Tramp preko Tvitera otkazao pregovoreNajava predsednika SAD Donalda Trampa da su pregovori s talibanskim ekstremistima u Kemp Dejvidu otkazani dovodi u pitanje mirovni proces u Avganistanu.
Mirovni proces je trebalo da okonča najduže ratno angažovanje vojske SAD, što je bilo i jedno od predsednikovih predizbornih obećanja, pišu svetski mediji.
Tramp je u subotu preko Tvitera naveo da je bio zakazan sastanak s avganistanskim predsednikom Ašrafom Ganijem i višim talibanskim zvaničnicima, ali da je samit otkazan pošto su islamistički ekstremisti priznali da su odgovorni za napad u kojem je ubijen američki vojnik, preneo je Radio slobodna Evropa (RSE).
Direktni sastanak s talibanima u predsedničkom odmaralištu Kemp Dejvid, u kome su i ranije održavani mirovni pregovori, bio bi izvanredno neočekivan potez američkog predsednika, posebno zato što bi se dogodio uoči obeležavanja godišnjice napada terorističke organizacije Al-Kaida na SAD 11. septembra 2001. godine, što je podstaklo invaziju na Avganistan, piše BBC.
Prethodno je prošle nedelje glavni američki pregovarač Zalmaj Halilzad, rođen u Avganistanu, rekao da je posle devet rundi razgovora načelno postignut dogovor s talibanima, ukazuje BBC i ocenjuje da je Trampov tvit izgleda okončao skoro godinu dana teških pregovora u kojima nije učestvovala avganistanska vlada, jer talibani odbijaju da pregovaraju s njom, tvrdeći da je američka marioneta.
Prema predlogu dogovora, SAD bi od oko 14.000 vojnika u Avganistanu povukle 5.400 u roku od 20 nedelja, a zauzvrat bi talibani garantovali da Avganistan više neće biti baza terorista. Ipak, dodaje BBC, dogovor nema čvrstih garancija i uključuje samo posvećenost smanjivanju nasilja.
Talibanski ekstremisti, koji sada kontrolišu više teritorije u Avganistanu nego ikada od invazije 2001, insistiraju da neće početi razgovore s avganistanskom vladom, dok se ne dogovori rok za povlačenje SAD.
S druge strane, dodaje britanski servis, postoji sve veći skepticizam, koji je izrazio i Tramp, da obaveze, koje su prihvatili talibanski pregovarači u Dohi, neće poštovati komandanti na terenu.
Istovremeno, u Avganistanu postoji strah da bi svaki dogovor podrio teško stečena prava i slobode, pošto su talibanski ekstremisti tokom svoje vladavine od 1996. do 2001. nametnuli stroge verske zakone i brutalno postupali prema ženama.
Iznenadni samit u Kemp Dejvidu s liderima pobunjeničke grupe koja je ubila hiljade Amerikanaca od invazije u oktobru 2001. u Avganistanu bio bi senzacionalni diplomatski gambit, na nivou Trampovog sastanka sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, ocenjuje Njujork tajms i ističe da je Trampovo saopštenje iznenađujuće iz više razloga.
Ipak, dodaje njujorški list, Trampovo saopštenje je, makar zasad, izgleda uništilo njegove nade da će ispuniti obećanje iz kampanje o povlačenju američkih trupa iz 18-godišnjeg rata koji je nazvao besciljnim trošenjem vremena i novca.
Otkazivanje sastanka je usledilo posle tvrdog otpora mirovnom sporazumu unutar avganistanske vlade, ne samo iz bezbednosnih razloga, već i zato što je Gani odlučan da se održe planirani predsednički izbori 28. septembra, na kojima je favorit, dok su talibani insistirali da se izbori odlože da bi se pregovaralo s avganistanskom vladom.
Nekoliko ljudi upoznatih s razgovorima administracije i talibana bili su zbunjeni time što je Tramp odlučio da se prekinu mirovni pregovori zbog pogibije jednog američkog vojnika, pošto talibani nisu ni pristali da obustave napade na Amerikance pre formalnog dogovora, piše Njujork tajms i ističe da se izgleda postavilo pitanje da li je Tramp tražio izgovor pošto su pregovori naišli na probleme.
Tramp je pod sve većim pritiskom konzervativaca da ne izlazi prenagljeno iz Avganistana dok su mnoge vodeće demokrate rekle da podržavaju mirovne pregovore koji bi vodili ka američkom povlačenju.
Nije ni jasno da li je Trampovo odustajanje od pregovora trajno, ističe njujorški list i podseća da je predsednik SAD u maju prošle godine naglo otkazao drugi sastanak s Kimom, ali je par dana kasnije sastanak opet zakazan. Ipak, kako dodaje list, nekoliko osoba upoznatih s avganistanskim razgovorima je reklo da će biti teško da se pregovori ponovo pokrenu.
Trampova najava zapanjila je mnoge u Vašingtonu i postavila pitanje budućnosti SAD u Avganistanu ako se pregovori ne nastave, ukazuje portal Politiko.
Pregovori u Kemp Dejvidu, da su održani, bili bi izvanredan trenutak u istoriji SAD i Avganistana, navodi američki portal i ocenjuje da činjenica da je sastanak planiran u Kemp Dejvidu podvlači Trampovo verovanje da je majstor pregovora jedan-na-jedan i da može postići dogovor i s najtežim američkim neprijateljima.
Vest da su talibani pozvani u Vašington naišla je na snažnu reakciju u spoljnopolitičkim krugovima i mnogi su zapanjeni idejom da se talibani dovedu u tako prestižno mesto kao što je Kemp Dejvid, a, ističe Politiko, ni planirano vreme sastanka nije pomoglo – dva dana pre 18. godišnjice terorističkog napada na SAD.
Imajući u vidu izazove i činjenicu da su SAD dosta dugo pokušavale da pregovaraju o miru s talibanima, Halilzadovi diplomatski napori su ostvarili značajne prodore, ocenjuje Politiko, ali i prenosi navode bivših i sadašnjih odbrambenih zvaničnika da je Tramp često podrivao napore svog izaslanika izražavanjem želje da se sve trupe SAD povuku iz Avganistana.
Istovremeno su u Vašingtonu predstavnici obe stranke izrazili zabrinutost da SAD možda neće previše dati u pregovorima.
U Avganistanu se sada nalazi oko 14.000 američkih vojnika, dok ih je na vrhuncu rata bilo skoro 100.000 zajedno s 40.000 drugih stranih vojnika. U Avganistanu je ubijeno više od 3.500 pripadnika vojnog osoblja SAD i saveznika, a ove godine je, kako navodi Politiko, poginulo 16 vojnika SAD, što je najviše od 2010. S druge strane, Gani je u junu rekao da je 45.000 avganistanskih vojnika i policajaca ubijeno od kada su trupe SAD prekinule učešće u borbama 2014.
Na Trampovo otkazivanje sastanka u Kemp Dejvidu, talibani nisu odmah reagovali, što postavlja pitanje da li je Trampov dramatičan potez bio pokušaj da se sačuva obraz pošto se dogovor, za koji je njegov izaslanik rekao da je načelno dogovoren, suočio s ozbiljnim izazovima.
Razgovori američkog izaslanika Halilzada i talibana u Kataru, gde ta pobunjenička grupa ima političku kancelariju, bili su toliko čvrsto čuvani da je avganistanskom predsedniku Ganiju prošle nedelje samo pokazan, ali ne i dat, konačni nacrt dogovor, ukazuje AP.
Ganijeva kancelarija je i pre otkazivanja sastanka iznela primedbe, saglasivši se s nekoliko bivših američkih ambasadora koji su upozorili da bi brzopleto povlačenje SAD bez talibanskih garancija o okončanju nasilja dovelo do "opšteg građanskog rata".
izvor
