Dešavanja u Avganistanu

[Brok]

U ratu i u ljubavi je sve dozvoljeno. - komentar na vest iz posta iznad.


Uhapšeni osumnjičeni za napad na UN

1.11.2009.

Kabul - Vlasti u Avganistanu saopštile su da su uhapsile najmanje
6 osoba za koje se sumnja da su umešane u smrtonosni napad na
zgradu UN u Kabulu.


U napadu, prošle srede, za koji su odgovornost preuzeli talibani, poginuli su, pet službenika Ujedinjenih nacija iz inostranstva, dva avganistanska čuvara, kao i trojica napadača. Talibani su saopštili da je to samo prvi korak i da su tu zgradu izabrali kao metu, zbog uloge UN u organizovanju drugog kruga predsedničkih izbora, koji je zakazan za 7. novembar.

Ekstremisti u prslucima sa eksplozivom, napali su objekat UN u zoru. Pripadnici bezbednosti su im pružali otpor najmanje sat, dok u pomoć nisu pristigli vojnici NATO-a i avganistanski policajci.

UN postavljaju pitanje zbog čega je za pomoć trebalo toliko vremena i traže pojačane mere bezbednosti.

Taj napad je bio najsmrtonosniji po UN od pada talibanskog režima u Avganistanu pre osam godina.


Izvor: Tanjug

[Brok]

Poginulo pet britanskih vojnika

4.11.2009.

London - Pet britanskih vojnika je poginulo kada je na njih
otvorio vatru jedan avganistanski policajac na kontrolnom
punktu u provinciji Helmand.


Britansko ministarstvo odbrane pokrenulo je istragu o tom slučaju. Od početka vojne intervencije u Avganistanu 2001, u toj zemlji je poginulo 229 britanskih vojnika, dok je samo u julu, avgustu i septembru ove godine stradalo njih 49.

Portparol britanskih kopnenih snaga u provinciji Helmand izjavio je da su stradali vojnici bili u Avganistanu u okviru misije obučavanja avganistanskih policajaca.

"Po svemu sudeći, jedan avganistanski policajac je počeo da puca na kontrolni punkt a zatim pobegao", rekao je portparol, dodajući da će o tom slučaju nezavisnu istragu sprovesti i avganistanska policija.

U Avganistanu je trenutno raspoređeno 9.000 britanskih vojnika, a vlada u Londonu namerava da pošalje još 500 vojnika.


Izvor: Beta

[Dreadnought]

UN povlači gotovo celokupno osoblje iz Avaganistana


05.11.2009

Kabul – Ujedinjene nacije privremeno će evakuisati gotovo celokupno osoblje od oko 600 ljudi u Avganistanu, ostavljajuć samo neophodan broj zaposlenih, nakon prošlonedeljnog napada talibana na jednu od zgrada UN u toj zemlji, saopštio je portparol UN.


„Oko 600 zaposlenih koji nisu Avganistanci biće privremeno preseljeno”, izjavio je Frans presu portparol UN u Kabulu Dan Meknorton.

„Ostaće samo zaposleni koji spadaju u neophodno osoblje”, dodao je portparol.

Trojica samoubica su 28. oktobra napala jedan od prihvatnih centara UN u Behtaru, u centru Kabula. Poginulo je petoro zaposlenih u UN, kao i dvojica avganistanskih policajaca. Stradala su i trojica napadača.

Odgovornost za taj napad preuzeli su talibani, a i same vlasti su potvrdile da je u napad umešana teroristička mreža Al Kaida.


Izvor: Beta-AFP

[Dreadnought]

Prođe detinjstvo na putu od Kabula do Beograda


04.11.2009

Deca strahujući za sopstveni život od Avganistana do
Srbije pešače dve do tri godine zaobilazeći legalne granične prelaze
 

„Bombe, eksplozije, krvoproliće, užasni prizori na ulicama, ruševine i kuknjava posle samoubilačkih napada, zlostavljanje, siromaštvo i strah od talibana primorali su me pre godinu dana da pobegnem iz Kabula. Strahujući za sopstveni život ostavio sam oca i sestru i krenuo u potragu za boljim sutra. Pešice, švercujući se u vozu i autobusu, stopirajući poneki automobil ili krijući se na brodu proputovao sam Iran, Tursku, Grčku, Makedoniju. I onda me je uhvatila vaša policija.”

Ovako novinarima „Politike” trnovit put od prestonice rodnog Avganistana do Beograda opisuje šesnaestogodišnji dečak. Gotovo mesec dana boravi u našoj zemlji i samo je jedan od mnogih koji iz nesigurnog, ratom i stradanjem zahvaćenog područja u potrazi za boljim životom krenu put Zapadne Evrope. Putuju dve ili tri godine. Pešice pređu stotine kilometara. Ako im se ukaže prilika usput i zarađuju kako znaju i umeju. Snalaze se i nadaju da će stići do „rođaka za kojeg su čuli da živi u Francuskoj ili Nemačkoj”. Veruju da će im pomoći, izvući ih iz bede i nemaštine i spasti od života ogrezlog u strepnji, strahu i nesreći.

Pomalo na engleskom, više mašući rukama tamnoputi dečak je pokušao da dočara svakodnevicu koja ga je nagnala da dom napusti ne osvrćući se. Trenutak je bio dovoljan da izgubi majku i mnoge koje voli. Eksplozija je poslednja uspomena na bližnje. Sa nepunih 15 godina otisnuo se u svet. Sitan novac koji mu se zatekao u džepu bila je sva ušteđevina sa kojom je krenuo.

Uspeo je neopaženo da se provuče pored iranskih graničara. Znajući da u Iraku nije ništa bolje nego u Kabulu i zaobilazeći legalne prelaze domogao se Turske. Uspeo je da se zaposli u nekoj fabrici i zaradi za hranu i cipele. Nije ni pomišljao da se tu duže zadrži već samo da uštedi za nastavak putovanja. Sledeća stanica bila je Grčka.

„Duže od pet meseci lutao sam gradovima čija imena nisam zapamtio. Spavao sam u hangarima bez struje i vode. Na to sam bio primoran, jer Grci veoma dobro čuvaju granice i nisam mogao preko mora dalje za Italiju. Zato sam odlučio da krenem na sever. Jedva sam se probio kroz šume kako bi prešao u Makedoniju, a planinskim putevima stigao sam u Srbiju”, prepričava šesnaestogodišnji emigrant pokazujući žuljeve na stopalima.

 

Domogao se Niša, ali tu ga je policija privela i dovezla u Beograd.

Ista odiseja, preko Srednjeg i Bliskog istoka, dovela je i godinu dana starijeg Avganistanca do naše zemlje. Krajnja odrednica njegovog putovanja takođe su bile zemlje Evropske unije. Malo je nedostajalo da ih se dočepa.

„Bio sam nadomak Mađarske. Uputio sam se ka granici. Nisam uspeo da je pređem. Uhvatili su me u blizini Subotice”, kaže on.

Ovi dečaci trenutno borave u Centru za smeštaj maloletnih emigranata koji se na teritoriji Republike Srbije nađu bez roditelja ili staratelja. To je deo Zavoda za vaspitanje dece i omladine na Voždovcu.

Ustanova je otvorena u aprilu ove godine i do sada je prihvatila 67 stranaca mlađih od 18 godina. Najviše ih je iz Avganistana, gotovo 70 odsto. Manju grupu čine Albanci, a ima i maloletnika iz Irana, Iraka i Turske.

Ispovesti te dece gotovo su filmske. Kreću peške, često i bosi. Prelaze stotine kilometara, ponekad čak držeći se za osovinu ispod kamiona, spavajući pod ciradama i u teretnim vagonima. Iskaču pre nego što voz stigne do stanice kako se ne bi sreli sa policijom ili obezbeđenjem.

Nikome od njih Srbija nije cilj, već samo usputna stanica na kojoj se zadržavaju ukoliko ih policija otkrije. Još se prepričava da je trojicu emigranata bez dokumenata pre petnaestak dana policija pronašla u žbunju u blizini benzinske pumpe u Bubanj potoku. Tragovi točkova ukazivali su da ih je neko do tog mesta prevezao traktorom i ostavio.

Za razliku od drugih zemalja u kojima ovakva deca najčešće bivaju deportovana ili smeštena u kampove ili zatvore, kod nas borave u specijalnoj ustanovi, jedinstvenoj u jugoistočnoj Evropi.

„Prvi korisnik novootvorenog centra bio je šesnaestogodišnjak iz Irana. Ostao je bez porodice i gotovo dve godine je putovao do Beograda. Kod nas je bio 41 dan i naučio puno reči srpskog jezika. Nije hteo nazad, odlučio je da ostane u Srbiji, pa je upućen u Centar za azil u Banji Koviljači”, objašnjava Dragan Rolović, direktor zavoda.

Svih 12 kreveta namenjenih strancima uvek su zauzeti. Ako se oslobodi mesto, za manje od dan stižu novi stanari. A kako kaže Rolović, već je formirana lista čekanja za boravak u ovoj ustanovi.

Pod krovom ove kuće ostaju od 30 do 45 dana. Zbunjeni su kada ih dovedu. Očekuju zatvorske rešetke, a ne savremeno opremljeni dnevni boravak sa televizorom, di-vi-di plejerom, muzičkim stubom i satelitskom antenom što im omogućava da gledaju program i na maternjem jeziku.

„Najpre su povučeni i uplašeni, ali uz pomoć prevodilaca polako se probija barijera. Vrlo brzo se zbliže sa ostalim štićenicima. Razmenjuju garderobu, razumeju se bez ijedne izgovorene reči”, kaže Kristina Ristić, rukovodilac centra.


Stefan Despotović - Milenija Simić
Izvor: Politika online
 

[Dreadnought]

Ista strategija Londona u Avganistanu
 

05.11.2009
   
Britanija je saopštila da se strategija obuke avgansitanskih snaga bezbednosti neće menjati, uprkos tome što je u provinciji Helmand jedan avganistanski policajac ubio petoricu britanskih vojnika.

_{Britanski vojnici u Avganistanu
-opasnost vreba sa svih strana}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Premijer Gordon Braun izjavio je u parlamentu da su odgovornost za ubistvo vojnika preuzeli talibani, ali da nije jasno da li su se infiltrirali u policiju.

Britanski vojnici, kao i trojica avganistanskih policajaca, ubijeni su u policijskoj stanici u kojoj su obučavali lokalne snage bezbednosti, objasnio je portparol britanskog ministarstva odbrane, potpukovnik Dejvid Vejkfild .

"Britanski vojnici su u protekle dve nedelje živeli i radili u toj policijskoj stanici, zajedno sa avganistanskim policajcima. Čini se da je jedan avganistanski policajac, moguće u saradnji sa još jednim, otvorio vatru, a potom je pobegao."

Obuka avganistanske vojske i policije predstavlja ključni deo strategije NATO-a u Avganistanu, a pogibija britanskih vojnika mogla bi, javlja BBC-ev izveštač, da dovede u pitanje tu strategiju.

Sličan incident dogodio se u oktobru u drugoj avganistanskoj provinciji - tada je avganistanski policajac ubio dvojicu američkih vojnika.

Motiv ubistva britanskih vojnika još nije jasan - pominju se lični sukob, ali i moguće veze s talibanima.


Karzaj obećava obračun s korupcijom

U medjuvremenu, avganistanski predsednik Hamid Karzaj obećao je da će se truditi da iskoreni korupciju, koja opterećuje i njegovu vladu i celu zemlju.

U prvom obraćanju javnosti otkako ga je izborna komisija proglasila pobednikom na predsedničkim izborima, Karzaj je ocenio da bi bilo bolje da je njegov protivkandidat pristao da učestvuje u drugom krugu glasanja.

Istovremeno, obećao je da će nova vlada, u njegovom drugom mandatu, biti otvorena za sve političke snage u zemlji.

'Avganistan će uvek biti ponosan na svoje nacionalno jedinstvo. Put ka napretku leži u nacionalnoj saradnji. Ponavljam da će iduća avganistanska vlada biti simbol nacionalnog jedinstva. Sa vladom nacionalnog jedinstva ćemo uvesti Avganistana u okruženje mira, napretka i razvoja', poručio je novoizabrani (i ujedno dosadašnj) predsednik Avganistana u svom prvom obraćanju javnosti posle osvajanja drugog mandata. Predsednik Karzaj je pozvao je i 'braću talibane', kako se izrazio, da učestvuju u mirovnim pregovorima. Talibani su saopštili da će nastaviti da se bore protiv marionetske vlade g.Karzaja.


Abdulah: nelegitimna vlada

Bivši kandidat na predsedničkim izborima u Avganistanu Abdulah Abdulah kritikovao je ponovni izbor Hamida Karzaja za šefa države, ocenjujući ga protivzakonitim.

Abdulah je u prvoj izjavi otkako je Karzaj proglašen pobednikom ocenio da nova vlada neće biti legitimna i da neće biti u stanju da seobračuna s aterorizmom u korupcijom u zemlji.


Izvor: BBC Serbian

[Dreadnought]

Pentagon za dodatno slanje vojnika u Avagnistan


07.11.2009

Brisel – Američki zamenik ministra odbrane Mišel Flornoj izjavila je danas da će strategija predsednika Baraka Obame o Avganistanu podrazumevati dodatno slanje vojnika iz SAD i savezničkih nacija.


Mišel Fornoj je rekla u Briselu da bi Obama trebalo u narednih nekoliko nedelja da odluči o novom slanju američkih vojnika i vojnika zemalja koje su već u Avganistanu.

Ona je u Briselu učestvovala na sastanku ambasadora zemalja članica NATO-a o reviziji Obamine administracije prema ratu u Avganistanu.

„Niko ne pominje odlazak iz Avganistana... Mi želimo da povećamo prisustvo i razgovaramo o tome kako je to najbolje učiniti s civilnim i vojnim predstavnicima na terenu”, rekla je američki zvaničnik na sastanku.

U Avganistanu ima 71.000 vojnika NATO-a, a skoro polovina je iz SAD. SAD ima i oko 36.000 vojnika u Avganistanu, koji nisu pod okriljem NATO-a.

Američki i komandant Aliajnse u Avganistanu Stenli Makristal zatražio je nekoliko desetina hiljada dodatnih američkih vojnika, posle skoro devet godina sukoba u toj državi.


Izvor: Beta-AP

[Dreadnought]

U Avganistanu povređeno pet američkih vojnika


07.11.2009

Kabul – Pet američkih vojnika snaga NATO-a u Avganistanu povređeno je tokom operacije potrage za dvojicom nestalih američkih vojnika na zapadu Avganistana, saopšteno je u Kabulu.


Ranije je saopšteno da je više od 25 avganistanskih vojnika i vojnika NATO povređeno tokom operacije potrage.

„Pet vojnika je povređeno. Niko nije ubijen”, navodi se u saopštenju i dodaje da je istraga u toku.

Nestali američki vojnici su se najverovatnije utopili, ali njihova tela još nisu pronađena. Ne navode se drugi detalji te operacije, niti kako su vojnici povređeni.


Izvor: Beta-AFP

[Dreadnought]

Poslednja stanica Avganistan


09.11.2009

Kanađani odlaze, stižu Bosanci i Crnogorci
 
_{Pripadnici američkog pešadijskog
puka na položaju kod sela Lanjal
u istočnom Avganistanu Foto AFP}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Dok Vašington najavljuje upućivanje dodatnih američkih trupa u Avganistan, Kanada započinje pripreme za definitivni odlazak svojih vojnika iz gudura Hindukuša. Zvanična Otava je već oročila dalje prisustvo svojih snaga u okviru misije ISAF, iako povratak kanadskih vojnika kući neće biti tako brz. U svakom slučaju, najava iz Otave razočaraće Vašington, jer Kanađani su uz Amerikance, Britance i Holanđane zapravo jedini koji vode borbene operacije u Avganistanu. Svi ostali se bave logistikom, stražarskim poslovima i rekonstrukcijom srušene zemlje. I svi ostali su sretni ako ih talibani ne diraju.

A da ih talibani ne bi dirali, neki koriste i diskretne i prefinjene bankarske metode – para vrti gde burgija neće. Za tako nešto britanski mediji već su optužili Italijane što je u Rimu, naravno, sa gnušanjem odbijeno. Ceh tih metoda prvi su platili Francuzi, koji su stigli u sektor gde su prethodno bili Italijani. Kako su Francuzi verovatno malo kasnili sa otvaranjem bankovnog računa u lokalnoj talibanskoj banci, to im je nameštena zaseda u kojoj je poginulo nekoliko francuskih vojnika. U Parizu su se odmah zapitali kako to da Italijane godinama niko nije dirao, a Francuze napadoše čim su stigli. I onda britanski mediji protiv svih zakona bankarske diskrecije otkriše tajnu...

I sada su u Beloj kući na velikim mukama – šta uraditi u Avganistanu? Dok Kanađani odlaze, a svoj slavni dolazak najavljuju Crnogorci i Bosanci. Je li to Avganistan železnička stanica. Prva ili poslednja? Povećati broj američkih vojnika, pojačati vojne operacije ili proglasiti pobedu i vratiti se kući? Sumnjiva pobeda Hamida Karzaija na izborima nije za SAD i izlazna strategija iz rata koji već predugo traje.

Čak da Pentagon tamo pošalje i novih 40.000 vojnika, što traži glavnokomandujući u Avganistanu general Stenli Mekristal, to neće biti dovoljno da se dobije rat. Jer, ako bi SAD i NATO hteli da u Avganistanu primene obrazac iz Bosne, onda bi u Avganistanu moralo da se rasporedi najmanje 750.000 vojnika. Toliki broj vojnika za intervencije u inostranstvu nemaju ni SAD ni NATO. Osim toga, NATO je u BiH već skoro 15 godina, a Bosna je daleko manja i naprednija od Avganistana.

Naime, Avganistan je veliki kao Teksas, a razna plemena koja u njemu žive govore 23 jezika. Uporišta moći su raštrkana širom zemlje tako da držanje većih gradova ništa ne znači. U vojnom smislu Amerikanci i NATO do sada su već ponovili sve sovjetske vojne i političke greške iz vremena sovjetske okupacije Avganistana, jer Rusi su, u osnovi, zapadna vojska. Zapravo, Sovjeti su pokušali da ne ponove američke greške iz Vijetnama, a sada Amerikanci pokušavaju da ne ponove sovjetske greške iz Avganistana. Ni jedni ni drugi to nisu uspeli.

Masovni vazdušni napadi, helikopterski udari, akcije manjih jedinica komandosa, veće uključivanje avganistanske vojske u operacije protiv talibana, snabdevanje garnizona vazdušnim putem, kampanje pridobijanja stanovništva poklonima, zidanjem kuća, otvaranjem škola, podmićivanjem lokalnih vođa – sve je to neuspešno isprobano još od strane Sovjeta.

U međuvremenu je ukupan broj američkih i vojnika NATO-a u Avganistanu sada na nivou ukupnog broja sovjetskih vojnika iz 1987. godine. U Moskvi cinici mogu da budu zadovoljni, a oni koji tvrde da Rusija sarađuje oko transporta trupa NATO-a za Avganistan greše. Rusija ne sarađuje, Rusija zarađuje. Cena jednog sata leta ogromnim ruskim transportnim avionima od Nemačke do Kabula je oko 190.000 evra.

O raznim interesima Indije, Kine, Irana, pa i Pakistana da se Amerikanci još više upetljaju u pakao Avganistana da se i ne govori. O posledicama avganistanske avanture na javnost i političku scenu u Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, pa i u SAD tek ćemo da čujemo. Koliko produžetak rata emotivno deluje na islamski svet svedoči i tragedija u Fort Hudu.

Rat u Avganistanu je za SAD i NATO najopasniji sukob koji se vodi od sloma SSSR-a. Taj rat sigurno neće okončati terorizam u svetu i u tom kontekstu on nema smisla. Ali, ako je on način za postizanje širih američkih strateških ciljeva, onda je to rizik velike katastrofe. Jer, rat u Avganistanu se ne može dobiti.


Miroslav Lazanski
Izvor: Politika online

[dzumba]

Апсолутно, тај рат се не може добити. То није зато што је то немогуће, већ зато што се погрешно води од почетка.

Прво, не решавају се узроци настанка талибанског покрета, пре свега економски проблеми-људи немају од чега да живе; друго, није у Авганистану створено, односно одржано јавно мњење које ће подржаити промене, тј. решавање узрока настанка талибанског покрета; треће, нема политичке и војне снаге која ће да направи "коперникански обрт" у Авганистану, а да при томе не буде корупирано или племенски опредељено;Четврто, нису формиране авганистанке снаге безбедности, способне да опстану без директног страног војног присутсва, пето, јавно мњење у земљама које дају војнике, као и у другим релевантним државама, је противно масовном и дуготрајном ратовању (читај погибији својих војника) - нису спремни на жртве; шесто, примењена војна стратегија- употреба војних јединица - је погрешна, како по врсти ангажовавних снага, тако и по спровођењу; и на крају, а требало је на почетку, обавештајна припрема  је јако слаба - не обезбеђују доношење кључних политичких, економских и војних одлука.

Све у свему, у овај рат су Американци и остали ушли не припремљени са мало обавештајних података, са слабим познавањем политичке, економске и етничке ситуације и менталитата, неприпремљеним јединицама и спорадичном употребом специјалних снага и извиђењем специјалних оепрација и посебно ккатастрофално припремљеним цивилним делом мисије који је из дана у дан бивао све лошији.

[Brok]

Pronađeno telo nestalog američkog vojnika u Avganistanu


11.11.2009.   


NATO je saopštio da su vojni ronioci pronašli telo jednog od dvojice američkih
vojnika koji su prošle nedelje nestali u Avganistanu. U današnjem saopštenju
NATO je naveo da avganistanske i medjunarodne snage i dalje tragaju za
drugim nestalim vojnikom. 


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Dvojica padobranaca su nestala 4. novembra, u pokrajini Badgi, zabačenoj oblasti na granici sa Turkmenistanom. Zamenik šefa policije te pokrajine rekao je da je dvojicu vojnika odnela voda dok su pokusavali da spasu kutije sa zalihama izbačene iz aviona. Dvadeset pet avganistanskih i medjunarodnih vojnika je poginulo ili ranjeno u toj oblasti prošle nedelje dok su tragali za nestalim vojnicima. 

U medjuvremenu, funkconeri su saopštili da je u oblasti Šah džoj, u pokrajini Zabul, bombaš samoubica ubio dvojicu civila kada je aktivirao eksploziv u bilizini vojnika NATO-a.


Izvor: VOA