекту у основи са средине 70их., па је неопходан развој типа који ће их заменити. "Лада", прототип "Кронштат", имала је многе проблеме и питање је да ли су и на ПР.677К (коректирани) све мане отклоњене. Постоји и нови пројекат ДЕП "Калина", једнотрупне, Д. око 1500т., али ниједна П новог типа није започета. Руси већ 20 година раде на свом АИП погону,на основу горивих ћелија, слично Немцима, али никако да га заврше. У међувремену, напредак литијумских и натријумских батерија смањио је предност АИП безбатеријског погона, иако су те нове батерије много скупље од обичних оловних акумулатора.