Dešavanja u Avganistanu

[Director]

Obrisaše mi post. Sofizam je upravo tvoj metod. A staljinove metode najbolje sprovodi Putin kome se ja definitivno ne divim nego neko drugi. Manje spinovanja ubuduće.

Da se vratimo na temu, evo jedne kritike SAD politike u afganistanu od ovde proglašenog "propagandnog medija" The Diplomat :

https://thediplomat.com/2018/08/whats-wrong-with-the-us-afghanistan-strategy/

Mora da su ga Rusi ili Kinezi kupili pa sad vrši obrnutu propagandu. Ili su ipak te tvrdnje bile smešne.

[dzumba]

Ja sam ti obrisao post jer nije u skladu sa temom. Napisao sam ti u postu koji sam takođe obrisao. Stajalo je to javno prilično dugo.  A obrisao sam jer sam te već bio opomenuo da se držiš teme. I ovaj i svaki sledeći ću ti obrisati ako se ne držiš teme i pokušaš da diskutuješ na taj način sa mnom. Sve podnosim ali nepristojnost i bezorazluk ne. A spinovanjem se ovde jedino ti baviš i to loše.

I ubuduće, ako već postavljaš nešto u vezi sa temom u najkraćem prepričaj sadržaj na koji daješ link. Pravilo je da se ne daje samo link već ili cela vest, ako je na nekom od naših jezika, ili sažetak ako je na stranim jezicima.

Koliko ja shvatam tekst na koji si dao link radi se o analizi (autor je izvesni profesor iz Islamabada) čija je suština da ne samo da nema rezultata u "novom" pristupu SAD ratu u Avganistanu negu su zaoštreni, pa i prekinuti odnosi praktično sa svim susedima Avganistana. Zaista, da li je normalno nadati se pobedi u ratu koji traje 17 godina a od svih suseda Avganistana napraviš protivnike? Na taj način SAD praktično sve njih guraju jedni drugima u "zagrljaj" i tako seku granu sebi u Avganistanu. A da na zaboravimo su svi ti susedi praktično podržali ili u najmanju ruku nisu ometala vojne operaciji SAD početkom rata. Dakle, bili su ili saveznici ili neutralni. Na kraju, ispašće da je rezultat "novog" pristupa, pa i dosadašweg rata u Avganistanu samo više novih protivnika u regionu i jedna jako, jako slabašna vlada u Avganistanu.

[Dreadnought]

Kina je počela izgradnju voje baze za jedinicu veličine brigade u Afganistanskoj severnoj provinciji Badakhshan.

China Moves Into Afghanistan As Part Of Its Global Expansion Mission


For many, it was a stunning development. China will build a brigade-size military training facility in the strategic Wakhan Corridor, the land bridge between Tajikistan and Pakistan, which is located in Afghanistan’s northeast Badakhshan province and borders China.

Although Beijing denied the claim that hundreds of Chinese soldiers will be deployed to Afghanistan, a source close to the Chinese military stated, “Construction of the base has started, and China will send at least one battalion of troops, along with weapons and equipment, to be stationed there and provide training to their Afghan counterparts.”

For those who have been closely following growing Chinese influence in Afghanistan, the above report comes as no surprise.

A year earlier on August 14, 2017, Spogmai radio quoted the spokesman for the Afghan Ministry of Defense (translation): “A brigade base will be built to maintain the security of Badakhshan, which will be funded by China.”

The spokesman stated that China has steadily increased its military cooperation with Afghanistan and had, at that point, already provided $73 million in military aid.

Beyond the enormous geopolitical implications of a Chinese military base inside Afghanistan, the Badakhshan installation is the final security link between Tajikistan, vital to China’s commercial interests in Afghanistan, and Pakistan, China’s “all-weather” ally in South Asia.

It was largely unreported that China financed border outposts and deployed troops to Tajikistan’s eastern Gorno-Badakhshan Autonomous Region, which borders Afghanistan’s Badakhshan province and is part of the Wakhan Corridor.

Consolidating a Chinese presence in Badakhshan province, the Afghan Ministry of Information and Technology has discussed signing a contract with China Telecom for a fiber optic network connecting China to the Wakhan Corridor. No doubt, the intention is to couple that system to the larger network linking China with Pakistan, the Middle East and Africa.

China is already Afghanistan’s biggest investor. In 2007 it took a $3 billion, 30-year lease for the Aynak copper mine. China and Pakistan have offered to extend the China-Pakistan Economic Corridor (CPEC) to Afghanistan. Some have concluded that the CPEC invitation is a prelude to positioning China as a mediator to end the Afghan conflict.

In the June meeting of the Shanghai Cooperation Group (SCO) held in Beijing, Chinese President Xi Jinping said in order to “facilitate peace and reconstruction in Afghanistan, we need to give full play to the role of the SCO-Afghanistan Contact Group,” which includes Russia, India, Kazakhstan, Kyrgyzstan, China, Pakistan, Tajikistan, Uzbekistan and Afghanistan. The SCO-Afghanistan Contact Group may become a vehicle to remove the U.S. from Afghanistan.

Underlying the soft power component represented by China’s commercial Belt and Road Initiative is a hard power plan for global military expansion.

A Chinese military base in Badakhshan will be the second overseas military base joining the Djibouti naval facility inaugurated in 2017, allegedly to protect China’s interests in Africa, but conveniently located at a strategic choke point near the sea route to the Suez Canal. A similar Chinese naval facility is reportedly planned for Pakistan’s Jiwani Peninsula within reach of the strategically important Strait of Hormuz.

Control of Afghanistan will allow China to complete transportation corridors, power grids and oil and gas pipelines throughout Central and South Asia. China can then begin to exploit Afghanistan’s estimated $3 trillion in untapped mineral resources, in addition to Balochistan’s $1 trillion in gold, copper, oil, precious stones, coal, chromite and natural gas.

China cannot achieve its regional ambitions while the United States maintains a presence in Afghanistan. Both Pakistan and China know that, militarily, American policy in Afghanistan is untenable and the U.S. has few diplomatic cards to play in a negotiated settlement.  With the encouragement of China, Pakistan, through its Taliban proxy, will always do just enough to prevent us from achieving our goals in Afghanistan. Clearly, China is winning in South Asia.

The United States needs to look beyond the current strategic conditions, to create leverage, where we currently don’t have any. Forget the Taliban. Once China achieves its aim of an American withdrawal, the Taliban will eventually be thrown under the bus with the help of the Taliban’s sponsor, Pakistan.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

izvor

[Director]

Kina demantovala vest o slanju vojske u Avganistan. Plan im je da pomognu Afganistanu da oformi jednu Planinsku brigadu uz njihovu granicu da spreče podršku teroristima u Kini sa teritorije Afganistana.

https://www.rferl.org/a/china-denies-reports-china-morning-post-plans-set-up-base-troops-in-afghanistan-wakhan-corridor/29462908.html

Doduše tako su demantovali i za baze na Džibutiju i Spratliju pa na kraju bilo sve suprotno.

[Dreadnought]

Tadžikistan je ključna raskrsnica svih problema Centralne Azije


Tadžikistan je ključna raskrsnica svih problema Centralne Azije: terorizma, trgovine narkoticima, migracije. U njemu Rusija brani svoje granice od terorista koji se sve više grupišu na severu Avganistana i već su počeli da izvode napade na graničnim prelazima sa severnim susedom. Čak je avijacija morala da bude upotrebljena kako bi ih rasterali.

Građanski rat u Avganistanu poslednjih meseci sve više dobija na intenzitetu. Posebno na severu zemlje, gde se, prema nekim podacima, okupilo oko deset hiljada terorista iz različitih organizacija — talibani, ID i mnoge druge islamske grupe. Zbog dužine svoje granice sa Avganistanom (1.430 kilometara) i planinskog reljefa, u najtežoj situaciji se našao Tadžikistan.

U nedelju, u trenutku kada se pripremao mirovni sastanak u Moskvi o Avganistanu (poziv da dođu su dobili i prihvatili i pripadnici pokreta talibana), napadnuta je granica jedne od članica Zajednice nezavisnih država i Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) — Tadžikistan.

Nakon zauzimanja avganistanskog graničnog prelaza "Ojhonim“ i ubistva deset graničara, talibani su otvorili vatru na Farhorski rejon Tadžikistana, ubili dva civila i ušli u dubinu njegove teritorije.

Istog dana, avioni bez oznaka bombardovali su područje Darkad u Taharu, pograničnoj provinciji Avganistana. Tada je poginulo osam talibana, dok je šest ranjeno.

Ostaje nepoznanica čiji avioni su branili granicu Tadžikistana. Sam Dušanbe negira da su letelice bile njegove — on sam ne poseduje udarne avione. ODKB je takođe negirao svoju umešanost u incident, kao i Rusija, koja ima sve vrste aviona za ovakve operacije. Podsetimo, u Tadžikistanu se nalazi ruska 201. vojna baza sa 6.000 vojnika, avionima Su-25 i helikopterskom eskadrilom.

Međutim, situacija u susednom Avganistanu se tako zaoštrava da nije isključeno da će ODKB morati da reaguje kako bi zaštitio svoje južne granice.

"Tadžikistan se vraća u devedesete godine prošlog veka, kada je pogranični pojas bio veoma opasan. Ako ne duž cele granice, na nekim mestima će sigurno u narednom periodu biti nemirno. Ne mislim da je sve ovo slučajno i da je privremeno. Talibane su uvek interesovale pogranične provincije i sada se trude da zauzmu uporišta i na granicama sa Turkmenistanom i sa Uzbekistanom. Zbog čega oni to rade, teško je sada reći. Možda zbog šverca droge, možda im treba odskočna daska za dalje akcije“, objasnio je za Sputnjik stručnjak Centra za proučavanje savremenog Avganistana Dmitrij Verhoturov.

Talibani su danas vrlo jaki. Prema različitim podacima, oni kontrolišu od 50 do čak 70 odsto teritorije Avganistana. Prema rečima direktora Centra „Lav Gumiljov“ Pavla Zarifulina, vladine snage u Avganistanu napuštaju udaljena i nepristupačna područja i koncentrišu se na zaštitu velikih gradova.

"Takva situacija omogućava talibanima da ojačaju svoje pozicije, između ostalog u pograničnoj zoni. Napad na Ojhonim nije jedini slučaj. Talibani su poslednjih nedelja napali desetine graničnih prelaza u Taharu, dok su poslednjeg meseca četvrti put napali pogranični grad Ajhonom. Poslednji veliki napad na prelazni punkt na avganistansko-tadžikistanskoj granici avganistanski graničari su odbili uz veliki trud. Talibani koje sa jugoistoka potiskuju snage SAD i NATO-a traže nove puteve za dobijanje prihoda na njima svojstven način — švercom droge. Ta tendencija će se verovatno nastaviti“, rekao je za Sputnjik Zarifulin.

Dan nakon ovog incidenta na granici Avganistana i Tadžikistana saopšteno je da se odlažu mirovni pregovori u Moskvi. Da li je on bio razlog za to ostaje samo da nagađamo. U međuvremenu, specijalne snage Tadžikistana nastavljaju da tragaju za talibanima koji su u nedelju prešli granicu sa Avganistanom.

izvor

[dzumba]

Kina je počela izgradnju voje baze za jedinicu veličine brigade u Afganistanskoj severnoj provinciji Badakhshan.

А где би то Кина конкретније градила ту базу, ако би је градили? У оном Вакхан коридору ми то делује бесмислено? Негде на уласку у тај коридору вероватно би било могуће, али је питање колико је то корисно. Јужно је Пакистан и територија на којој талибани и имају најјача упоришта.

[Dreadnought]

Quod licet Iovi, non licet bovi  


...

Bolton zapretio Međunarodnom krivičnom tribunalu u Hagu: Ako budete gonili Amerikance, zvaničnicima tog suda će biti suđeno pred američkim krivičnim sudovima


SAD će preduzeti mere prema Međunarodnom krivičnom tribunalu (ICC) ukoliko pokuša da krivično goni američke državljane zbog dela počinjenih u Avganistanu, izjavio je Džon Bolton, savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost.

- SAD će upotrebiti svako neophodno sredstvo da zaštiti naše i građane naših saveznika od nepravednih optužbi tog nelegitimnog suda - rekao je Bolton u ponedeljak u govoru na skupu konzervativne organizacije "Društvo federalista".

Tužilac ICC Fatu Bensuda je ranije zatražio pokretanje istrage o mogućim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti u Avganistanu, gde su američke trupe već 17 godina angažovane u ratu.

Kako navodi Američki nacionalni radio, Boltonov govor potvrđuje protivljenje administracije Donalda Trampa ICC-u.

Bolton je ocenio da ICC predstavlja pretnju po američki suverenitet i nacionalnu bezbednost, uz tvrdnju da taj sud ima veoma malu odgovornost i da je njegova definicija zločina "široka i zavisna od širokih interpretacija".

Nazivajući predloženo pokretanje istrage o ratnim zločinim u Avganistanu "potpuno neosnovanim", Bolton je rekao da će Trampova administracija zabraniti sudijama i tužiocima ICC-a ulazak u SAD ukoliko krenu sa bilo kakvim krivičnim gonjenjem Amerikanaca.

On je, takođe, rekao da će administracija u Vašingtonu sankcionisati fondove zvaničnika ICC-a, kao i da će zvaničnicima tog suda biti suđeno pred američkim krivičnim sudovima.

Prema njegovim rečima, SAD bi mogle preuzeti akcije protiv onih zemalja i kompanije koja sarađuje sa ICC-om u istrazi o ratnim zločinima u Avganistanu.

ICC je osnovan 2002. godine, ali SAD nisu ratifikovale Rimski statut, kojim je taj sud sa sedištem u Hagu uspostavljen 2002. godine.

izvor

[Director]

Ja bih baš pokrenuo postupak protiv nekog njihovog, da vidimo jel ima "šarlatan" onu stvar da uradi to čime preti.

[dzumba]

Па што не покренеш? Ево, лепа идеја за иницијативу ових у "прозападних" српским НВО: покрећемо тужбу Међународном кривичном трибуналу због ратних злочина у Авганистану... А могао би ти и то као грађанин, овако примера ради, зарад учвршћивања демократије.... А могли би из због бомбардовања цивилних објеката у Србији 1999. Или можда ово друго ипак не. Ипак су Амери другачији:  "све што је гађано пажљиво је бирано"..."врло мало (је) у Србији било непотребног разарања"....

[Director]

vidiš to ti i nije loša ideja, pošto nisam pravnik mogao bi mi ti pomoći, verujem da si i tu ekspert.