Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
 Online
Posts: 9 690
|
 |
« on: December 14, 2023, 06:24:00 pm » |
|
Integrisani sistem PVO protiv letelica sa stelt karakteristikama
Evo i jedan autorski tekst koji sam radio pre par godina, koristeći i zapadne i ruske izvore, a tiče se mogućnosti borbe ruskih raketnih sistema PVO S-300PMU-2 Favorit i S-400 Trijumf, u okviru integrisanog sistema PVO, protiv "stelt" letelica. Akcenat rada je na avionu F-35 Lightning II, jer je realnija situacija susreta na terenu, nego kada je u pitanju F-22 Raptor, mada u tekstu postoji osvrt i na taj tip i druge tipove aviona sa stelt karakteristikama.
Borbene mogućnosti Integrisanog sistema PVO, 55Ž6ME Nebo-M / S-300PMU-2 Favorit / S-400 Trijumf protiv F-35 Lightning II
Radarski kompleks 55Ž6M Nebo-M, sastoji od 3 radarske stanice u VHF, L i X radnom opsegu i komandne stanice koja je zadužena za uvezivanje sistema i IFF zadatke.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Radarski kompleks Nebo-M je, prema svemu sudeći, napravljen sa namerom da prati i lovi lovce F-35 JSF. VHF frekventni opseg omogućava sektorsko pretraživanje i praćenje ciljeva, uz X i L frekventni opseg koji omogućava „fino“ praćenje.
Pravilnim razmeštajem radarskih uređaja sistema Nebo, u odnosu na pravac doleta aviona, radari L i X opsega mogu ozračiti nadolazeće avione iz uglova gde je RCS najoptimalniji.
Eventualni pokušaji ometanja radarskog kompleksa Nebo bi bili problematični, jer radari imaju mogućnost pasivnog uglovnog praćenja, pa tako mogu pasivnom triangulacijom, podacima uglovnog praćenja sa tri radara, pratiti ciljeve.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Radari RLM-D i RLM-S imaju veću tačnost praćenja po visini, od RLM-M, tako da bi Nebo-M mogao biti sposoban da priprema kvalitetne podatke za korekciju leta PVO raketa u srednjoj fazi (faza RK) kao i korekcije za punu trajektoriju leta kod starijih PVO sistema (sa RK vođenjem).
Avion F-35 ima prosečne stealth karakteristike tek nešto bolje od F-117A (-30 dB, u odnosu na -29 dB). Ipak, treba uzeti u obzir to da F-35 ima veoma smanjeni odraz na prednjem delu (čelu) aviona u kome se može meriti i sa F-22, (koji ima "stelt" karakterisike od čak -40 dB) čak možda i nešto niže vrednosti, dok je veća vidljivost na bočnim stranama i onda se to uproseči i dobije se ova prosečna vrednost.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Radar tripleta Nebo-M koji radi u VHF radnom opsegu je digitalni AESA radar velike brzine skeniranja i sa mogućnošću formiranja uskih snopova koji velikom brzinom skeniraju prostor i u njima je koncentrisana velika izlazna snaga, daleko veća nego kod metarskih (VHF) radara P-18 koji su avion F-117A otkrivali na prosečnim daljinama od 28 km. (Iskustvo iz 99-te, ali se i ovo uzima kao "konzervativna" procena vrednost daljine otkrivanja).
Ukoliko znamo da radar P-18, otkriva cilj RCS 1m2 na daljinama od 150 km, onda je zanimljiv podatak da je cilj veličine 0,00149 otkrio na (prosečnih) 28 km. To je upravo zato što te noći F-117A nije koristio nikakvu pratnju u vidu ometača i tada je taj kvalitet VHF radara u borbi protiv letelica sa LOV (low observation visibility - niska osmatračka uočljivost) došao do izražaja.
Ono što zapadni izvori analiziraju jeste da bi najverovatnije, u istim uslovima, bez ometanja radara niskih radnih frekvencija, došlo do efekta "povećanja" RCS za najmanje 5-10 dB/m2 i kod letelice B-2A (koja ima stelt karakteristike od -35 dB), kao što je to verovatno bio slučaj sa F-117A, što bi savremenijim radarima tipa NEBO, u VHF radnom opsegu omogućilo otkrivanje tih letelica na daljinama većim od 60 km.
Ipak, ono što je uvrđeno jeste da kod letelica F-22 i F-35, VHF radari imaju veoma malo povećanje u odnosu na RCS aviona. Tako da su šanse metarskih
P-18 da otkriju te letelice na većim daljinama ipak smanjene.
Zapadni izvori dalje govore o velikoj verovatnoći ispravnosti ruskih tvrdnji da radarski kompleks 55Ž6ME Nebo može ove letelice otkriti na "pristojnim daljinama".
U tom smislu zapadni izvori uzimaju za ozbiljno tvrdnje Rusije da radarski kompleks 55Ž6ME Nebo sa svojim radarima (3 radara) može otkriti ciljeve sa RCS 1m2 na 510 km daljine i da cilj RCS F-35 mogu otkriti na daljinama od oko 100 km sa 1 od 3 radara koji radi u VHF radnom opsegu, dok za cilj RCS F-22 barataju podacima od oko 50 km, isto sa 1 od 3 radara koji radi u VHF opsegu.
Sada se postavlja pitanje, kako mogu sistemi S-300PMU-2 ili S-400 koristiti ove podatke i da li je 100 km dovoljno za F-35?
Može, a i ne mora biti. Sve zavisi i od obučenosti posada radarskih i raketnih sistema ali i od obučenosti pilota F-35.
Naime, VHF radar Nebo, može otkriti cilj F-35 na daljinama od oko 100 km. Tada se može preko KIS-a (komandno-informacionog sistema) ići na, gotovo "direktno" navođenje diviziona S-300PMU-2 tako da VHF radar šalje podatke o trajektoriji leta, a koje komandno-informacioni sistem obrađuje radi određivanja tačke susreta i preko nišanskog radara S-300PMU-2 prosleđuje na raketu 48N6E2.
U završnom delu putanje, ukoliko nišanski radar S-300PMU-2 nema stabilan zahvat, on će i dalje biti precizno navođen na cilj i uključiće zračenje radi navođenja projektila. Reflektovani signali će se odbiti od cilja (mada daleko niže amplitude) i prijemnici u raketi primaju taj slabašan, ali trebalo bi dovoljan signal i formiraju komande upravljanja letom raketa, ali paralelno i te podatke vraćaju nazad nišanskom radaru S-300PMU-2 koji izračunava dodatne korekcije i šalje ih na raketu, koja tako ipak dobija korekciju u okviru sistema (samo)navođenja TVM (track via misssile, vođenje kroz raketu), kombinovano sa sekvencijalnim "čistim" poluaktivnim radarskim samonavođenjem.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U drugom scenariju, kada je u pitanju sistem S-400 Trijumf, Nebo šalje podatke o trajektoriji leta i preko komandno-informacionog sistema se podaci prosleđuju na nišanski radar sistema S-400 Trijumf koji ih prosleđuje raketi 9M96E2 sa aktivnim radarskim samonavođenjem u završnici. U ovom scenariju, nišanski radar S-400 Trijumf sve vreme radi samo sa slanjem radio-korekcija raketi i ne zrači (ili to radi veoma minimalno)punom snagom nišanskim radarom.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pritom treba naglasiti da sam VHF radar iz tripleta Nebo može veoma dobro navoditi nišanske radare i sledstveno tome putem KIS-a i rakete na ciljeve jer mu je tačnost navođenja 90 metara po daljini, 12 min po azimutu i 10 min po elevaciji i to na krajnim dometima.
Mogućnosti ometanja radara VHF naravno postoje, ali kao što sam ranije pisao, ovaj radni opseg se pokazao kao vrlo žilav, a treba imati u vidu još jednom da se radi o AESA digitalnom radaru, a ne o mehaničkom lampašu P-18, koji se i kao takav pokazao kao veoma otporan na ometanja i na protivradarske rakete te 1999-te godine.
|
