Puške, vozila, municija: američki vojni arsenal u rukama talibanaSVET Autor: Pavle Jakšić, CNN 22. avg. 2021
Sudbina američkog vojnog naoružanja, koje se avganistanskoj vojsci u kontinuitetu šalje već dvadeset godina krajnje je neizvesna. Helikopteri Black Hawk, avioni A-29 Tucano, vojna vozila, mitraljezi, tone municije, vojna oprema basnoslovno vredna, po svemu sudeći završiće u rukama ekstremnih paštunskih studenata - talibana.Zvaničnici američke nacionalne bezbednosti pokušavaju javnosti da objasne koja je sudbina brojnog naoružanja, koje se više od 20 godina dostavljalo avganistanskoj vojsci, dok slike talibanskih boraca koji mašu puškama američke proizvodnje i voze se u višenamenskim vozilima „Hamvi“ (zvaničan naziv High Mobility Multipurpose Wheeled Vehicle – HMMWV) i MNRAP izazivaju zabrinutost. Novootkriveni američki arsenal od strane talibana verovatno nije ograničen na malokalibarsko oružje, već i na kompletno naoružanje držano u uporištima koja su do skoro kontrolisale američke snage. MNRAP vozila su laka taktička vozila posebno dizajnirana da izdrže napade i zasede improvizovanih eksplozivnih naprava. Od 2007. do 2012. godine, MRAP program angažovao je više od 12.000 vozila u ratu u Iraku i Avganistanu.
Proizvodnja je zvanično stala 2012, a cena ovih vozila bila je između pola miliona i milion američkih dolara, a zanimljivo je da je ova vozila koristila i NASA, za potrebe hitne evakuacije svemirske letelice Orion. Sa druge strane „Hamvi“ vojna vozila (više puta unapređivana i korišćena u taktičkim ulogama za koje prvobitno nisu namenjena), kompanije AM General, šire su poznata javnosti zbog civilne upotrebe, a koriste se još od sukoba u Panami 1989. godine, Zalivskog rata, Somalije, i njihova cena je oko 220 000 dolara po komadu.
Prema prvim procenama, u rukama talibana najverovatnije se nalaze i helikopteri Black Hawk i drugi vojni avioni koje finansiraju SAD, prema izvoru iz Kongresa koji je upoznat sa ranim procenama vojnih zvaničnika. To potencijalno uključuje otprilike 20 jurišnih aviona A-29 Tucano, naveo je izvor CNN-u, napominjući da
„postoje indicije da je samo mali broj aviona premešten iz baze u Kandaharu pre nego što su ga zauzel talibani“.
Četvorokraki, dvomotorni Black Hawk, nazvan po vojnom vođi indijanskog plemena Sauka, kompanije Sikorski, prvi let je imao daleke 1974. godine, a upotrebnu dozvolu dobio je pet godina kasnije. Imao je različite modifikacije, ali je cena ostala suštinski ista, negde oko 22 miliona dolara. A-29 Tucano, korporacije Sierra Nevada, sastavljen u Džeksonvilu, je laki jurišni avion, sa maksimalnom brzinom od oko 600 km/h, uz cenu od 9-14 miliona dolara. Opremljen je naprednim elektronskim, elektrooptičkim, infracrvenim i laserskim sistemima, kao i sigurnosnim radio sistemima sa vezama za prenos podataka i kapacitetom municije koji je impozantan. Dakle, u oba slučaja radi se o ozbiljnim, ali i skupim letelicama.
Izvor iz kongresa je za CNN izjavio da
„postoji velika zabrinutost i strah, da će navedeno oružje završiti u rukama onih koji podržavaju talibane ili da će biti prodato protivnicima, koji bi mogli da ga upotrebe protiv nas ili naših saveznika“. Ostaje nejasno koliko je opreme palo u ruke talibanima tokom kolapsa avganistanske vojske, a malo je verovatno da će SAD dobiti precizan odgovor na to pitanje, jer više nema američkih trupa i obaveštajnih službi u toj zemlji, izuzev dela snaga na aerodromu u Kabulu. Bajdenova administracija suočila se sa talasom kritika zbog toga što nije predvidela brzo zauzimanje Avganistana od strane talibana i zbog haosa koji se dogodio na aerodromu u Kabulu dok hiljade ljudi i dalje pokušava da napusti zemlju.
Operacije evakuacije i dalje su primarni fokus administracije, ali zvaničnici Pentagona i Stejt departmenta takođe počinju da se bave sudbinom američkog naoružanja. Po onome što imamo prilike da vidimo iz TV izveštaja sa terena, izgleda da se strepnje američke administracije upravo realizuju na samom terenu. Talibanski borci nose američke karabine M4 i puške M16, pa pitanje više nije da li su preuzeli deo oružja, već koliko.
„Kada je u pitanju oprema koju obezbeđuju SAD, a koja je još uvek u Avganistanu i koja možda nije u rukama ANSF-a [Avganistanske nacionalne bezbednosne snage], na raspolaganju imamo nekoliko mogućnosti i načina da se pozabavimo tim problemima“, izjavio je u četvrtak portparol Pentagona Džon Kirbi.
„Očigledno ne želimo da vidimo svoju opremu u rukama onih koji bi delovali protiv našeg interesa ili interesa avganistanskog naroda i povećali nasilje i nesigurnost unutar Avganistana“, dodao je on.
Trenutno nema planova da SAD preduzmu bilo kakvu akciju za uništavanje oružja vazdušnim napadima ili drugim sredstvima, osim ukoliko se ne pojavi direktna pretnja preostalim američkim trupama na aerodromu, rekli su zvaničnici administracije za CNN. Uništavanje i uklanjanje američke opreme u Avganistanu započelo je nakon što je Trampova administracija u februaru 2020. potpisala sporazum u Dohi, a vojska je počela da smanjuje svoje prisustvo, sa 8.500 vojnika na 2.500. Povlačenje je započeto i pre Dohe, kada je 2018. godine broj američka snaga pao ispod 14.000. Između 2013. i 2016. godine, SAD su avganistanskim snagama dale više od 600.000 komada lakog naoružanja, poput pušaka M16 i M4 i skoro 80.000 vozila, naočare za noćno osmatranje, radio aparate i još mnogo toga, prema izveštaju iz 2017. godine.
U izveštaju specijalnog generalnog inspektora za obnovu Avganistana, stoji da je američko ministarstvo odbrane snabdelo avganistansku vojsku u periodu od 2017. do 2019. sa 7000 mitraljeza, 4.700 „Hamvija“ i više od 20 000 granata. Samo u poslednje dve godine SAD su takođe dale avganistanskoj vojsci više od 18 miliona metaka municije kalibra 7,62 mm i .50, prema zbirnim tromesečnim izveštajima specijalnog generalnog inspektora. Nešto od ovoga je bez sumnje palo u ruke talibana, kažu zvaničnici. U poslednjim nedeljama povlačenja, brojni napadi koje su SAD izvele u Avganistanu osmišljeni su da unište američku opremu za koju se predpostavljalo da će dospeti talibanima u ruke, izjavila su dva neimenovana američka zvaničnika. Ali sa obzirom da su Amerikanci očekivali da će se avganistanske snage snažnije odupreti
„studentima“, što je i sam predsednik Bajden koristio kao najveći argument, jasno je da većina opreme nije uništena.
Vebsajt, blog, Long War Journal, koji je fokusiran na tematiku terorizma piše da je „činjenica da je značajan broj oružja i vozila ostavljen, simptom šireg nedostatka planiranja, koje se tiče i samog povlačenja. Novinar ovog bloga Bil Rođo takođe navodi da je „bilo puno problema sa odlukom o povlačenju, vojska se usresredila na povlačenje, ali se nije razmišljalo o praktičnim stvarima, kako će recimo Avganistanci održavati avione, kako će dobijati dopunsko naoružanje, uopšte procena održivosti avganistanskih snaga bezbednosti je zakazala.
Čak i pre objavljivanja Bajdenovog povlačenja ranije ove godine, američki zvaničnici su upozoravali da postoji rizik, čak i ako se produži početni rok za povlačenje da će deo opreme dospeti u ruke neprijatelju, odnosno da će možda morati da se uništi. Postizanje prave ravnoteže između ostavljanja dovoljno resursa afganistanskim snagama za nastavak borbi i umanjivanja rizika da oružje padne u pogrešne ruke uvek je predstavljalo težak izazov za američku vojsku, ali ga je dodatno otežala činjenica da je Bajdenova administracija ostala zatečena napredovanjem talibana, činjenicu, koju su na kraju predsednik i najviši zvaničnici javno i priznali. Jasno je da talibani mogu odmah da koriste malokalibarsko naoružanje i oklopna vozila američke proizvodnje, ali su zvaničnici skeptični da američki avioni mogu da postanu održiva borbena jedinica.
„Naši vojnici, mornari i vazduhoplovci provode mesece i mesece u obuci za korišćenje svojih aviona. Talibani ne“, izjavio je jedan zvaničnik.
Na istoj liniji je i novinar Bil Rođo koji smatra da je
„Sofisticirano oružje daleko veći izazov za talibane. Helikoptere i avione će veoma teško da održavaju tokom dužeg vremenskog perioda. Oni će možda moći da koriste avione na kratak i srednji rok, ali bez neke vrste lanca snabdevanja, životni vek biće drastično smanjen. Ono što su zaista stekli u borbenoj moći su oklopna i laka oklopna vozila, pa čak i neki tenkovi“. U kojoj meri će se koristiti ostaje da vidimo, posebno kada znamo da nisu svi delovi Avganistana položili oružje pred Talibanima, poput regije u dolini Panjšir, severoistočno od Kabula.
Izvor:
www.n1info.com
