Dešavanja u Avganistanu

[Dreadnought]

Ruski diplomata: Talibanima ne treba ničija vojna pomoć u Avganistanu


Za Rusiju nije aktuelno pitanje slanja vojnog kontigenta u Avganistan, talibanima ne treba ničija pomoć, izjavio je Sputnjiku zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Oleg Siromolotov.

„Ovo pitanje nije aktuelno. Takav korak ne bi odgovarao našim interesima. Pored toga, nova vlast Avganistana je počela da uspostavlja red u zemlji i nije im potrebna ničija vojna podrška“, primetio je on.

Siromolotov je dodao da Rusija neće žuriti da isključi pokret „Taliban“ iz spiska terorističkih organizacija i sa priznanjem novih vlasti Avganistana.

„Nemamo nameru da žurimo sa isključivanjem pokreta taliban iz spiska terorističkih organizacija, kao i sa priznanjem novih vlasti Avganistana. Orijentisaćemo se na praktične korake nove avganistanske vlasti i odgovarajuće odluke Saveta bezbednosti UN“, rekao je on.

Ruski diplomata je podsetio da je pokret „Taliban“ „najavio kraj borbe, amnestiju vladinih zvaničnika i građana Avganistana koji su služili kontigente SAD i NATO-a. Potvrdili su da će poštovati ženska prava (u okviru islamskog pravnog sistema) i da su počeli sa uspostavljanjem javnog reda, potvrđujući garancije za bezbednost lokalnog stanovništva i stranih diplomatskih misija“.
 
„Smatramo i da su važna uveravanja talibana da oni neće dopustiti korišćenje teritorije Avganistana protiv trećih država“, podvukao je Siromolotov.

izvor

[Dreadnought]

"Postoje indicije, tamo ima još Srba"


Otpravnik poslova ambasade Srbije u Indiji, nadležne i za Avganistan, Siniša Pavić rekao da ima indicija da je u Avganistanu ostalo još Srba.

Pavić je za RTS rekao i da će nadležni iz Srbije i zbog toga nastaviti da prate situaciju u Avganistanu.

"Ima indicija da postoje još jedan izvestan broj lica naše nacionalnosti koje se još uvek nalaze u Avganistanu i moramo da imamo u vidu da su neki od njih nosioci pasoša nekih drugih zemlja ili UN ". rekao je on.

Prema njegovim rečima, u ovim situacijama pasoš daje legitimet određenoj zemlji da se uključi u ceo proces.

"U svakom slučaju. mi ćemo nastaviti da pratimo situaciju i ostajemo apsolutno pripravni za sve moguće dalje slučajeve", rekao je Pavić.

Potvrdio je da državljanka Srbije Milka Damjanović iz Kabula uspešno evakuisana u Kazahstan. Naglasio je da "dugoj listi" onih kojima je Srbija zahvalna na pomoći treba dodati i Kazahstan. Prethodno su iz Avganistana evakuisana dvojica državljana Srbije.

izvor

[MOTORISTA]

UNICEF: Milion avganistanske dece moglo bi da umre od neuhranjenosti
SVET Autor: Anadolija 23. avg. 2021

Procenjuje se da će milion avganistanske dece tokom ove godine biti pod rizikom od akutne neuhranjenosti i mogli bi da umru bez lečenja, upozorili su u ponedjeljak iz Međunarodnog fonda za decu Ujedinjenih nacija (UNICEF).

Izvršna direktorka UNICEF-a Henrieta Fore rekla je da je za oko 10 miliona dece širom Avganistana potrebna humanitarna pomoć kako bi preživeli. Dodala je da se u Avganistanu oko 4,2 miliona dece ne školuje, uključujući više od 2,2 miliona devojčica. U saopštenju se navodi da je približno 435.000 dece i žena u ratom razorenoj zemlji, u kojoj su talibani preuzeli vlast, interno raseljeno.

„Ovo je mračna stvarnost s kojom se suočavaju avganistanska deca i ostaje takva bez obzira na tekuća politička zbivanja i promene u vladi. Očekujemo da će se humanitarne potrebe dece i žena povećati u narednim mesecima usred velike suše i, kao posledica toga, nestašice vode, te razornih društveno-ekonomskih posledica pandemije COVID-19 i početka zime“, rekla je Fore.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Bajden: Iz Kabula tokom vikenda evakuisano 11.000 ljudi
SVET Autor: Beta 23. avg. 2021

Predsednik SAD Džozef Bajden rekao je da je 11.000 ljudi evakuisano iz Kabula tokom vikenda i da on ostaje pri tome da će pomoći svim Amerikancima koji žele da napuste Avganistan.

Bajden je rekao da je njegov prvi prioritet da izvuče američke državljane iz Avganistana „što brže i bezbednije moguće“.

„Radimo koliko možemo brzo i naporno da ljude izvučemo. To je naša misija. To je naš cilj“, rekao je Bajden u današnjem obraćanju iz Bele kuće. On je rekao i da je aktivirao rezervnu civilnu flotu, koju daju komercijalne aviokompanije, da pomogne u prebacivanju evakuisanih ljudi u SAD iz neke treće zemlje gde prvo stižu iz Avganistana. Rekao je da se i dalje nada da će operacije evakuacija iz Kabula moći da budu završene pre 31. avgusta, datuma koji je njegova vlada odredila za potpuno povlačenje američkih trupa iz Avganistana, prenosi agencija Frans pres.

„Nadamo se da nećemo morati da produžimo“ rekao je američki predsednik mada je ostavio mogućnost da se to dogodi. „Biće razgovora, mislim“, dodao je.

Na pitanje novinara šta će uraditi ako savezničke zemlje zatraže od SAD da ostanu tamo duže Bajden je odgovorio „Videćemo šta možemo da uradimo“.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

DW: Zapad zavrće finansijsku slavinu – talibanima ostaje opijum
SVET Autor: Deutsche Welle 23. avg. 2021

"Finansijski rat" protiv talibana znači zamrzavanje deviza i stopiranje razvojne pomoći. Stručnjaci kažu da talibanima ostaju trgovina drogom, ucene i ilegalni porezi, ali da to nije dovoljno da se upravlja zemljom, piše Dojče vele.

Otkako su talibani preuzeli vlast u Avganistanu, u zapadnim državama se pitaju čime bi se mogli suprotstaviti militantnim islamistima. Vojna rešenja ne dolaze u obzir, pa su se Sjedinjene Države i njihovi saveznici prestrojili na vođenje „finansijskog rata“, navodi DW. Američki predsednik Džo Bajden i njegove Federalne rezerve (FED) zamrzli su milijarde dolara u avganistanskoj valuti na američkim računima. Skoro devet milijardi dolara akcija su plasirani u Sjedinjenim Državama i drugim zemljama. Među njima su avganistanske zlatne rezerve u visini od 1,2 milijarde dolara, uz to i 300 miliona u međunarodnim devizama.

Očekujući pad Kabula, Bajden je zaustavio priliv dolara u Avganistan. Bivši predsednik Nacionalne banke Avganistana Ajmal Ahmadi kaže da će ta mera dovesti avganistanski narod u veoma težak položaj. Američke ekonomske novine Vol strit žurnal izveštavaju da je Vašington blokirao pristup talibana računima avganistanske vlade, koji se vode kod američkih Federalnih rezervi i drugih američkih banaka.

Gotovina „skoro nula“

Ahmadi je objavio na Tviteru da Avganistan zbog velikog deviznog deficita zavisi od „redovnih isporuka gotovine svakih nekoliko nedelja. Količina gotovine koja je u zemlji skoro je nula“.

Više zemalja, među kojima je i Nemačka, zaustavile su razvojnu pomoć, navodi Dojče vele. Avganistan u velikoj meri zavisi od strane podrške i upućen je na nju ako želi izbeći slom slabe ekonomije. Međunarodni monetarni fond je blokirao 340 miliona dolara deviznih rezervi koje bi talibani mogli pretvoriti u čvrstu valutu. Zvaničan razlog je to što „vlada nedostatak jasnoće unutar međunarodne zajednice da li će nova vlada biti priznata“. Svejedno kakvih se finansijskih rezervi talibani dočepali, to neće biti dovoljno za vladavinu nad zemljom. Hans-Jakob Šindler, bivši koordinator jednog tima UN, za DW kaže da rezerve nisu dovoljne kako bi se „zemlja održivo vodila“.

Paravojske i trgovina drogom

Talibani su niz godina kao „teroristička organizacija“ izloženi međunarodnim sankcijama, podseća DW. Svoju borbu su finansirali uzgajanjem opijuma, trgovinom drogama i ucenama. Avganistan je najveći izvoznik opijuma na svetu. Najnoviji izveštaj Ujedinjenih nacija procenjuje da se godišnji prihod talibana od te delatnosti kreće između 300 miliona i 1,6 milijardi dolara. Novi gospodari zemlje obećali su da će okončati trgovinu drogom. Prema tom obećanju trebalo bi ostati skeptičan, posebno kada se uzmu u obzir finansijske represalije koje uvodi zapadna zajednica država. „Sumnjam u njihovu volju da obustave proizvodnju droge u Avganistanu“, kaže Šindler. „Tamošnji zapovednici naprosto nemaju drugi izvor prihoda.“

Poverljivi izveštaj Severnoatlanskog pakta navodi još neke talibanske izvore finansiranja, kao što su ilegalno iskopavanje ruda, kao i samovoljno razrezivanje poreza i carina. Osim toga, u izveštaju se kaže da talibanima novac redovno pristiže od donatora iz Irana, Pakistana, Ujedinjenih Emirata, Saudijske Arabije i Katara.

Upućeni na priznanje

Talibanima je potrebno međunarodno priznanje ako žele efikasnu vladavinu. Zamrzavanje finansija i pomoći u razvoju moglo bi pomoći da se stvori pritisak pod kojim bi talibani formirali vladu koja bi zapadnim zemljama izgledala prihvatljivo. Šindler smatra da rezerva novca u bankama, koje su se talibani na svom pohodu možda domogli, verovatno nema značajniji obim. „To bi valjda trebalo da dovede do pronalaženja novih izvora prihoda.“

Ahmadi smatra da izvori novca koji su na raspolaganju talibanima obuhvataju možda 0,1 do 0,2 odsto ukupnih avganistanskih rezervi u inostranstvu. „To nije mnogo“, kaže on. Jedan broj analitičara sumnja u volju i kompetentnost talibana da iskoriste prirodne resurse – bez obzira na nekoliko ugovora sa Kinom o vađenju rude, koje je potpisala dosadašnja vlada.

„Talibani ne nameravaju da izgrade avganistansku ekonomiju i verovatno će da okončaju svaki strani posao u zemlji“, kaže Tilman Brik, osnivač i direktor berlinskog Međunarodnog centra za bezbednost i razvoj (ISDC). „Po svojoj prirodi i ideologiji, talibani nisu zainteresovani za privredni rast.“ On smatra da će zapadni investitori biti uplašeni – neće se rado upuštati u poslove sa grupom koja odbija sve liberalne vrednosti. „Manevarski prostor privatnih investitora oduvek je bio veoma ograničen, a biće još uži, kada više ne bude zapadne vojske u zemlji“, kaže Brik.

Bivši šef avganistanske Centralne banke Ahmadi očekuje da novi vlastodršci moraju odmah da uvedu kontrolu deviza koja će ograničiti raspoloživost dolara, te da će se time povećati inflacija, a domaća valuta će izgubiti na vrednosti – sve to će najteže pogoditi najsiromašnije.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Talibani se neće promeniti, Avganistan je „velika bara puna krokodila“
SVET Autor: N1 Beograd 23. avg. 2021

Marija Đorić sa Instituta za političke studije i profesor Fakulteta bezbednosti Vladimir Ajzenhamer smatraju da se talibani neće promeniti, uprkos njihovim obećanjima da će svima oprostiti i da će poštovati prava žena i manjina, ocenjujući da će Avganistan postati raj za nove i stare ekstremiste.

Đorić navodi da međunarodna zajednica nije naivna, ali je svesna dominacije talibana u Avganistanu i na neki način pokušava da ih drži u tim granicama, "Evropa i svet se plaše da ekstremizam pređe granice Avganistana, a to će se svakako desiti". Ajzenhamer dodaje da je "ono što je izvesno da postoji mnogo interesenata u regionu i šire koji žele da Avganistan stave pod svoju kontrolu i ostvare one interese koje nisu mogli dok su Amerikanci bili tamo".

„Skeptična sam da će se talibani promeniti, promeniće svoju retoriku i svoj PR, shvatili su da im je dosadilo da su stalno u ratu i želeće neke benefite od međunarodne zajednice, ali kada pogledate njihov odnos prema ženama, jasno vam je da imate posla sa jednom ekstremističkom organizacijom. Talibani prosto žele neku vrstu legaliteta i legitemiteta od međunarodne zajednice, a ja imam utisak da međunarodna zajednica ima stav – dobro mi ćemo sarađivati sa talibanima, samo da taj ekstremizam ostane u granicama Avganistana, da se ne preliva dalje“, navodi Đorić u Novom danu na TV N1. Ona dodaje da vidi „da će Avganistan postati raj za nove i stare ekstremiste, tamo se ponovo regeneriše Al kaida, Islamska država iz Sirije i Iraka će naći svoje utočište“.

„Avganistan postaje utočište za najgore oblike ekstremizma i terorizma u svetu, on će biti i mesto odakle će krenuti problem migracija, a da ne govorim o ljudskim pravima koja su na tako niskom nivou da su u nekim zemljama i životinje imale veća prava nego žene za vreme talibana“, ukazuje Đorić. Ona navodi da je teško dati dugoročnu prognozu, jer je situacija u Avganistanu u najmanju ruku haotična, ali kratkoročna prognoza, prema njenom mišljenju, podrazumevala bi ili stvaranje tzv. inkluzivne vlade, ili drugi put kojim bi Avganistan mogao da krene, a to je ponovni ulazak u građanski rat.

Ajzenhamer se slaže da se talibani najverovatnije neće promeniti, ali dodaje da su mu interesantne slike koje pokazuju ljudsko lice talibana, „koje poručuju svetu ne samo da smo porazili Ameriku, već smo porazili i same sebe, nismo više kao ranije, skoro smo isti kao vi, ali, da li je to prava slika“.

„Momci koji se slikaju, koji su PR talibana su lepi, gotovo po zapadnoj mustri skrojeni, ali ono što programira talibane je ostalo nepromenjeno. Čuli smo da će se poštovati prava, ali po principu šerijata, koji nije upitan kao takav, već su upitne njegove interpretacije“, ukazuje Ajzenhamer i dodaje da ako talibani postanu umereniji, onda više neće biti talibani.

„Talibani koji se smeju na selfijima, slikaju se na toboganima, poštuju prava žena i manjina više nisu talibani“, navodi on.

Đorić dodaje da su i talibani nešto naučili – kako da se prezentuju u javnosti, „neće više da se samo bore u nekim planinčinama“. Upozorava, međutim, da su talibani napravili listu nepodobnih, na kojoj su svi koji su sarađivali sa okupatorom – NATO, rekavši da će oni morati da odgovaraju pred sudovima, „a znate kakvi su ti sudovi“.

Ajzenhamer: Liči mi da se sprema ozbiljan građanski rat

Podseća da su pod ranijom vlašću talibana žene mogle da izlaze iz kuće samo u pratnji muškarca, i ako bi se desilo da su u nekoj porodici sve žene i samo jedan muškarac koji je bolestan, morale su po hranu i lekove „da idu sa dečakom od četiri godine iz komšiluka“.

„Ne mogu da prihvatim kada čujem u našoj javnosti – nas to ne interesuje, to je njihova tradicija. Osnovno civilizacijsko pravo je da imate pravo na život, na obrazovanje, na rad – sve je to ženama u Avganistanu uskraćeno“, ističe Đorić i podseća i na sakaćenje žena u toj zemlji, gde muški član porodice ima pravo da ženi za kaznu odseče nos ili uši, ili da joj prospe kiselinu u lice, jer je ona njegovo vlasništvo. „Ako prihvatamo da smo globalno selo, onda je to problem svih nas“, ukazuje ona.

Ajzenhamer kaže da ta priča talibana o inkluziji i oproštaju jeste vrlo primamljiva, ali zbog svih plemenskih i etničkih animoziteta u Avganistanu vrlo je teško u nju poverovati.

„Vrlo je izvesno da čak i ako talibani uspeju da zadrže vlast, vrlo su izvesne unutrašnje zađevice i sukobi. Liči mi da se sprema ozbiljan građanski rat“, navodi on i dodaje da je teško sprovesti ankete u Avganistanu, ali da su neka istraživanja poslednjih godina pokazala da 70 odsto Avganistanaca ne želi da živi u talibanskom društvu.

Đorić ukazuje i na problem da, uprkos empatiji koju osećamo prema ljudima u Avganistanu, postavlja se i pitanje bezbednosti, odnosno „da li smo sigurni da će sve te izbeglice koje će doći na primer na Kosovo, u Severnu Makedoniju ili Albaniju, zemlje koje su potpisale da će primiti migrante iz Avganistana, proći sve bezbednosne provere, da se neće provuči neki ekstremista“. Ukazuje i da ljudi koji beže iz Avganistana nisu neka poželjna radna snaga, većina njih je nepismena, „oko 40 odsto Avganistanaca je pismeno, a među ženama 20 odsto, tako da oni nisu neka kvalitetna radna snaga koja će trebati Zapadu“.

Đorić: Najviše će stradati običan narod, elite se lepo snašle

„Najviše će stradati običan narod Avganistana, njihove elite su se vrlo lepo snašle, veliki problem je korupcija sa čim se ni amerikanci nisu snašli. Korupcija je ono što je uništilo avganistansku vojsku. Ono što treba da shvati zapadni svet – niko od njih nije shvatio da Avganistanci ne razumeju materijalnu kulturu, nemaju para, nemaju kuću, nemaju ništa, nemaju šta da izgube. Imaju samo tu ideologiju, i to ekstremističku, tako da je jako teško boriti se protiv takvog neprijatelja“, ocenjuje Đorić.

I Ajzenhamer navodi da je „tenzija između empatije i brige za sopstvenu bezbednost ključ razumevanja ponašanja i nas i okolnih država“. Dodaje da ljudi koji trenutno dolaze iz Avganistana spadaju u prosvećeniju grupu, to su ljudi koji su sarađivali sa zapadnim snagama.

„Za razliku od ranijih migrantskih talasa iz Sirije i podsaharske Afrike, ovde imamo specifičnu situaciju, sada su manje-više svi spremni, i bojim se da će Avganistan ostati dobrano izolovan, zaključan na jako nehuman način od strane zemalja iz okruženja. Budite sigurni da će granice biti blindirane, Turska je rekla da neće da prima nove izbeglice, da neće da bude migrantska čekaonica“, podseća Ajzenhamer.

„Bojim se da će lekcije koje su usledile iz prethodne migrantske krize dovesti do šire ‘orbanizacije’ odnosa prema migrantima“, dodaje on. Na pitanje šta sa onima koji neće uspeti da pobegnu, Đorić kaže da će „znatan broj biti izvučen, znatan neće, ali najgore će biti običnom narodu koji je daleko od Kabula i koji će morati da se drži principa svih tih džihadističkih organizacija – prikloni se ili umri“.

„Biče to teokratska vladavina, koja će imati atak na žene i manjine, jedino što će ljudi moći da urade je da se prilagode, ali biće teško, posebno mladim generacijama koje su iskusile moderan život. Život pod talibanima znači da nema muzike, nema televizije, nema interneta, žene ne smeju da se smeju, to je jedan tragičan život. To je jedna ideologija mržnje koja ne može doneti ništa dobro ni Avganistanu ni međunarodnoj zajednici“, navodi ona. Dodaje da je „očigledno da je Avganistan tvrd orah, na kojem su velike sile slomile zube, očigledno je da su se interesi velikih sila prelamali preko pleća naroda Avganistana i očigledno je da treba da se radi na uzrocima a ne posledicama ekstremizma, tek tada ćemo biti jedno civiliovano društvo koje ima empatiju prema svima, uključijuči i Avganistance“.

Na pitanje da li će interesi velikih sila nastaviti da se lome preko leđa Avganistanaca, Ajzenhamer kaže da je „izvesno da postoji mnogo interesenata u regionu i šire koji žele da Avganistan stave pod svoju kontrolu i ostvare one interese koje nisu mogli dok su Amerikanci bili tamo“, ali ukazuje i da Avganistan jeste utočište i inspiracija za mnoge regionalne džihadističke grupe koje prete ostvarenju interesa lokalnih igrača.

„Kina pokušava da prodre ka Evropi različitim trasima i da ostvari svoje ekonomske interese, Avganistan kao vrlo bogato područje i mineralima i rudama i sirovom naftom je bitna tranzitna ruta, u tom smislu je poželjan i za Rusiju i za Kinu kao velike izazivače Amerike. To je jedna igra u stilu „mala bara puna krokodila“, samo što je ovo malo veća bara i mnogo je više krokodila“.

„Mnogi akteri će biti zainteresovani, ali konsenzus između njih nikada neće postojati. Dok ne budemo imali konsenzus između različitih plemena i etničkih grupa u Avganistanu, nema nijedne strane sile koja tamo može pomoći“, zaključuje on.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Понедељак, 23.08.2021.

Сукоб на аеродрому у Кабулу, једна особа страдала

БЕРЛИН – На северној капији аеродрома у Кабулу данас је избио сукоб између авганистанских снага безбедности и непознатих нападача, објавиле су немачке оружане снаге на Твитеру.

Један припадник авганистанских снага безбедности је погинуо, а тројица су повређена у сукобу, у којем су учествовали и припадници НАТО-а и немачких снага, саопштио је Бундесвер, а преноси агенција Ројтерс. Речено је да су сви војници Бундесвера неповређени, јавља Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Ima mrtvih i povređenih, u incident umešane i američke i nemačke snage
I.Z.K. 23.08.2021.

Prema zvaničnicima nemačke vojske, u ponedeljak je na ulazu u aerodrom u Kabulu izbio sukob između nepoznatih naoružanih napadača i snaga bezbednosti.

Jedan avganistanski stražar je poginuo, a tri su povređena, rekli su zvaničnici, a u incident su umešane i američke i nemačke snage. Rečeno je da su svi vojnici Bundesvera nepovređeni.

Aerodrom je bio prizor haosa veći deo nedelje od preuzimanja Kabula od strane talibana, sa hiljadama Avganistanaca i stranih državljana koji pokušavaju da pobegnu iz zemlje. Zvaničnik NATO -a rekao je Rojtersu u nedelju da je najmanje 20 ljudi poginulo na aerodromu i oko njega od prošlog vikenda - među kojima su neki nastradali u stampedu i pucnjavama. Ostalo je, međutim, nejasno ko je otvorio vatru, kao i okolnosti pucnjave oko 6.45 po lokalnom vremenu.

Američka vojska i NATO nisu odmah izvestili o pucnjavi, a talibiani takođe nisu ništa saopštili o incidentu, prenosi Tanjug. Iako su snage bezbednosti avganistanske centralne vlade u velikoj meri doživele poraz ili su pobegle pred talibanima, neki naoružani Avganistanci su i dalje na aerodromu u Kabulu i pomažu zapadnim zemljama, dok drugi rade na evakuaciji.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Ako Bajden ne održi obećanje, biće posledica
Blic 23.08.2021.

Ostalo je još samo nedelju dana do isteka roka za američko povlačenje iz Avganistana. Portparol talibana u Dohi je zapretio da će "biti posledica" ako američki predsednik Džo Bajden ne održi obećanje i povuče sve američke vojnike do 31. avgusta.

- To je crvena linija. Predsednik Bajden je najavio da će do 31. avgusta povući sve svoje vojne snage. Ako produže taj rok, to znači da produžuju okupaciju bez potrebe - rekao je Suhail Šahin, portparol talibana. Kako je rekao, ako SAD ili Ujedinjeno Kraljevstvo budu tražili da se rok produži, odgovor je negativan.

- Ili će u protivnom biti posledica. To bi stvorilo nepoverenje. Ako je njihova namera da produže okupaciju, biće reakcije - rekao je portparol talibana.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Džonson će tražiti od Bajdena da produži rok za evakuaciju iz Avganistana, ali će Zapadu za to biti potrebno i odobrenje talibana
Tanjug 23.08.2021.

Britanski premijer Boris Džonson pozvaće ove nedelje američkog predsednika Džoa Bajdena da produži rok za evakuaciju iz Avganistana, ali ako se to postigne, Zapadu će biti potrebno odobrenje talibana, rekao je britanski ministar odbrane Džejms Hipi.

Džonson će u utorak biti domaćin hitnog virtuelnog sastanka lidera zemalja G7 sa kojima će razgovarato o krizi u Avganistanu, piše Rojters. Hipi je rekao da se Britanija zalaže za pomeranje roka evakuacije iz Avganistana nakon 31. avgusta, ali da britanske snage ne mogu računati na produženje roka jer talibani moraju da daju odobrenje.

- Iako su oni sedmoro najmoćnijih ljudi na planeti, oni ne mogu da donesu tu odluku izolovano. Talibani takođe dobijaju glas i zato nastavljamo da radimo do 31. avgusta - rekao je Hipi.

Izvor. www.blic.rs

[Dreadnought]

Afghan turmoil | Kabul airport shut for whole day amid soaring numbers of would-be evacuees

As Afghanistan enters its second week under Taliban control, the only way out of the country, Kabul airport, was closed for the whole of Sunday and will remain shut for another 24 hours. Meanwhile, at least 20 people were killed in crushes and stampedes at the airport.

[Dreadnought]

Ako Bajden ne održi obećanje, biće posledica

Taliban warns of 'consequences' if troops withdrawal is delayed

The Taliban's spokesperson has told Sky News there will be 'consequences' if the US delays their withdrawal from Afghanistan.

[Dreadnought]

US drafts airlines for Kabul rescue as deadline pressure grows

Reporter confronts Biden on poll showing Americans don't find him competent

During a press conference the press referenced a poll showing a majority of Americans don't find Biden 'competent, focused or effective'

[Dreadnought]

Sledi legitimizacija Talibana kao polotičkog pokreta


Prva konferencija za novinare talibana, nakon geopolitičkog zemljotresa prošlog vikenda, koju je vodio portparol talibana Zabihulah Mudžahid, sama po sebi je promenila igru.

Evo dobrog sažetka ključnih izjava talibana. Ovo su ključna rešenja:

- Nije problem da se žene obrazuju sve do fakulteta i da nastave da rade. Samo treba da nose hidžab, kao u Kataru ili Iranu. Ne moraju da nose burku. Talibani insistiraju da će "sva ženska prava biti zagarantovana u granicama islamskog zakona".

- Islamski emirat ''nikome ne preti'' i nikoga neće tretirati kao neprijatelje.

-Uslediće opšta amnestija, uključujući ljude koji su radili za bivši sistem koji je bio usklađen sa NATO-om. Na primer, prevodioci neće biti uznemiravani i ne moraju da napuštaju zemlju.

- Bezbednost stranih ambasada i međunarodnih organizacija je prioritet. Talibanske specijalne snage bezbednosti štitiće i one koji napuštaju Avganistan i one koji ostaju, podseća u svom autorskom tekstu za Azija tajms brazilski novinar Pepe Eskobar.

- Biće formirana jaka inkluzivna islamska vlada.

- Strani mediji će i dalje nesmetano raditi. Talibanska vlada dozvoliće javnu kritiku i debatu. Ali ''sloboda govora u Avganistanu mora biti u skladu sa islamskim vrednostima“.

- Islamski emirat talibana želi priznanje od strane međunarodne zajednice. Velika većina Evroazije i globalnog juga će to ipak priznati.

Apsolutna većina Azije neće se kloniti talibana.

U svom autorskom tekstu za Azija tajms brazilski novinar Pepe Eskobar podseća da su talibani takođe izjavili da su ceo Avganistan zauzeli za samo 11 dana, što je prilično tačno. Takođe, naglašavaju da imaju veoma dobre odnose sa Pakistanom, Rusijom i Kinom.

Ipak, talibani nemaju formalne saveznike i nisu deo nikakvog vojno-političkog bloka. Oni definitivno neće dozvoliti da Avganistan postane sigurno utočište za međunarodne teroriste.

Što se tiče opijuma i heroina, talibani kažu da će zabraniti njihovu proizvodnju.

Koliko god ove izjave izazivale zabunu, talibani nisu ni ulazili u detalje o ekonomskim i infrastrukturnim razvojnim sporazumima, jer će im biti potrebno mnogo novih industrija, novih radnih mesta i poboljšanih trgovinskih odnosa širom Evroazije. To će verovatno biti objavljeno kasnije.

Ono što ova prva konferencija za novinare otkriva je kako talibani brzo upijaju suštinske PR i medijske lekcije iz Moskve i Pekinga, ističući etnički sklad, ulogu žena, ulogu diplomatije i spretno umanjujući u jednom potezu svu histeriju koja besni širom NATO-a , navodi ovaj portal.

Naredni korak biće prekidanje smrtonosne veze između talibana i terorističkog napada na Ameriku koji se dogodio 11. septembra. Nakon toga će oznaka ''terorističke organizacije“ nestati i talibani kao politički pokret će biti u potpunosti legitimni.

Moskva i Peking pažljivo upravljaju ponovnim uključivanjem talibana u regionalnu i globalnu geopolitiku. To znači da Šangajska organizacija za saradnju etapno upravlja čitavim procesom: Rusija i Kina primenjuju sporazumne odluke koje su donete na sastancima Šangajske organizacije za saradnju.

Ključni igrač sa kojim talibani razgovaraju je Zamir Kabulov, specijalni predsednički izaslanik Rusije za Avganistan. U još jednom raskrinkavanju narativa o NATO -u, Kabulov je, na primer, potvrdio da ne vide direktnu pretnju za njihove saveznike u Centralnoj Aziji, te da ne postoje činjenice koje dokazuju suprotno.

Kabulov je takođe otkrio: ''dugo smo razgovarali sa talibanima o izgledima za razvoj nakon što su zauzeli vlast i oni su više puta potvrdili da nemaju vanteritorijalne ambicije, naučili su lekcije 2000. “

-Ako uporedimo pregovaranje kolega i partnera, talibani su mi dugo izgledali mnogo više pregovarački nastrojeni od marionetske kabulske vlade. Polazimo od premise da se sporazumi moraju primeniti. Do sada su, u pogledu bezbednosti ambasade i bezbednosti naših saveznika u centralnoj Aziji, talibani poštovali sporazume, rekao je Kabulov.

Ovi kontakti su uspostavljeni ''u poslednjih sedam godina“.

-Verna svom poštovanju međunarodnog prava, a ne ''međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“, Moskva uvek želi da naglasi odgovornost Saveta bezbednosti UN. Moramo se pobrinuti da nova vlada bude spremna da se ponaša, uslovno rečeno, na civilizovan način. Tada to gledište postaje zajedničko za sve, tada će započeti postupak (uklanjanja kvalifikacija Talibana kao terorističke organizacije), rekao je on.

Dakle, dok SAD/EU/NATO beže iz Kabula u grču panike koju su sami izazvaLi, Moskva praktikuje diplomatiju.

-To što smo unapred pripremili teren za razgovor sa novom vladom u Avganistanu je prednost ruske spoljne politike, dodao je Zabulov.

U međuvremenu, Dmitrij Žirnov, ruski ambasador u Avganistanu, radi prekovremeno sa talibanima, uključujući sastanak sa visokim zvaničnikom talibanske bezbednosti prošlog utorka. Sastanak je bio pozitivan, konstruktivan ...

Talibanski pokret je najprijateljskiji, najbolja politika prema Rusiji ... Stigao je sam u jednom vozilu, bez stražara, naglasio je Zabulov.

I Moskva i Peking nemaju iluzije da zapad već primenjuje hibridnu ratnu taktiku kako bi diskreditovao i destabilizovao vladu koja još nije ni formirana, a nije ni počela da radi.

Ključno je zapamtiti da u Rusiji ima 20 miliona muslimana, a u Kini najmanje 35 miliona. Oni će biti pozvani da podrže ogroman projekat rekonstrukcije Avganistana i potpune reintegracije Evroazije.

izvor

[Dreadnought]

Talibani vode pregovore za sastavljanje nove vlade

I dok hiljade Afganistanaca pokušavaju napustiti državu, talibani su se fokusirali na sastavljanje nove vlade.

Visokorangirani talibanski zvaničnici vode pregovore s vojnim zapovjednicima, bivšim predstavnicima vlade i vjerskim autoritetima.