Dešavanja u Avganistanu

[Dreadnought]

Biden defends Afghanistan withdrawal, says Taliban takeover ‘not inevitable’

US President Joe Biden defended his decision to pull troops out of Afghanistan, denying any parallels with Vietnam and saying he was confident the Afghan government could hold off the Taliban with continued help from Washington.

[MOTORISTA]

Ministar odbrane SAD za jači pritisak kako bi se postigao sporazum s talibanima
SVET Autor: Beta 09. jul. 2021

Ministar odbrane SAD Lojd Ostin založio se za pojačanje međunarodnog pritiska, kako bi vlada Avganistana i pobunjenici talibani postigli mirovni sporazum.

„Bezbednosna situacija u Avganistanu zahteva pojačani međunarodni pritisak za postizanje političkog sporazuma u cilju okončanja sukoba“, naveo je Ostin.

Ostinov poziv je usledio u trenutku kada talibani beleže sve više vojnih uspeha, dok se privodi kraju povlačenje američkih i NATO vojnika iz Avganistana. Predsednik SAD Džozef Bajden najavio je da će povlačenje američkih vojnika iz Avganistana biti završeno 31. avgusta, nakon gotovo 20 godina rata. Talibani su saopštili da kontrolišu 85 odsto teritorije Avganistana, uključujući dva glavna granična prelaza, sa Iranom i Turkmenistanom.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Talibani preuzimaju sve granice; vlada se ruši kao kula od karata
IZVOR: B92 PETAK, 9.07.2021.

Na društvenim mrežama pojavila se mapa teritorije koja je do današnjeg dana pod kontrolom talibana.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Vlada u Kabulu se ruši kao kula od karata, dok ANA uprkos silnim porazima pokušava da zaustavi najezdu talibana koji su u ofanzivi i koji će do kraja leta zauzeti celu zemlju. Više od 60 odsto teritorije u rukama je ove militantne organizacije koju ni 20 godina rata sa SAD i saveznicima iz NATO nisu mogli da poraze.

Prema vidljivoj mapi, stara prestonica talibana u kojoj je stolovao jednooki Mula Omar je ponovo u njhovim rukama, kao i grad Frah. Grad Mazar e Šarif je na ivici pada, dok još uvek odolevaju Herat, Kabul, Džalalabad. Više od polovine okruga od 420, koliko ova centralnoazijska država ima, takođe je u rukama islamista.

Prema poslednjim informacijama, kasno sinoć 8. jula u ruke talibana je pala skoro kompletna granica sa Tadžikistanom, sa koje su još početkom ove nedelje malobrojni vojnici ANA koji nisu hteli da se predaju islamistima pobegli. Tako je na društvenim mrežama osvanuo snimak toga kako dvojica talibana sa graničnog punkta na mostu preko reke Pjandž skida avganistansku zastavu i postavlja talibansku belu sa crnim slovima. Punkt se nalazi u glavnom gradu Gorno-Badakšanu, prenose mediji.

Sa granice sa Iranom dolaze i snimci iz Herata, koji drže talibani, gde se prikazuje prelaz Isalm Kala, koji se nalazi zapadno od Herata, gde su se radosni talibani susreli sa iranskim graničnim jedinicama. Na društvenim mrežama pojavili su se i snimci sa granice sa Turkmenistanom. Za sada je daleko izvan kontrole talibana ostala granica sa Kinom na krajnjem severoistoku zemlje. Inače, u četvrtak uveče američki predsednik Džozef Bajden je rekao da od avganistanskog naroda zavisi na koji način će voditi svoju zemlju, najavljujući da će se američka vojna misija u Avganistanu završiti 31. avgusta, uprkos novoj zabrinutosti zbog mogućnosti građanskog rata.

"Isključivo je pravo i odgovornost avganistanskog naroda da odlučuje o svojoj budućnosti i kako želi da upravlja svojom zemljom", istakao je on. Bajden je rekao da SAD planiraju da isele hiljade avganistanskih prevodilaca iz zemlje, očekujući kraj američke vojne misije u toj zemlji 31. avgusta.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

09.07.2021.

Талибани најавили могућност прекида офанзиве

Припадници талибана су спремни да разговарају о могућем прекиду ватре са авганистанском владом и најављу заустављање тренутне офанзиву, зависно од успешности преговора.

Талибански лидери обновили су прошле недеље разговоре, који су дуже време били прекинути, са авганистанским изасланицима у катарској престоници Дохи, а Ројтерс преноси, позивајући се на руске новинске агенције, да су изнели могућност да се тренутна офанзива заустави у зависности колико ти преговори буду успешни. Припадници талибана тренутно контролишу две трећине границе између Авганистана и Таџикистана, саопштила је данас портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, јавља ТАСС преноси Танјуг.

Она је констатовала да је дошло до раста напетости на авганистанско-таџикистанској граници и да су Талибани за кратко време заузели већи део пограничних рејона, а у том контексту она је навела да руска војна база у Таџикистану има на располагању све што је потребно да би могла да помогне тој земљи у контроли ситуације на граници са Авганистаном.

Упоредо са америчким повлачењем снага из Авганистана које треба да се заврши до 11. септембра у земљи траје сукоб између владиних снага и милитаната радикалног покрета Талибана који су заузели значајне територије у руралним областима и покренули офанзиву на велике градове.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Počele borbe u predgrađu, vlasti demantuju
Novosti online 09. 07. 2021.

TALIBANI su ušli u Kandahar na jugu Avganistana, prenosi agencija RIA Novosti pozivajući se na izvore.

U jednom delu grada se vode borbe, a ima žrtava među civilima, navodi taj izvor. Guverner drugog po veličini grada u Avganistanu koji je ranije bio jedno od uporišta talibana, međutim, kaže da je situacija pod kontrolom. Prema njegovim rečima, borci se povlače pod pritiskom avganistanskih vojnika. Guverner je demantovao "neutemeljena saopštenja" medija o tome da će Kandahar uskoro pasti u ruke talibana.

Prema saopštenju Nacionalne uprave za bezbednost specijalne jedinice vladinih snaga su tokom noći sproveli operaciju protiv talibana u nekoliko delova grada. Likvidirano je devet talibana, a dvojica su ranjena.

Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršala nakon što su američke snage počele sa povlačenjem 20 godina od početka operacije u toj zemlji. Na terenu se vode borbe između vladinih snaga i talibana koji su zauzeli značajan deo teritorija u seoskih oblastima i pokrenuli ofanzivu na velike gradove.

Amerikanci su započeli operaciju u Avganistanu nakon terorističkih napada na NJujork i Vašington 2001. godine a sada se povlače u skladu sa Sporazumom koji su potpisali sa talibanima u Dohi prošle godine. Podsetimo, situacija u Avganistanu izaziva zabrinutost susednih zemalja, uključujući Rusiju i članice ODKB zbog mogućih provokacija na granici Avganistana i Tadžikistana. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov ocenio je da Amerika povlači svoje snage iz Avganistana, faktički priznajući svoj poraz.

- Amerika ne povlači svoje vojnike tek tako – povlači ih, priznajući de fakto krah svoje misije - rekao je Lavrov na Dalekoistočnom univerzitetu u Vladivostoku.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je rekla da je došlo do rasta napetosti na avganistansko-tadžikistanskoj granici i da talibani sada kontrolišu skoro dve trećine granice s Tadžikistanom.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Neophodni razgovori sa talibanima
Tanjug 09. 07. 2021.

PREGOVORI sa talibanima, koji su zabranjeni u Rusiji su neophodni, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dodajući da je ruski predsednik Vladimir Putin upoznat sa ovim kontaktima.

- Naravno da je Vladimir Putin upoznat sa time. Ti kontakti su neophodni, s obzirom na napetu situaciju u Avganistanu i razvoj situacije na granici između Avganistana i Tadžikistana - naglasio je Peskov, prenosi ruska agencija Tas s. Portparol Kremlja nije rekao da li će Rusija priznati talibansku vladu ako preuzmu kontrolu nad čitavim Avganistanom.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Dok talibani zauzimaju Avganistan, predsednik obišao bazu iz koje su Amerikanci pobegli
Novosti online 09. 07. 2021.

PREDSEDNIK Avganistana Ašraf Gani stigao je u vazduhoplovnu bazu Bagram, koju je američka vojska napustila pre nedelju dana, piše RIA Novosti pozivajući se na Tolo njuz.

Gani je tokom posete imenovao osoblje koje će upravljati zatvorom u Bagramu. Američke snage napustile su najveću avganistansku vazduhoplovnu bazu Bagram 2. jula. Bagram se nalazi severno od Kabula. Koristile su ga sovjetske trupe tokom avganistanskog rata 1979–1989, a nakon američke invazije na Avganistan 2001. godine postala je glavna baza američkih snaga.

Ranije je američki predsednik DŽo Bajden najavio da će američke snage napustiti Avganistan do 11. septembra 2021. godine nakon dvadesetogodišnjeg prisustva.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Talibani ne mogu da pobede u Avganistanu
Tanjug 09. 07. 2021.

UTICAJ talibanskog pokreta u Avganistanu raste ali prerano je reći da on može preuzeti kontrolu cele teritorije zemlje, rekao je danas zamenik sekretara ruskog Saveta bezbednosti, Aleksandar Venediktov.

Venediktov je komentarisao da prati situaciju rasta uticaja talibana ali za sada misli da su bezopasni i da obično pokazuju porast aktivnosti na kraju proleća, piše Tas s.

- Dakle, uzdržao bih se od brzopletosti zaključivanja da talibani mogu uzeti kontrolu nad situacijom čitave zemlje - rekao je Venediktov u Kiržaču.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Bivši predstavnik NATO-a u Avganistanu upozorio - Zemlja se vraća u 2001. godinu
Novosti online 09. 07. 2021.

TALIBANI sada kontrolišu značajan deo Avganistana, a mogli bi da zauzmu i Kabul, izjavio je bivši ministar spoljnih poslova Turske koji je u periodu od 2003. do 2006. godine boravio u Avganistanu kao civilni predstavnik NATO-a Hikmet Četin, komentarišući situaciju u Avganistanu.

- Ako bi u jednoj rečenici ocenili ono što čeka zemlju, to bi bilo ovako: Avganistan će se vratiti u 2001. godinu. Vraća se 20 godina unazad. Misija u Avganistanu počela je u skladu sa rezolucijama SB UN i NATO s ciljem spasavanja zemlje od "Talibana" i terorizma. Od tad je prošlo dvadesetak godina, a vratili smo se na ono od čega je sve počelo. Trenutno talibani ponovo kontrolišu značajan deo teritorije zemlje. Ukoliko bude doneta odgovarajuća odluka oni će moći da preuzmu kontrolu nad Kabulom - rekao je Četin. On podseća da je od početka govorio da se problem neće rešiti vojnim putem, jer se zemlja ne može spasiti od terorizma samo uništavanjem terorista.

Prema njegovim rečima, međunarodna grupa, čiji je i on bio deo, 2001. godine je pripremila izveštaj "Pregovori u ime mira", a SAD su nakon dugotrajnih napora uspele da sklope sporazum sa talibanima. Jedna od tačaka tog sporazuma je bila realizovana, druga nije, ističe Četin.

- Kao što vidimo, tačka o povlačenju stranih trupa se postepeno realizuje. Ali postoji važnija tačka koja je predviđala potpisivanje sporazuma između avganistanske vlade i "Talibana" i formiranje vlade. Takođe je bilo reči o izmenama zakona i, ukoliko bude potrebe, održavanju izbora. Međutim, te tačke nema. "Talibani" nisu došli na pregovore u Istanbul, saopštivši da nisu sve strane snage napustile zemlju. U Dohi sastav vladine delegacije, tako i "Talibana" nije imao potrebna ovlašćenja za donošenje konačne odluke. Pregovori su trajali nedeljama, ali strane nisu uspele da se dogovore. Za to vreme je pripremljena infrastruktura, izgrađene su škole, putevi, bolnice, ali Avganistan i dalje ostaje jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu - objašnjava bivši ministar.

Govoreći o težnjama Turske da ostane u Avganistanu, Četin ukazuje na postojeću pretnju.

- Mi smo dugo pregovarali sa talibanima kako bi ostali u Avganistanu. Nisu rekli 'da'. Trenutno smo tamo ispred NATO-a. "Talibani" insistiraju na potrebi povlačenja naših vojnika. U toj situaciji vlada u Kabulu takođe nije pristala na to. Siguran sam da bi uz postojanje potrebnih uslova Turska trebalo da pruži Avganistanu svaku vrstu pomoći. Verovatno u svetu ne postoji narod koji bi imao toliko poštovanja prema Turskoj i razgovarao sa takvom pažnjom kao Avganistanci. U trenutnim uslovima prisustvo Turske je moguće uz uslov da i centralna avganistanska vlada i Talibani kažu "neka Turska ostane". U suprotnom, to će stvoriti velike rizike. U očima talibana Turska bi u tim uslovima delovala kao okupatorska sila. Oni već govore o tome - konstatuje bivši ministar.

Takođe je dodao da je u Kabulu izazvala zabrinutost izjava predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana o ideji da pozove Mađarsku i Pakistan da učestvuju u osiguravanju bezbednosti aerodroma u Kabulu.

- Centralna vlada u Avganistanu je sa velikom zabrinutošću reagovala na tu izjavu. Ta negativna reakcija je povezana sa tim što je, prema mišljenju značajnog dela avganistanskog naroda i vlade, Pakistan jedini uzrok višegodišnjeg rata koji se vodi u njihovoj zemlji. Naravno, postoji velika potreba za političkom podrškom i pomoći Pakistana, koja je od velikog značaja. Ali izjava turskog predsednika je shvaćena kao da će pakistanska vojska takođe ući na teritoriju zemlje i zajedno sa Turcima realizovati misiju zaštite aerodroma. Shodno tome, to je izazvalo negativnu reakciju avganistanske strane - zaključio je Četin.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Kabul traži pomoć od Rusije, Kine i Indije


Kabul poziva strane partnere, uključujući Kinu, Indiju i Rusiju da tehnički pomognu vojsci i policiji Avganistana u borbi protiv terorizma, izjavio je savetnik predsednika Avganistana za nacionalnu bezbednost Hamdula Mohib.

„Pozdravljamo tehničku podršku svih spoljnih partnera, prirodno, iz Kine, Indije i Rusije“, rekao je Mohib televiziji „Rusija 24“.

On je dodao da pomoć spolja ne treba da dovede do mešanja u unutrašnje stvari zemlje.

„Ne treba da zamenimo jednu supersilu drugom. Mir i stabilnost su mogući samo u slučaju saradnje sa svima u regionu i šire“, rekao je on.

izvor