Jasna pouka za američke pulene: Vašington više nije svetionik — to će osetiti ceo svetAko postoji ikakav benefit smene vlasti u Avganistanu, to je debakl tendencije SAD da svoje intervencije pretvore u misionarske pohode. Pada u vodu priča o Americi kao svetioniku na brežuljku, završava se njen „trip moći“. Američki puleni širom sveta iz ovoga treba da izvuku pouku da dugoročno nikad nije previše dobro biti američki igrač na terenu.
Haos nastao dolaskom na vlast u Kabulu talibana, organizacije zabranjene u Rusiji, po ocenama analitičara, najbolje odslikava mnogo citiranu izjavu Henrija Kisindžera da je biti američki neprijatelj opasno, ali je pogubno biti američki prijatelj.
Pouke avganistanskog haosaTo se potvrdilo svaki put. Amerikanci prepuste svoje pulene na terenu istorijskim stihijama — od Vijetnama, Latinske Amerike, Iraka, kaže filozof Nikola Tanasić, koji smatra da iz iskustva Avganistanaca mogu mnogo da nauče i izrazito proamerički orijentisane snage, ali i one antiamerički nastrojene. Pre svega, da je okončan važan period američke hegemonije kada je ta sila stvarala politiku.
„Oni su i dalje sila, ali struktura njihove globalne moći se promenila. Pre 20 godina su ušli u Avganistan na vrhuncu svog tripa moći i zaista su bili država koja bilo gde u svetu može da kroji ustave, smenjuje vlade i predsednike, menja granice, naoružava, razoružava — i to su obilato radili. U Avganistan su ušli dve godine nakon nelegalnog bombardovanja Jugoslavije. Danas toga više nema, izgubili su čitav niz instrumenata, vektora moći pomoću kojih mogu da oblikuju situaciju na terenu“, objašnjava Tanasić u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.
Sada je, kako vidi Tanasić, Sjedinjenim Državama ostala moć prilagođavanja situaciji na terenu, a budući da imaju scenario za svaki razvoj događaja, iz svake situacije mogu da izvuku neki ćar.
Amerika zadržala potencijal da „zakuva“„S druge strane, Amerika ne gubi svoj potencijal da zakuva; i dalje ima i političku i ekonomsku moć da u zemlji na koju baci pik napravi haos, a to to je i konačni efekat njene avanture u Avganistanu“, konstatuje sagovornik Sputnjika.
On ističe da je iskustvo zemalja regiona Bliskog istoka i Centralne Azije potvrdilo da je američki uticaj uvek bio „negativan i maliciozan“, uvek išao na ruku pogoršanju situacije na terenu i desuverenizaciji zemalja koje bi onda bivale prepuštene različitim kolonijalnim centrima moći, bilo da su u pitanju korporativni centri, bilo da su u pitanju klasične političke strukture kao što su NATO i Amerika.
Profesor dr Srđa Trifković slaže se da SAD posle Avganistana ne mogu da pretenduju na ulogu lidera međunarodne zajednice, ali i dodaje da je najnovijim razvojem događaja izgubio smisao, kako kaže, gnusni i izmišljeni termin o međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima.
„To je od početka bio diskurs hegemona koji je težio da očuva svoju globalnu ulogu, uprkos sve vidljivijoj multipolarizaciji sveta. Ta multipolarizacija će posle ovoga u Kabulu biti ubrzana, ali Avganistan je jedna od sekundarnih tačaka u tom parametru. Ovo će samo omogućiti i Kini i Rusiji da u tom parametru očuvaju svoje interese daleko uspešnije i odlučnije nego dosad”, uveren je Trifković.
Podstrek za džihadiste, udar na američku reputacijuOn smatra i da će jedna od posledica munjevitog trijumfa talibana u Avganistanu biti podstrek za globalne džihadiste, kao i da će to imati odjeka na unutarpolitičku scenu duboko podeljene Amerike i njenu reputaciju u svetu.
Novinar Momir Turudić, dobar poznavalac prilika u Aziji, smatra da je posle dešavanja u Avganistanu prvi i osnovni impuls da su — talibani porazili Ameriku.
„U velikom broju islamskih zemalja Amerika se tretira kao neprijatelj, ne na nivou zvanične politike, ali veliki broj grupa naročito ekstremnijih Ameriku tretira kao neprijatelja.
Ovaj poraz Amerike i drugih zemalja koje su učestvovale u misiji u Avganistanu je neka vrsta jakog impulsa. Hamas je pozdravio pobedu talibana, u Iranu je poraz Amerike u susednoj zemlji primljen s dozom likovanja“, obrazlaže Turudić.
On ne isključuje mogućnost da će Avganistan opet, kao ranijih decenija, postati leglo ekstremizma, imajući u vidu da je posle pada Islamske države jedan broj terorista prešao u Avganistan, ali ukazuje da postoji razlika između talibana iz ranijeg perioda kad su držali vlast i ovih sada.
„Da se ne zavaravamo, ideologija je ista kao što je tada bilo, ali se u javnom nastupu vidi promena. Prvi put su talibani nastupali sa pozicija uterivanja straha vojničkim pobedama. Ali imali su i otpor na terenu, nikad nisu vladali čitavom zemljom. Ono što je novi faktor, jeste da talibani u Avganistanu imaju apsolutnu vlast koja im je praktično na tacni predata u ruke. To se vidi po njihovom javnom nastupu, što je posledica dve stvari: dogovora koji su vođeni ranije i čije detalje nećemo saznati, ali koji su očigledni, a to je: mi ćemo vas prihvatiti — a mi smo i zapadne sile, ali i Rusija, Kina i Iran — ali vaš način bi trebalo da bude drugačiji. Da li će to javno priznanje stići odmah ili kasnije, videćemo“, kazao je Turudić.
On je naveo da je druga promena njihova sigurnost koja je posledica svesti da imaju tu apsolutnu vlast i da je otpor skršen praktično bez otpora.
„Talibani uživaju u toj svojoj novoj poziciji. Ali strah koji se tamo širi nije bez osnova: setimo se šta se ranije zbivalo“, upozorava Turudić, koji se pribojava da talibani samo čekaju da se ugase kamere pa da krenu u revanšizam i striktno sprovođenje šerijatskog zakona.
izvor
