Dešavanja u Avganistanu

[Dreadnought]

The Truth About Afghanistan

[Dreadnought]

"SAD i NATO su propustile sve prilike da izađu uzdignute glave"


Norveški političar Kristijan Tibring Gjede osudio politiku Džozefa Bajdena i vlasti SAD zbog svih propuštenih prilika da iz Avganistana izađu uzdignute glave.

Gjede je tvrdio da su SAD i NATO trebalo da se povuku već 2011. godine, nakon što je "arhitekta" terorističkog napada 11. septembra Bin Laden ubijen u raciji unutar Pakistana. Ovo je, prema norveškom političaru, moglo dozvoliti NATO -u da "uzdignute glave napusti Avganistan i proglasi pobedu".

"Umesto toga, različiti strani stručnjaci i velika politička većina tvrdili su suprotno - da NATO mora da izgradi demokratski Avganistan. Uključite se u izgradnju društva. To nije bilo mudro i uzaludno", rekao je Gjede za norveške medije.

"Ono što ćemo sada doživeti je da će svi oni koji su svim srcem podržali američko prisustvo u Avganistanu nakon Bin Ladena tvrditi da su upozorili da je to greška. Pa, nisu. Mnogi su mislili da smo bili na dobrom putu, a sada će reći suprotno", dodao je on.

Prema rečima norveškog političara, sada je sazrelo vreme za temeljnu i široku debatu koja će uključivati brojna pitanja, uključujući izazove i posledice talibanskih preuzimanja teritorije avganistana za zemlje članice NATO -a, uključujući Norvešku.

izvor

[Dreadnought]

USA scrambling out of Afghanistan

"The United States are scrambling out of Kabul faster than they scrambled out of Saigon."

[Dreadnought]

Zaharova o situaciji u Kabulu: Ljudi traže pomoć, a SAD ćute


Aerodrom u Kabulu prenatrpan je ljudima koji traže pomoć Sjedinjenih Američkih Država u evakuaciji, ali je kao odgovor na to nastala tišina, šta je sa ljudskim pravima, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Oni obično objavljuju izjave o pojedinačnim slučajevima danonoćno bez pauze za ručak. Pozivaju na prekid stradanja, preduzimanje hitnih mera (protiv) odgovornih za bezakonje, prete sankcijama, pozivaju se na ‘podatke iz medija i sa društvenih mreža’. Čini se da se izveštaji sa aerodroma u Kabulu emituju uživo – Avganistanci jurišaju na avione i traže od Vašingtona, koji je toliko godina uveravao u savezništvo, ne pomoć, već spas. I tišina“, napisala je Zaharova na svom kanalu na Telegramu.

Izvor u snagama bezbednosti Avganistana izjavio je ranije da je nekoliko ljudi poginulo nakon što je američka vojska otvorila vatru na Avganistance na aerodromu u Kabulu.
 
Agencija Frans pres je, pozivajući se na izjave očevidaca, javila da je američka vojska pucala u vazduh u znak upozorenja na aerodromu u glavnom gradu Avganistana kada je gomila ljudi izašla na pistu.

izvor

[Dreadnought]

Ovako američki vojnici čuvaju aerodrom Kabul od talibana i mase očajnika!


Na kabulskom aerodrom od subote kasno uveče američka vojska ima pune ruke posla. Sada mnogo više nego za 20 godina rata, ako izmemo ono vijanje Bin Ladena po Tora Bori novembra 2001 i Operaciji anakonda 2002. godine.

Ovaj put uloga je borbena i klasična policijska savladavanja mase. Vojna što moraju da štite aerodrom od talibana i Al kaide koji su jelte se fino tek sad naoružali i mase očajnika koji žele da se spasu i odu negde daleko od Avganistana i pakla koji će tek nastupiti.

Na snimcima sa aerodroma, nepoznati snimatelj telefonom je ovekovečio grupu američkih vojnika, najverovatnije marinaca koji su zauzeli liniju vatre prema mučenim civilima koji sa setom gledaju avione kako poleću i sleću sa nadom da će baš oni biti u jednom od njih.


https://twitter.com/i/status/1427150334280060932


Dok ekipa američke vojske koja ja je od petka uveče na aerodromu, njima se sinoć pridružilo još vojnika, a u pripravnosti se nalaze i padobranici 82. padobranske divizije. Poznati i kao AA.

Evakuacija stranaca i avganistanskih civila, se nastavlja.


izvor

[Dreadnought]

Talibani tvrde da su ubijeni civili, a Amerikanci negiraju!


Šta se trenutno dešava na aerodromu Kabul više niko ne može da pohvata. Ko je pucao, kada je pucao? Ko je ubijen, da li su mrtvi ili su pregaženi ili su u pitanju ljudi koji su pali od iscrpljenosti.

https://twitter.com/i/status/1427155221323698177


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Informacija i tvrdnji mnogo, a potvrda malo ili ih nimalo nema. U prevodu više se ne zna ko pije a ko plaća.

Ruska agencija Sputnjik navela je jutros da je nekoliko ljudi ubijeno kada su američke trupe otvorile vatru na aerodrom u Kabulu.


izvor

[Dreadnought]

British forces returning to Afghanistan ruled out

[Dreadnought]

Rusi: U kontaktu smo sa Amerikancima


Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je u kontaktu sa Sjedinjenim Američkim Državama u vezi sa situacijom u Avganistanu i navelo da prati razvoj situacije u toj zemlji.

Taj resor navodi da nasilan dolazak talibana na vlast ne bi trebalo da bude tretiran "kao tranzicija", već da je reč o porazu Amerikanaca u Avganistanu.


Portparol talibana: Rat je završen

Portparol talibanskog političkog ogrankja Mohammad Naem izjavio je za katarsku TV mrežu Al-džazira da je rat u Avganistanu završen, da žele imati odnose s međunarodnom zajednicom i da to žele ostvariti putem dijaloga.

"Postigli smo što smo hteli, a to je sloboda naše zemlje i nezavisnost našeg naroda. Mi smo spremni da razgovaramo sa svim činiocima u zemlji i da im garantujemo potrebnu zaštitu", rekao je on, dodavši da talibani poštuju prava žena i manjina, kao i slobodu izražavanja u okvirima šerijatskog zakona.


izvor

[Dreadnought]

Ko su talibani – „studenti“ u koje su uprte oči celog sveta


Talibani, odnosno „studenti“ na paštunskom jeziku, pojavili su se početkom 1990. godine u severnom Pakistanu nakon povlačenja sovjetskih trupa iz Avganistana.

Prvi put su se istakli u graničnoj oblasti severnog Pakistana i jugoistočnog Avganistana 1994. godine.

Obećali su da će se boriti protiv korupcije i unaprediti bezbednost a, u to vreme, mnogi Avganistanci su bili umorni od bahatosti i međusobnih sukoba mudžahedina tokom građanskog rata, javlja „Bi-bi-si“, a prenosi „Tanjug“.

Smatra se da su se talibani (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) prvi put pojavili u verskim školama, koje je uglavnom finansirala Saudijska Arabija, propovedajući tvrdu struju islama.

Oni su sproveli sopstvenu strogu verziju šerijatskog prava i uveli brutalna kažnjavanja.
 
Muškarci su terani da puštaju brade, a žene su morale da nose burku koja im pokriva čitavo telo.

Talibani su zabranili televiziju, muziku i bioskope, a nisu odobravali ni obrazovanje devojaka.

Iz jugozapadnog Avganistana talibani su brzo proširili svoj uticaj.

U septembru 1995. zauzeli su pokrajinu Herat, koja se graniči sa Iranom, a tačno godinu dana kasnije zauzeli su avganistansku prestonicu Kabul, svrgnuvši režim predsednika Burhanudina Rabanija, jednog od utemeljivača avganistanskih mudžahedina, koji su se opirali sovjetskoj okupaciji.

Do 1998. talibani su imali kontrolu nad gotovo 90 odsto Avganistana.

Optuživali su ih za različita kršenja ljudskih prava i kulturološka nedela.

Jedan od ozloglašenih primera dogodio se 2001. godine, kad su talibani poceli uništavanje poznatih skulptura Bude u Bamijanu u centralnom delu Avganistana.

Pakistan je više puta poricao da podržava talibane, ali, kako navodi „Bi-bi-si“, nema sumnje da su se mnogi Avganistanci koji su se u početku pridružili pokretu školovali u verskim školama u Pakistanu.

U jednom trenutku oni su postali pretnja koja bi mogla da destabilizuje Pakistan iz područja koja su kontrolisali na severozapadu zemlje.

Jedan od najpoznatijih napada pakistanskih talibana dogodio se u oktobru 2012. godine, kada su pokušali da ubiju pakistansku učenicu Malalu Jusufzai na putu ka kući u gradu Mingori. Jusufzai, koja se oporavila od teškog ranjavanja, postala je aktivistkinja za prava žena, a 2014. je dobila Nobelovu nagradu za mir.

Velika vojna ofanziva dve godine kasnije, nakon masakra u školi u Peševaru kada je ubijeno više od 140 osoba, uglavnom dece, smanjila je uticaj talibana u Pakistanu, dodaje Bi-Bi-Si.

Talibani su štitili vođu terorističke mreže Al Kaide Osamu bin Ladena i odbili da ga izruče, pa su mesec dana posle napada izvedenih 11. septembra, SAD pokrenule vazdušne napade na Avganistan.

Do prve nedelje decembra srušen je talibanski režim.

Mnogi visoki talibanski čelnici navodno su se sklonili u pakistanski grad Kuetu, odakle su vodili operacije.

Uprkos sve većem broju stranih vojnika, talibani su se postepeno vratili, a zatim proširili svoj uticaj u Avganistanu, čineći ogromne delove te države nebezbednim, dok se nasilje u zemlji vratilo se na nivoe koji nisu viđeni od 2001.

Bilo je mnogo napada talibana na Kabul, a u septembru 2012. izvršili su akciju na NATO kamp Bastion.

Nada u postizanje mira pregovorima pojavila se 2013. godine, kada su talibani objavili planove za otvaranje kancelarije u Kataru.

Međutim, nepoverenje sa svih strana ostalo je veliko i nasilje se nastavilo.

U avgustu 2015. talibani su priznali da su više od dve godine prikrivali smrt svog vođe Mule Omara, koji je navodno umro zbog zdravstvenih problema u bolnici u Pakistanu.

U septembru je grupa rekla da su unutrašnje borbe okončane i okupila se oko novog vođe Mule Mansoura, koji je bio zamenik Mule Omera.

U to vreme preuzeli su kontrolu nad glavnim gradom jedne pokrajine, prvi put nakon poraza 2001. godine, preuzimajući kontrolu nad strateški važnim gradom Kunduzom.

Mula Mansour ubijen je u napadu američke bespilotne letelice u maju 2016. a nasledio ga je njegov zamenik Maulvi Hibatulah Akundzada, koji je i dalje na čelu talibana.

Posle američko-talibanskog mirovnog sporazuma iz februara 2020. godine činilo se da su talibani promenili taktiku i sa složenih napada u gradovima i na vojna utvrđenja prešli na talas ciljanih ubistava.

Čini se da su mete - novinari, sudije, mirovne aktivistkinje, žene na pozicijama - sugerisale su da talibani nisu promenili svoju ekstremističku ideologiju, nego samo svoju strategiju.

Smatra se da su sada brojčano jači nego u bilo kom trenutku otkad su svrgnuti 2001. godine, navodi „Bi-bi-si“.

Prema nedavnim procenama NATO, talibani imaju do 85.000 boraca.

Grupa možda zarađuje čak 1,5 milijarde dolara godišnje, što je ogroman porast u poslednjoj deceniji. Nešto od toga dolazi preko droge - Avganistan je najveći proizvođač opijuma na svetu, a većina opijumskog maka - koji se koristi za heroin - uzgaja se u oblastima pod kontrolom Talibana, navodi „Bi-bi-si“.

Talibani zarađuju novac i oporezujući ljude koji putuju preko njihove teritorije i preko poslova kao što su telekomunikacije, električna energija i minerali.

Strane zemlje, uključujući Pakistan i Iran, negiraju da ih finansiraju, ali se, kako dodaje britanski javni servis, smatra se da to rade privatna lica iz regiona.

izvor

[dzumba]

Колапс авганистаснког проамеричког режима је заиста био веома, веома брз. Очигледан промашај свих обавештајно-безбедносних служби САД. Врло озбиљан да бих се ја запиато да ли ти који руководе тим служабама заиста то умеју да раде.

Такође, код слања снага за обезбеђивање аеродрома и организацију траспорта , уместо да су послали најмање два батаљона војне полиције и један борбени бриганди тим (за спољну заштиту), САД су послали маринце и борбени бригадни тим. Очигледно да нису ценили да ће имати проблема са контролом толике масе авганистанаца који су похрлили на Аеродорм. Такође, где су им те јединице за тзв. цивилне послове да организују попис пристиглих цивила, поделе их на приоритете и ешелоне за траспорт, њихову исхрану, снабдевање водом и сл...Изгледа да Амери добро функционишу кад имају времена за планирање, али када их ситуација изненади касне за "2П"(два пи). Умеју они то, показали су то и Ираку, али изгледа да њихови команданте не користе "научене лекције" које су сами направили.

[dzumba]

Ако Талибани не буду напали аеродорм Кабул, евакуација ће се како-тако наставити и завршити за пар дана. Него, кључно питање сада је како ће се Талибани, као нова власт понашати.

Ја ценим да ће на спољнополитичком плану бити умеренинији у изјавама и настојати да добију признање пре свега суседа: Пакиста, Иран, Таџакистан, Узбекисатн, Киргизија, а затим Русије, Кине, па и САД и западних земаља. Међунардона помоћ ће им ипак требати. Наравно, могу се понашатаи као што су се понашали до 2001. али им то неће донети ништа добро јер неће успоставити власт. Такође, ценим да ће на унутрашњем плану покушати да помирљивим изјавама умире становништво како би лакше и брже преузели оперативну власт. То не значи да неће бити убистава и освете припадницим бившег режима већ да ће то бити мање јавно видљиво и а да, ако нешто процури, то биће приказано као лични, племенски сукоб који власт осуђују. Исто тако, сигуран сам да ће увести шеријат, али ће спровођење казни бити мање видљиво. Ценим да ће женама дозволити неке "слободе" које су раније бранили, по угледу на Сауди Арабију, али далеко од права жена на пример и Ирану и Пакистану. То исто важи и за остале "тековине" које су се ипак одомаћиле у Авганистану (студирање, телевизија, делимично музика и сл.). Вероватно ће и међу самим мулама долазити до сукоба око степена ригидности у примени шеријата, али да ће режим ипак сада бити блажи.

Врло је важан и њихов однос према Ал Каиди и Исламској држави које имају упоришта у Авганистану, а највероватније и не мали број симатизера међу талибанима, посебно наоружаним војним формацијама и нижим војним командантима. Званично неће их дозволити али се они (сипатизери)  неће помирити са тим. У том смислу треба очекивати и оружане сукобе између фракција талибана, не само по племенској основи већ и према подршци идејама пре свега Исламске државе.

По природи ствари треба очекивати преливање "победоносног усхићења" и на околне државе где живе припадници народа који у Авганистану чине главну снагу Талибана. Осим Паштуна ту си Таџаци, Киргизи и Узбеци. У том смислу треба очекивати веће или мање проблеме и Таџакистану, Кргистану, Узбекисатну, па и Кини, Туркменистану али и Пакистану. За Иран нисам сигуран да ће успети да преносу тај "талас" јер они од раније имају негативан став према Талибанима и за сада добро штите своје границе. Кључно је питање да ли ће САД наставити да подржавају талибане и евентуалном деловању у суседним земљама и њиховом усмеравању ка Русији, Кини и Ирану (кроз форму људских права , "геноцида" над мањинама и сл.). Волео бих да то не чине, јер се и до сада показивало да им се то увек врати као бумеранг. Ипак, тешко је поверовати да ће тако бити јер старе форме "обавештајног ратовања" се тешко губе, па ће се многима у САД чинити да је то најлакши и најбржи начин да своју бруку и срамоту за доживљено у Авганистану претворе у свој успех.
 

[Dreadnought]

Snimak sa aerodroma od sinoć.

[Dreadnought]

Javila se dva državljanina Srbije iz Kabula: Ovde je haos, čekamo


Dvojica državljana Srbije, koji se nalaze u Kabulu gde čekaju da nekako izađu iz zemlje, kažu da se čuju pucnji u okolini aerodroma i da je situacija haotična.

Marko Pribak i Aleksandar Cvejić čekaju da ambasador dogovori sa nekom zemljom da ih stavi na spisak za evakuaciju. "Situacija se menja iz minuta u minut, snage talibana su ušle bez ikakvog otpora u grad, počeli su neki pregovori i predsednik se povukao", prepričao je jučerašnji dan Aleksandar Cvejić.

On navodi da je civilni deo aerodroma zatvoren, a da sa vojne strane oko 2.000 Avganistanaca pokušava da uđe, kako bi napustili zemlju. Danas je došlo i do upada naoružanog lokalca na aerodrom, navodi, dodajući da je moguće i da je ubijen.

Mediji prenose da ova dvojica državljana Srbije rade u Avganistanu za jednu međunarodnu firmu.

"Pokušavali smo da uzmemo karte komercijalnim letom poslednjih šest dana, i sve su otkazivane 24 sata pre poletanja. Nemamo nikakve karte i nikakvu mogućnost da izađemo iz zemlje komercijalnim letovima", naveo je Cvejić.

Kaže da su u kontaktu sa ambasadorom Srbije iz Nju Delhija Sinišom Pavićem koji pokušava da im pomogne od juče. Od njega su, kako prenose, saznali da je još samo jedna državljanka Srbije u Kabulu.

"Nama su ovde pomogle kolege i drugovi koji su iz BiH, Hrvatske i Slovenije da dođemo do ovog bezbednog mesta iz našeg kampa. Mi smo pored ulaza u vojni deo aerodroma gde čekamo da nam se odobri ulaz, ne puštaju nikog ko nije na spisku za evakuaciju", navodi Cvejić.

Mediji prenose da se oni nalaze se u hotelu koji čuvaju američki vojnici, u kom ima dosta stranaca iz SAD, Velike Britanije…

Navodi da ambasador Siniša Pavić radi sve što je u njegovoj moći da dođe u kontakt sa bilo kojom zemljom koja bi ih stavila na spisak za napuštanje zemlje.


Šveđani evakuisani

Dok većina zapadnih zemalja ubrzano pokušava da evakuiše svoje diplomate i predstavnike angažovane u Avganistanu, ministarka spoljnih poslova Švedske An Linde danas je saopštila da je uspešno završena evakuacija svih Šveđana iz Kabula i da je u toku izrada plana kako da se evakuišu saradnici Avganistanci.

"Svi Šveđani koji su bili na dužnosti u Avganistanu uspešno su evakuisani tokom protekle noći helikopterima i avionima u američku vojnu bazu u Dohi", izjavila je švedska ministarka spoljnih poslova, prenosi Rojters.


izvor

[Dreadnought]

The first day of Taliban's takeover of Kabul

The Taliban on Sunday announced taking control of the presidential palace in Kabul and declared the war in Afghanistan was over. CGTN correspondent Mohammad Hadees Pardes brings you the latest from Pul-e-Mahmood Khan and the streets near the UN compound in Shar-e-Naw.

[Dreadnought]

Ruski diplomata: Zauzimanje Kabula bilo neočekivano, precenili smo oružane snage Avganistana


Zauzimanje afganistanske prestonice Kabula od strane pokreta Taliban (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) bilo je iznenađenje, izjavio je specijalni izaslanik ruskog predsednika i direktor Drugog azijskog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Rusije Zamir Kabulov.

„U određenoj meri jeste, to je bilo iznenađenje, jer smo polazili od shvatanja da će se avganistanska vojska, kakva god bila, još neko vreme odupirati“, rekao je Kabulov za radio „Eho Moskve“.

On je dodao da su Rusija i druge zemlje precenile Oružane snage Avganistana.

„Očigledno je da smo bili previše optimistični u proceni kvaliteta oružanih snaga koje su obučavali Amerikanci i NATO, da su oni sve odbacili pri prvom ispaljenom metku. Precenili smo Oružane snage Avganistana“, istakao je Kabulov.

Diplomata je naveo da zauzimanje vlasti od strane talibana nije prenos vlasti prema određenim sporazumima, već rezultat neuspeha Sjedinjenih Američkih Država.

„Mislim da oni koji tako misle pokušavaju na neki način da opravdaju neuspeh Amerikanaca u Avganistanu i da slučaj predstave kao da je planirana akcija“, komentarisao je Kabulov pretpostavke da je prenos vlasti u Avganistanu bio rezultat određenih sporazuma.

Prema njegovim rečima, Rusija je predviđala da će talibani igrati vodeću ulogu u Avganistanu.

„Videli smo da će ove snage na kraju, ako u potpunosti ne dođu na vlast, igrati vodeću ulogu u budućnosti Avganistana“, naglasio je Kabulov.

Kako je rekao, garancije najvišeg rukovodstva talibana daju Rusiji osnova da se mirno odnosi prema razvoju situacije. Međutim, Rusija ostaje na oprezu, zaključio je on.


Opasnost od pretvaranja u DAEŠ

Kabulov je naveo da Rusija nema razloga za strah da će se Avganistan pod vlašću talibana pretvoriti u novu reinkarnaciju DAEŠ-a (terorističke organizacije zabranjene u Rusiji).

„Ne, ne bojim se toga, jer sam u praksi video kako se ti isti talibani, za razliku od Amerikanaca, od čitavog NATO-a zajedno uključujući i odbeglu avganistansku vladu, nisu borili protiv DAEŠ-a, ali su negde odobravali DAEŠ, dok su se talibani upravo borili protiv njih. Borili su se nemilosrdno. Predstavnici najvišeg rukovodstva talibana su mi više puta govorili da imaju samo jednu temu sa DAEŠ-om – neće ostavljati zarobljenike“, objasnio je Kabulov.

Takođe je naveo da talibanima niko nije isporučivao oružje, već su ga oni kupovali od Avganistanaca ili plenili.

„Talibane podržavaju neki islamski fondovi koji se nalaze u regionu Persijskog zaliva. Pod jedan, tamo se nalaze bogati sponzori. Dva, poslednjih godina talibanima niko nije isporučivao oružje samo zato što nije bilo potrebe za tim. Dok su talibani ratovali protiv vladinih trupa, uspešno su kupovali oružje iz skladišta avganistanske vojske i policije, a uzimali su i municiju. Inešto su uzimali i tokom borbenih dejstava“, primetio je diplomata.

izvor