Среда, 18.08.2021.
Биљана Митриновић
Руски „план А” за АвганистанПосле бекства Ашрафа Ганија и Американаца из Кабула Москва и Пекинг подржавају талибане пратећи да ли ће пренос власти бити миран и цивилизованНакон што су се САД повукле из Авганистана и „разбиле талибанску кошницу”, Руска Федерација у Кабулу делује по свом „плану А”. То значи да чека и увери се да ли ће талибани извести мирно и цивилизовано преузимање власти по паду претходне администрације и бекству Ашрафа Ганија. Док ЕУ страхује од руског и кинеског преузимања утицаја у Авганистану током вакуума који је настао повлачењем НАТО савезника, руске дипломате хвале досадашње понашање талибана у Кабулу и на известан начин их охрабрују да одрже ситуацију под контролом. У томе ће им свакако помоћи и изјава портпарола руске амбасаде у Кабулу Никите Ишченка да је Гани побегао с огромном количином новца. Он је за РИА Новости рекао да су четири аутомобила довезла новац до хеликоптера, а да су оне количине које нису могле да стану у летелицу – остављене на писти на аеродрому.
Руси су већ дуже време преговарали с талибанима, иако су они у Руској Федерацији, као и многим другим државама, проглашени терористичком организацијом. С обзиром на то да су владу председника Ганија сматрали марионетском владом САД, руска дипломатија се фокусирала на „контролу штете” којом би предупредила дестабилизацију у суседним државама, чланицама Заједнице независних држава, па и самој Русији. Зато сада, што се тиче Москве, није ни на видику прелазак на „план Б”, који директор Одељења за Азију руског Министарства спољних послова Замир Кабулов није хтео ни да открива. Он је рекао да се нада да је у авганистанском буџету остало још новца који би послужио као основа буџета нове власти и залог наставка функционисања државе. За то је, што се званичне Москве тиче, потребно да се талибанска власт придржава основних људских права. Она ће, како би у будућности била међународно призната, вероватно и дати све од себе у том погледу, укључујући сузбијање осветничких намера и донекле ублажити споран однос према женама.
Руску амбасаду у Кабулу чувају талибани, она ради без прекида и несмањеним капацитетом, а амбасадор Дмитриј Жирнов је најавио да ће с талибанима проћи улицама Кабула како би
„својим очима видео и уверио се да ли је заиста мирно”. Жирнов је за „Глас Москве” рекао да су му талибани понудили да сам изабере маршруту којом ће ићи и нагласио да је ситуација у Кабулу сада боља него за време Ашрафа Ганија.
За Русе и њихове партнере који би могли да буду први на удару екстремног милитантног покрета сад је најважније да Авганистан не постане реинкарнација такозване Исламске државе. Таџикистан и Узбекистан су такође на овом становишту и њихов основни страх нису евентуалне провокације талибана, него опасност од терористичких структура повезаних с Исламском државом.
У Европском парламенту најављују да је Европској унији – згроженој бездушном америчком евакуацијом (без координације с партнерима у НАТО-у) и двадесетогодишњом неспособношћу да обучи авганистанску војску и спречи корупцију режима – сада потребна нова стратегија за Авганистан. Чини се да је за стварање те нове стратегије сада касно, пошто су Кина и Русија координисале своје дипломатске напоре ка истом циљу. Иако се кинески шеф дипломатије Ванг Ји у разговору с америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном обавезао да ће радити на унапређењу стабилности, Кина је позвала Русију на сарадњу у одбрани властитих интереса у Авганистану. У разговору са Сергејем Лавровом, Ји је нагласио да Пекинг и Москва морају да ојачају стратешке контакте и подрже једно друго како би помогли талибанима да преузму одговорност и осигурају безбедност кинеског и руског особља и капитала.
Уколико талибанска власт успе да води умерену и разбориту верску политику, спроведе инклузивну политику у формирању нове владе и не буде стварала конфликте са суседним државама – имаће подршку Пекинга и Москве да буде међународно призната. Ако је рат у Авганистану заиста завршен, како су то најавили талибани, остаје још да се види да ли ће поштовати проглашену амнестију и гарантовати безбедност становништву и дипломатским мисијама свих држава. У Дохи су јуче о преносу власти с високим представницима талибана требало да разговарају бивши авганистански председник Хамид Карзаи, бивши командант и премијер Гулбудин Хекматијар и некадашњи шеф дипломатије Абдулах Абдулах. Какву ће улогу одиграти мула Абдул Гани Барадар, шеф талибанског политичког покрета, тек ће се видети, с обзиром на значај који има за талибане, али и његове блиске везе с Американцима.
Према извештајима медија, талибани су се до сада понашали много уздржаније него током првог преузимања власти, када је 1996. године симбол њиховог доласка постало масакрирање бившег вође постсовјетског режима Мухамеда Наџибулаха, кога су у Мисији УН талибани јавно погубили. До сада су у Кабулу највеће страхоте изазвали амерички војници пуцајући на до јуче себи лојалне Авганистанце који су покушавали да се домогну спаса. Неки од њих, који нису имали специјалне наруквице које су омогућавале улазак у евакуационе летелице, буквално су падали са крила и точкова америчких авиона.
Izvor:
www.politika.rs
