Boris Džonson najavio kraj vojne misije UK u AvganistanuBritanski premijer Boris Džonson najavio je kraj vojne misije u Agtanistanu posle nedavnog brzog i tajnog odlaska poslednjih vojnika, 20 godina posle napada na SAD i početka "rata protiv terora".
Džonson je potvrdio da je učešće britanskih vojnika u Avganistanu, gde ih je u protekle dve decenije stradalo 457, završeno uprkos tome što talibani sve brže zauzimaju ruralne teritorije dok strane trupe beže iz zemlje.
Šef oružanih snaga, ser Nik Karter je u odvojenom saopštenju naveo da su vesti koje stižu iz Avganistana "prilično sumorne" ali je dodao da se avganistanska vojska regrupiše kako bi branila urbane oblasti.
Iako se može reći da talivani sada drže gotovo 50 posto ruralnih okruga u Avganistanu, i da avganistanska vojska više nema pristup zapadnoj podršci iz vazdiha, nadam se da će vremenom doći do mirnovih pregovora talibana i avganistanske vlade, rekao je Karter.
Britanski kontigent od 750 vojnika koji je deo šire NATO misije, poslednjih nedelja tiho napušta zemlju nakon što je američki predsednik Džo Bajden najavio potpuno povlačenje američkih trupa.
Ceremonije spuštanja zastave mahom su organizovane u najvećoj tajnosti a poslednja je bila 24. juna kada je zastava predata britanskom ambasadoru u zemlji.
Kritičari kažu da je tajno povlačenje uvreda za veterane koji su do poslednjeg trenutka odbijali da poveruju da se vojska povlači. Izvori Gardijana u ministarstvu odbrane rekli su da je tajno povlačenje bilo zahtev Amerikanaca koji su se pozivali na bezbednost operacija.
Iako su britanski političari i generali, uključujući Džonsona, do skora govorili da ne žele da napuste zemlju, insistiranje Bajdena i neuspeh drugih zemalja da se ponudi alternativa nasilju značili su da Britanija i druge NATO zemlje moraju da se povuku.
Britanija je ostaviti manji broj vojnika koji je služiti kao obezbeđenje diplomatama u Kabulu. Moguće je i da će kraljevska avijacija nastaviti da pruža vazdušnu podršku stacionirana van Avganistana budući da je glavna baza Bagram napuštena prošle sedmice. Gubitak vazdušne podrške saveznika naneo je težak udarac avganistanskim snagama koje se muče da odbiju talivane.
Forin ofis namerava da ostavi otvorenu i ambasadu u Kabulu koju neće čuvati, kao do sada britanski vojnici, već avganistanske snage.
Karter je rekao da nijedan provincijalni glavni grad nije pao i da je vrlo moguće da avganistanska vlada pobedi talibane dovoljno dugo da oni shvate da moraju da pregovaraju.
On je priznao da je to samo jedan od tri potencijalna scenarija. Druga dva podrazumevaju povratak i pobedu talibana i njihovog ustrojstva. Prošlog meseca procurila je američka obaveštajna analiza prema kojoj će talibani ponovo zauzeti kabul šest do 12 meseci po odlasku Amerikanaca.
Karter tvrdi da su Britanci, Amerikanci i drugi doprineli suštinskim promenama u Avganistanu. "Avganistan sada ima civilno društvo", rekao je on i dodao da je u zemlji sve bolja situacija sa strujom, medijskim slobodama i obrazovanjem i da sada 8,2 miliona dece ide u školu od toga su 3,6 devojčice.
Trećina populacije sada živi u gradovima koje kontroliše vlada, više nego 2001. kada je 10 posto populacije, odnosno tri miliona ljudi, živelo samo u Kabulu. Britanski vojnici mogu da budu ponosni, rekao je Karter i odao poštu stradalim vojnicima. Britanska vojska sada ima novi "borbeni etos" koji je stekla borbama u Helmandu. "Nikada nisu poraženi na bojnom polju", rekao je on.
izvor
