Da li će Zapad priznati talibane ako potpuno preuzmu Avganistan
Ofanziva pripadnika pokreta „Taliban“ rezultirala je poslednjih dana preuzimanjem kontrole nad šest centara avganistanskih provincija, a pitanje trenutka je kada će osvojiti i prestonicu Kabul. Kako objasniti ovako brz napredak talibana širom zemlje i šta ako potpuno preuzmu Avganistan?
Prema rečima filozofa Nikole Tanasića, Bliski istok je do sada pokazao da su granice između prijatelja, neprijatelja i pojedinačnih grupa, kako religijskih, tako i oružanih, veoma fluidne.
Šta ako talibani potpuno preuzmu Avganistan
„Ta velika brzina širenja talibana u Avganistanu nije toliko posledica neke brilijantne vojne strategije i taktike, ili pak nekog velikog vojnog poraza koji oni nanose vladinim snagama, već predstavlja odraz političke situacije u toj zemlji. To je nama u Srbiji blisko u smislu da kada jedna stranka odnese ubedljivu pobedu na izborima pojave se oni famozni „preletači“ i odjednom ta stranka narasta i dobija strašno mnogo pristalica, a one druge stranke, koje su do prekjuče bile dominantne, naprasno se rasipaju. Ista stvar se događa i tamo, samo što su u pitanju ideološke i religijske grupe i oružane formacije. To iznenadno narastanje talibana je zapravo posledica pretrčavanja lokalnih policija, lokalnih oružanih milicija i lokalnih zajednica u njihov tabor, pa zato samo izgleda kao nekakav veliki zavojevački pohod“, objašnjava Tanasić.
Naš sagovornik podseća da preuzimanje kontrole nad teritorijom zemlje talibanima ne bi bio prvi put, imajući u vidu da su pre tridesetak godina politički preci talibana, mudžahedini, već kontrolisali praktično čitav Avganistan, uz izuzetak određenih teritorija koje su uvek pod plemenskom kontrolom, odnosno pod kontrolom određenih, uslovno govoreći, poslovnih kartela.
„Treba imati na umu da je Avganistan zemlja u kojoj bilo kakav oblik stabilnosti, pa makar to bila stabilnost u formi jedne radikalne i vrlo čvrste vlasti talibana kakvu smo već imali prilike da vidimo, ne može da garantuje bilo kakvo smirivanje situacije. U krajnjoj liniji, i legalne vlasti Avganistana su u određenim fazama američke intervencije nominalno kontrolisale celu zemlju, pa ni to nije donelo nekakvu naročitu stabilnost. To je zemlja koja je religijski posvađana, koja je plemenski izrazito zavađena i koja funkcioniše na principu večite konfederacije lokalnih plemenskih zajednica koje u tom ratu svih protiv svih sarađuju čas jedne sa drugima, čas jedne protiv drugih. Tako da uspostavljanje neke vrste monoakcentnosti u političkoj organizaciji svakako ne bi bio prvi put, ali isto tako ne bi bio nikakav recept za bilo kakvu stabilnost“, objašnjava Tanasić.
Kako kaže, talibani su kao organizacija pokazali da mogu da funkcionišu ne samo u uslovima apsolutnih sankcija pod kojima su bili i pre američke intervencije, već da mogu da funkcionišu i u uslovima direktne strane okupacije.
„Ne treba zaboraviti da su se Amerikanci zaista potrudili da ih unište kao organizaciju i da razgrade njihov politički uticaj, međutim to im za 20 godina nije pošlo za rukom. Talibani su vrlo žilavi, imaju vrlo jake osnove i način na koji njihove zajednice funkcionišu je takav da oni ne zavise previše ni od infuzije stranih sredstava, niti od strane pomoći i podrške. To je pak bilo jako važno za političku elitu koja se formirala u Kabulu i Kandaharu, čiji se veliki deo sada, u strahu od odmazde talibana, sprema da napusti zemlju zajedno sa američkim trupama“, napominje Tanasić.
Da li će Zapad priznati talibaneKada je reč o samom subjektivitetu Avganistana, naš sagovornik napominje da međunarodna zajednica i zapadne zemlje u tom pogledu nikada nisu bile preterano principijelne, u smislu da su skloni tome da u jednom trenutku određeni politički subjekat priznaju, pa da to priznanje potom, u skladu sa sopstvenim interesima, povuku.
On podseća da su Amerikanci u jednom trenutku naterali pola Evrope i dobar deo sveta da povuku priznanje legitimnosti zvaničnog režima u Siriji, pa je ta stvar polako ipak utihnula i danas vidimo da su legalne sirijske vlasti Asada i dalje u svim tim institucijama.
„Ista stvar će se, pre ili kasnije, dogoditi i sa Avganistanom. Dakle, ukoliko međunarodna zapadna elita proceni da mogu više da profitiraju od priznanja talibanskog režima kao legitimnog, oni će ga priznati. U suštini, sve će najviše zavisiti od konkretnih geopolitičkih interesa SAD, jer ako, na primer, procene da Kina i Rusija dobijaju značajan prostor za svoju ekonomiju i projekte u Avganistanu, oni će sigurno pokušati da to na neki način blokiraju. Dakle, ako SAD procene da bi destabilizacija celog tog regiona donela destabilizaciju interesa Rusije i Kini, verovatno će dalje ići na „zakuvavanje“ tamnošnje situacije. To je, na žalost, jedna prilično nemoralna kalkulacija koja nema mnogo veze ni sa brigom za građane Avganistana, ni sa brigom za dobrobit regiona kao takvog“, ocenjuje filozof.
Demografski bum u AvganistanuTanasić smatra da dolazak talibana na vlast suštinski neće doneti neke razlike u pogledu svakodnevnog života u Avganistanu.
„Talibani, kao izrazito izrazito konzervativna grupacija, ne nameću mnogo konzervativniji odnos prema islamu od legalnih vlasti koje su takođe veoma konzervativne po našim pojmovima. Naravno, neke simbolične gestove svakako možemo očekivati, ali ništa što će biti revolucionarno različito u odnosu na ono na šta smo u Avganistanu navikli. Međutim, podatak o demografskom bumu u toj zemlji predstavlja nešto što je prilično neuobičajeno za prostore sa tim nivoom ratnih dejstava. Naime, ozbiljna ratna dejstva obično imaju krajnje negativan odraz na demografiju, kao recimo u Siriji koja je izuzetno demografski stradala zbog rata i ogromnog odliva izbeglica. Avganistan takođe ima ogroman odliv izbeglica, ali ta zemlja ima demografski bum koji traje praktično od napuštanja sovjetskih trupa, pa broj stanovnika od tada stalno raste i praktično se udvostručio“, kaže Tanasić.
Tako je u poslednje dve ili tri decenije, dodaje on, broj stanovnika Avganistana narastao za 20 miliona ljudi.
„To su danas mahom mladi ljudi koji nemaju mnogo izbora, jer u pitanju nije zemlja koja je dinamičnom razvoju i koja će, poput Turske, da zaposli sve te ljude u fabrikama. Ti mladi ljudi imaju praktično tri opcije - da se uključe u rat koji je svakom trenutku aktuelan, da se uključe u te tradicionalne „zanate“ koji funkcionišu na Bliskom istoku, poput proizvodnje i šverca maka, opijuma i derivata, a treća opcija je da nastave masovno da napuštaju zemlju i traže sreću u raznim zapadnim zemljama kao migranti. Budući da talibani po svoj prilici dolaze na vlast, ne možemo da očekujemo nikakve bitne promene tih trendova“, primećuje filozof.
Kako kaže, procenjuje se da će sa ovako visokim natalitetom Avganistan u narednim decenijama opet udvostučiti broj stanovnika.
„U tom smislu Avganistan može da postane prilično velika zemlja, što će pod uslovom da to u nekom trenutku ne bude pretočeno u neki dinamičan ekonomski razvoj, biti samo generator nestabilnosti i novih ratova u regionu“, upozorava Nikola Tanasić.
izvor
