Dešavanja u Avganistanu

[Dreadnought]

Pred talibanima uglavnom beže muškarci; zašto?


Među Avganistancima koji beže pred talibanima, ako je sudeći po snimcima sa aerodroma, uglavnom nema žena, dece ili starijih. Većinom su to muškarci.

Juče su se medijima i društvenim mrežama proširili snimci i fotografije nastale na aerodromu u Kabulu, koje prikazuju ljude koji žele da pobegnu pred talibanima. Na tim snimcima uglavnom nema žena. Gde su one?

Vedran Obućina, hrvatski politikolog specijalizovan za Bliski istok i studije odnosa politike i religije objasnio je za "Index" da je to posledica ucena koje talibani imaju za mlade muškarce.

"Da, postoji taj fenomen kad mladi, neoženjeni ljudi idu i beže prema zapadu ili gde god, neki u Indiju, Pakistan... To su oni koje je familija poslala da se spasu i da u nekom trenutku budu spremni finansijski pomoći. Što se tiče žena ili starijih ljudi, njima ne preti toliko opasnost po život, njima je ugrožena sloboda, ali ne i život u tolikoj meri", rekao je Obućina.

"Žene mogu biti zatvorene ili ne bi smele da izlaze napolje, ali mladići su ti koji bivaju ucenjivani. Dakle, ako ne žele da pristupe talibanskim borbenim formacijama, pretila bi im smrt. To je čest slučaj", dodaje.

Kaže da je to posebno izraženo kod imućnijih porodica.

"Ti mladići dobiju pisma od talibana da im se priključe, a ako neće, njihov život je na kocki, dakle pokušaće da ih ubiju. Lično znam za slučajeve jer sam prevodio za sud u Hrvatskoj, video sam dokumente koji su potpisani od strane talibana. To je pravi dokument, oni imaju čak pečate. I tu piše da će ubiti te mladiće ako im ne pristupe. Zato puno mladića beži, jer alternativa je da se priključe talibanima. Ali, sad će to morati da učini puno njih kako bi se spasili", objasnio je.

Teza da su među migrantima i onima koji beže od sukoba samo muškarci kojima je cilj da u Evropi iskorene hrišćanstvo često se čuje u Europi, pa i u Hrvatskoj.

"Demografske promene su samo stvar imigracijske politike i odluka koje su donele evropske vlade. Nisam baš video da ti migranti nešto diktiraju, da osnivaju stranke ili za nešto lobiraju", zaključio je politikolog Vedran Obućina.

izvor

[Dreadnought]

Srpska državljanka: Bezbedna sam, za sada;
Ne plašim se talibana, ali svi smo zatvoreni


Milka Damjanović, preostala državljanka Srbije u Avganistanu i članica humanitarne misije iz Italije koja je ostala u Kabulu, izjavila je da je na bezbednom.

Ona je za "Novosti" kazala da ne zna kada će biti moguća njena evakuacija, jer je, kako kaže, nebezbedno oko aerodroma i teško mu je pristupiti.

Istakla je da je u stalnoj komunikaciji sa otpravnikom poslova Ambasade Srbije u Indiji koji je nadležan i za Avganistan Sinišom Pavićem koji je, kako kaže, uložio izuzetne napore na evakuaciji nje i dvojice srpskih državljana, koji su prebačeni u Uzbekistan.

"Oni su bili u većoj opasnosti, ali i prednosti, jer su već bili na aerodromu, a moj slučaj je komplikovaniji zbog opasnosti kretanja i nemogućnosti pristupa aerodromu. Nadam se da će uskoro biti uslova", kaže Damjanovićeva.

Dodala je da ambasada u Rimu i ambasador Goran Aleksić aktivno pomažu i posreduju u obezbeđivanju mesta u avionu i dobijanju dozvola za pristup.

Damjanović je za Radio Slobodna Evropa navela da postoji značajan broj stranaca koji žive u Avganistanu zbog posla i da su svi u svojim kućama i da se ne kreću slobodno, a čak ni sami Avganistanci nisu sigurni.

Ona je kazala da je situacija mirna, ali da se povremeno čuju pucnji za koje kaže da ne može da odredi da li su u pitanju sukobi ili slavlje talibana koji, inače, kako je rekla, imaju svoje brigade koje sprečavaju kriminalce.

Srpska državljanka kaže da se ona i njene koleginice i kolege ne plaše talibana, ali da se na licima Avganistanaca vidi zabrinutost jer ne znaju kakav će biti razvoj situacije u zemlji.

Prema njenim rečima, nebezbedno je oko aerodroma i teško mu je pristupiti.

"Veliki je broj građana koji je pokušao da pobegne, oni koji rade za strane organizacije boje se za svoj život, mladi koji su pokušali nešto da promene, ali verovatno će se za 24 do 48 sati situacija stabilizovati", prenela je Damjanović.

Dodala je da predstavnici talibana još nisu uspostavili potpunu vlast, ali da su pozvali sve radnike i radnice da se vrate na svoja radna mesta. "Tražili su da se sve žene vrate na posao, što je pozitivna promena u odnosu na ono što smo mislili da će se desiti, tako da se nadam da neće biti samo parola (talibana) o zaštiti žena", naglasila je Damjanović i dodala da su sve žene pokrivene i da ih nema ih mnogo na ulici.

Dodala je da se nada da će situacija u Avganistanu uskoro biti mirna i da će eventualno moći da se uspostave i komercijalne avionske linije kako bi se evakuisali svi stranci i Avganistanci koji to žele.

izvor

[Dreadnought]

Mula Baradar se vratio iz Katara, vodio razgovore sa Amerikancima


Suosnivač i zamenik vođe talibana Mula Abdul Gani Baradar vratio se sinoć u Avganistan.

Odlučio je da dođe u drugi po veličini avganistanski grad Kandahar - duhovno rodno mesto i glavni grad talibana tokom njihovog prvog dolaska na vlast. Stigao je iz Katara, gde je mesecima vodio razgovore sa Sjedinjenim Državama, a zatim i avganistanskim mirovnim pregovaračima, prenosi Gardijan pisanja AFP-a.

Snimci koje su objavili protalibanski mediji pokazuju kako se gomila ljudi okuplja oko Baradara na aerodromu, dižu pesnice u vazduh i skandiraju u znak slavlja.

Kako su preneli strani mediji Baradar, oslobođen iz pakistanskog zatvora na zahtev SAD-a pre manje od tri godine, pojavio se kao neprikosnoveni pobednik 20-godišnjeg rata.


Ko je Mula Baradar?

Abdul Gani Baradar, poznat kao Mula Baradar, suosnivač je talibana i viši lider militantne islamističke grupe, i očekuje se da će imati vodeću ulogu u upravljanju Avganistanom nakon što su talibanu preuzeli zemlju, piše RSE.

Baradar - najprisutnije lice talibana u javnosti - bio je i predstavnik pobunjeničke grupe koja je sa Sjedinjenim Državama potpisala prekretnički sporazum iz Dohe u februaru 2020. godine, sa ciljem okončanja 20-godišnjeg rata u Avganistanu. Rođen 1968. godine u provinciji Uruzgan, Baradar je Durani Paštun iz plemena Popalzai. Bio je i zamjenik talibanskog ministra odbrane. Baradar je pobjegao u Pakistan nakon američke invazije na Afganistan poslije terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001., koja je dovela do svrgavanja grupe. Baradar je proveo osam godina u zatvoru u Pakistanu nakon što je navodno uhapšen u Karačiju 2010. u operaciji američkih i pakistanskih obaveštajnih službi.

Pušten je na slobodu posle zahteva američkog izaslanika u Avganistanu Zalmaja Halilzada da igra ulogu u mirovnim pregovorima zbog svog autoriteta i ugleda jer može da pregovara. Međutim, iako je sporazum sa Sjedinjenim Državama 2020. okončao najduži američki rat, on je također otvorio put trijumfalnom povratku talibana u Kabul 15. avgusta, nakon što su u roku od sedam dana zauzeli veći dio zemlje dok su se afganistanske snage rasipale.

izvor

[Dreadnought]

Talibani će se boriti protiv proizvodnje droge
Posvetiće se gvožđu, bakru, litijumu, kobaltu i retkim mineralima


Talibanima je pružena velika finansijska i geopolitička prednost u odnosima sa najvećim svetskim silama pošto ta militantna grupa po drugi put preuzima kontrolu nad Avganistanom.

Prema medijima tvrdnjama medija oni se se boriti protiv proizvodnje droge u Avganistanu, a Dojče Vele donosi priču i nečemu što se za njih može pokazati daleko unosnije.

U izvještaju američkih vojnih stručnjaka i geologa 2010. godine procenjeno je da je Avganistan, jedna od najsiromašnijih zemalja sveta, ima skoro 1 bilion dolara mineralnog bogatstva, zahvaljujući ogromnom gvožđu, bakru, litijumu, kobaltu i retkim mineralima.

U narednoj deceniji, većina ovih resursa ostala je netaknuta zbog stalnog nasilja u zemlji. U međuvremenu, vrednost mnogih tih minerala je naglo porasla, potaknuta globalnim prelaskom na zelenu energiju. Naknadni izveštaj avganistanske vlade 2017. procenjuje da bi novo rudno bogatstvo Kabula moglo dostići čak 3 triliona dolara, uključujući fosilna goriva.

Litijum, koji se koristi u baterijama za električne automobile, pametne telefone i laptopove, suočava se sa nezapamćenom potražnjom, sa godišnjim rastom od 20% u poređenju sa samo 5-6% pre nekoliko godina. U memorandumu Pentagona Avganistan je nazvan Saudijska Arabija litijuma i predviđeno je da bi se nalazišta litijuma u ​​zemlji mogla izjednačiti sa Bolivijom - jednom od najvećih na svetu.

Više od četvrtine budućeg rudnog bogatstva Avganistana moglo bi se ostvariti proširenjem rudarskih aktivnosti.

Dok je Zapad pretio da neće sarađivati s talibanima nakon što je tokom vikenda efektivno preuzeo kontrolu nad Kabulom, Kina, Rusija i Pakistan se postrojavaju kako bi poslovale s militantnom grupom, dodatno pojačavajući poniženje SAD -a i Evrope tokom jeseni država.

Kao proizvođač gotovo polovine svetske industrijske robe, Kina podmiruje veliki deo globalne potražnje za robom. Smatra se da će Peking, koji je već najveći strani ulagač u Avganistanu, predvoditi trku za pomoć zemlji u izgradnji efikasnog rudarskog sistema za podmirivanje nezasitnih potreba za mineralima.

"Kontrola talibana dolazi u vrijeme kada dolazi do krize u snabdevanju ovim mineralima u doglednoj budućnosti i Kini su potrebni", rekao je za DW Majkl Tančum, viši saradnik Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku. "Kina je već u Avganistanu u poziciji da vadi ove minerale."

Jedan od rudarskih giganata azijske elektrane, Kineska metalurška korporacija (MCC), već ima 30-godišnji zakup za vađenje bakra u avganistanskoj provinciji Logar.

Visoki talibanski zvaničnici prošlog meseca sastali su se sa kineskim ministrom inostranih poslova Vang Jijem u Tianđinu, gde je talibanski liderMula Abdul Gani Baradar rekao da se nada da će Kina "igrati veću ulogu u budućoj obnovi [Avganistana] i ekonomskom razvoju".

U ponedeljak, dok su se talibani pripremali za povratak na staro ime zemlje - Islamski emirat Avganistan - Kina je saopštila da je spremna za "prijateljske i kooperativne odnose" sa novim vladarima.

Kineski državni mediji su u međuvremenu opisali kako Avganistan sada može imati koristi od masovne Inicijative „Pojas i put“ (BRI)-kontroverznog infrastrukturnog plana Pekinga za izgradnju drumskih, železničkih i morskih puteva kroz Aziju do Evrope.

Ali zabrinutost u pogledu regionalne bezbednosti mora da se reši. Prelivanje nasilja u druge zemlje centralne Azije moglo bi ostaviti ranjivom mrežu gasovoda koji snabdevaju veliki deo kineske nafte i gasa.

Peking je takođe zabrinut da bi ratom razorena zemlja mogla postati skrovište kineskih manjinskih ujgurskih separatista i da će njeni ekonomski interesi biti narušeni nastavkom nasilja u Avganistanu.

"[Kineska kompanija] MCC -ove rudarske operacije muči nestabilnost u zemlji zbog sukoba između talibana i bivše avganistanske vlade", dodao je Tančum, koji je takođe nerezidentni saradnik Instituta za Bliski istok.

"Ako talibani mogu Kini pružiti stabilne radne uslove, onda bi samo operacije bakra potencijalno mogle proizvesti desetine milijardi dolara prihoda, podstičući razvoj rudarskih operacija za druge minerale u zemlji", rekao je Tančum.

Do danas, avganistanska vlada nije ostvarila profit od svojih postojećih rudarskih projekata. Prema izveštaju Al Džazire, vlada gubi 300 miliona dolara godišnje.

Avganistanski sused Pakistan takođe će imati koristi od avganistanskog rudarskog bogatstva. Vlada Islamabada, koja je podržala prvo zauzimanje Talibana Avganistana 1996. godine, održala je veze sa tom grupom, a SAD su je optužile za skrivanje talibanskih militanata.

Pakistan će takođe biti veliki korisnik kineskih infrastrukturnih investicija - često nazvanih Novi put svile.

"Pakistan ima privatni interes jer bi se materijali potencijalno mogli transportovati komercijalnim tranzitnim putem od Pakistana do Kine", rekao je Tančum za DW, dodajući da sporazum sa talibanima dao bi Islamabadu podsticaj da podrži stabilno bezbednosno okruženje u regionu.

Novi talibanski lideri Avganistana i dalje se suočavaju sa teškom bitkom u vađenju rudnog bogatstva zemlje. Stvaranje efikasnog rudarskog sistema u jednoj od propalih država u svetu moglo bi potrajati mnogo godina, što znači da bi avganistanska ekonomija mogla ostati u velikoj meri zavisna od strane pomoći nekoliko godina.

Čak i ako se sigurnosni izazovi mogu poboljšati, korupcija - koja je i dalje prisutna, a navodno je pogoršala brzo zauzimanje zemlje od strane talibana - mogla bi nastaviti da koči strana ulaganja. Avganistanska infrastruktura i pravni sistem su u lošem stanju.

SAD i Evropa, koje se oslanjaju na uvoz retkih zemalja iz Kine, sada se suočavaju sa novom dilemom o najboljem načinu saradnje sa talibanima. Mnogi zapadni investitori nisu bili voljni da se jave na tendere za projekte prirodnih resursa, navodeći zabrinutost za bezbednost i vladavinu prava.

Ako pokušaju da stupe u interakciju sa talibanima, biće kritikovani zbog ignorisanja rušenja demokratije od strane islamističke grupe u zemlji i kršenja ljudskih prava. Ako to ne učine, i tome otvoriti vrata Kini i tradicionalnim saveznicima talibana.

izvor

[Dreadnought]

Nastavljene evakuacije sa kabulskog aerodroma; Zabranjeni svi civilni letovi
Iznad aerodroma leti specijalni avion avion Boing RC-135W


Taj avion ima zadatak da izviđa i prati sve radio komunikacije, budući da je nakon haosa koji je nastao posle pada Kabula u ruke Talibana, najveći aerodrom u Avganistanu ostao bez pomoći kontrolora letova.

Sada specijalna američka letelica prati sve radio komunikacija, ali i telefonske razgovore talibana, pripradnika Islamske države, Al Kaide i ostalih džihadističkih grupa.

Takođe, vlast u Avganistanu koju su nakon povlačenja međunarodnih trupa na čelu sa SAD praktično "samleli" talibani, još uvek nije uspostavljena i niko ne zna šta će se dalje događati.

Lideri talibana obratili su se javnosti i tom prilikom izneli brojna obećanja, poput toga da će amnestirati sve "izdajnike", da se neće svetiti, da žene mogu da budu u strukturama vlasti, da devojčice mogu u školu... Ali, problem je u tome što brojni stručnjaci šalju poruku: "Nemojte da vas talibani zavaraju".


Talibani spremni da zaštite pristup aerodromu u Kabulu

Talibani su spremni da dozvole civilima koje Amerikanci evakuišu bezbedan pristup aerodromu u Kabulu, izjavio je savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan. Hiljade Amerikanaca koji žive u Avganistanu i Avganistanaca koji su sarađivali sa zapadnjacima žele da napuste zemlju u strahu od odmazde talibana, ali im je blokiran pristup aerodromu u oblasti koje kontrolišu pobunjenici.


Zvaničnik: Do sada evakuisano više od 2.200 civila

Do sada je iz Avganistana vojnim avionima evakuisano više od 2.200 diplomata i ostalih civila, rekao je danas Rojtersu neimenovani zapadni bezbednosni zvaničnik.

"Nastavljamo vrlo brzim tempom, zasad nema logističkih propusta i do sada smo uspeli da evakuišemo nešto više od 2.200 diplomatskog osoblja, stranih pripadnika obezbeđenja i Avganistanaca koji su radili za ambasade", rekao je izvor britanske agencije. Prema njegovim rečima, još nije poznato kada će ponov početi da se obavljaju civilni letove.


izvor

[Dreadnought]

"Not My Fault" Says Biden & Kamala On Afghanistan

[Dreadnought]

Tucker: What the hell was that?

Glenn Greenwald accuses media of manipulating war for profit

[Dreadnought]

Talibani: Civili moraju da predaju oružje


Predstavnik radikalnog pokreta Taliban (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) izjavio je da civili u Avganistanu moraju da predaju oružje pripadnicima pokreta, prenose zapadni mediji.

„Civili u Avganistanu moraju da predaju svoje oružje i municiju ovlašćenim pripadnicima Talibana“, saopštio je portparol pokreta, prenosi agencija Rojters.

Portparol radikalnog pokreta dodao je i da će talibani voditi miran dijalog sa bivšim avganistanskim zvaničnicima kako bi se oni osećali bezbedno.


izvor

[Dreadnought]

Tramp: "To nije evakuacija; SAD su ponižene"


Donald Tramp poručio da je zbog katastrofe u Avganistanu njegov naslednik Džozef Bajden ponizio SAD više nego bilo koji drugi predsednik u istoriji.

"Ovo je užasno vreme za našu zemlju. Mislim da svih ovih godina naša zemlja nije bila toliko ponižena. Ne znam kako to da nazovete, vojnim porazom ili psihološkim porazom", rekao je bivši predsednik SAD.

Bivši američki predsednik uporedio je situaciju sa iranskom talačkom krizom 1979. godine i zapitao da li će sadašnja administracija SAD svojim odlukama izazvati gori razvoj događaja, pošto talibani svojim punktovima okružuju međunarodni aerodrom u Kabulu, a postoje izveštaji o premlaćivanju i drugom nasilju.

Tramp je rekao i da su scene zabeležene tokom vikenda, kada su Avganistanci koji su visili uz trup teretnog aviona vojske SAD, a kasnije i nastradali kada je avion počeo da uzleće, veće poniženje nego evakuacija američke ambasade u Sajgonu 1975.

On je kazao i da je, tokom prošlogodišnjih pregovora, upozorio talibanskog vođu Mulu Abdula Ganija Baradara da će SAD deset puta jače uzvratiti udarac ako neki Amerikanac bude povređen ili ako snage militanata prodru u zabranjena područja.

izvor

[Dreadnought]

War Mongers Cynically Use "Protecting Women" To Extend War

[Dreadnought]

U S SIGAR report reveals U S failures in Afghanistan

The U.S. "struggled to develop and implement a coherent strategy" in Afghanistan and the overall picture there is "bleak," the U.S. Special Inspector General for Afghanistan Reconstruction (SIGAR) said in a report released on Tuesday.

[Dreadnought]

Tramp uporedio vojne rashode za Avganistan sa odbrambenim budžetom Rusije


Bivši američki predsednik Donald Tramp uporedio je godišnje rashode Sjedinjenih Američkih Država na operaciju u Avganistanu sa vojnim budžetom Rusije.

„Trošili smo 42 milijarde dolara godišnje. Zamislite, 42 milijarde. Koliko sam shvatio, Rusija godišnje troši 50 milijardi na celu vojsku, a mi 42 milijarde“, rekao je Tramp u intervjuu za „Foks njuz“.

On je naglasio da se to dešavalo iz godine u godinu i zauzvrat ništa nije donelo Sjedinjenim Američkim Državama.


Američka tehnika će dospeti u ruske ruke

Tramp je dodao da će američke borbene helikoptere koji su predati avganistanskoj vojsci sada proučavati Rusija.

„Milijarde i milijarde dolara. Najnoviji helikopteri ‘Blek houk’ koje će sada proučavati Rusija, Kina i neko drugi, jer je to najbolja tehnologija na svetu“, rekao je Tramp.

Bivši američki predsednik istakao je da je ogorčen što SAD nisu uništile vojnu tehniku pre nego što su napustile Avganistan i sada se ona našla u rukama pokreta Taliban.
 
On je dodao da smatra da je povlačenje trupa iz Avganistana pod rukovodstvom aktuelnog predsednika Džoa Bajdena najveće poniženje za Sjedinjene Američke Države.

izvor

[Dreadnought]

„Ovo je najveća sramota u istoriji SAD, Kina nam se smeje“: Tramp o povlačenju iz Avganistana


Američko povlačenje iz Avganistana pod administracijom Džoa Bajdena je najveća sramota u istoriji SAD, rekao je bivši predsednik te države Donald Tramp.

Tramp tvrdi i da će trenutna situacija u Avganistanu uticati na američke diplomatske odnose u narednim decenijama.

„Kad Kina gleda ovo, veoma je srećna i oni nam se smeju. Izvukao sam milijarde i milijarde dolara iz Kine, to se nije dogodilo. Nikada nismo dobili ni 10 centi od Kine. Bili su tako srećni da vide pokradene izbore i možda su, zapravo i pomogli u tome. Ali bili su tako srećni. Ovo je najveća sramota koju smo videli“, rekao je Tramp gostujući u emisiji Šona Hanitija na Foks njuzu.

Tramp je rekao da su SAD dobro plaćale avganistanske vojnike, ali su oni prestali da se bore kada su se SAD povukle.

„Oni su bili među najplaćenijim vojnicima na svetu. Radili su to zbog novca, jer kad smo mi otišli, prestali su da se bore. Svi su hrabri, ali je činjenica da je naša država plaćala avganistanskim vojnicima bogatstvo, pa smo ih na neki način podmićivali“, kazao je Tramp.

On je uporedio američke troškove za operaciju u Avganistanu sa ruskim vojnim budžetom.

„Trošili smo 42 milijarde dolara godišnje. Mislite o tome, 42 milijarde, a koliko shvatam, Rusija troši 50 milijardi dolara godišnje za celu vojsku. Čak 42 milijarde i nismo dobili ništa“, rekao je Tramp.

Američki predsednik Džo Bajden proglasio je 14. aprila kraj vojnog prisustva SAD u Avganistanu, što je bila najduža američka vojna kampanja u inostranstvu. Kada je povlačenje gotovo kompletirano, talibani (organizacija zabranjena u Rusiji) ušli su u Kabul i preuzeli zemlju 15. avgusta.

Dok je pad Avganistana u ruke talibana izgledao kao iznenađenje za Bajdena, koji je uveravao Amerikance da su avganistanske snage sposobne i snažne, američki obaveštajci predvideli su da će islamisti brzo preuzeti Avganistan.

Govoreći o odlasku predsednika Avganistana Ašrafa Ganija u inostranstvo, Tramp je rekao da „nikada nije imao puno poverenje u njega.

„Nikad mi se nije sviđao, mislio sam da je on varalica“, rekao je Tramp.

Ulazak na Srednji Istok bila je najgora odluka u američkoj istoriji, tvrdi bivši predsednik SAD.

„Ovo je grozno vreme za našu zemlju. To je najviše ponižavajući period koji sam video“, rekao je Tramp.

Dok je bio predsednik, Tramp je obećao da će zaustaviti „neprekidni rat“ na Srednjem Istoku i postigao je u februaru 2020. dogovor sa talibanima, koji je Bajden nasledio
Taj dogovor predviđao je postepeno povlačenje trupa SAD iz Avganistana u zamenu za obećanje talibana da neće podržavati terorističke grupe.

Tramp je, i pored toga, rekao da „talibani ne vole da pregovaraju“.

Američke trupe izvršile su invaziju na Avganistan pod vlašću bivšeg predsednika Džordža Buša mlađeg 2001. godine, kao deo „rata protiv terora“, koji je usledio posle napada u Njujorku i Vašingtonu 9. septembra.

Tokom operacije u Avganistanu, poginulo je 2.448 pripadnika američke vojske, kao i 47.200 avganistanskih civila, dok se troškovi procenjuju na 2,261 bilion dolara.

izvor

[Dreadnought]

Biden delivers awful Afghanistan speech. HIDES from press. RETREATS to Camp David

[Dreadnought]

Zaharova: Reakcija Zapada na krizu u Avganistanu ─ šokantna


Reakcija demokratskog sveta na humanitarnu krizu u Avganistanu je šokantna, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Sa užasom gledam izjave koje se sada daju po ovom pitanju. Na primer, premijerka Estonije je izjavila da je humanitarna kriza u Avganistanu šokirala čitav demokratski svet i Estonija spremna je da doprinese njenom rešavanju, primivši 10 izbeglica iz Avganistana“, izjavila je Zaharova za program „Solovjov uživo“, komentarišući nedavnu izjavu estonske premijerke Kai Kalas o spremnosti ove zemlje da primi deset migranata iz Avganistana.

„Šokantno. Nije šokantna samo humanitarna kriza koja se odvija u Avganistanu, već je šokantna reakcija demokratskog sveta na ovu krizu“, dodala je Zaharova .

„U Estoniji postoji internet, oni vide šta se dešava. Kakvih deset ljudi, kako je to moguće?“ upitala je Zaharova. „I što je najvažnije, ovo je zemlja NATO-a, a Avganistan je 20 godina bio zona odgovornosti upravo ove strukture“.
 
Ona je primetila da, umesto da otvaraju izbegličke kampove i pružaju humanitarnu pomoć stanovnicima Avganistana, Sjedinjene Američke Države i zemlje Evropske unije pozivaju susedne zemlje da ne zatvaraju granične prelaze.

„Šta radi zapadni svet? Iste te zemlje NATO-a i Evropske unije koje tamo već 20 godina dovode stvari u red... Šalju li avione?.. Da li rade na tome da otvaraju neke izbegličke kampove, izdvajaju sredstva odgovarajućim nevladinim organizacijama koje su pružale pomoć?.. Ne, sve je mnogo zanimljivije – objavljuju saopštenje na sajtu Stejt departmenta kojim se poziva da se ne zatvaraju granični prelazi, a putevi i aerodromi da ostanu otvoreni“, istakla je portparolka.


O kolapsu na aerodromu u Kabulu

Kolaps na aerodromu u Kabulu, zbog koga je poginulo nekoliko Avganistanaca, izazvan je postupcima Sjedinjenih Američkih Država koje su pokušale da evakuišu svoje diplomate, dodala je Zaharova.

„Inače, kolaps, koji već nekoliko dana traje na aerodromu (u Kabulu), nije rezultat toga da aerodrom u Kabulu ne može da prima avione, već je sve počelo od toga što su upravo SAD, poslavši dodatni kontingent vojske koji je trebalo da pomaže u evakuaciji američkih diplomata, poremetile rad ovog aerodroma. Odatle je i počeo ovaj kolaps“, naglasila je Zaharova.

Ona je podsetila da je zbog ovog kolapsa nastradalo nekoliko Avganistanaca.

„Ljudi koji su se okupljali na aerodromu – vidite šta se dešava, to su ljudi koji se drže za krila (aviona), koji se nalaze u odeljcima stajnog trapa, koji se podižu, ljudi koji padaju sa ovih aviona“, dodala je Zaharova.

izvor