Dešavanja u Avganistanu

[Dreadnought]

Dogovoreno slanje dodarnih trupa u Avganistan


12.11.2009

London – Povećanje broja američkih vojnika u Avganistanu dogovoreno je, u principu, i samo je preostalo da se reši koliko će vojnika biti poslato i kako će se oni uklopiti u postojeće strateške ciljeve, rekli su američki zvaničnici.


Britanski „Gardijan” piše da je američki predsedni Barak Obama na sastanku sa šefovima odbrane razmatrao četiri opcije za raspoređivanje dodatnih snaga u Avganistanu i da je, zasad, „najinteresantnija” opcija koja predviđa da se u ovu zemlju pošalje još 30.000 do 35.000 američkih vojnika.

Ovaj predlog, prema pisanju „Njujork tajmsa”, podržavaju i američki državna sekretarka Hilari Klinton i sekretar odbrane Robert Gejts.

S druge strane, „Indipendent” navodi da se američki ambasador u Kabulu Karl Ejkenberi, jedan od istaknutih savetnika predsednika Obame po pitanju Avganistana, žestoko protivi povećanju broja američkih vojnika u toj zemlji.

Ejkenberi je, prema rečima neimenovanog izvora iz vlade, protekle nedelje poslao nekoliko poverljivih telegrama u Vašington u kojima dovodi u pitanje ispravnost takve odluke usred nestabilne i neizvesne političke situacije u Avganistanu.

Međutim, prema tvrdnjama jednog drugog zvaničnika, Obama je na sastanku odbacio sve četiri ponuđene opcije, koje sve predviđaju da se u Avganistan pošalje još vojnika, pa se postavlja pitanje da li je stav ambasadora u Kabulu u izvesnoj meri uticao na predsednika, piše „Independent”.

Bela kuća je, međutim, pre sastanka saopštila da će konačna odluka o ovom pitanju biti poznata tek za nekoliko nedelja.


Izvor: Tanjug

[Brok]

Avganistan: U eksploziji povređeno pet švedskih vojnika
 
11.11.2009.   


Švedska vojska je saopštila da je u eksploziji bombe na putu na severu Avganistana
pet njenih pripadnika ranjeno, a prevodilac ubijen. Navodi se da se eksplozija dogodila
tokom patrole sa avganistanskim vojnicima u blizini Mazar-i-Šarifa. U kontingentu
NATO-a na severu Avganistana, nalazi se i 450 švedskih vojnika.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Eksplozija se dogodila dan posle sastanka u Kabulu švedskog ministra inostranih poslova Karla Bilta sa predsednikom Hamidom Karzaijem i avganistanskim ministrom inostranih poslova Ranginom Dadfarom Spantom. Tema razgovora su bili nedavni predsednički izbori i neobuzdana korupcija u zemlji.

U međuvremenu, nadležni su saopštili da su u napadu bombaša samoubice na motociklu u pokrajini Zabul, poginula dva civila i ranjeno nekoliko vojnika NATO-a. Takođe danas, Bela kuća i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun, pozdravili su obećanje Japana da će tokom narednih pet godina izdvojiti pomoć za obnovu Avganistana u iznosu od pet milijardi dolara. Ban je izrazio nadu da će se i druge članice međunarodne zajednice ugledati na Japan.


Izvor: VOA

[ZastavnikDjemo]

U dva odvojena prepada, snage bezbednosti Afganistana i NATO trupe su zaplenile 250 tona amonijum-nitrata i preko 2000 komponenata za eksplozivne naprave (satni mehanizmi, žice i detonatori), i uhapsile su 15 osoba. Prepadi su izvršeni 8. Novembra, u Kandaharu, poznatom uporištu Talibana, i to je jedna od najvećih zaplena od početka NATO operacija u Afganistanu. Amonijum-nitrat se uglavnom koristi kao veštačko đubrivo, međutim, može da se koristi i kao eksploziv, i Talibani ga redovno koriste prilikom izrade improvizovanih eksplozivnih naprava, naročito u južnom delu Afganistana, čiji je glavni trgovači i administrativni centar upravo Kandahar. Tipična talibanska improvizovana eksplozivna naprava u južnom Afganistanu sadrži oko 30 kg amonijum-nitrata. Ova zaplena bi mogla da bude veliki udarac za Talibane, kojima je postavljanje improvizovanih eksplozivnih naprava postala "omiljena" taktika, i koje su do sada nanele najveće gubitke NATO snagama. Naročito ako se uzme u obzir da je među 15 uhapšenih mogao da bude i neki iskusni "majstor", što bi bilo logično očekivati, pre svega iz logističkih razloga. Do sada, lokalne snage bezbednosti i NATO snage nisu mogle da zaplenjuju amonijum-nitrat, osim ako nisu mogle da dokažu da je nabavljen za pravljanje bombi, ali od Novembra 2009., stupila su na snagu nova pravila, prema kojima se amonijum-nitrat može oduzimati čak i od poljoprivrednika, uz odgovarajuću naknadu, čime je dotična supstanca praktično stavljena van zakona. 

[Dreadnought]

Braun pokušava da obezbedi još 5.000 vojnika za Avganistan


13.11.2009

London – Britanski premijer Gordon Braun
izjavio je da pokušava da obezbedi dodatnih
5.000 vojnika za Avganistan.


„Mislim da bi moglo da se obezbedi dodanih 5.000 vojnika za Avganistan”, rekao je Braun u intervjuu britanskoj mreži Bi-Bi-Si (BBC).

Velika Britanija mora da „prilagodi svoj pristup” u trenutku porasta broja žrtava u Avganistanu, rekao je britanski premijer i dodao da je Vašingtonu i Londonu potrebno da „drugi saveznici pomognu”.

On je rekao da je svoje saradnike poslao u zemlje koje imaju vojnike u okviru Međunarodnih snaga za podršku bezbednosti u Avganistanu (Isaf) kako bi ih ubedili da pojačaju svoje kontingente.

„Pokušavamo da ih ubedimo da podelimo teret. Tražio sam da pomognu i mislim da bismo mogli da imamo dodatnih 5.000 vojnika u Avganistanu, iz zemalja koje su čalnice NATO-a i iz onih koje to nisu”, rekao je Braun.


Izvor: Beta-AP-AFP

[Dreadnought]

Iskušenja vrhovnog komandanta


13/11/2009

Obama u procepu između jastrebova i golubova
dok odlučuje kako dalje u Avganistanu,
koji sve više postaje i „njegov rat”
 
_{Pripadnice vojske SAD
u Avganistanu (Foto AFP)}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Vašington – Pre nego što je danas otputovao na devetodnevnu turneju po Aziji, predsednik Obama je održao još jedno, osmo u poslednja dva meseca, zasedanje svog ratnog saveta za Avganistan. Na sastanku koji je trajao dva i po sata, kako je saopšteno, zatražio je reviziju ponuđenih strateških opcija pre nego što saopšti svoju odluku povodom zahteva vojnih komandanata da se u ovaj rat pošalje još 40.000 vojnika – povrh 68.000 koji su već tamo, zajedno sa 40.000 savezničkih.

Obama svoje opcije odmerava u okolnostima rastućih podela u javnosti povodom već osmogodišnjeg rata kome se ne vidi i kraj i koji će za nekoliko meseci postati najduže vojevanje u istoriji Amerike.

Na stolu su mu, kako se iznosi, četiri predloga od kojih svaki podrazumeva eskalaciju, ali sa različitim brojem vojnika i drugačijim stepenom prenosa borbe protiv talibana na vlasti u Kabulu i avganistanske snage bezbednosti.

Situaciju su u ovom pogledu zakomplikovale prilike u samom Avganistanu, pre svega neželjeni ishod nedavnih predsedničkih izbora, u kojima je aktuelni šef države Hamid Karzai u prvom krugu isprednjačio posle masovnih manipulacijama glasačkim listićima, da bi potom novi petogodišnji mandat stekao pošto je protivkandidat odbio da učestvuje u drugom krugu.

Pad podrške ratu u javnosti (trenutno ga odobrava samo 36 odsto Amerikanaca) prate i sve veće podele u Kongresu. Dok republikanci, čija je administracija i počela ovu ekspediciju u „grobnici imperija”, insistiraju da se nastupa još odlučnije, redovi Obamine partije, demokrata, sve su rezervisaniji. Podele su vidljive i u neposrednom predsednikovom okruženju: dok se za veće angažovanje veoma zalažu državna sekretarka Hilari Klinton i sekretar za odbranu Robert Gejts, tabor skeptika predvodi potpredsednik Džo Bajden.

Podele su u oštar fokus došle i jučerašnjim „curenjem” poverljivih telegrama koje je iz Kabula Obami poslao njegov tamošnji ambasador Karl Ejkenberg, u kojima on iznosi procenu da slanje novih vojnika ne bi pomoglo u okolnostima kada je nesposobna i korumpirana vlada predsednika Karzaija glavni faktor širenja talibanske pobune.

Ejkenberg, na dužnosti američkog ambasadora u Kabulu od januara ove godine, inače penzionisani general sa četiri zvezdice (general-potpukovnik) koji je trupama u Avganistanu komandovao tokom 2006. i 2007. godine, pa dakle zna o čemu je reč, na ovaj način se direktno suprotstavio današnjem komandantu u Avganistanu, generalu Stenliju Mekristalu, koji je u svojoj proceni ratnih prilika naveo da bi se, bez najmanje 40.000 novih vojnika, rat „najverovatnije završio neuspehom”.

Obami u celini nije lako, jer mu se prva godina mandata privodi kraju u verovatno najtežim okolnostima koje je u novijoj istoriji imao jedan stanar Bele kuće: u teškoj ekonomskoj krizi, u mukotrpnoj borbi za unutrašnje reforme (promena sistema zdravstvene zaštite) i sa dva zatečena rata.

Iz prvog se polako, ali izgleda konačno izvlači – Irak je u vestima samo povodom diverzija sa podmetnutim bombama – dok će drugi, ako odobri eskalaciju, prestati da bude samo nasleđe koje mu je ostavio prethodnik, već postati i „njegov rat”, za koji će, kao vrhovni komandant, snositi celokupnu odgovornost.

Ta uloga mu izgleda ne pada baš lako, sudeći po izrazu lica posle prekjučeranje komemoracije u Ford Hudu, teksaskoj bazi u kojoj je jedan major u stanju nervnog rastrojstva ili sa hladnokrvnim umišljajem – to tek treba da se utvrdi – ubio 13 vojnika koji su se spremali za avganistanski front. Obama je juče, na praznik veterana, sumorno raspoložen posetio i groblje Arlington, na kome se, u „sektoru 60” namenjenom poginulima u Iraku i Avganistanu, svakodnevno dodaju novi grobovi.

Kao vrhovni komandant Obama je, kao i svi ratni predsednici pre njega, u procepu između jastrebova i golubova: prvi ga optužuju za kolebljivost i kukavičluk, a drugi za to što, izlazeći iz jedne ratne avanture, srlja u drugu.

Odmeravajući dimenzije eskalacije u Avganistanu on mora da vodi računa i o ekonomiji: izračunato je da bi svakih 1.000 novih vojnika koštalo oko milijardu dolara, što u okolnostima rastućeg budžetskog deficita i činjenica da bi ceo ratni račun mogao da se uveća za 50 milijardi nije baš za zanemarivanje.

Primetno je, inače, da se u celoj debati oko avganistanskog rata veoma retko pominje šta je njegov krajnji cilj i šta bi tamo moglo da bude proglašeno za pobedu.

Milan Mišić
Izvor: Politika online

[ZastavnikDjemo]

Na stolu su mu, kako se iznosi, četiri predloga od kojih svaki podrazumeva eskalaciju, ali sa različitim brojem vojnika i drugačijim stepenom prenosa borbe protiv talibana na vlasti u Kabulu i avganistanske snage bezbednosti.

A evo i neustrašivih, profesionalnih i nepobedivih avganistanskih snaga bezbednosti!  

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/O2F80llZ5F4?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/Kc8w0IX4UQc?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[Dreadnought]

Nije interes SAD da ostanu u Avganistanu
 

16.11.2009

Vašington – SAD ne žele da dugo ostanu u Avganistanu,
izjavila je američka državna sekretarka Hilari Klinton.


„To nije naš interes”, dodala je Klintonova u intervjuu za televizisjku stanicu Ej-Bi-Si (ABC), u vezi sa očekivanom odlukom predsednika SAD Baraka Obame o strategiji prema Avganistanu, koja, između ostalih opcija, uključuje i mogućnost slanja dodatnih desetina hiljada vojnika.

Rekavši da avganistanski predsednik Hamid Karzai i njegova vlada mogu bolje da upravljaju zemljom, ona je rekla: „Želimo da pošaljemo poruku da sada, kada su izbori završeni, želimo da vidimo opipljive dokaze da je vlada sposobna da više odgovara na potrebe naroda Avganistana”.

„Narod ne želi povratak talibana, oni žele vladu koja može zaista da funkioniše služeći njihovim interesima. Mi svvi zajedno, mi i naši saveznici iz međunarodne zajednice, pomoćićemo im da uspostave snage koje mogu da se brinu za njihovu bezbednost”, rekla je Hilari Klinton.

Demokratija i funkcionalna vlada su nešto što mora da se dogodi, a ne da se samo govori o tome.

„Ali naš prioritet je bezbednost SAD - kako da sebe zaštitimo i da sebe odbranimo od budućih napada”, ocenila je državna sekretarka SAD.

„Mi ne želimo da Avganistan ponovo postane rampa za lansiranje terorizma kao što je to ranije bio slučaj”, rekla je Hilari Klinton i dodala da su to elementi koje predsednik Obama proučava kako bi doneo nabolju moguću odluku oko buduće strategije u Avganistanu.


Izvor: Beta

[Dreadnought]

Građani V.Britanije ne podržavaju više rat u Avganistanu


16.11.2009

Čak 70 odsto građana Velike Britanije
podržava povlačenje svoje vojske iz
Avganistana pokazuju najnovija istraživnja,
a prenosi „Indipendent”.


Kao glavni razlog promene javnog mnjenja navodi se podatak da je od invazije na Avganistan poginulo 32.000 građana te zemlje, a da je 235.000 raseljenih.

Skoro 50 odsto takođe smatra i da je učešće britanske vojske u tom ratu doprinelo povećanju opasnosti od terorizma.

Premijer Britanije Gordon Braun uskoro treba da izloži strategiju za Avganistan gde njegova zemlja ima 9.000 vojnika, a već je dat nalog za slanje još 500.


Izvor: Beta

[Dreadnought]

Siromaštvo glavni uzrok rata u Avganistanu, a ne talibani


18.11.2009.

Većina Avganistanaca smatra da su glavni uzroci rata siromaštvo, nezaposlenost i korupcija, a ne talibani, pokazuju podaci istraživanja koje su sprovele britanska humanitarna organizija "Oksfam" i još nekoliko avganistanskih humanitarnih organizacija.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Rezultati ankete, u kojoj je učestvovalo više od 700 ljudi, pokazali su da 70 odsto Avganistanaca smatra da su siromaštvo i nezaposlenost glavni uzroci sukoba. Skoro polovina anketiranih kazala je da su glavni razlozi zbog kojih rat i dalje traje korupcija i neefikasnost njihove vlade, dok je 36 odsto reklo da su za to krivi talibanski pobunjenici, javio je Rojters.

Avganistan je jedna od najsiromašnijih, najnerazvijenijih i najkorumpiranijih zemalja u svetu sa stopom nezaposlenosti od 40 odsto.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Amerikanci podržavaju novu strategiju u Avganistanu

Većina Amerikanaca smatra da će nova strategija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obame u Avganistanu biti uspešna, rezultati su danas objavljene ankete lista "Vašington post" i TV mreže ABC. Anketa pokazuje da 55 odsto ispitanika veruje da će Obama izabrati takvu strategiju koja će biti delotvorna u Avganistanu, prenela je agencija Rojters. Američki predsednik u svojoj zemlji ima nepromenjen stepen podrške ukupnoj politici koju vodi, 56 odsto Amerikanaca ga podržava, mada kada se govori o Avganistanu 45 odsto anketiranih odobrava, dok 48 odsto njih ne odobrava američku politiku u toj azijskoj zemlji. Samo sada dve trećine republikanaca ne odobrava način na koji američki predsednik rešava situaciju u Avganistanu, od kojih polovina ne odobrava takvu politiku, dok je podrška političkih neutralnih pala na 39 odsto.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Rojters ističe da je anketa pokazala da čak 52 odsto ispitanika smatra da nije vredno tamo voditi rat, s obzirom koliko taj rat košta Amerikance. Istovremeno 46 odsto anketiranih podržava slanje dodatnih trupa u Avganistan, mada jedan procenat manje anketiranih ima stav da treba tamo uputiti mali broj dobro obučenih američkih vojnika.

Ispitivanje je sprovedeno među 1.001 punoletnih Amerikanaca od četvrtaka do subote prošle nedelje putem telefona.


Izvorr: Tanjug / Foto: Reuters

[Dreadnought]

Rasmusen: Ako Okrenemo leđa Avganistanu, Al Kaida preti


19.11.2009

Budimpešta – Generalni sekretar Nato Anders Fog Rasmusen izjavio je da alijansa ne sme da okrene leđa Avganistanu pošto bi porasla pretnja od Al Kaide i povećala nesigurnost širom centralne Azije.


„Apsolutno nemam sumnji da ukoliko bi otišli i okrenuli leđa Avganistanu, Al Kaida bi se ponovo aktivirala”, istakao je Rasmusen na konferenciji u Budimpešti, posvećenoj jubileju alijanse.

Generalni sekretar Nato je podvukao da, iako bi mogli da porastu troškovi operacije Nato u Avganistanu „cena odlaska (iz Avganistana) bi bila mnogo veća”, prenela je agencija Rojters.

„Ukoliko mi (Nato) odemo samo zamislite pritisak na nuklearno naoružani Pakistan i nestabilnost koja bi se proširila poput požara kroz centralnu Aziju”, rekao je Rasmusen.

Osvrnuvši se na inauguraciju avganistanskog predsednika Hamida Karzaija ,Rasmusen je kazao da bi on trebalo da iskoristi svoj novi mandat za sprovođenje reformi i borbu protiv korupcije.

„Pozvao sam Karzaija i njegovu novu vladu da novi mandat iskoriste da demonstriraju jaku i jasnu posvećenost reformama”, rekao je Rasmusen.


Izvor: Tanjug