Dešavanja u Avganistanu

[Kubovac]

Možda je bilo prikladnije na nekoj temi o SAD-u, ali s obzirom da su razlozi ponajviše zbog dešavanja u Avganistanu, neka bude ovde.
Nije ni važno da li ima šanse da uspe, ali navedeni razlozi pokazuju stvarni slom američke politika u Avganistanu....

Podnet zahtev za impičment Džoa Bajdena

Republikanska kongresmenka Mardžori Tejlor Grin podnela je američkom Kongresu tri rezolucije za impičment predsednika SAD Džoa Bajdena, između ostalog i zbog situacije u Avganistanu.

Tejlor Grin obrazložila je kako je podnela rezolucije za opoziv američkog predsednika, zbog „zanemarivanja dužnosti u Avganistanu“, „kršenja imigracionih zakona i izazivanja bezbednosne krize na južnoj granici“ i „uzurpiranja nadležnosti Kongresa ignorisanjem odluka Vrhovnog suda“.

Kongresmenka u rezolucijama optužuje Bajdena da je „zanemario dužnost“, jer nije uspeo da „obezbedi izvlačenje na hiljade američkih civila i avganistanskih saveznika“ kada su talibani (organizacija zabranjena u Rusiji) preuzeli vlast u Avganistanu, te da je „naoružao neprijatelje“ ostavljajući američku vojnu opremu u Avganistanu, prenosi „Foks njuz“.

„Za samo sedam meseci, Džo Bajden je doveo do toga da Amerika izgubi poštovanje celog sveta. Dokazi su jasni i njegovi potezi su toliko nečuveni da mora biti opozvan“, saopštila je Grin.

Republikanci su pojačali kritike Bajdena posle uspeha talibana u Avganistanu. Prethodno je republikanski senator Lindzi Grejem rekao da „predsednik zaslužuje da bude opozvan ukoliko bilo koji Amerikanac ili Avganistanac koji je pomagao američkim snagama bude ostavljen u Avganistanu posle povlačenja američke vojske“.

Rezolucija za impičment koju je podnela Mardžori Tejlor Grin teško da može da bude usvojena u Kongresu, navodi „Foks njuz“, dok iz Bele kuće nisu reagovali na njen predlog.

Izvor: https://rs-lat.sputniknews.com/20210822/podnet-zahtev-za-impicment-dzoa-bajdena-1128670811.html?ref=fbsputnik&fbclid=IwAR13_8FJR4RNn8KSo4Padaq7Mf2ikKCEqt0CJlMYJrgYVmUQDfuQhkZO6fQ

[MOTORISTA]

Babiš: Loše povlačenje iz Avganistana može da pojača pritisak na balkansku rutu
SVET Autor: Beta 23. avg. 2021

Premijer Andrej Babiš ocenio je da pogrešno i loše izvedeno povlačenje vojnika NATO iz Avganistana može ponovo da pojača pritisak na balkansku izbegličku rutu.

„Naglim padom avganistanske vlade izbila je katastrofalna situacija koja preti da preraste u masivnu izbegličku krizu. Odlazak vojnika NATO, koji je, po meni, bio greška a pre svega je pogrešno sproveden, mogao bi, opet, da poveća pritisak na balkansku migracijsku trasu koja je opasna za nas“, rekao je Babiš češkim ambasadorima na redovnom godišnjem savetovanju u Pragu.

Ponovo je kritikovao Evropsku uniju zbog odugovlačenja sa proširenjem na Zapadni Balkan, a to je i tema koja je među glavnim prioritetima češkog predsedavanja EU naredne godine.

„Nesposobnost EU da se dogovori da započne pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom vidim kao veliku grešku“, kazao je Babiš.

Za razliku od predsednika države Miloša Zemana koji je zbog povlačenja iz Avganistana kritikovao u nedelju SAD i NATO i tražio da Češka smanji izdatke za odbranu iako su sada 1,3 odsto BDP-a umesto dva odsto na koliko su se članice NATO obavezale, premijer Babiš upozorio je danas da zemlja zahvaljujući upravo EU i NATO ima najveće garancije bezbednosti u istoriji.

„Nikada u istoriji nismo imali takve garancije bezbednosti, privrednog prosperiteta i zaštite ljudskih prava kakve nam pružaju EU i NATO. Zahvaljujući punom članstvu u obe organizacije Češka je jači igrač sa više poštovanja na međunarodnom planu“, kazao je premijer. Babiš je posle jučerašnje izjave predsednika Zemana da neprijatelj NATO ne može da bude Rusija rekao je ambasadorima da Češka nema interes da produbljuje krizu u odnosima sa Rusijom ali da ne vidi sličan interes ruske strane.

„Odnosi prolaze kroz težak period. Nikako našom krivicom. Mi sigurno nemamo interes da dalje produbljujemo krizu ali za dijalog je potrebno dvoje. O dijalogu nema govora takođe sve dok je Češka na ruskom spisku neprijateljskih zemalja“, kazao je češki premijer. On je pozvao ambasadore da jačaju ekonomsku diplomatiju ali je upozorio da ekonomski interesi nikako ne isključuju ljudska prava.

„Zaštita ljudskih prava je jedan od tradicionalnih stubova češke spoljne politike“, rekao je Babiš.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Eventualni državljani Srbije u Avganistanu nisu tražili moju pomoć
SVET Autor: N1 Beograd 23. avg. 2021

Otpravnik poslova ambasade Srbije u Indiji, nadležne i za Avganistan, Siniša Pavić nije hteo da potvrdi da li u Avganistanu ima još osoba srpske nacionalnosti. Navodi da nije u kontaktu sa njima niti su oni zatražili konzularnu pomoć. "U komunikaciji sa različitim akterima, bilo je delova tih razgovora koji su upućivali na mogućnost da ima još naših državljana", kaže Pavić za N1.



„Neke od osoba koje se nalaze u toj situaciji su moguće srpske nacionalnosti, ali s druge strane konzularna zaštita je utemeljena na dve osnovne stvari – na nadležnosti i na zahtevu lica“, navodi on u N1 Studio Live. Pavić je ranije za RTS rekao da „ima indicija da postoji još jedan izvestan broj lica naše nacionalnosti koji se još nalaze u Avganistanu i moramo da imamo u vidu da su neki od njih nosioci pasoša nekih drugih zemlja ili UN“.

Na pitanje da li može da potvrdi nezvaničnu informaciju da neki od ljudi srpske nacionalnosti koji su i dalje u Avganistanu rade pri UN, da neki od njih imaju pasoše raznih zemalja i UN, i da je to razlog što čekaju evakuaciju avionima UN i da zato nisu tražili njegovu pomoć, Pavić kaže da „neoprezno manipulisanje informacijama ima li tih ljudi, ko su, može da se približi do one tačke gde možemo da narušimo nečija prava da se u datoj situaciji posluže pomoći i jedne i druge države“. Dodaje da će nastaviti praćenje ukupnih dešavanja u Avganistanu, „jer će to sasvim izvesno imati značajne implikacije i na region, a moguće i globalno“.

Na pitanje kako je izgledala evakuacija troje srpskih državljana, od kojih su dvojica Aleksandar Cvejić i Marko Pribak prošle srede stigli u Beograd, a Milka Damjanović juče uspela da napusti Kabul i trenutno se nalazi u Kazahstanu, kaže da su „njihova staloženost i hrabrost bile osnovne pretpostavke, uz neophodnu komunikaciju, da idemo ka cilju koji smo svi želeli“. Kaže da su u procesu evakuacije pomogle srpske ambasade u Berlinu i Rimu, „ali spisak onih koji su učestvovali je toliko dug da se plašem da se o nekoga ne ogrešim ako ga ne imenujem“.

„Svi smo u svemu tome prolazili kroz jedno minsko polje koje je u sebi krilo opasnost da nešto od svega toga uradimo neprilagođenom brzinom. Deo zahvalnosti svakako pripada međunarodnim partnerima koji su doprineli tome da se stvori slika na osnovu koje je mogla da se donese odluka u kom trenutku i na koji način da se sprovedu koraci“, navodi Pavić. Dodaje da su kada se radi o Milki Damjanović bila dva neuspešna pokušaja ulaska na aerodrom, što je bila „veoma rizična situacija, greška u bilo kom trenutku tog lanca događaja mogla je da bude veoma ozbiljna“.

„Ono što je realizovano svakako je na opštu radost i na ličnu i profesionalnu satisfakciju, ali ozbiljnost pristupa situaciji nalaže potrebu da pažljivo pratimo dalje događaje“, navodi Pavić.

Izvor. www.n1info.com

[MOTORISTA]

Rast cena i zatvorene banke uvećavaju bedu u Kabulu
BIZNIS Autor: Glas Amerike 23. avg. 2021

Nedelju dana nakon što su talibani zauzeli Kabul, sve veći broj ljudi u glavnom gradu Avganistana suočava se sa svakodnevnom borbom da se snađe u situaciji bez posla, dok su banke i dalje zatvorene, a cene hrane rastu.

Hiljade ljudi koje preplavljuju ulazne tačke aerodroma i borba za mesta na letovima iz Kabula pružaju najrealniju sliku o previranjima u gradu od pada vlade koju je podržavao Zapad, prenosi Glas Amerike (VOA). Ali kako dani prolaze, svakodnevna briga oko hrane i stanarina povećavaju neizvesnost u zemlji čija je krhka ekonomija slomljena nestankom međunarodne podrške.

"Potpuno sam izgubljen, ne znam o čemu prvo da mislim, o svojoj bezbednosti i preživljavanju ili o prehrani dece i porodice“, rekao je bivši policajac, koji se sada krije, nakon što je izgubio 260 dolara mesečne plate od koje je izdržavao suprugu i četvoro dece. Kao i mnogi državni službenici nižeg nivoa, koji su često duži period bili bez plate, u poslednja dva meseca ni taj iznos nije primio.

„Živim u stanu koji iznajmljujem, nisam platio vlasniku poslednja tri meseca“, rekao je on. Tokom nedelje je rekao da je pokušao da proda neko prstenje i par naušnica koje pripadaju njegovoj supruzi, ali je, kao i u mnoge druge firme, tržište zlata bilo zatvoreno i nije mogao da nađe kupca.

„Veoma sam bespomoćan i ne znam šta da radim“, kaže on.

Čak i pre nego što su talibani ušli u grad prošle nedelje, uslovi su se pogoršavali, s brzim napredovanjem pobunjenika kroz gradove u provincijama, što je oborilo vrednost lokalne afganistanske valute u padu u odnosu na američki dolar i što je dalje učinilo da cene osnovnih životnih namirnica rastu.

Cene osnovnih namirnica skočile za 10-20 odsto

Cene osnovnih namirnica poput brašna, ulja i pirinča porasle su za čak 10-20 odsto u nekoliko dana, a kako su banke još uvek zatvorene, mnogi ljudi nisu mogli da pristupe svojoj ušteđevini. Pošto su kancelarije Vestern juniona takođe zatvorene, presahle su i uplate iz inostranstva.

„Sve je zbog situacije sa dolarom. Neke prodavnice hrane su otvorene, ali su čaršije prazne“, rekao je jedan bivši vladin službenik koji se sada krije iz straha od odmazde talibana.

Dok se saobraćaj ponovo pokrenuo preko glavnih kopnenih granica u susedni Pakistan, teški sušni uslovi širom zemlje pogoršali su teškoće sa kojima se mnogi suočavaju i naterali hiljade ljudi u gradove da pokušaju da prežive u šatorima i privremenim skloništima. Međunarodne grupe za pomoć su u nedelju rekle da obustava komercijalnih letova za Avganistan znači da ne postoji način da se doture zalihe lekova i druge pomoći. Sada poteškoće sve više stižu do gradova, pogađajući nižu srednju klasu koja je iskusila poboljšanje svog životnog standarda tokom dve decenije, nakon što su talibani poslednji put bili na vlasti.

„Sve je završeno. Nije pala samo vlada, već hiljade ljudi poput mene čiji su životi zavisili od mesečne plate od oko 15.000 Afganistanaca (200 dolara)“, rekao je državni službenik koji nije želeo da mu se navodi ime.

„Već smo u dugovima jer nam vlada nije isplaćivala plate u poslednja dva meseca“, rekao je on. „Moja stara majka je bolesna, trebaju joj lekovi, a mojoj deci i porodici hrana. Nek nam je Bog upomoć“.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Haos na aerodromu u Kabulu: Sukob naoružanih napadača i snaga sigurnosti

Evakuacije iz glavnog grada Afganistana odvijaju se u otežanim okolnostima. Na kabulskom aerodromu navodno je došlo do oružanog obračuna između neidentifikovanih napadača, s jedne strane, i snaga sigurnosti zapadnih zemalja i afganistanskih snaga sigurnost, s druge.

Prema informacijama koje imamo, jedna osoba je ubijena, a tri su ranjene.

[MOTORISTA]

"Je l' Bajdenova demencija zarazna?"
IZVOR: B92 PONEDELJAK, 23.08.2021

Vašington -- Kada su talibani zauzeli glavni grad Avganistana Kabul, predsednik zemlje Ašraf Gani napustio je zemlju. Onda je državni sekretar SAD napravio kiks.

Gani je, podsetimo, pobegao iz Kabula istog dana kada je grad pao u ruke talibana i sada se nalazi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tvrdio je da je to uradio kako bi izbegao krvoproliće, a usput je demantovao i da je iz zemlje pobegao sa milionima dolara. To nije novost, ali jeste izjava državnog sekretara SAD Entonija Blinkena, koji je, kako pišu brojni svetski mediji, izgleda nasledio demenciju od svog šefa (predsednika SAD Džoa Bajdena poznatog po kiksevima), pa je pobrkao imena.

Naime, govoreći o bekstvu Ganija iz Kabula, Blinken se prisetio da je sa avganistansmim predsednikom razgovarao telefonom samo dan pre nego što je pobegao iz Avganistana, samo što je pogrešio ime. Pomenuo je Ganijevog prethodnika Hamida Karzaija.

"Bio sam na telefonskoj vezi sa predsednikom Karzaijem dan pre toga kada mi je rekao šta namerava – da se bori do kraja. Hm, sledećeg dana je otišao", rekao je Blinken za Si-Bi-Esu. Čim je kiks postao viralan krenulo je ismevanje državnog sekretara SAD po društvenim mrežama, a mnogi su ostavili komentar da je Bajdenova demencija zarazna.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Ponovo zauzeli tri okruga na severu Avganistana
Tanjug 23. 08. 2021.

TALIBANI su ponovo zauzeli tri okruga na severu Avganistana, koja su od prošle nedelje držale lokalne grupe koje se protive talibanima, izjavio je danas portparol talibana Zabinula Mudžahid.

Okruzi Bano, Deh Saleh, Pul e-Hesar u provinciji Baglan držale su lokalne grupe koje se protive talibanima, što je bio jedan od prvih znakova oružanog otpora talibanima od njihovog zauzimanja glavnog grada Kabula 15. avgusta, prenosi Rojters. Kasno u nedelju, talibanska informativna služba Alemarah saopštila je da se stotine boraca kreće prema Pandžaširu, ali nije potvrđeno da su bile borbe.

Zabinula Mudžahid rekao je da je prevoj Salang, na glavnom auto-putu, koji vodi od juga Avganistana prema severu, otvoren i da su neprijateljske snage blokirane u dolini Pandžašir, tako da i njegova izjava sugeriše da nije bilo borbe, dodaje Rojters.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Niko ne namerava da se meša u događaje u Avganistanu!
Novosti onlajn 23. 08. 2021.

NIKO ne namerava da se meša u situaciju u Avganistanu, izjavio je novinarima portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

- Ne, o tome nema govora - rekao je Peskov govoreći o mogućnosti diplomatskog mešanja u situaciji u Avganistanu.

- Na sastanku (Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB-a) danas je takođe pomenut ovaj pravac razvoja događaja (mešanje), u kontekstu da ono potencijalno može dovesti do još jednog građanskog rata u Avganistanu, a takođe nosi dodatnu opasnost i pretnju. Naravno, niko ne namerava da se meša u ove događaje - istakao je on.

Situacija u Avganistanu pogoršala se poslednjih nedelja, nakon što je počela ofanziva talibana na velike gradove. Talibani (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) su u nedelju preuzeli kontrolu nad svim graničnim prelazima. Tokom dana militanti su ušli u Kabul i preuzeli kontrolu nad predsedničkom palatom. Istovremeno, avganistanski predsednik Ašraf Gani napustio je zemlju kako bi, prema njegovim rečima, „sprečio krvoproliće“.

Portparol političke kancelarije Talibana Muhamed Naim kasnije je objavio da je rat u Avganistanu završen. Tri dana nakon bekstva, Gani je uputio video poruku iz UAE u kojoj je obećao da će se vratiti u domovinu u najskorije vreme. Potpredsednik Amrulah Saleh izjavio je da je prema ustavu on postao šef države i pozvao je na oružani otpor talibanima.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Hoće li se produžiti rok za evakuaciju iz Avganistana
Tanjug 23. 08. 2021.

PREDSEDNIK SAD DŽozef Bajden izjavio je da se ubrzava "teška i bolna" evakuacija Amerikanaca i desetina hiljada drugih ljudi iz Kabula i najavio mogućnost da se rok za napuštanje Avganistana, koji je postignut sa talibanima, produži i nakon isteka krajnjeg roka, 31. avgusta.

Bajden je branio svoju odluku o okončanju sukoba i insistirao da bi izlazak svih Amerikanaca iz Avganistana bio težak i u najboljim mogućim okolnostima. Kritičari optužuju Bajdena za ozbiljan propust u rasuđivanju jer je predugo čekao da naredi početak evakuacije, koja se nakon neočekivano brzog pada vlade u Kabulu ozbiljno iskomplikovala, prenosi AP.

- Evakuacija više hiljada ljudi iz Kabula je teška i bolna, bez obzira kada je počela. Isto bi bilo i da smo počeli da evakuišemo pre mesec dana, jer ne postoji način da se ovoliki broj ljudi izvede iz Avganistana bez patnje i gubitaka koje i sami vidimo na TV-u - rekao je Bajden i potvrdio da su u toku razgovori o potencijalnom produženju vazdušne evakuacije i po isteku krajnjeg roka, 31. avgusta. Ipak, on je izrazio nadu da rok neće morati da se produžava, ali je i najavio mogućnost konsultacija o tom pitanju sa talibanim.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Optužen da je pomagao Americi, sam je izabrao svoj put!
Tanjug 23. 08. 2021.

TALIBANI su osudili na smrt brata jednog avganistanskog prevodioca koji je radio sa američkim trupama, optuživši ga da pomaže Sjedinjenim Američkim Državama i da štiti brata.

Talibani su poslali tri pisma optuženom i ona predstavljaju dokaz o tome kako talibani direktno prete Avganistancima koji su radili sa SAD, piše Si-En-En.

- Optuženi ste da ste pomagali Amerikancima. Optuženi ste i da ste štitili svog brata, koji je bio prevodilac - piše u prvom pismu koje je napisano rukom.

Talibani su u drugom pismu, takođe napisanom rukom, obavestili optuženog da se nije pojavio na ročištu, dok u trećem pismu, koje je otkucano, obaveštavaju optuženog da je, pošto je odbacio prethodna upozorenja da prestane "služenje krstašima koji su izvršili invaziju", i ignorisao poziv na ročište, "kriv u odsustvu" i da će biti osuđen na smrt. Si-En-En nije identifikovao Avganistanskog državljanina, niti njegovog brata, kako bi zaštitio njihov identitet, a pečati koji su na ovim pismima podudaraju se sa pečatima iz arhivskih pisama talibana.

- Ove sudske odluke su konačne i nećete imati pravo na prigovor. Izabrali ste ovaj put za sebe - navodi se u trećem pismu.

Pisma su u suprotnosti sa uveravanjima koja je talibanski portparol Zabidula Mudžahid dao na konferenciji za novinare prošle nedelje, kada su talibani izdali naredbu o opštoj amnestiji za sve zvaničnike avganistanske vlade, uključujući i predsednika Ašrafa Ganija koji je pobegao iz zemlje.

- U Avganistanu niko neće biti oštećen. Naravno postoji ogromna razlika između nas sada i pre 20 godina - rekao je Mudžahid.

Avganistanski saveznici SAD sumnjaju u to obećanje, a ova pisma kao i brojni izveštaji o talibanima koji traže odmazdu objašnjavaju zašto se mnogi Avganistanci plaše. Administracija američkog predsednika DŽoa Bajdena našla se pod pritiskom da evakuiše ne samo Avganistance sa posebnom imigrantskom vizom, već i druge ugrožene državljane te zemlje koji se plaše za svoje živote. U međuvremenu, američka administracija radi na suzbijanju nereda na međunarodnom aerodromu u Kabulu.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Uleću poniranjem i bacaju mamce protiv raketa zbog straha od islamista!


Vojni avioni koji se evakuišu u Kabulu snimljeni su kako bacaju rakete i izvode borbena sletanja u strahu da bi teroristi Islamske države mogli pokušati da obore avion.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Snimljen je francuski transportni avion koji je koristio nekoliko raketa dizajniranih da zbune tehnologiju koja se koristi u projektilima. Vojni avioni SAD takođe su izvršili brzo spuštanje i sleteli kako bi onemogućili pretnju iznenadnog raketnog napada, prenosi Independent.

Smatra se da talibanske snage koje kontrolišu Kabul ne pokušavaju da obore vojne avione tokom evakuacije, ali su američki vojni zvaničnici rekli da se plaše mogućeg napada pripadnika grupe Islamska država u Avganistanu.


izvor

[Dreadnought]

Napad na aerodrom bio bi udarac i Americi i talibanima!


Savetnik predsednika SAD Džozefa Bajdena za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan upozorio je u nedjelju da bi Islamska država mogla da izvede napad tokom masovne evakuacije hiljade Amerikanaca i afganistanskih saradnika sa međunarodfnog aerodroma u Kabulu.

"Pretnja je stvarna. Akutno je i fokusirani smo na to svim sredstvima iz našeg arsenala", rekao je Salivan koji, kao ni drugi visoki američki vojni ili obaveštajni službenici, nije izneo više detalja o pretnjama Islamske države.

Međutim, i sadašnji i bivši obaveštajci tvrde da se pretnje kreću od raketnog napada na transportni avion prilikom poletanja ili sletanja do napada kamionom napunjenim eksplozivom ili bombašima samoubicama koji su se infiltrirali u gomilu ispred aerodroma u Kabulu.

Bajden je nekoliko dana ranije rekao da američke vojne i antiterorističke služe veoma oprezno prate pretnje Islamske države, napominjući da je u Kabulu i drugima mestima pušteno na hiljede zatvorenika među kojima su i teroristi ISIS.


Islamska država čekala ovakvu priliku

Iako je slabo moguće, kako se napominje, da bi talibani svesno i namerno oslobodili borce Islamske države, zbog potpunog haosa u zemlji, među brojnim oslobođenim zatvorenicima svakako da ima i neprijatelja talibana.

"Teroristi Islamske države su čekali ovakvu priliku u kojoj mogu da iskoriste haos na terenu i dobiju šansu za napad na američke vojnike" rekao je analitičar Kolin Klark, prenosi New York Times.

I proteklih dana su američki zvaničnici upozoravali na pretnje aerodromu tokom evakuacije civila iz Kabula.

Napad na aerodrom bi, kako su naveli poznavaoci, bio strateški udarac i protiv Amerike i protiv talibana. Kako je saopšteno, američka vojska uspostavlja alternativne rute do aerodroma u Kabulu za Amerikance, afganistanske saveznike i građane iz drugih zapadnih zemalja zbog pretnji koje dolaze od Islamske države.


izvor

[MOTORISTA]

Iran ponovo izvozi gorivo Avganistanu
Tanjug 23.08.2021.

Iran je pre nekoliko dana ponovo pokrenuo izvoz benzina i nafte u Avganistan, nakon što je primio zahtev od talibana, saopštila je danas iranska Unija izvoznika nafte, gasa i petrohemijskih proizvoda.

Član sindikatskog odbora i portparol u Teheranu Hamid Hoseini je rekao da su talibani poslali Iranu poruke u kojima se navodi da Iran "mora nastaviti izvoz naftnih derivata", piše Rojters. Hoseini je dodao da su iranski trgovci zabrinuti za svoju bezbednost i da su talibani smanjili carine na uvoz goriva iz Irana do 70 odsto.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Anti-Taliban leader Massoud wants to talk but ready to fight

[MOTORISTA]

Mislite da je rat u Avganistanu promašaj? Ako pogledate zaradu ovih 5 američkih kompanija, promenićete mišljenje u sekundi
Vladimir Filipović 23.08.2021.

Da ste sada već davnog 18. spetembra 2001. godine (na dan kada je tadašnji predsednik SAD Džordž Buš potpisao Akt o korišćenju vojne sile kao odgovor na terorističke napade 11. septembra) rešili da uložite 10.000 dolara u akcije pet najvećih američkih kompanija iz vojno-industrijskog kompleksa, danas biste na računu imali tačno 97.295 dolara.

Ovo je za 58% veći profit od očekivanog, a u pitanju su akcije kompanija "Boing", "Rejteon", "Lokid Martin", "Nortrop Gruman" i "Dženeral Dajnemiks". Ove brojke sugerišu da je, najblaže rečeno, pogrešno zaključivati da je rat u Avganistanu "promašaj za Ameriku". Naprotiv, iz perspektive nekih od najmoćnijih ljudi u SAD i njihovog bankovnog salda, dvadesetogodišnji rat je zapravo izuzetan uspeh. Nije iznenađenje i činjenica da u upravnim odborima pomenutih pet kompanija sede penzionisani generali američke vojske.

O ovom trendu se još 2005. govorilo u dokumentarcu "Why We Fight", sa posebnom paralelom na nekadašnjeg predsednika Dvajta Ajzenhauera i njegovo upozorenje na aktivnosti i moć koju ima vojno-industrijski kompleks. Nekadašnji saradnik CIA, akademik Čalmers Džonson je jasno ukazao na to kako će se razvijati situacija u Avganistanu:

- Garantujem vam samo jedno: kada rat postane profitabilan do te mere, jedino što ćete videti je još ratovanja.

U izjavi za portal "Intercept" Džonson je istakao i jasnu razliku između percepcije avganistanskog rata u očima običnog Amerikanca i političara.

- Kada prosečni Amerikanac ispraća sina ili ćerku na ratište u Avganistan, jasno je da u njegovim očima to ne deluje dobro. Međutim, kada političar sa vezama u vojno-industrijskom kompleksu i vizijom o ptencijalnim ugovorima posmatra taj rat, on vidi potpuno drugačiju, debelo profitabilniju situaciju.

Zarada pet najvećih kompanija u brojkama:

Ukupna zarada: 872,94% uloženog

10.000 dolara deonica iz 2001. danas vrede 97,294,80 $

Boing

Ukupna zarada: 974,97 %

10.000 dolara deonica iz 2001. danas vrede 107.588,47 $

Članovi Upravnog odbora: Edmund Đambastijani junior (bivši potpredsednik Specijalnog tela koje savetuje predsednika SAD), Stejs Heris (general u Vazdušnim snagama SAD) i Džon M. Ričardson (nekadašnji general i šef Pomorskih operacija u Mornarici SAD).

Rejteon

Ukupna zarada: 331,49 %

10.000 dolara deonica iz 2001. danas vrede 43.166,92 $

Članovi Upravnog odbora: Elen pavlikovski (general Vazdušnih snaga u penziji), Džejms Vinefeld junior (penzionisani admiral u Mornarici SAD), Robert Vork (nekadašnji zamenik ministra odbrane SAD)

Lokid Martin

Ukupna zarada: 1.235,60 %

10.000 dolara deonica iz 2001. danas vrede 133.559,21 $

Članovi Upravnog odbora: Brus Karlson (penzionisani general Vazdušnih snaga SAD), Džozef Danford junior (penzinisani general američkih Marinskih snaga)

Dženeral Dajnemiks

Ukupna zarada: 625,37 %

10.000 dolara deonica iz 2001. danas vrede 72.515,58 $

Članovi Upravnog odbora: Rudi Deleon (nekadašnji zamenik ministra odbrane SAD), Sesil Hejni (penzionisani admiral Mornarice SAD), Džejms Matis (bivši ministar odbrane SAD i penzionisani general Marinskih snaga SAD), Piter Vol (penzionisani general vojske Velike Britanije)

Nortrop Gruman

Ukupna zarada: 1.196,14 %

10.000 dolara deonica iz 2001. danas vrede 129.644,84 $

Članovi Upravnog odbora: Geri Raghed (penzionisani admiral Mornarice SAD), Mark Velš treći (penzinisani general Vazdušnih snaga SAD)

Izvor: www.blic.rs