Dešavanja u Avganistanu

[Brok]

To je to, daš dinar da uđeš sada ni kovčeg blaga ne bi bio dovoljan da izađu iz Avganistana.
Ne znam kakvu strategiju priprema Obama ali po meni jedino rešenje je da u vladu Avganistana pozovu i talibane i da se potom polako povuku.

[Dreadnought]

Promašena igra sa talibanima
 

19.11.2009

Suočeni sa upozorenjima vojnih eksperata da rat ne može da se dobije silom, anglosaksonski lideri invazije na Avganistan vraćaju se staroj formuli: ukoliko protivnika ne možeš da pobediš, pridruži mu se.


U „kritičnom trenutku”, kako je ovo vreme opisala Hilari Klinton u Kabulu, SAD uz podršku Britanije, i uz sumnjičavi oprez partnera u NATO-u, pokušavaju da po starom kolonijalnom receptu podele talibane kako bi one „reciklirane” uveli u vlast u Kabulu.

Projekat o kome Amerikanci govore godinu dana, a šef britanske diplomatije ga ponovo lansirao ove nedelje, svojevrstan je izraz nemoći Zapada da definiše uspešnu „izlaznu strategiju” u sukobu sa nadirućim fundamentalistima mule Omara i njegovim saveznikom iz Al Kaide Osamom bin Ladenom.

Ideja o uključivanju u vlast talibana koji polože oružje nije nova. Lansirali su je Saudijci, podrazumeva se na mig iz Vašingtona pošto je CIA „razradila” mapu avganistanskih plemena i klanova koji bi mogli da sarađuju. Već krajem oktobra 2008. tvrdilo se da su SAD pripravne na direktne razgovore sa „elementima talibana”.

Konstrukcija se gradila na ničim do sada nepotvrđenoj premisi da bi mula Omar zarad ulaska u vlast bio spreman da rasturi savezništvo sa Al Kaidom.

Godina koja je u međuvremenu protekla sve demantuje. Ispunjena je talibanskim osvajanjima novih teritorija, rastućom oružanom silom koja obara helikoptere NATO-a i akcijama bombaša samoubica koji dramatično destabilizuju Avganistan i Pakistan.

Malo šta se promenilo i u Kabulu. Avganistanski predsednik Hamid Karzai, iznuđeni miljenik Zapada, juče je preuzeo drugi mandat. Proglašen je za pobednika pošto je uoči drugog kruga predsedničkih izbora protivkandidat Abdulah Abdulah, bivši šef diplomatije, izjavio da ne vidi šansu da se izbori sa krađama tokom skandaloznih izbora u avgustu.

Karzaijeva sumnjiva pobeda dodatno uzdrmava ionako problematičan legitimitet vlasti koju su instalirale invazione trupe NATO-a posle obaranja talibanskog režima 2001. Svestan koliko je ranjiv, a spreman da posluša savete saveznika koji ga drže, Karzai pokušava da „umerene” talibane uključi u vlast, dok se Amerikanci nadaju da će osvojiti „drugi prsten” talibanskih komandanata – iza najčvršćeg koji okružuje mulu Omara.

Novi-stari predsednik je u inauguracionom govoru pozvao „braću talibane” da uđu u vladu. Nekolicina „reformisanih talibana” se odazvala. Sedmorica se pridružila lokalnoj vlasti u provinciji Badgis, 11 u provinciji Baglan, a još sedmorica iz provincije Kunduz su najavili da će učiniti isto.

Da li je to početak erozije talibanske moći, kako priželjkuju Karzai i Amerika?

Argumenti protiv toga su snažni. Paštuni, većinski narod Avganistana, regrutuju najveći broj talibana čiji uspon počiva na rastućem antiamerikanizmu stanovništva izazvanom smrtonosno-ciničnim „kolateralnim štetama” vazdušnih akcija 100.000 vojnika NATO-a. Većina talibana odana je muli Omaru i ideji islamskog emirata Avganistan, kakav god on bio. „Reformisani” talibani postaju izdajnici, a samim tim meta atentata. Strah će biti dodatni faktor odvraćanja.

Britanske diplomate i MI-6 sada predvode napore da se pregovara sa „umerenim talibanima” kako bi oni bili skinuti sa liste sankcija UN. Šef Forin ofisa Dejvid Miliband je lider te akcije.

Po klasičnom klišeu „podeli i vladaj”, Britanci izgleda veruju da će ispasti dobri savetnici Amerikancima. Greška je trostruka.

Prva je da Miliband, kao glasnogovornik premijera Gordona Brauna, zaboravlja da su Britanci u 19. veku, usred „Velike igre” sa carskom Rusijom, izgubili Avganistan. Druga se tiče Sovjeta i njihove pogubne decenije od invazije 1979. Treća je da Amerikanci vole da saslušaju britanska udvoravanja – kao Džordž V. Buš „pudlicu” Tonija Blera oko Iraka – ali da vode svoju politiku.

Odluka je, dakle, u rukama Baraka Obame. Problem je u tome što „izlazna strategija” njegove administracije za Avganistan, koja pravi razliku između talibana i Al Kaide, ne obećava ništa dobro.

Avganistansku odluku „života ili smrti” Obama će, suočen sa agonijom, saopštiti za nekoliko nedelja. Posle onoga što je pre neki dan rekao generalni sekretar NATO-a, može se očekivati da će uprkos sve češćim upozorenjima armijskih vrhova slediti povećanje broja američkih vojnika na 70.000 ne bi li se talibani silom primorali da uđu u političke procese.

Obamina strategija podrazumeva još – jačanje centralne vlasti, suprotstavljanje korupciji i snaženje nacionalne armije kako bi kontrolisala unutrašnjost i granice i tako obnovila bezbednost regiona.

Ideja o uvlačenju talibana u vlast nema šansu ukoliko Karzai ne pokaže spremnost da se suoči sa korupcijom i ukoliko ne omogući normalan život za 28 miliona Avganistanaca. Toga nema. Talibani pokrivaju prostor. Oni ponovo drže svoje sudove i bolnice, čak i ombudsmana, što potvrđuje paralelnu snagu njihove vlasti. Vlada u Kabulu nije pobeđena, ona je nadvladana.

Iznad svega, nikakve su šanse da će proces nacionalnog pomirenja i uvlačenju talibana u vladu, o čemu govore Zapad i Karzai, uhvatiti koren ukoliko se SAD i NATO ne povuku, ili bar najave plan povlačenja.

Osećajući iza sebe pobedničku istoriju „Velike igre” sa Britancima, Amerikancima u Vijetnamu ili Sovjeta u Avganistanu, talibani su sasvim jasni: nema nikakvih pregovora dok su strane trupe u Avganistanu. Mula Omar obećava još žešće borbe.

Izginuće još Amerikanaca, Britanaca, Nemaca ili Italijana, a rat je već izgubljen.


Boško Jakšić
Izvor: Politika online

[Dreadnought]

NATO preuzeo komandu nad obukom avganistanske vojske


21.11.2009. 

Komandu nad obukom avganistanske vojske i policije danas je preuzeo NATO, kako bi bile stvorene efikasne domaće snage bezbednosti, što je jedan od preduslova za povlačenje stranih trupa iz te zemlje, preneo je danas Rojters.
 

Postojeća misija za obuku pod vodjstvom oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država spojiće se sa novom misijom NATO i biće pod komadnom te Alijanse, saopštili su komandanti na ceremoniji u Kabulu.
 
Zamenik komandanta nove misije general-major Majkl Vord izjavio je kako veruje da će taj korak biti podsticaj da više instruktora bude poslato u Avganistan, da bi pomogli bržoj ekspanziji lokalnih snaga.

U Avganistanu se trenutno oko 110.000 stranih vojnika bori protiv talibana, koji su svoju pobunu iz južnih i istočnih delova zemlje proširili u ranije mirne oblasti.

U borbe je uključeno i oko 95.000 avganistanskih vojnika i oko 93.000 policajaca.

Vord je rekao da je trenutni cilj povećanje broja avganistanskih vojnika na 134.000, a policajaca na 96.800, do oktobra 2010. godine. Medju snagama NATO ima oko 68.000 Amerikanaca.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama treba da donese odluku o predlogu američkog komandanta u Avganistanu generala Stenlija Mekristala o slanju dodatnih 40.000 vojnika.

Mekristal, koji, takodje, insistira na obuci lokalnih snaga bezbednosti , smatra da bi za stabilizaciju zemlje bilo potrebno oko 400.000 pripadnika avganistanske vojske i policije.

Vojni komandanti veruju da će tek kada avganistanska vojska i policija budu sposobne da obezbede sigurnost, strane trupe će moći da napuste zemlju.


Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Britanski oficir: Američki vojnici su poput Marsovaca


23.11.2009

Između britanskih vojnih oficira Iraku i njihovih američkih saveznika postoji duboko neprijateljstvo, otkrivaju tajna vladina dokumenta, čiji su podaci procureli u javnosti.

 
Visoki britanski oficir u Iraku pukovnik Dž. K. Taner opisao je svoje američke kolege kao "grupu Marsovaca" za koje je dijalog "vanzemaljska stvar", prenosi "Telegraf" delove dokumenta.

"Bez obzira na naš takozvani specijalni odnos, vidim da ne postoji razlika u odnosu prema nama i prema, recimo, Portugalcima", rekao je Taner.

Taner je dodao da su Britanci iskusili "stvarne poteškoće u radu sa američkom vojskom i civilnim organizacijama koje su, delimično arogantno i birokratski, diktirale samo jedan put – američki".

"Sada shvatam da sam Evropljanin, a ne Amerikanac. Uspevali smo da bolje sarađujemo sa našim evropskim, i ponekad sa arapskim partnerima, nego sa Amerikancima. Evropljani pričaju jedni sa drugima, dok je dijalog vanzemaljska stvar za američku vojsku... Saradnja sa njima isto je što i saradnja sa grupom Marsovaca", istakao je Taner.

Njegov šef, glavni britanski komandant u Iraku general-major Endru Stjuart, ispričao je kako je proveo "mnogo vremena izbegavajući i odbijajući" naredbe njegovih nadređenih, koji su Amerikanci.

General je najmanje jednom odbio da izvrši naređenje, što je dovelo do toga da je britanski ambasador u Vašingtonu Dejvid Mening bio pozvan u Stejt department radi diplomatskog ukora, i to one vrste koja se više uručuje "problematičnim državama", poput Zimbabvea ili Sudana.

Objavljena tajna dokumenta oslikavaju sukob između, kako ih Stjuart opisuje, američkih komandanata koji imaju "ratni" pristup, i njihovih britanskih kolega, koji preferiraju "razgovor".

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Stjuart je ukazao da "jedina svetska supersila (SAD) ne dozvoljava da se njihova pozicija dovodi u pitanje".
"Pregovaranje je često prljava reč", ukazao je general.

Stjuart je priznao da su sposobnosti Britanije da utiče na američku politiku u Iraku "minimalne". On je ukazao da je neverovatno da čak nema ni sigurne komunikacione veze između njegovog štaba u Basri i američkog komandanta, generala Rika Sančeza, u Bagdadu.

Taner je istakao da ih je Sančez posetio samo jednom za sedam meseci. On je takođe dodao da je samo jednom razgovarao sa šefom štaba američkog korpusa u Zelenoj zoni, tokom tog perioda.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Otkrivanje poverljivih zapisa sa zvaničnih intervjua između britanskog ministarstva odbrane i vojnih komandanata, koji su se tada upravo vratili iz operacija u Iraku (maj 2003-maj 2004), dogodilo se dan pre početka javnog saslušanja u okviru istrage o britanskoj umešanosti u rat u Iraku.

Među pitanjima koja su pod istragom nalaze se i britansko-američki odnosi, ukazao je "Telegraf".


Autor: Blic online / Foto: AFP

[dzumba]

Надобудно понашање Американаца је мање-више позната ствар. Они се васпитавају да буду такви. Генерално, образовни систем је постављен тако да се о другим земљама мало учи и све што ваља на овоме свету направили су или могу да направе само Американци. Тако је и у Војсци, уз мања или већа одступања. Појединачно, могу се понашати врло фер и коректно, као и сви људи без обзира на расу, нацију, пол и вероисповест.

То им шкоди, као на пример у Авганистану. Са друге стране свака већа и јача земља из НАТО-а тамо води своју политику и није се одрекла своје националне команде. То шкоди општем напору и нарвано нервира Амере јер очекују да се сви упрегну у њихова кола и да играју како они кажу. Када би сви помало попустили и када би осмислили биљу тактику и борби а посебно у приступу према народу Авганистана боље би пролазили. Овако осуђени су на пропаст, пре или касније.

[Dreadnought]

Obama šalje u Avganistan još 30.000 vojnika


01.12.2009.

Predsednik SAD Barak Obama poslaće u narednih šest meseci u Avganistan još 30.000 američkih vojnika, izjavio je visoki zvaničnik adminstracije u Vašingtonu.

Obama će večers izneti i okvirni vremenski rok u kojem će glavna američka vojna misija biti završena, rekao je taj zvaničnik koji je tražio da ostane anoniman.
 
S novih 30.000 vojnika u Avganistanu će ukupno biti više od 100.000 američkih vojnika.

Glavna misija novih snaga biće suzbijanje napredovanja talibana i obezbedjivanje naseljenih mesta na istoku i jugu Avganistana gde su pobunjenici najjači.

Izvor: Beta

[Dreadnought]

Poljska će na molbu Obame poslati pojačanje u Avganistan


02.12.2009

Varšava – Poljski premijer Donald Tusk saopštio je da će Poljska poslati pojačanja u Avganistan na molbu NATO-a i američkog predsednika Baraka Obame, a da je sada pitanje samo koliko.

„Nije pitanje da li, već koliko”, kazao je Tusk gostujući u programu privatne poljske televizije TVN, mada je naglasio da je to obaveza prema saveznicima a kada bi odluka zavisila isključivo od Poljske, vlada ne bi slala dodatne vojnike.

Tuska je predveče upravo zbog pojačanja za Avganistan telefonom pozvao predsednik Obama, ovog puta tokom dana, pošto kada je poslednji put zvao noću Tusk je odbio da digne slušalicu.

„Američki predsednik ponovio je molbu generalnog sekretara NATO-a da Poljska zajedno sa drugim evropskim zemljama dopuni kontingent. Amerika će poslati 30.000 vojnika”, kazao je poljski premijer.

Dok su NATO i SAD očekivali da bi Poljska kao pojačanje za svoj kontingent od 2.000 vojnika koji odgovara za provinciju Gazni u Avganistanu mogla da pošalje još 1.000, Tusk je kazao da će to biti maksimalno nekoliko stotina.

„Odluka koliko vojnika ćemo poslati još nije doneta. Govorimo o nekoliko stotina. Očekivanja mi ćemo prilagoditi našim mogućnostima”, upozorio je Tusk.

Poljski premijer izjavio je da nije entuzijasta kada je u pitanju misija u Avganistanu, ali da je Obama kao argument izneo to da će ta pojačanja biti samo privremena, kako bi ranije, već nakon 18 meseci vojnici mogli da počnu da se povlače.

Poljacima koji su u većini za potpuno povlačenje njihovih vojnika iz misije ISAF Tusk je pojačanja pravdao time da Poljska mora da bude solidarna sa saveznicima, ako očekuje da će oni jednog dana biti solidarni kada to njoj bude potrebno.

„Da je to samo individualna odluka Poljske, pojačanja ne bi slali”, kazao je Tusk i dodao je da investicije u poljsku buduću bezbednost tog tipa nikada nisu popularne, ali da svakako imaju smisla.

Vrhovni komandant poljskih oružanih snaga, predsednik Poljske Leh Kačinjski već ranije je najavio da će podržati odluku vlade da u Avganistan pošalje saveznicima pomoć i dodatne vojnike.


Izvor: Beta

[Dreadnought]

Obama će najaviti povlačenje iz Avganistana 2011.


02.12.2009

Vašington – Američki predsednik Barak Obama najaviće da će američka vojska početi da se povlači iz Avganistana jula 2011, rekao je jedan američki zvaničnik.


Obama će se u udarnom terminu obratiti naciji iz prestižne vojne akademije Vest Point, u državi Njujork, kada će objaviti svoj plan za Avganistan.

Obama će govoriti u 20.00 časova (2.00 u sredu po centralnoevropskom vremenu).

Neimenovani državni zvaničnici ranije su rekli da će Obama najaviti da namerava da pošalje 30.000 dodatnih vojnika u Avganistan, i to ubrzanim tempom, tako da će prvi marinci krenuti već na Božić a sve nove snage biće raspoređene do leta.

Sa ovim pojačanjem američki kontingent u Avganistanu će dostići 100.000 vojnika.

Obama će takođe u svom obraćanju dati k znanju svojim sugrađanima da američki vojnici ne nameravaju da budu u Avganistanu još 10 godina, rekao je taj zvaničnik.

Obama će reći da američki angažman u Avganistanu nije neograničen, „ono što predlažemo to je globalna strategija za Avganistan sa krajem na vidiku”, rekao je Obamin portparol Robert Gibs.

Važno je da se sada deluje brzo i da se zaustavi napredovanje talibana, kao i da se ubrza obuka avganistanskih snaga da bi oni što pre bili u stanju da se brinu o bezbednosti u zemlji.

„Treba da se rasporedimo brzo, ali treba shvatiti da ne možemo da ostanemo večno”, rekao je Gibs.

Drugi zvaničnik koji nije želeo da mu se navede ime rekao je da Obama neće odrediti kada očekuje da se taj rat završi, već da će reći kada očekuje početak prenosa odgovornosti na avganistanske snage, ali da dužina tog procesa zavisi od situacije na terenu.

Obama će u Vest Pointu podvući i da taj rat nije samo američka stvar i pozvati saveznike da pošalju dodatnih 5.000 do 10.000 vojnika.

Predstavnik francuskog predsednika Nikole Sarkozija za Avganistan i Pakistan, Tijeri Mariani isključio je mogućnost da Francuska pošalje dodatne borbene jedinice, ali je rekao da bi mogli da budu poslati dodatni vojnici za obuku avganistanske policije i vojske.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da svoj odgovor na poziv američkog predsednika ne može dati pre međunarodne konferencije o Avganistanu, krajem januara u Londonu.

Obama će takođe veliki deo svog govora posvetiti avganistanskom susedu Pakistanu, zemlji koja raspolaže nuklearnim naoružanjem i čija uloga u borbi protiv ekstremista je od presudnog značaja.



Nova strategija


02.12.2009


Vašington – Američki predsednik Barak Obama objavio je novu strategiju SAD za Avganistan, koja predviđa ubrzano slanje pojačanja od oko 30.000 vojnika.

Obama je, u obraćanju naciji iz vojne akademije Vest Point, u državi Njujork, koje je u udarnom terminu prenosila tv mreža Si-En-En, rekao da želi da pokaže svetu da je „naša stvar ispravna, a naša odlučnost nepokolebljiva”.

Dok je ranije bilo planirano da pojačanja stignu u Avganistan u sledećih 12 do 18 meseci, Obama se odlučio za slanje dodatnih trupa u roku od šest meseci, kako bi bila pojačana borba protiv talibana, obezbeđena najvažnija naseljena mesta i obučeno dovoljno avganistanskih snaga bezbednosti da preuzmu dalju odgovornost.

Trenutno u Avganistanu ima oko 68.000 američkih vojnika i 42.000 savezničkih vojnika.

Do sada je u toj zemlji poginulo 900 američkih vojnika.

Što se tiče vremenskog okvira za angažovanje vojnika SAD u Avganistanu, uključujući i vreme završetka njihove misije, Obama je, u govoru pred kadetima na Vest Pointu, koji je trajao 35 minuta, rekao da će povlačenje američkih snaga početi u roku od 18 meseci, od jula 2011.

Takođe je najavio da će za vojne troškove nove strategije za Avganistan, ove fiskalne godine iz budžeta biti izdvojeno dodatnih 30 milijardi dolara, što će ukupne američke troškove za rat u Avganistanu u navedenom periodu podići na skoro 95 milijardi dolara.

Za rat u Iraku je izdvojena 61 milijarda dolara.

Istakavši da avganistanski rat „nije samo američki rat”, ali i da je američka bezbednost „na kocki” u Avganistanu, predsednik Obama je ocenio da avganistanski predsednik Hamid Karzai treba da uloži više napora u borbi protiv raširene korupcije i, istovremeno, pozvao susedni Pakistan da pojača borbu protiv talibanskih ekstremista, koji sa njegove teritorije upadaju u Avganistan.



Izvor: Beta-AP-AFP-Tanjug

[Dreadnought]

Moskva pozdravlja američku strategiju prema Avganistanu


03.12.2009

Moskva – Rusija je pozdravila odluku SAD da pošalje dodatne snage u Avganistan, ističući da je stabilizacija stanja u toj zemlji „u interesu” svih, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva inostranih poslova.
 

„Mere koje se odnose na novu američku strategiju u Avganistanu i Pakistanu iznete u govoru predsednika SAD Baraka Obame Moskva pozitivno dočekuje”, dodaje se u saošptenju.

„Rusiji je, kao i međunarodnoj zajednici, u interesu da Avganistan što pre postane nezavisna, prosperitetna država, oslobođena kriminala vezanog za drogu i terorizam”, poručilo je rusko ministarstvo.

Obama je sinoć objavio da će poslati pojačanje od 30.000 vojnika u Avganistan, ali i da će početi sa povlačenjem američkih snaga iz te zemlje za 18 meseci, u julu 2011. godine.



Izvor: Beta-AFP

[Dreadnought]

NATO podržao Obamin plan


03.12.2009

Generalni sekretar alijanse Rasmusen
najavio slanje još 5.000 vojnika za Avganistan


Brisel – Anders Fog Rasmusen, generalni sekretar NATO-a, poručio je danas iz sedišta alijanse u Briselu zemljama članicama da je potrebno učiniti suštinski više u doprinosu borbi protiv Al Kaide i talibana u Avganistanu. Posle najave američkog predsednika Baraka Obame da će u Avganistan poslati još 30.000 vojnika, Rasmusen je uoči dvodnevnog ministarskog zasedanja NATO-a, koje počinje sutra, kazao da će „ostale zemlje doprineti sa ne manje od 5.000 ljudi, a verovatno još koju hiljadu preko toga tokom 2010. godine”.

On je istakao da je u Avganistanu već raspoređeno 38.000 neameričkih vojnika i dodao da će trupe tamo ostati koliko bude potrebno. „Jasno je šta se događa u Avganistanu, i to je pretnja za naše građane. Nestabilnost u Avganistanu znači i nesigurnost za sve nas. Avganistan nije samo američki rat”, objasnio je generalni sekretar severnoatlantske vojne alijanse.

U reagovanju na Obaminu ocenu da će misija u Avganistanu iskušati kredibilitet NATO-a, Rasmusen je rekao da organizacija sada mora „da pokaže da multilateralizam daje rezultate”. Tačan broj vojnika koji će biti raspoređeni iduće godine verovatno će biti poznat krajem januara posle konferencije NATO-a u Londonu.

Generalni sekretar istakao je da se trupe neće povući pre nego što njihova misija postigne cilj, a to će, kako je rekao, biti kada Avganistanci budu u stanju da povedu zemlju i obezbede joj sigurnost.

Državni sekretar SAD Hilari Klinton najavila je dolazak u petak na drugi dan zasedanja, kada će se razgovorima pridružiti i zemlje koje nisu članice alijanse, ali imaju vojnike u Avganistanu. Najavljen je i dolazak šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova. U kabinetu Klintonove naglašeno je da je u Briselu očekuje veoma važan koordinativni sastanak.

Prvi neformalan ali konkretan odgovor u vidu ponude u dodatnim trupama stigao je iz Poljske koja najavljuje da će u Avganistan tokom 2010. godine uputiti još 600 vojnika, pored postojećih 2.000. Rasmusen je pozvao Finsku koja ima 100 ljudi u Avganistanu da angažuje još vojske iduće godine, dok je šef finske diplomatije Aleksandar Stub odgovorio da će Helsinki razmotriti to pitanje tokom iduće nedelje. Pored Poljaka nameru da pošalju još vojnika pokazali su Velika Britanija, Slovačka, Turska, Gruzija, Južna Koreja i Crna Gora.

Rusija nije ostala po strani povodom najnovije inicijative NATO-a o povećanju brojnog stanja u Avganistanu. Samo jedan čas pre nego što je Obama u vojnoj bazi u Vest Pointu saopštio da će SAD poslati nove trupe, oglasio se ambasador Rusije u NATO-u Dimitrij Rogozin koji je izrazio nezadovoljstvo zbog „nespremnosti NATO-a” da pregovara o predlogu Moskve za bezbednost Evrope. On je optužio neke od 28 država članica alijanse za blokadu razgovora o novom sistemu sigurnosti koji predlaže Moskva.

„Ne možemo biti fleksibilni prema širenju naše saradnje na Avganistan, kada neke zemlje NATO-a ne mogu da pokažu čak ni najosnovnije poput partnerskih odnosa”, kazao je Rogozin.

V. Jokanović
Izvor: Politika online