I ovde počinje veliki rat: Brazil poslao trupe na granicu sa Venecuelom i GvajanomBrazilska vojska povećala je svoje vojno prisustvo na granicama zbog mogućeg sukoba između Venecuele i Gvajane, javio je portal G1 , pozivajući se na izvor u kabinetu brazilskog predsednika Luiza Inasija Lule da Silve.„Iako Brazil smatra da je sukob malo verovatan, oružane snage zemlje su već pripremile scenario za takvu mogućnost i povećale nivo borbene gotovosti u regionu, uključujući proširenje prisustva brazilske vojske na dve granice sa Venecuela i Gvajana“, rekao je izvor.
Brazilsko Ministarstvo odbrane potvrdilo je juče da šalje 20 oklopnih vozila na granicu sa Venecuelom.
Preema rečima ministra Žozea Musia, operacija je bila planirana radi suprotstavljanja eksploataciji prirodnih resursa u regionu, ali sada tehnika može pomoći i u obezbeđenju bezbednosti.
Više od 100 godina, Venecuela i Gvajana, koja je bila britanska kolonija, a sada je deo Komonvelta nacija , raspravljale su oko teritorije Esekiba, oblasti koja ima velike rezerve nafte.
Obe zemlje su 1966. godine potpisale Ženevski sporazum u potrazi za mirnim rešenjem spora, ali je Gvajana 2018. podnela slučaj Međunarodnom sudu pravde , u kojem traži od suda da legalno odobri arbitražnu odluku iz 1899. koja zemlji daje apsolutnu kontrolu nad teritorijom.
Međunarodni sud pravde naložio je u petak Venecueli da se uzdrži od bilo kakvih radnji koje bi mogle da promene trenutnu situaciju na spornim teritorijama na granici sa Gvajanom.
U nedelju je održan konsultativni referendum u znak podrške pretenzijama Venecuele na Esekibo. Prema rečima predsednika Nacionalnog izbornog saveta Venecuele Elvisa Amorosa, u glasanju je učestvovalo više od 10,43 miliona ljudi – više od polovine birača.
Svih pet pitanja o poziciji i pristupu Venecuele teritorijalnom sporu sa Gvajanom dobilo je više od 95 odsto odobrenja.
Ženevski sporazum iz 1966. za rešavanje graničnih sporova između Venecuele i Britanske Gvajane, registrovan u UN, regulisao je korake zemalja za rešavanje graničnog spora, ali jedan od privremenih protokola nije ratifikovao Karakas.
Od 1983. Venecuela nudi direktne pregovore Gvajani, ali Gvajana insistira da se to pitanje reši u Generalnoj skupštini UN, Savetu bezbednosti i Međunarodnom sudu.
Izvor